Književne novine

„Ć.

i e + Sei A

_ ka 8 Hamzom

WRANAL

Preko vitkog jasenovog izdanka što su ga valjda vjetar i enijeg iskrivili va mu liztovi federiraju pod viticom

moj zemljak opružio noge i bež krc--

- mara diše svjež vazduh laganih mirisa i gleda kako po zadružnim guvnima

konji tru vrućinom raškravljeno žito. A u poljskim okrajcima Grahova cr. ·

veme se obnovljeni krovovi. iznad bre-

žuljaka laste, prave spiralne lukove i ·

oštrim zaletima, čini se laganijim od vazduha, rube vrhove samih brežulia\ka dok ne počnu ostavljati sve gušće nevidliive mreže iznad strnijišta i njiva sa kojih su zadrugari poodavno žito pokupili. Kroz čestu najedrale za-

| 'noveti, tu i tamo, kao da se dozivaju,

Mdaraju zvona, a kad dugim sjenkama počne da naginje meko predvečerje rik · krave vabi tele u wkrovitim doljama ispod seoceta, Daleko, preko Pustog Lisca, na sjeveroistok mine se čuiu _ kek za lijek kao u dubokom podzem| lju. Firontovci i omladđimci, partijci iz nikšićkih sela tamo krče put da iz | Rrca zemlje naporom svojih ruku i

Wvijesnog htijenja otmu velika rudna

blaga. Vrijeme odmiče; na ovim Bi-. jelim Polianama gde će se sjutra Otvoriti rudnik, nekad &u se po Njegošu, sastali Turci i Crnogorci, dva Vukapetanom oko vjere ' mešto popovali i momčad ozrinićka, 'čto »Đe god dođu svuđ zameću šalu«, odži Brunčeviću u grlič šišane zađeli od lakta režinu i. da bi ga obrukali zajedno s družinom, nijesu žalili napravit šest svojih nosila, Tuda su crnogorske pretstraže bdile đa bi od azi jatske vjetrine očuvali poslednji plamičak slobode, koji ie još gorio UDPROS ljutog turskog orkana. Slušamo ioku mina i zamišljamo kako ona razdiru jedrimnu crnogorskih brda. Da. sve TQ skunma: i te laste što oš :rija ha siirenom slobodnom vazduhu. i te novopodipmmute kuće što svoj.m olvorenim crvenilom vesele grahovski kraj i ta e&tađa što potiru uzrele pašnjake u pOfrazi za slađim strukom trave i za 5očnijom jesenjom otavom, i ta zadružna guvna gdje kroz uparenu slamu toči pšenica i raž. i ta pjesma zvona na vratovima ovnova predvodnika, i tai glasni rik krave — i sunce predvečernje. jesenje. mlako. i vazduh i gora Bve je to naša velika slobođa, »za koju se — kako moj zemljak reče — nikad mijesmo cjenjkali«. Pogled &se otisne i na luk kose, koja se nadnijela nad lipama, u kršu a prije osam godina tu je vruć roj olovom iskrzao liticu. .

— Ostali poliupci našeg uštanka... a. gledaš, ie li, — burazeri sa Istoka ioš imaju obraza da nam kažu kako smo ništa manje no fašisti. Tako je to... A kad bj se potežili brojit fašističke grobove samo od ove kose do onih,austri&kih topova na Dvrsniku zapamtili bi idući po ovim guđurama tražom naših bitaka, Lako bi im čovjek dao večeru — ja mislim ne bi mogli ni vruće va– revine od umora. Bogme bijesno laju

' na naš, ali šta ie vaidđe kad vučje srce - nije zečja loga. — Zemljak je začas paćutao, malo še natuštio i ošjetno gneveselio lice. Učinjelo mi se da su u njemu oživjeli svi oni drugovi koji su se od julskih đana digli na omužje. kodi su oko tih viečito ućutalih dvrsnič_ kih topova dočekivali pukove italijanskih alpinaca, branili sela da ih crne košulje ne pogore i sasvim ne ocrne — a sada ih nema — ko zna na kojem su Titovom bojištu sagoreli za slobodu radi koje se nikada nećemo niti smo

se ikada ejenjakil!

Eto, baš tu, malo niže pod obronkom stajali smo 1941 na straži,a decembarski mraz ledio je kosti, mrzao prst na obaraču puške. Inje ie stezalo

| partizanske opanke za premrzlu zem-

” lju. Bilo nas je malo. pa smo morali preforati sva vojnička pravila — nekad smo stražarili i.do 48 sati bez smjene o porciji žitkog ovsenog skroba. I pjevali smo za veliku i nepatvorenu ljudsku slobođu koju bi htjeli sada đa nam natrune, da je razore. Možda zemljak misli i na ona oštra vjetrovita jutra kada ie samo oko sto partizana za uzan grahovski blok dršalo prikovano hiljada dobro naorušanih italijanskih soldata, Na ona jutra što cilikću od naduvene sjeverine za koju nema zavjetrine. Misli na one podle italijanske patrole što u rana jutra vrebaju priliku da ture ugarak u čelinske i potkrajske kuće, | — Osam godina je prošlo, a ne bi

"reko da je toliko. Talijanci se «stisli

· među četiri zida tiiesne palanke i vele kako &u im cipele teretne za naše krčševe. Tijema im srca, a š#misao borbe

_još tješnji. , |

„ Taidan bio je u potpunoj šsuprotnohi od onog đecembarskog koji eto o-

-0 radu Matice O srpske i e

(Nastavak sa treće strane) ivanje ; proučavanje naučni materiBal. Proširiće se saradnja sa institutima Akademije nauka u Beogradu. Mewđu najvažnije planirane poslove za iduću godinu „dolazi organizovanje „#kupljanja. građe po. pitanju. agrarnih odnosa u Vojvodini u XIX i XX veku i po pitanju radničkog pokreta. Obimna iskopavanja na terenu preuzeće ar-– heološka sekcija. Efnološka sekcija će organizovati sistematsko izučavanje Života i običaja naroda u Vojvodini. Sekcija za prirodne nauke preuzeće 'organizavanje izučavanja flore Vojvodine. Obimne zadatke obuhvataju i planovi rada književne i likove sekcije Naučnog odeljenja na književnoj i kulturncj, istoriji Vojvodine. | Godišnja &kupština Matice srpske pokazala je da Matica srpska ima sVoje određeno mesto i svoj but u kulžurnom životu našeg naroda. Pokazala je i to da Matica srpska za 124 go'dine svoga postojanja nikad nije življe i punije radila na konfRretnim na=rodnim zadacima nego danas. l

\ \

življava u nama poslije punih osam godina. Ispod Siljevika, oko Jankova 'Vrha i Jovičine Vode izdržale su. teške bitke malene čete hrabrog komandanta. Eto, to je onaj vrh odakle ie Sava vršio bojna i strateška izviđanja, Olovo brsti bukov čestar, piše Do bločama sa kojih je mećava omela sni. jeg, — a Sava prislonjen uz liticu u pronicljivoi pameti kfoji taktiku partizanskog vojevanja: s jednim borcem pokoriti deset. dvadeset, a ako treba i pedeset neprijatelja i borca siutra ponovo imati u stroju. Nadire vojska fašističke gamadi. Čini se ključa iz zemlje. Uz Unijerinu pomiljela kao žuti mravi. Oficiri su se drali i goni. li je na juriš u ime fašističke patrie, a partizanski kuršumi iake rjeđi, ali sigurniji, prišivali su ih za šsjenovite malođoljske strane, Ostali su na stotine da nikad više ne viđe pitomine sVOjih obala.

Jela se repa. tukla kukuruznica na strogo štedlijve i škrte obroke, Bez kabanica, bez toplog odijela sa komadom hladna gvožđa većinom oteta od neprijatelja i zalihom municije: »Otmi, druže, u nmeprijatelja«, borilo se dan i noć. Isbod zamrzlih koša i sjenovitih aluga držali su se partiski sastanci sa dnevnim redom: borba do slobode, do smrti fašizmu, a sa mora crkvičke gore lomile su teške granate fašističke flotile. Garnizon mre u Grahovu. U soldate ušao strah od smrti. I »Đovineca« je umukla u grli. ma vojnika. Zavladao ludi strah i panika u gamizonu. Tešu čelični okraici litice Dvrsnika, rube bregove; zvone usijana parčad po smrženoj, vjetrom ovijanoji zemlji. Kroz maglovite večeri svrdla granata za granatom. Ranjavaju ljude, drvlie, zemlju. Oko Grahova Italijami po odjeku bitke ravnaju svoje nade i raspoloženja. Sjećamo se kako su sto puta pokušavali da uđu u sela, i kako ih je sto puta vatra našeg oružia u blok grdne vraćala. Čulo

se kako je Čilu Kovačeviću odnio top.

pola bedra. »Iako mu obie otkineš, taj će opet umjet pucati. On ne može da živi ako mu oko nije naslonjeno ·na mušicu i ako mu zrmo ne otvara prozore na neprijateliske grudi, Đavolje, šeretsko stvorenje, — neko je rekao tađa.

Osviću jutra, ali sve teža i po ishod bitke neizvjesnija. Sava ne đa Jankov Vrh. Ne da ni Siljievik. A' ako treba đa se popusti svaki metar zemlje valja pokriti fašističkim „vojnicima. To ije partizanska pobjeda, Puca top & mora — ne da oči otvoriti. Puca ka Kotoru, Budvi, I misliš kako na budvan„, skom pitomom žalu leže teške fašističke haubice i siplju granate po našim selima. Vojnici tuđi gaze po onoj istoj zemlji odakle je Kanjoš Stefana Mitrova Ljubiše pošao u Mletke da podijeli megdan sa Fuzlanom, No ništa, mislili smo: doćemo mi, Jadrane, na tvoje divne obale, uzbraćemo maran„dže iz tvojih uzanih krasnih džardina. jer su pune gore naših Macedonovića, koje su na oružje i borbu za slobodu podigli naš Tito i naša Partija. Haubica odiekuje put kotorskih brda. I čini ti se, i htio bi reći: poraduj se, mrtvi Tranjo Rašu Ivane Žugoviću, Mate Brujičeviću, Mate Grobaru.“ Čujete li, htio bi znati, vi »četiri mornara kao četiri jarbola« što ste davmo pali u svijetloi prethodnici naših bitaka' — čujete li naše plotune,

Topovi gruvaju iz švih jkalibara. Tušta i tma italijanske soldatetske, koioj se više ne može odolijevati. Na vrhu Siljevika neprijatelj izišao. Sava je tražio partijce i izdao naređenje da se Siljevik mora vratiti. Strmeni Siljevik. visoki Siljevik, Siljevik zatrpan sniježnim smetovima. Išli su drugovi, njih nekoliko komunista, išli na

·. juriš — jedan protivu pedeset. Išli su gladni, a goli prsti od nogu virili su im kroz opamčine i čarape, grebli po snijegu, Išli su drugovi i zauzeli Siljevik, a Sava se posliie djetiniski radovao, tapšao ih po ramenima. grlio ih: »Ja sam znao da ćete pobijediti, jako sam vas pošlao da učinite ono što ie nemoguće učiniti. Komuniste sam poslao, druže moj!«

Zemljak se dalje sjeća ljutih okršaja za Grahovo iz decembra 1941. Sjeća se muina i spaljenih sela, četničke iz' daje i Savinog ofkočenog karabina među četom izdainika Novice Kovačevića, zamagljenih primorskih plani. na: kako je Lovćen bio potonuo u tamu i nikako se dva dana nije dao vidjeti. To jutro, Grahovsko Polje po, krivale su dvije magle: magla gustog crnog dima što se izvijala iz seliačkih · kuća od Bare do Gornjeg Polja 'i hladna decembarska magla u kojoi se grušao snijeg, Petokolonaši oslabili ie dinice, a hrane ponestalo, a sila nava| lila, Sela su gorjela —erveni jezici plamena lizali, su krševite okrajke jspod Kličevca .Jedna preplašena i umorna žena bježi ria slobodnu teritoriju i držeći je za skut suknie boso. mnogi dječak spotiče se klizavom stfazom. Čulo se muklo mukanje goveda

„po štalama. Soldati su palili živu marvu onome ko nije uspio da ie potiera

_na partizansku teritoriju. Bieži sanjiva: čeljad i gladna i umorna, bježi im vatre i dima, bježi u neizviesnost danma..a opet ima nađe da će Sava siutra

„ponovo pojačati i organizovati odred i da će iznova zametnut život na zgarištu pod ledenim decembarskim nebom, Nekakav se čovjek bunio i uno-

„sio paniku, a partizan gleda kako gore domovi i čeka ponovo pribiranie snaga za nov i još iači nalet na okupatorske čete. pa mu veli:

_ — Što bi htio — bitku bez krvi i dima? Proljeće bez zime... Moj brajane i Rusija ovako gori, a bo tvojoi pame–ti značilo bi: druže Rujo, pređai oružje, pa gledai kako se. Švabo grije na paljevini Kremlia. Tjerai to malo stoke tamo u partizansku zavietrimu i ne

W% Mornar koji su se digli na pobunu 1918 u Boki Kotorskoj protivu Austrije bod uticajem Oktobarske revolucije.

2609 Mirko VUJAČIĆ

boi se, rđo — Rusi tamo a mi ovamo, ba će i fašizmu doći kraj!« Sufra dan osvanuo je snijeg do ko

„ljena. Italijani pobili nešto stare če-

ljadi što nije uspjelo da se povuče sa partizanima, pokupili kokoši i klupka pređe pa odmaglili put Risna u kopninu, Bojali su se da će ponovo zaglaviti u Grahovu pa su ostavili i mrtve da se štave ispod krnojelskih smetova.

A danas, dok se primiče zrela jesen, razmišljam o onom gluvom starcu što je završio strašnom smrću u svom rođenom domu. o onom bosonogom dicčaku što mu je iz prsa krv curila da bi što prije našao partizansku utjehu. o onoj smjeloi desetini boraca — komunista što po Savinoi zapovjedi Osvojiše Siljevik i učiniše podvige koji

bi na prvi pogled izgledali samo legen- ·

da i nomogučnošt, o onom „partizanu što zna da je na istom položaiu kao i crvenoarmejac što se bije za odbranu Moskve — o onim svim živim i mrtvim drugovima koji su osvojili trista i tri takvih Silievika, mislim kako su

wrane notašima i rezolucionašima do” đavolje kapi pamet popile. a otsustvo

istine učinilo if moralnom sirotinjom, — teško njihovoj savjesti od naših živih i mrtvih heroja!

Kongeri hara slovenačka filharmoniit

U okviru programa koncerata Pošlovnice za • kulturno-umetničke priredbe slušali smo 2 decembra mešoviti hor slovenačke filharmonije. Puna' dvorana Kolarčeve zadužbine sa interesovanjem i pažnjom je slušala izvedeni program čime je potvrđila &ve Veći razvitak i interes za ovu vrstu mu-– zike i opomenula organizatora ovih koncerata na življu razmenu u koncertiraniu najboljih horova naših federalnih: jedinica.

Hor slovenačke

filharmonije pret,

· stavio se kao zvučna, upevana i je-

dinstvena celina sposobna za najprefinjenije muziciranje. Glasovni materijal je dobar i ima mogućnosti i za dalje razvijanje i dobijanje širine, čime bi &e' postigla krajnost u dinamičnoj gradaciii koja na ovom koncertu nije uvek bila izvedena. Izbor programa ovog hora obuhvatio je, pored Mokranjeca, Odaka i Slovenskog, uglavnom slovenačke kompozitore, koji pokazuju da me zapostavljaju, već naprotiv jako neguju ovu granu muzike ji stalno upotpunjuju svoju horsku literaturu. ' Dirigent Rađo Simoniti sigurmo je. vodio i tumačio ceo program oslanjajući se na svoj zdravi muzički instinkt i ne težeći ka spoljnim efektima, Beogradsku publiku naročito je intereso . vala interpretacija X rukoveti Mokranjea u kojoi se nije uvek ošećala meprekidnost i tok linije naročito u prvoj pesmi (»Biljana«) u suvišnim usporavanjem na krajevima fraza. Solisti u pojedinim „kompozicijama ispoljili su pozitivne odlike svojih glasova izuzev soprana u kompoziciji Simonitija koji je bled i neizražajan. 'B. A.

REZULTATI RONKURSA SAVEZA KULTURNO-PROSVJETNIH DRUŠTAVA BOSNE I HIZ.OBGOVINE

Objavljeni su rezultati konkursa. Saveza kulturno-prasvjetnih društava Bosne i Hercegovine za pozorišne jednočinke, sa femama iz Narodnooslobodilačke borbe i naše savremene društvene stvamosti. Na konkursu je učestvovalo 18 autora, kaji su u svojim jednočinkama, u pretežnom broju, pokušali da obrade aktuelne motive iz borbe za izgradnju socijalizma, u oblasti industrije i socijalističkog preobiažaeja sela. U poređenju sa konkursam iz prošle godine, ovaj konkurs karakterišu pozitivnije dva momenta: aktuelnost tema.i veća umješnost autora u savlađavanju pozorišnog umijeća. Autori su po zanimanju radnici {i namještenici, jedan „pripadnik JA, dva intelektualca.

Prvom nagradom nije nagrađena nijedna aktovka. Drugom nagradom od dvađeset hiljada dinara nagrađena je jednočinka »Čelenkine sandžije«,. čiji je autor Dominik Antunović, bivši pekarski radn'k, sada referent za stambeno pitanje, iz, Zenice. Jednočinka obrađuje moliv diferencijacije koja se vrši na našem selu. Treća nagrađa od deset hiljada dinara đodijeljena je autoru jednoč:nke » Tko umije tome dvije« (Stjepan Pavičić, iz Zagreba)

R. R.

/MIIŽEV! | NOVIR kali __M

Letopis | Matice |

srpsbe

Đonoseći u uvodu odlomke iz Fker manovih »Ražgovora sa Gefteom« (u prevodu Boška Petrovića) i iz Geteove »TTrilogije strasti« pesmu Verteru (u prevodu Stanislava Vinavera), decem-= barski broj Letopisa Matice srpske je, u stvari, posvećen 200-godišnjici Geteovog rođenja, Iz Ekermanovih »Razgovora« izabrani su oni koji na neki način imaju veze sa nama (srpske na"rodne pesme) ili pak, većim delom, oni koji su danas najaktuelniji, ta jest oni koji bi po sadržini bili najbliži savremenim naučnim shvatanjima. Odužujući se na ovaj način Geteu redakcija je propustila đa tim povodom donese članak koji bi makar informativno obavestio čitaore a genijalnom nemačkom pesniku.

Od originalnih beletrističkih priloga objavljena je crta iz predratnog života leskovačkih Jevreja od Žaka Konfina »Naš prvi miting«, dve pesme od Grigora Viteza i jedna od Riste Tošovića. Od Vitezavih pesama bolja je »BRijeka« koja je i pored osnovnog lirskog elementa konkretnija i ubedljivija, dok je njegova pesma »Bijelo jufro« samo lirsko raspoloženje.

Od materijala koji govari o vojvođanskoj kulturnoj istoriji donet je članak Zore Simić Milovanović o velikom slikaru Konstantinu Danilu, Članak ne donosi nikakvih novih mome= nata, kako se i u članku naglašava, već je samo sveden materijal a Danilu povodom 150-godišnjice rođenja. O savremenim kulturnim problemima u Vojvodini raspravlja pozorišna kritika Vlade Popovića pisana povodom Nušićeve »Ožalošćene poradice« na sceni Vojvođanskog narodnog pozorišta u Novom Sadu. Pored nekih netačnih tvrđenja (kao što je ono da Nušić nije ozbiljno shvataa ulogu Ppisca), prikaz je pisan uglavnom dobro sa smislom za pozorišna shvatanja i raspravljanja. Ozbilinijeg je karaktera napis Boška Petrovića o trećoj izložbi VojVO> đanskih slikara. lako je pisan čisto literarno, avaj prikaz slikarskog života u Vojvodini daje jasniju sliku stanja, a slabije označava perspektive kojima vojvođansko slikarstvo ima tendenciju da se kreće i kojima bi trebalo da se kreće. Petrović se više zadržao na kvalitetima slikara, ne upuštajući se

u njihova nastojanja i u perspektive"

koje stoje pred njima i kojima neki ad njih moraju poći. To se odnosi naročifo na neke od mladih slikara koji se još nikako nisu latili savremene tematike već se iživljavaju na lirskom u vojvođanskom pejsažu.,

Letopis želi da upozna svoje čitaoce sa književnostima drugih naroda Jugoslavije i to an čini često, ponekad i sistematski. Ovoga puta služi u tu svrhu mastava članka o velikom slovenačkom prozaisti Prežihovu Vo rancu-Lovru Kuharu od A. Slodnmjaka. Slodnjakov članak .je uglav-

nom inmformativan, ali mislimo da je preopširan i da nije trebalo da bude štampan u dva broja,

jer je na taj način, upravo, izgubio svoju glavnu svrhu — informativnošt.

U dosta bogatim beleškama, koje 8 pravom — imaju pretežno lokalnu boju, Mladen Leskovac piše o jednočinki »Pomifenju« Jovana St. Popovića, Ž. Boškov o jednoj novoj knjizi o Gorskom, vijencu. B. Čiplić o knjizi pesama mladog pesnika M. Vujačića. Poređ priloga istoriji prvog izdanja Njegoševog »Ogledđala srpskog«. štampi Bosne i Hercegovine, dcbar deo beležaka govori o vojvođanskim slikarima-amaterima, o vojvođanskom bibliotekarstvu, nacionalnim „manjinama, delatnosti Matice srpske, poređ toga što je objavljena Danilova reprođukcija iz bagate Galerije Matičine.

„Stvaranje“

Uvođni članak u dvobroju (9—10) časopisa »Stvaranje« koji izlazi u Crnoi Gori. posvećen je tretiranju pitanja odnosa zemalia informbiroa prema kulturnim vrednostima naših naroda, Đoko Pejović, autor članka, izložio je na dokumentovan i sažet način diskriminacione postupke kao i očigledne laži rukovodećih krugova iz zemalia Informbiroa u odnosu na kulturu naših naroda, subprotstavljajući klevetama poznate činjenice,

U pripovetkama (s Ambasador« Janka, Đonovića, »Solinska cesta« Julije Najman, »Graditelii« Vukašina Perovića) stvarnost nije dovolino umetnič_ ki doživljena i transponovana. Sa DOvršnim i olakim zahvatanjem u materijal koji obrađuju, pripovetke se približavaju anegdoti.

OR i

Rizah Štetić: Rudnik »Tito« m Banovićima

skim štimunzima, 'Slobođana Novaka »Nakon posete selt

r >»

' Sto se fiče poezije. časopis 16 > vio pesme če OE pesnika IZ OVO naših republika. Pesma Desanke Ma ksimović »Đedov monolog« toplo i Osećajno govori o doprinosu koii su na” ši narodi dali za pobedu nad OBVRJA čima. Pesma Slavka Janevskog »Bal M da za crmogorskata moma« sadrži ia

uticai narodne poezije i prožeta 16 iskrenom. emociiom. Uz ovu pesmu doneta ie beleška o talentovanom autoru ali je ona Vrlo kratka, sadrži Sa” mo nekoliko redi kojima se UR čilaoci ne mogu dovolino informisali. U pesmi .Nikole Drenovca

kroz jesen u stari zavičaj«. dunjavosti:

ima i sla-

|| »Bno, smeši se na me čobanče

sa Tfrulom punom slatkih tonova“.

je Vešković či-

Pesma Radonje Veškovića »Poči nak« linski ocrtava teškoće kroz koje su prolazili borci Narodnooslobodilač-

kog rafa. .

Značajan prilog pretstavlia »Nešto o stilu i ieziku«, štenogram predava– nja koje je u maju ove godine knji: ževnik Ivo Andrić održao novinarima u klubu »Borbe« u Beograđu. ·

U članku »Godina Njegoševi rođe rija Božo Đ. Mihailović polemiše. ša prof. Ristom J. Dragićevićem i u časopisu »Istoriski zapisi« (SV. 5—%6, 1948) obiavio članak na ovu istu temu. B. Mihailović smatra da R. Dragićević nije uspeo da reši postavljeno itanie da li je Njegoš rođen 1811 ili 1813 gOdine i ukazuje na izvesne momente ko: ji govore đa zaključak R. Dragićevića" da »ima dovolino dokaza da e Njegoš rođen 1813« nije tačan. Ali, ni B. Mihailović nije doneo nikakav određen

sud.

»Mišljenja sam — kaže autor članka đa ea pitanje treba još detaljnije proučiti, pa od dvile godine — jeđanaeste i trinaeste — usvojiti onu za. koju se pokaže više ubedljivijih dokaza. Takvon? se reše“ nju mora pribjegavati sve dok se, kojim putem, ne dođe, ne do ubjedljivijeg, nego do ubedljivog, „odnosno nedvosmislenog podatka sa nesumnjivom dokaznom sna" gom.

Način ovakvog rašpravljanja ita. nia koja nemaju bitan zhačai prilično je sterilan. ne vodi ničemu i prelazi okvire jednog kmjižewnog časopisa.

Pored literarne Nhritike časopis Je objavio i dva osvrta na komade »Dun“do Maroje« i »Zoma Zanfirova«.

A. M.

„Zora“

Od priloga u ol:tobarskom broju ovog omladinskog časopisa za književnost i kulturu koji izlazi u Sarajevu ističe se atilistička skica C. Kisića o Ćopičevoj pripoveci »U sjeni sudbine«. Ovaj prilog ne pretstavlja kritičko ocenjivanje osobina Ćopićevog stila. Medutim, ia ko je Kisić — kako sam naglašava tražio mesta koja ga zanimaju da ih posmatra »u granicama š*vojih mogućnosti, s gledišta spoznajne- teorije« ova skica ima vredncst jednog ozbiljnog pokušaja da se na primeru jedne priče pokažu pozitivne osobine Čopićevog stila pripovedanja i fo ne na hladan, akademski način već sa dubokim razumevanjem, neposredno izraženom ljubavlju i otvorenim oduševljenjem prema stvaranju našeg istaknutog savremenog pripovedača. To se vidi po izvesnim pronicljivim i toplim tumačenjima pojedinih mesta. u priči. Ističući karakteristične crte Ćopičevog stila Č, Kisić se nije. kako se moglo očekivati, dovolino upustio u razma= tranje Ćopićeve slike sa gledišta ma-– terijalističke gnoseologije, niti je tu na primerima pokazao koliko Ćopić »vjerno i živo« prikazuje »i najsuptilnija ašječanja svojih ličnosti« tako „da taj deo ostaje bled i neuverljiv. Mnogo. bolje je razrađen onaj deo skice u kome Č. Kisić posmatra Ćopićev izraz iz formalnog sintaksičnog aspekta. : Pripovetke Rista Trifkovića i Emilije Stijačić tematski su vezane za 5O0cijalistički preobražaj našeg sela. U Trifkovićevoj pripoveci, koja će biti nastavljena u idućim brojevima, može se zapaziti dobra kompozicija i pri= lično zanimljiva opšservacija, ocrtava= nje likova kroz dijaioge ali ujedno i dosta suva frazeologija, naročita u pr= vom delu koji se sastoji od površnog i jeftinog lirizma, prevaziđenog već davno u našoj književnosti, Tako, na primer, tu ima i ovakvog patosa:

»Veličanstveno sunce! Ti što se vječno ra» đaš po vječnom i nepromjenjivom zakonu prirode i uvijek iznova nu „.dimice prosibaš vreli zanos radosti nad prastarom zemljom! Šta se od tebe može sakriti? Kuda pobeći pređ tobom? Kakve ljudske tajne ti ne znaš?« Itd.

Na stranicama gde Trifković ostavi ovakav. lažan patos i poetjizacije ima realističkijeg sagledanja stvarnosti 1 života na selu koje se hvata u koštac sa zaostalošću i kreće putem socijalizma. ;

„Pripovetka Emilije Stijačić »Nekrčenim putevima« ima šličmnu temu i odlikuje se dobrim poznavanjem živatncg materijala koji je tretiran na živ način, na zanimljiyoj dramatskoj osnovi. Nedostatak joj je što likovi nisu potpunije razrađeni tako da se mogu plastičnij» ocrtati iz sukoba u koje u= laze sa svojim pošebnim shvatanjima i psihologijom ponetom iz starog dru-. štva. | „ Pesme u ovom broju su mahom početničke, što se vidi i po tome da neke nisu otišle dalje od providnog imi-. tiranja. Kvalitetam izraza i neposređnošću izraza izdvaja se pesma Slobo dana Markovića »Žatišje u jesen« u kojaj inače ima povođenja za jesenjinIsto tako i pesmzs

Muslimanski Predile znači kvalitetar napredak ovog mladog hrvatskog 8 snika. Pozitivno je što časopis nastoj da objavljuje što više i što češće pri loge mladih pisaca iz drugih republi ka, u čemu je, sudeći po dosadašnjin brojevima, postigao dobre rezultate.

"je obja-

»Povratnk '

og rođe- ·

koji je'

Kritika Josipa Lešića na knii J hova Vladimira Čerkeza »Majaka iti ka« pretstavlja ujedno i pogled na TiJokupno Josadašnje stvaranje Cerkera talentovanag mladog pesnika koji eš ima izgrađenu fizionomiju i čija OBEVac vrenja iziskuju ozbiljnije studiju u ko-

joj bi se pokazalo koliko je Čerkez'

napredovao u svojim nastojanjima di izgradi originalan izraz. Kritika J. Le. šića pisana je bez pretenzija ali i e dobrim namerama da se pojedine stra, ne Čerkezovog stvaranja što bolje osvetle i istaknu. Međutim, to se n može reći za osvrt na pesme Sloboda. na Markovića koji je potpisan sa B V. R. Pisac osvrta nije išao po onim markantnim pojavama u poeziji Sl, Markovića već je zauzeo, u izvesnom

smislu, pedagoški stav i sa prilično ne

sigurnih poleza pokušao da da svoju

ocenu. . ii |

A.M.

· RAD UDRUŽENJA KNJIŽEVNIKA

Udruženje književnika Bosne i Hercegovine ·

U Tuzli je Udruženje neđavno održalo dvije književne večeri: za građanstvo i Ssrednjoškolsku omladinu. Prve od oslobođenja, ave književne večeri bile su brojno posjećene i prim-

ljene, sa živim simpatijama. Uvodnu.

rileč o značaju književnosti i ovakvog kontakta književnika i publike, dao je književnik Mehmed Selimović. Zatim su pročitali svoje rađave: Zvonimir -Šubić pripovijetku »Timotijeva smrte, Hamza Humo svoje dvije pjesme, Mehmed Selimović pripovijetku »Strah«#, Vladimir Čerkež dvije svoje pjesme, Predviđeno književno veče za rudare u Kreki nije, na žalort, održano, jer su organizatori večeri propustili đa na vrijeme izvrše patrebne pripreme. Udruženje književnika BiH, takođe je održalo, pored ranije javljenih, još jedno književno veče u čast izbora za narodne vlasti. Veče je održano u Do-

mu kulture NP JII reona u Sarajevu, -

na kome su uzeli učešća književnici: Marko Marković, Hamza Humo.,. Branka V. Radičević, Rizo Ramić. Na ovom večeru pročitana je i Branka Ćopića »Inicijativa«.

| 1 i B. RR.

U okviru »Tjedna nsrodnog prosve-=

Ćivanja« koji je održan od 11 do IB8_decembra održana je u Gradskom do

mu kulture na Rijeci književno veče „na kome su čitani rađovi savremenih književnika Bosne i Hercegovine.

Posle. referata Zvonka. Tomića u ko= .

me ;u iznete glavne lrakteristike autor, članovi Narodnog'kazališta čitali su pripovetke Timila Petrovića, Zvonimim Šubičća, Marka Markovića, Meše Selmovića i Ahmeta Hromadžića i stihove pesnika Vladimira Čerkeza, Šu-

krije Pandže i Branka V. Radičevića.”

; BIBLIOGRAFIJA

e ei a Ty eeŽ 0 re er Ye ta IU ———

JUGOSLOVENSKA PROZA.

....

SAVFZ FR VIŽEVNIKA AFGOFJ AVIIF

Jugoslovenska proza. Izdaje Saveza knjivnika Jugoslavije, Beograd, 1949 godine, 04 strame, cena: broširanmo' 105 dinara, po\ezano 1235 dimara, štampano u 30.300 prihneraka. Zbornik obuhvata prozne radove injiževnosti naroda Jugoslavije od početka KIX veka do danas. Namena zbornika je la čitaoca upozna sa najznačajnijim -rado=-

.vima naših pripovedača. U zborniku su za» stupljeni: Stiepan Mitrov Ljubiša, Fran Levstik, Josip Jurčić, Milovan Glišić, Laza Lazarević, Ivan Tavčar, Janko%9Kersnik, Simo Matavulj, Ante Kovačić, Stevan Sremac, Josip Kozarac, Pranc S. Finžgar, Radoje Domanović, Dinko SŠimunović, Ivan Cankar, Borisav Stanković, Petar Kočić, Vladimir Nazor, Veljko Petrović, Isak Samokovlija, France Bevk, Slavko Kolar, Juš Kozak, Ivo Andrić, August Cesarec, Prežihov Voranc, Miroslav Krleža, Luka Perković, Jovan Popović, Vjekoslav Hasan Kikić, Novak Simić, Miško Kranjec, Iva. Do”čević ·ı Čedomir Minderović, Ivan Goran Kovačić, Mihailo Lalič, Milovan Đilas, ''a Horvat, Branko Ćopić. |

Jaroslav Hašek: Doživljaji dobrog vojnika Švejka, knjiga II. ·Tlustrovace Jozef Lada. Preveo Stanislav, Vinaver, Izdđalo Novinsko i izdavačko pređuzeće Saveza udruženja

novinara FNRJ (Humoristička biblioteka »Ježa«), ograd, 1949. godine, 346 strana, cena 77 dinara. S

l Ve

Redđakcioni odbor

Jovan Popović, Čedomir Minderović, Marijan ·Jurković, Ivan Potrč, Vjekoslav Kaleb, Isak 'Samokovlija, Janko Đonović i Dmitar Mitrev

PRETPLATA ZA KNJIŽEVNE NOVINE

Za našu zemlju na 3 meseca 35 dinara,

ma 6 mes. % dinara i na godinu dana || 140 dinara.

Za inostranstvo: na 3 meseca 50 dimarn, ma 6 m's vj 19%) dinara i na godinu daba 200, dinara.

atukopisi se ne vraćaju, Bro,j čekovnoeg računa 101-n060578 - Poštanski fah #7

pripovijetka

Kaleb, —