Književne novine
BRANA 4
Savetovanje mladih pisaca Jugoslavije
(Nastavak sa treće strane)
piscima početnicima da slušaju, Alehksandra Fadjejeva na primer, kako između ostalog osuđuje zapadnu literaburu i celokupnu kulturu Zapada. kao nevrednu kuliuru i literaturu, kao kulturu i literaturu kod kojih, sa ne-= znatnim izuzecima, sovjetski mladi pisci upravo ništa ne mogu da nauče, Taj problem bio je dulahnut i ovde, ali, razume se, ne na takav način, što ijje opet dokaz ozbiljnosti ovoga savetovanja. ı Treba svestrano poznavati klasičnu literaturu svoje zemlje, ali isto lako treba poznavati i klasičnu i savremenu literaturu kako zapa“di.ih zzrmalja fako i Sovjetskog Saveza.
· Ali, pre svega, hteo bih sve nas da potsetim na činjenicu da ovih dana naša štampa sve češće objavljuje vesti o tome da su pojedini radnici i ko„_lektivi izvršili svoj plan za 1951, dakle izvršili svoj petogodišnji plan za tri godine. Da li je naša literatura u svim svojim vidovima, podrazumevajući tu ı kritiku, da li je literatura naših mlađih stvaralaca ispunila, da se grubo izrazim, svoj plan? Mislim da, u osnovi, ona još nije potpuno odgovorila svojim zađacima, što se može reći kako za stare tako i za mlade pisce, iako već postoje vrlo značajna ostvarenja. Mi nesumnjivo zaostajemo u , književnom stvaranju za našom stvarnošću. To se konstatovalo već više puta, ali mislim da je naročito poftrebno da to utvrdimo i na ovom šavetovanju, Za svakog pravog umetnika kod mas, ima svuđa velikih motiva. U našoj zemlji, na svakom koraku postoje motivi kakvih, to se može slobodno reći, nema u drugim zemljama, a naročito od pojave rezolucije Tnformbiroa. Mi smo izbili na čelo borbe za pravu revolucionarnu primenu feorije „marksizma-lenjinizma, za pravu ravnopravnost svih narođa, za pravi mir, za pravi socijalizam, Time se pred naše pisce u još većoj meri por
stavlja odgovornost i zahtev da literaturu u potpunosti stvaralački povežu sa intenzitetom i socijalističkim razvojem naše stvarnosti.
U poslednje vreme, aprovedena je od strane Informbiroa n,obilizacija, u većem broju kultumih radnika i pisaca informbiroovskih i drugih zemalja, ne samo protiv naše zemlje uopšte, nego i protiv naše kulture. Potcenjivanja naše ku.ture bilv Je i pre i posle rata· Na takav odnos. iz info.mbiroovskih zemalja nadovezuje se sada, mesto socijalističkog stava, jedna sramna, nekulturna kampanja protiv nas i naše zemlje, protiv naše kulture. Tim povodom, mislim da .reba konstatovati jednodušnosi naših pisaca, pcdrazumevajući tu i mlade pisce, u borbi protiv Informbirtca, u borbi protiv svih laži kojima se szda u mnogo većoj meri služe pisci infornibirODV=skih i nekih drugih zemalja: OG takvih informbiroovskih pisaca slušamo pozive nekim »ilegalnim« pise!ma kod nas na nekakvu “Jegalnu akciju, pozive na borbu protiv naše. Partije i naših naroda. Sa ovog savetovanja, ne samo doklarativno nego i rezultatima, dajemo odgovor: naši su pisci jedinstveni, kultura naših naroda razvija se isto tako intenzivno kao što se, u punoj mori svestrano „razvija, radom naših trudbenika, čitava naša socijalistička otadžbina.
I ovo savetovanje pokazuje koliko je naša Partija stvaralačka, koliko je umela da đuboko zatalasa naše široke narodne slojeve, kako je bogata žetva njenoga rađa i na planu kulturnog preobražaja naše zemlje. Ovo savetovanje pokazuje da je naša Partija uspela da mobiliše stotine i stotine mladih ljudi i u rađu na literaturi. Vi, koji pretstavljate književne časopise i ostale kulturne i umetničke organizacije mladih, svojim stavom, radom i rezultatima to potvrđujete. Razradom problema istaknutih na ovom saveto-
· vanju kroz časopise i vaše organiza-
cije, vi ćete nastaviti još sigurnijim i plodonosnijim putem·
KULTURNI ŽIVOT NA CIONALNIH MANJINA
Književnici talijdnske momjine
Pročišćena još za vrijeme borbe od fašističkih, a poslije oslobođena i ostalih reakcionarnih elemenata, koji Bu se jselili u Italiju, naša 6&e talijan-= ska manjin“, još u vrijeme borbe, a naročito poslije oslobođenja, našla pred teškim zadatkom. Trebalo je na terenu na kome je do nedavna vladao fašizam »ostaviti osnovice za izgradnju jedne nove, socijalističke kulture, koja će istovremeno biti i kultura talijanske manjine, prožeta njenim nacionalnim··obilježjima, njenim duhom.
Talijanskoj manjini stvoreni su svi preduvjeti za ostvarenje OVOE cilja. Otvorene su talijanske osnovne i srednje škole, data sva potrebna sređstva za organiziranje kulturmo-prosvjetnog rađa, osnovana talijanska drama itd. Isto je tako omogućeno izdavanje vlastite štampe, tako da talijanska manjina raspolaže danas sa čitavim nizom listova /Dnevnik »La voce del Popolo«, omladinski list »Vie Giovanili«, pionirski »Il pionigre«, sindikalni »La Voce del Lavoratori«, pedagoški »Scula Nuova«) i štampa knjige i almanahe. Za književni rad talijan= skih književnika od naročitog je značaja revija »Arte e Lavoro« (Umjetnost i rad), koju je ove godine počeo izdavati Zemaljski savez kulturnoprosvjetnih drušiava NR Hrvatske. Ovom će revijom biti omogućeno talijanskim Književnicima da češće objavljuju svoje radove.
I zbog taga, kad se govori o radu talijanskih književnika kod mas, potrebno je prije svega podvući velik i pozitivan prilog, koji oni doprinose kulturno-prosvjetnom wuzdizanju talijanske manjine. Rad talijanskih književnika ne ograničuje se samo na suradnju u talijanskim listovima, revijama i publikacijama, na upoznavanje talijanske manjine s našim kulturnim fekavinama, našom književnošću itd., nego i na aktivan rad u kulturno-prosvjetnim društvima, literarnim kružocima omladine itd.
Eros Sequi, rođom iz Italije, do 19483 godine lektor talijanskog jezika na Zagrebačkom univerzitetu, zatim partizanski borac, a sada sekretar Tialijanske unije za Istru i Rijeku, piše dnevnik iz partizanskog rata — »Diario di guerra partigiana« — iz kojeg
je dosada objavio više adlomaka (»Nicolta«, »Braćo Talijani« i druge), Piše kraće novele, a na talijanski je preveo novelu »Duga« od Dinka Šimuno-
Piero Rismondo, rodom iz Trsta, ži-
vio je u Beču sve do hitlerovske oku= pacije Austrije, kad je kao antifašistički književnik morao da napusti Beč. Sad živi na Rijeci kao direktor Talijanske drame. Na njomačkom je objavio više drama (»Grillparzer«, »Raimund«, a u suradnji sa Sacher-Magoch-om dramu »Das unsichtbare Volk«, koja tretira život emigranata iz hitlerovske Njemačke). Poslije oslobođenja napisao ja dramu »Dietro la maschera« (»Pođ maskom*«) sa sadrža-
jem „iz .Narodnooslobodilačkog rata.. Drama je prvi put davana u Rovinju, marta 1949, ma festivalu talijanske .
manjine. Prevedena je na srpsko-hrvatski, te je ušla u repertoar Gradskog kazališta u Zagrebu, kao i u repertoar kazališta u Zadru i Dubrovniku.
Oswaldo Ramous, viceintenđant Narodnog kazališta na Rijeci i reditelj Talijanske drame rođom je iz Rijeke. Lirik, novinar i, kazališni kritičar, Ramous daje u poslednje vrijeme odlične prevode sa srpskohrvatskog na talijanski. Između ostalog, Ramous je preveo neke pjesme Vladimira Nazora, Marina Franičevića, Jure Kaštelana, Branka Ćopića, Zdenka Štambuka i drugih, a u suradnji sa Mirkom Perkovićem Nušićevu komediju »Dr«, koju je davala Talijanska drama na Rijeci. Književnošću se bavi i Brio Franchi, urednik lista »La Voce del Popolo«, Riječanin, partizanski borac, k ji je zajedno sa Laurom Chiari napisao aktovku »II mulino di Pola« (»Mlin u Puli«).
Najzad, među mlađim talijanskim kniiževnicima istiže se Sergio Turconi iz Milana i Pietro Guernini iz Firence, koji su došli na Rijeku, u redakciju lista »La Voce del Popolo« poslije oslobođenja, a surađuju i u ostalim listovima koje izdaje talijanska manjina. .
Turconi je između ostalih pjesama đao veoma “apaženu pjesmu »T'ri pisma u inozemstvo«, dok je Guenini napisao dramu »Alto ferno« (»Visoka peć«), koju je na Zemaljskom festivalu kulturno-prosvj-inih društava u Zagrebu s uspjehom prikazala talijan= ska kazališna družina »Fratellanza« iz Rijeke.
Literarnom podmlatku posvećuje se sva potrebna pažnja. A da bi se i stariji i mlađi talijanski književnici postakli na što intenzivniji književni rad, Talijanska unija je pristupila osnivanju književnih kružoka i raspisala nagrađe za sve vrste književnih djela,”
„Jeni Kadin“, časopis za žene
Turske
Izašao je iz štampe treći broj časopiša »Jeni Kadin«, organa Glavnog odbora APŽ-a za Makedoniju na turskom jeziku. U političkom delu, u članku »Turkinje okupljene oko Partije i druga Tita prošlaviće sa ođuševljenjem 29 novembar« govori se o političko- iđejnom uzdizanju i socijalističkoj svesti žena turske manjine u Makedoniji. Zatim časopi sdonosi i protest peotiv „kontrarevolucionarnog postupka informbiroovske filijale pri sekretarijatu MDFŽ-a prema pokretu naših žena. .
Podvlačeći brigu o majkama i deci časopis »Jeni Kadin« donosi govor druga Tita pionirima. Posebno mesto zauzimaju prilozi o junačkom radu naših žema, kao što su Sonja Erbežnik, koja je već ispunila Petogodišnji plan, Polka Panova, Olga Krstevska i
| _Bahrija Osman, koje su postigle re=
kord u zidanju na radilištima u Skop-
manjine
lju. Sem toga u listu ima kratak članak o kućnoj radinosti Turkinja i značaju njihovog rada u izgradnji socijalizma kod nas.
Posebnu pažnju časopis posvećuje borbi protiv nepismenosti kod žena turske manjine. Podupirući borbu za uvlačenje svih učenica u škole, časopis donosi delove komada »Šaban Hodža« od M. Karahasana, u kome se raskrinkava štetan i saboterski rađ jednog reakcionarmmog hodže i seoskog kulačkog špekulanta Bilal Age, U reportaži »Za pet drugarica...« prika=zam je razvoj naleta mladih Turkinja skopske progimnazije. Časopis donosi i jedan članak o životu Rkolonijalnih narođa.
Na kraju časopis donosi savete
· mladim i neupućenim majkama i že-
nama iz oblasti čuvanja i nege de-
teta. · Mustafa KARAHASAN
stvarnim ·
—— RNJIŽEVNEINOVINE
. Tridegetogodišnjicd slovenačkog Narodnog pozorišta u Moriboru
U prvoj polovini navembra radni kolektiv mariborskog pozorišta slavio je značajan jubilej: tridesetogodišnjicu osnivanja profesionalnog pozorišta
na MRhrajnjim granicama domovine. Značaj i uloga mariborskog pozorišta u političkim i kulturnim prilikama stare Jugoslavije, bili su veliki. Godine 1919, prilikom prikazivanja Jurčićevog •Tugomera«, prve slovenačke tragedije, zazvonila je sa scene mariborskog pozorišta prvi put slovenačka reč, U tadašnjem nemškutarskom Mariboru novoustanovljeno pozorište imalo je ogroman nacionalni značaj.
Stara režimska Jugoslavija nije pokazivala za potrebe pozorišta na severnoj granici nikakvog razumevanja, i samo srčanosti i istrajnosti upravnika, kao što su bili Hinko Nučić i R. Brenčić, i glumaca — pionira, može se zahvaliti za postojanje i nivo mariborskog pozorišta. Maribor je bio u redu onih pozcrišta stare Jugoslavije koji su primali najnižu subvenciju.
Uprkos najrazličitijim zaprekama i teškoćama, mariborskao pozorište uspe= Šno je izvršavalo svoju nacionalnu i kultumu misiju i u najtežim uslovima gajilo sve tri pozorišne grane: dramu, operu i operetu. Iz skromnih materijalnih uslova, iz isto tako umpočetku skromnog domaćeg umetničkog ansambla — ipak je mariborsko pozorište zaslugom talentovanih pojedinaca preraslo okvir provincijalnog pozorišta i doseglo u više navrata i pretstava visok umetnički nivo.
U maribarskom pozorištu između dva rata stvarali su Tumci, pevači, dirigenti i režiseri značajnih umetničkih kvaliteta: Blaž, Bratina, oba Burjeva, Bukšekova. Daneš, Dragutinovičeva, oba Gorinšekova, Grom Herzog, Igličeva, Janko, Košič, oba oviča, Kra= ljeva, Lubejeva, oba Mifrovičeva, Nakrst, Nučić, Neralič, Parma, Podgorska, Pregarc, Rasberger, Sancin, Savinova, oba Skrbinška, Starčeva, Udovičeva, oba Verdonikova, Zakrajškova, Železnik i drugi. Mnogi od njih još žive, a umrli su Bukšekova, Dra= gutinovičeva, Jiranek, Jože Kovič, Mitrovič, Parma, Rakuša i Železnik.
Mariborska opera doživela je svoj vrhunac za vreme rada dirigenta i režisera Andre Mitraviča, koji je podizanju mariborske opere poklonio sve svoje znatne muzičke sposobnosti.
Mariborska drama podigla se najviše za vreme režisera i glumca Joža Koviča, koji je svoje režije izgrađivao na glumačkom i režiiskom nasledstvu H. Nučića i R. Pregarca. Najveći uspeh postigao je đramski ansambl svo=jim gostovanjem u Ljubljani (1939 i 1940) s Cankarevom dramom »Kralj Betajnove« i dramom Gorkoga »Na dnu« i dokazao da u mariborskom pozorištu sazreva ansambl sa velikim smislom za redlističku igru. Pored re-
„žije J. Koviča, na nivo mariborske
drame najviše su uticale Kvalitetne režije Vladimira Skrbinšeka, koji je vaspitao ; kađar mladih glumaca,
Zasluga je mariborskog pozorišta da je s velikom ljubavliu i brigom prikazivalo dela domaćih dramskih pisaca i opemih i operetnih kompozitora. U periodu od trideset godina pozo= rište je prikazalo 80 izvornih slovenačkih dramskih dela i 18 slovenačkih opera i opereta.
Naročito popularne i omiljene bile &u velike pretstave mariborskog pozorišta na otvorenom, sa kojima je ono pokušalo da proširi uzak krug i prenese svoju umetnost širim masama.
Posle oslobođenja, položaj mariborSkog pozorišta, kao i svih jugosloven= skih pozorišta „temeljito se izmenio. Narodna vlast dodelila mu je značajnu šubvenciju, koja omogućava širok i kvalitetan razvoj drame i opere. Glumci, koji su u predralnmom pozorištu morali nastupati u drami, operi i opereti, za upravo sramotnu platu (i pri tom je nužno trpio njihov umefnički nivo) danas se ozbiljno i studiozno posvećuju isključivo svojoj &truci.,
Posle oslobođenja mariborsko pozorište promenilo je svoju publiku. Pre su u nj dolazili izabrani — danas je otvorilo vrata širokim masama. od oslobođenja do danas pretstave mari-
- borske drame i opere gledalo je oko
pola miliona posetilaca. Pojedine pretstave doživele su preko pedešet repriza. (Žižkova »Miklova Žala«, Goldonijeva »Mirandolina«).
Iz bogate tradicije od triđeset godina uzima „gradi sadašnji umetnički ansambl, koji je zasada još nehomogen i sastavljen od glumaccz različitih umetničkih. potencija, jednu dragocenu svojinu: mladost i radni zanos, koji
se često meri sa rutinom i Virtuoznošću starih iskusnih glumaca. Današnji amsambl „mariborskog pozorišta zaista je radni ansambl — jer kad bi hteli u brojkama prikazati njegov rad i trud na stručnom i političkom uzdizanju, na polju narodnog prosvećivanja, pomoći koju ie pružio svim sindikalnim i masovnim organizacijama, učestvovanju na svim proslavama, akademijama, kancertima, literarnim večerima i radio-emisijama, organizaciji i· radu pozorišnih kurseva i jednogodišnje sindikalne pozorišne škole, a naročito čestim „gostovanjem po svim većim mariborskim fabrikama onda bi morali ispisati mnogo listova papira.
Zadaci maribarskog pozorišta su značajni i veliki, Upravnik Jaroslav Dolar istakao ih je u svom govoru povodom tridesetogodišnjice maribor= skog pozorišta: »Veliki oslobodilački rat oterao je stare gospodare s njihovim gledanjem na slovenački narod i naročito s njihovim omalovažavanjem »provinciskih« prilika. Maribor se sve brže razvija u veliki moderni industriski centar. Taj i:,dustriski centar zaslužuje dostojno narodno pozorište. Ne radi se samo a tome da sagrađimo zgrađu koja će moći ča primi hiljadu i više radnika željnih kulture, nego i o tom da tim radnicima pružimo ono
što omi od nas opravdano očekuju: pravu, neizveštačenu, realističku umetnost; umetnost koja će biti ogledalo velikih dana koje danas doživljavamo«. Pozorišni festival au Mariboru počeo je 1 movembra. Ministar Vlade Narodne republike Slovenije dr Jože Potrč otkrio je u foajeu pozorišta' biste četiri značajna umrla pozorišna umetnika: Andre Mitroviča — dirigenta, Viktora Parme — kompozitora, Berte Bulkšekove — glumice i Jožeta Koviča — režisera. Uveče je mariborska drama prikazala. Cankarevog »Kralja pBetajnove« u režiji Frana Žižke. Posle pretstave podeljene su nagrađe starim glumcima, pevačima i tebničkom osoblju. i
Sledećih dana pozorišnog festivala prikazana ' Gotovčeva opera »Ero 8% onog svijeta« u režiji Karla Kamuščiča, Linkartova komedija »Matiček 6e ženi« i drama Ostrovskog »Bez miraza«, obe u režiji rana Žižka. Mariborska opera izvela je 6 novembra originalnu operu Heriberta Suwetela, dirigenta mariborske opere, »Višnjani«. Libreto su napisali Fran Govekar i „inženjer Golovin, koji je bio i režiser., e
Svečani pozorišni festival zaključen je dvodnevnim gostovanjem ljubljanske drame, koja je prikazala Cankareve »Sluge« u režiji Slavka Jana. okviru nedelje proslave otvorena je i pozorišna izložba, prva samostalna pozorišna izložba u Mariboru. Ona
ima više odelenja koja prikazuju rađ .
i likove pozorišta ipmzmeđu dva rata, Partizansko pozorište, oslobođeno pozorište kao i njegov rađ na području narodnog prosvećivanja, gostovanja i pozorišn" radionice, Vedar utisak ostavljaju uspele karikature članova uprave, glumaca, pevača, režisera, dirigenata, baletnih &olista, članova orkestra, administrativnog i tehmičkog osoblja, ođ Remigia Bratoža, poznatog slovenačkog karikaturiste i člana po. zorišnog orkestra. Dušan ME7LJA
BROJ 41
ŠEZDESETOC:ODIŠNJICA
FRANA ALBREHTA
Fran Albreht, slovenački književnik i publicist, slavi ove dane šezdešetogodišnjicu rođenja, Njegovo ime usko je povezano s razvojem slovenačke literature poslednjih đecenija, kojoj je doprineo kao pesnik, pripovedač, kritičar, redđaktar i prevodilac.
Rođen je 17 novembra 1889 u Kamniku, gde je pohađao gimnaziju, a zatim studirao pravo u Beču i filozofiju u Ljubljani. U Ljubljani je bio dugi niz godina sekretar Univerziteta i stalno se borio za samostalnost, opstanak i progresivnu usmerenost ove najviše slovenačke naučne ustanove, koja je u to vreme preživljavala česte krize. i . ,
Književnim radom počeo je već zarana: od 1908 dalje bio je saradnik vodećeg slovenačkog književnog časopisa »Ljubljanski zvon«. Objavljivao je stihove, kraće prozne sastave i recenzije, Od 1922 do 1932 bio je urednik ovog časopisa i u mnogom pridoneo njegovom procvatu. »Ljubljan= ski zvon« se tek u tim godinama, do kraja oslobodio provincijalizma. Albreht je takođe bio prvi koji je široko otvorio vrata ovog centralnog slovenačkog časopisa mlađim ljuđima, koji su na njegove siranice uneli svežeg daha i novih iđeja. U svojim književnim i pozorišnim kritikama i recenzijama dosledno se borio protiv svih nazadnjačkih literarnih &truja, kako protiv okorelog, konzervativnog aka– demizma tako i protiv pseudorevolucionarnog avangardizma. Svojim kri-
tikama pomagao je mlađim progre='
sivnim piscima i toplo ih pozdravljao
(n, pr. prvog slovenačkog proleterskog pesnika 'Toneta Seliškara).
Kao samostalne publikacije izđao je dve zbirke pesama (»Mysteria đolorosa“, 1917, i »Pesme života« 1920) i nos velu »Poslednja pravđa«, u kojoj je na originalan način opisao zadnje đdane i smrt Frana Levstika. U svojim pesmama (naročito u drugoj zbirci) često je nastupao kao izrazito socijalni kritik i revolucionarni pesnik. Jes dan od njegovih pesničkih uzora i učitelja bio je Peter Bezruč, čije je »Šleske pesme« preveo još 1919.
Tram Albreht je: mnogo prevodio, poeziju i prozu iz &rpskohrvatske, češke, nemačke, i norđijskih literatura. Naročita je bogata njegova žetva dramskih prevoda. Dugi niz godina bio je glavni prevodilac stranog repertoara ljubljanske drame. Ovde treba u prvom redu pomenuti njegov uzormi prepev Geteove »Ifigenije na 'Pavridi«, Sofoklovog »Kralja Edipa« i »Antigone«, Šilerovog »Don Karlosa«,
Heblovu »Juditu« Cvajgovog »Volpos |
na«, Šoovog »Pigmaliona«, Molijera, Klabunda, O Nila i mnoge druge. Između proznih prevoda na prvom mestu stoji Stankovićeva »Nečista krv«, oba velika Nekseova romana (»Dite« i »Peli«), Strinbergova »Ispovest budale«, Cvajgove biografije i drugo. Sada Pran Albreht rediguje a delimično i sam prevodi antologiju Geteovih pesama, koju priprema Državna založba Slovenije povođom Geteove dvestogodišnjice. H. G.
Zadarsko Narodno kazalište u novoj sezoni
Ogromna zgrada Zadarskog narodnog kazališta lišena akustike i uslova za normalan kazališni rad, zahtevala je unutrašnje preuređenje. Kolektiv Zađarskog W&azališta, tokom proteklih sezona ozbiljno i stalno je postavljao pitanje preuređenja ogromne dvorane i proširenja pozornice, Bivša rukovodstva nisu posvetila dovoljnu pažnju tom problemu. Dolaskom na rukovodeća mjesta zadarskog narodnog kazališta mlađih i agilnih ljudi, direktora Đorđa Milakovića i tajnice Milice Cvetan, u. svojen je prijedlog partiske jeđinice i zaključeno da se uz pomoć sindikalne podružnice pristupi izvršenju radova u dvo-
rani. \ Kazališni kolektiv izvršio je odmah do-
Vjekoslav Karas (1821—1858):
Skica,
Kursevi za rukovodioce arhiva, muzeja i za pozorišne reditelje u NR Si biji
U NR Srbiji posvećuje se velika pažnja stručnom „podizanju kadrova za razne oblike kulturnoga rada. Dok ne pristigne dovoljan broj novih stručnjaka sa univerziteta i umetnižkih škola, pristupa se osposobljavanju stručnih kadrova putem raznih tečajeva kurseva. Tako je od 15 septembra do 15 oktobra održan tečaj ža rukovodioce arhivskih središta iz unutrašnjosti NR, Srbije i službenike Gradske i Državne arhive u Beogradu, Tečaj su pohađala dvadeset i četiri posetioca. Na ovaj način pristupilo se osposobljavanju onih kulturno-prošvetnih radnika, u prvom redu iz unutrašnjosti ,koji treba da rukovode arhivskim središtima i da se staraju o zaštiti ,obezbeđenju i sređiva–nju dragocenog arhivskog materijala. Slušaoci tečaja upoznali su se, pored čisto stručnog rada na obradi arhivske građe ji sa istorijatom razvoja naših arhiva, merama koje su preduzete od oslobođenja do danas i sa problemima koje treba rešiti·
Isto tako, Ministarstvo prosvete NR Srbije organizovalo je od 26 septem=bra do 27 oktobra tečaj za rukovodioce Muzeja i muzejske saradnike. Na tečaju su održani časovi iz opšte mu-– zeologije, konzervacije i restauracije, numizmatike „arheologije, paleografije, naše srednjevekovne umetnosti, novijeg srpskog slikarstva, etnografije, zaštite spomenika kulture itd. Tečaj je pohađalo petnaest slušalaca iz unutrašnjosti NR, Srbije.
Pre kratkog vremena završen je i kurs za reditelje pozorišta iz unutrašnjosti. Kurs je trajao dva i po meseca a pohoeđalo ga je dvanaest mlađih reditelja i glumaca. Kurs je bio uglavnom vezan za režiju dr Huga Klajna komedija »Laža i paralaža« od Sterije, Ovo je već drugi kurs koji se organizuje u NR, Srbiji za mlade pozorišne reditelje.
KNJIŽEVNE PRIREDBE U MAREDONIJI
Povođom proslave Dana ustanka makedonskog naroda u Makedoniji su gostovali književnici Skender Kulenović, član Udrušenja književnika Srbije iz Beograda i Mirko Banjević, član Povereništva Saveza književnika za Crnu Goru iz Cetinja, koji su zajedno sa makedonsirkim Kknjiževnicima Acom Šopovim, Slavkom Janevskim
i Jovanom MBoškovskim održali niz Kknjiževnih večeri.
Ova grupa književnika posetila je, sem Skoplja, Titov Veles, Prilep, Bitolj i Ohrid, gde je održala Književne večeri za građanstvo, učenike i armiju. Osim toga, književnici su posetili gradilište velikih melioracionih rađova na reci Crni kod Đitolja i pred radnicima čitali svoje radđove, Pri kraju svoje turneje, ista grupa književnika posetila je i seljačku radnu zadrugu »Kočo Racin« u ILazaropolju, gde je isto tako održala književno veče.
PRVI JAVNI KONCERT
SIMFONIJSKROG ORKE-
STRA MINISTARSTVA ŽELEZNICA FNRJ
'U Beograđu je na Kolarčevom narodnom univerzitetu 9 novembra priredio svoj prvi javni koncert jedan novi simfonijski orkestar, #9 svom nastanku karakterističan za današnji period svestranog kulturmog i umetničkog razvitka. Simfonijski orkestar Ministarstva železnica formiran je ove FEodine od već postojećeg orkestra sindikalnog kulturno-umetničkog društva »Branko Cvetković«.
Orkestar Ministarstva železnica održao je dosada niz koncerata za kolektive železničara (što mu je glavni zadatak) a prvi put se javno pretfstavio prilikom proslave stogodišnjice železnica u Ljubljani.
Ansambl sačinjavaju službenici Ministarstva želcznica i muzičari sa strane, većinom nepriviknuti simfonijskom muziciraniv. Program sa kojim su, pođ rukovod= stvom dirigenta Zeljka Strake (kome pripada zasluga za organizaciju i osposobljavanje orkestra Za nastup) izašli prvi put pred beogradsku publiku, bio je zamašan. Sastojao se iz Šubertove VIII simfonije, Glukove Prve svite za orkestar, uvertire »Pingalova pećina« od Mendelson-Bartodia i »V Kkonzeria za violinu i orkestar« od domaćeg kompozitora Petra Stojanovića.
Nesumnjivo Je da za to još novo, nedovoljno izrađeno simfonijsko delo kome pretstoji još mnogo rađa na tehničkom usavršavanju, prvi javni nastup u Beogradu pretstavlja veliki uspeh. Taj ansambl pruža primer mnogim našim aurkestrima sindilkalnih i omladinskih Rkulturno-umetničkih društava kako sc ozbiljnim rađom može dostizati i t-kav stepen koji vođi ka zrelosti u simfonijskom muziciranju.
' Publika je đobro primila nastup mlađog violiniste Branka „Pajevića, još studenta, koji je izveo Stojanovićev koncert. On se, onoliko koliko je sama partitura dozvoljavala (koncert po sebi nema dubljih mu-– zičkih misli, da bi njegovom interpretacijom došlo do izražaja majstorstvo izvođenja, koje nije iđentično sa tehnikom izvođenja) prikazao kao temperamentan violinista prijatnog ali ne velikog tona i
solidne tehnike. bi. A.
Odgovorni urednik: Jovan Popović, „Beograd, Pranowska broj 7? — Štamparija »Borba« Beograd,Kardeljeva 33.
bru organizaciju rađa i pozvao u pomoć narodnu vlast, masovne organizacije, tvornice i pođuzeća u gradu Zadru. Narodna vlast, a naročito predsjednik građskog narodnog odbora drug Labar Drago i član agitprop komisije drug Belić pokazali su puho razumjevanje i pružili maksimum pomoći, cjeneći nesalomljivu volju kazaliŠnog kolektiva, Rukovodsiva tvorpica i poduzeća pružila su. pomoć u materijalu, dok je gradski narodni odbor Zadra osigurao finansijsku stranu. Osobito je potrebno istaći razumjevanje uprave brodo. gradilišta, tvornice »Madrešić« i Oblasnog građevnog poduzeća »Obnovitelj«, koji su najviše pomogli Zadatskom kazalištu.
Požrtvovanim radom članovi Zadarskog kazališta izvišili su rađove na pregradnji kazališne dvorane i balkona, na proširenju pozornice i potpunom: uređenju elektrovodđova. Njihov rad zaslužuje puno priznanje i zahvalnost zadalskih gledalaca. Današnji unutrašnji izgled zadarskog MKcazališta daleko je ljepši od ranijeg ,a akustika neuporedivo bolja.
Na svečanom otvaranju nove sezone Zadarskog narodnog kazališta govorio je direktor Đorđe Milaković., U svom referatu on je izneo važnost obavljenih radova i odao priznanje kazališnonai kolektivu na požrtvovanom rađu, Na koncu referata podjelio je novčane nagrade tehničkom Oosoblju Zadarskog kazališta u ukupnom iznosu od 23.613 dinara.
Zatim je izvedena komedija u tri čina »Reakcionari« od Draga Žervea wu režiji Đorđa Milaikovića.
Vrijedno je istaći izvrsnu kreaciiu Zlate Roje u ulozi Ane, Eme Miner u ulozi Katićke i ulogu Roberta ı kreaciji Đorđa
Milakovića. Đita KRTIC _- _— _— q—
ISPRAVKA
'\U pretprošlom broju »Mnjičevnih novina« potkrala se pri slaganju greška u repOortaži »BRIGADE U ČELIČANI«. ispao je jedan red iz teksta na· drugom stupcu, 25 red. Tu posle reči klevetnicima treba dodati ispušteni kontekst: „a Yı isto vreme i dokaz naše J ograničene ljubavi, vernosti i ođanosti našoi Partiji i drugu 'Titu«,
U reportaži Siniše Paunovića »Narodno pozorište u sećanju njegovih prvaka«, koja je izišla u poslednjem broju »Književnih novina« (broj 46), na strani 3 i 4, potkrao se niz grešaka.
U prvom siupcu odeljka o D. Milutmo- -
viću stoji: Nekada su književnici pisali komade maročito za svoje ljubimice, umesto ljubimce.
U četvrtom stupcu, treći pasus, pretposlednji red, treba da stoji prerežirati ume– sto prorežirati; u četvrtom posusu, prvi red istog stupca, treba da stoji rajđraže stvorenje, umesto majdraže stvaranje; u pasusu niže. treći red odozdo, treba da stoji bilo je đatum, umesto bio je datum.
U odeljku Oo Marku Marinkoviću, peti stubac, treba đa stoji: Uz Ginu, sa kojim sam duže glumio u unutrašniosti, i Delinija ja sam učio i naučio mnogo i od Gavrilovića, Nine Vavre... U poslecinjem pasusu, u odeljiu o Marinkoviću, izostavljena je čitava rečenica koja treba da glasi Ovako: Možda je to neskromno da fo ja ponavljam, ali mi se ta duhovitost svidela, jer mi je kazala mnogo i mnogo me naučila u mome kasnijem repertoaru, da pristupam savesne svojim ulogama...
U drugom delu reportaže na četvrtoj strani izostale su nekolike rečenice. Tako je izostala i sleđeća „rečenica iz pasusa koji se završava na kraju treće i prelazi na četvrtu stranu: A danas kađ plačem (Ljubinka Bobić) na sceni, ja zaista plačem što mi se plače, kad se smejern, sme-= jem se što mi se smeje — jer živirn istinski na sceni. A to dolazi u velikoj meri danas i od režije...
U odeljku o Zori Zlatković trwoba' da stoji: — Moj je san bio da igram :Margaretu Gotje, umesto u Margaretu Gotje; pa seđam redovn niže istog pasusa treba da stoji Tođosićka umesto Todoroviđka; u idućem pasusu iza ovog treba da stoji Coca, umesto Ceca, a tri ređa niže treba da stoji: Persa je bila majstor da nas pouči u narođnom repertoaru, umesto narednom.
—--—
BIBLIOGRAFIJA
~
Dimitrije Tucović: Jzabrani spisi. Ki:njiga I. Predgovor napisao Moša Pijade. »Dimitrije Tucović kao borac za jeđinstvo rad“ ničkog pokreta u Srbiji« od T. Kaclaerovi ća. Izdanje »Prosvete«, Beograd 1949. Ćiri licom, str. 348.
Redakcioni odbor
Jovan Poprvić, Ceđomir Minderović,
Mavtijan Jurković. Ivan Potrč, Vjekoslav Maisb, Isak Samckovlija, Janko Đonović, i Mimitar „Miltrev
PRETPLATA ZA KNJIŽEVNE NOVINE
Za našu zemlju na 3 meseca 35 đipjnra,
n 6 mes·ci đinara i ma godina đina 140 dinara,
Za stranstvo: na mesecn 50 Mind:ra, 1 6 meseci 100 đinara i na gođinu Guy 200 dinara.
Rukopisi se ae vraćaju.
Broj čekovnog računa 101-9060378 Poštanski fah fI7