Književne novine

863 | bj?

ice

GODINA II | BROJ 52

Juče je u Zagrebu u sali Hrvatskog glazbenog zavoda atpočeo rad Drugi kongres književnika Jugoslavije.

Kongre» su pozdravili u ime Cenfralnog komiteta Komunističke partije Jugoslavije Vladimir Bakarić, u ime Jugoslovenske armije general-major Ivan Šib:, u ime Jedinstvenih siridika= ta radnika i nameštenika Jugoslavije Miša Pavičević, u ime Ministarstva za nauku i kulturu Vlade PNRJ Ivo Sarajčić, u ime Saveza likovnih umetnika Jugoslavije Branka Šotra, u ime NMarodne omladine Jugoslavije Vlado Šestan, u ime Saveza udruženja novinara Jugoslavije Vilko Vinterhalter,

Zatim ie generalni sekretar Savezi književnika Jugoslavije podneo referat »O razvitku i o zadacima „naše književnosti«:

; »Od prvog našeg Kongresa do danas, u toku protekle tri godine, istorija naših naroda beleži niz događaja koji su izvršili i vrše snažan, svestran uticaj Đa opšti razvitak naše zemlje, na njen unutrašnji život i međunarodni položaj. Od tih događaja nesumnjivo su najznačajniji prelaz na plansku socijalističku privredu — svenarodni pokret, pod rukovodstvom Komunističke partije; za ostvarenje Petogođišnjeg plana socijalističkog ekonomskog razvitka, Peti kongres naše Partije izraz njenog nesalomljivog unutrašnjeg jedinstva i nepokolebljive solidarnosti naših naroda sa međunarodnim radničkim i demokratskim pokretom u svetu na osnovi pune ravnopravnosti komunističkih partija i poštovanja punog suvereniteta naroda, a protiv revizionističk~ politike današnjeg rukovodstva SKP(b) i, dalje, početak „soeijjalističke reorganizacije naše poljoprivređe, koja se sve inten~

| zivnije, sve dalje i sve uspešnije ra-

zvija.

Za nama su ostale tri revolucionar~

bi no velike gadine. Vidno se preobrazio,

pod stvaralačkim uticajem naše Par-

ı \tije, politički, ekohamski i kulturni ži•

vot i našeg građa i našeg sela.

Dubinu tog preobražaja dovoljno ća ilustrovati nekoliko uporednih stati&tičkih podataka iz oblasti kulture.

Tako je, na primer, u staroj Jugoslaviji 1938-39 radilo 8956 osnovnih škola &a 1,428.000 đaka, dok 1948.49 radi 12.586 osnovnih šlkola sa 1.660.000 đaka. Gimnazija je bilo 439 sa 168.000 đaka, dok ove godine radi 1.140 sa 366.000 đaka. Učiteljskih škola bilo je 34 sa. 3.898 đaka, dok ove godine rađi 60 sa 18.548 đaka, Umetničkih škola bil+ je 21 sa 3.173 đaka, dok ave godine radi 106 sa 13.918 đaka. Srednjih stručnih škola bilo je 55 ga 10.979 đaka, dok ove godine radi 94” sa 57.719 đaka. Fakulteta i visokih škola bilo je 29 sa 17.734 stuđemta, a ove školske godine. radi 69 sa 59.145 studenata.

U staroj Jugoslaviji, u pozorišnoj 5ezoni 193855 bilo je 24 pozorišta sa 1,422.000 gledalaca, a ove godine radi 30 pozorišta više. odnošno 54 pozorišta, kroz koja je prošlo skoro 4,000.000 gledalaca. Godine 1939 radilo je 413 bioskapa, dok danas radi 981 bioskop. Godine 1946 broj posetilaca bioskopa iznosio je 31 milion, dok je ove godine za prvih devet meseci dostigao 51 milion. Godine 1988 štampano je u Jugoslaviji nešta preko 1000 knjiga i brošura. Već 1945 taj broj je dostignut

· i nešto premašen. Godine 1946 taj broj

; naglo se diže na 92.376 knjiga i brošura sa ukupnim tiražom od 21,600.000 pri= meraka, a 1948 penje se na 3.412 kniiga Sa 90,739.150 primeraka. Samo dela klasika marksizma-lenjinizma izišla su u ukupnom tiražu od 4 i po miliona primeraka, dok je, štamo u taku 1948, iz oblasti prirodnih i primenjenih na-

'uka izišlo preko 1000 knjiga sa tiražo. ı od 7,900.000 primeraka.

Iz oblasti književnosti i umetnosti, za poslednje dve godine, izdato je preko 1.700 domaćih i stranih dela u ukupnom tiražu od ako 10 miliona primeraka. Dela naših narođa, izvršena u vremenski kratkom razdoblju u toku pro7 fekle tri godine, po svome značaju za , - našu sadašnjicu i za našu buđućnost,

za politički, ekonomski i kulturni ra-

\ zvitak naših naroda i za međunarodne

odnose, za učvršćivanje tekavina naše

Narodne pmerevolucije i za izvojevanje novih fekovina, kao i za jačanje me~-

| đunarodnog radničkog i uopšte dđemo-

| i kratskog pokreta u svetu — nesumnjivo su jednaka po svojoj revolucioharmoj suštini, ı današnjem jstoriskom momenfu i u perspektivi koju osvetljuju, godinama i delima izvršenim u toku oružane borbe naših naroda 1941—

1945. | __Svest našeg pisca o veličini i lepofi , tih dela, o težini napora i a značaju pobeda našeg čoveka u borbi za nove, socijalističke uslove života, borba protiv vulgarizacije, protiv »socijalne« uskosti ı seme, s jedne, i protiv dekadentnop, formalističkog izvitaperavanja, s druge strane, osnovno je obeleje žje kojc karakteriše smisao razvitka naše kn iževnosti u profeklom periodu od 1946 do danas. I pored kritičkih sudova već izrečenih ili koji tek treba

o njimia da buđu izrečeni, ne može se ni u kom slučaju poreći činjenica da je najveći broj književnih ostvarenja objavljenih u tom periodu nastao u foj

obi, iz veličine i.lepote, iz snage i Pobeda naših naroda, nsšeg radnog

čoveka, ıukovođenog Partioam, lLe-

Adresa uredništva |

njin, u članku »Partiska organizacija i partiska književnost«, objavljenom 1905, između ostalog piše:

»U čemu se sastoji taj princip partijne književnosti? Ne samo u tome što za 'socijalistički proletarijat Wknji-. ževnost ne može biti sredstva bogaćenja pojedinaca ili grupa, nego ona Uuopšte ne može biti individualna stvar, nezavisna od opšteproleterske stvari. :

Naći će se čak, verovatno, neki histerični inteligenti koji će dići dreku zbog takvog poređenja koje umanjuje, umrtvljuje, »birokratizuje« slobadnu idejnu borbu, slobodu kritike, slobodu književnog stvaranja itd. itd. Ustvari, takva dreka bila bi samo izraz buržoa&ko-inteligentskog individualizma, Nema zbora, književnost je najmanje podložna mehaničkom izjednačavanju, nivelisaniu, vladavini većinu nad manjinom. Nema zbora, u toj stvari bezuslovno je potrebno obezbedit: veću slobodu ličnoj inicijativi, individualnim sklonostima, slobodu misli i fantaziji, formi i sadržini. Sve je to neospormo. ali sve ta samo dolkazuje da književni deo partiske stvari proletarijata ne može biti šablonski ni identifikovan s drugi.,n delovima partiske stvari proletarijata, Sve to nima–lo ne demantuje onu buržeaziji i bur-

. Žžoaskoj demokratiji taliko tuđu i čudnu postavku da književnost mora neizostavno i obavezno postati deo socijal-demokratskog partiskog rada, nerazdvojno povezan sa ostalim delovima Toga rada... |

Čitav taj rad mora nadgledafi arga= nizovani socijalistički proletarijat, mora ga potpuno kontrolisati. mora u čitav taj rad, bez ijednog izuzetka, unositi živu &truju Žive proleterske stvari...«

Tako shvaćena, partijnost u našem književnom stvaranju. u specifičnim uslovima naše MNMarodnc revolucije i izgradnje socijalizma u našoj zemlji, izrazitfa je u odnosu značajnog broja naših pisaca prema svome stvaralačkom radu, prema našoj stvarnosti i prema ulozi naše književnasti. Razvijajući se potpuno oslobođena svih ograničenja i stega nekadašnjih nenareanih režima, naša književnost je, i

—DG “zamislivna”i po ostvarenjima, živi

dec naše stvarnosti iz koje izrasta i na koiu naša književnost sve dublje i sve vidnije, stvaralački tiče. -

'xporedo sa opštim društvenim promenama, sa opštim poboljšanjem materijalnih uslova života narođa, sa razvijanjem svih kulturnih oblasti, iz osnova su se izmenili, a u toku protekle tri godine postojanja našeg Saveza još više poboljšali, i materijalni uslovi života i rada našeg umetnika i književnika. Ljubav Taroda prema na= šem umetniku i pišcu i ugled koji on u novim, revolucionarmo izmenjenim uslovima našeg života sfiče svojim delima, izraženi #u i u svestranom staranju nove narodne vlasti da mu se stvore svi uslovi neophodni za uspešan rad.

Uwslovi za život i rad pisca u našoj ašslobođenoj zemlji neuporedivi su sa ušlovima u kojima ie živeo i rađio pisac u bivšoj Jugoslaviji, u kojoj je bio, pored reakcionarne kulturne politike, brutalne cenzure i čak policijskog terora, izložen najobičnijoj, najprljavijoj kapi italističkoj eksploataciji izdavača. Danas je autorsko pravo potpuno zaštićeno. Savez književnika Jugoslavije, od svoga osnivanja đo danas. primio je za patrebe svojih. ore:.nizacija od, Komiteia, odnosno Ministarstva za kulturu i umetnost i Zavoda za autorsko pravo 10.558.881 dinar. Samo na ime nagrada za svoj književni rad. od oslobođenja do danas, od Komiteta za kulturu : ume{lnost i ministarstava prosvete pojedinih naših republika ni-

zu pisaca dodeliena je suma od skoro ·

2 i po miliona dinara,

U avemu su še potvrdile reči koje je drug Tito izrekao pre tri godine, prilikom našeg prvog Kongresa:

»..Ja · am da književnici u staroj Juzoslaviji nisu imali uslova za rađ i da naša literatura nije mogla da se razvija onako kako je bilo potrebno. Danas, međutim, vi imate sve mogućno• sti. Ako vam je potrebna potpora države, tražite je i država će vam je dati. Jer, mi ne rađimo samo za sebe, nego i za buduča pokoljenja. Mi vašem radu pridajemo ogromnu važnost, a od vas zavisi kako ćete izvršiti svoj zadatak. Vaš stvaralački rad — fa je razumlji= vo — ne može se fretirati kao rad drugih prolesija. Tu se, iasno, ne može govoriti o udarnjčkom tndu. Ali se mora i treba što više raditi. Ako vam je pri fome potrebna naša pomoć, mi ćemo vam pamoći.

Ja znam da danas ima književnika i umjefnika koji još žive pod dosta teškim uslovima. Međutim, već je vrijeme da ne moraju živjeti teško, Već je vrijeme da se njihovi uslovi popra=ve. Književnost i likovna umjetnost imaju kod nas, neophodne uslove da se razviju«.

Stvarnost je patvrdila ovu poruku

našim umetnicima i piscima.

Duboka vera u razvitak naše književnosti sa svima sbpecifičnostima umetničkog stvaralačkog procesa, izražena u rečima druga Tita, bila je, poređ ostalih objektivnih i subjektivnih uslova, fakođe, nesumnjivo. još jedan snažan n-posredđan potsticaj naše Par> tije našim umetnicima i piscima.

· čaju neosporni. .·gledu na razvitak naše književnosti u

toku protekle tri godine nesumnjiv je · napređak i po broju, i po raznovr&no- .

Naš prvi Kongres, održan svega ne= šta više od godinu dana posle rata, u opštem bilansu književne delatnosti pisaca. u toku Oslobodilačkog rata i neposredno posle njega, beleži značaj-

ne uspehe, On beleži priličan broipe- .

sama (među kojima nekoliko poema od

· trajne vrednosti), proznih ostvarenja,

dnevnika, zapisa, književnih fragmenata i repartaža.

Danas, u odnosu na rezultate istaknut* na prvom Kongresu. u mogućno= sti smo napredak naše knjiž vne delatnosti, Ostali referati i disl:usija našeg Kon= gresa treba da detaljnije kritički analiziraju pojedine rodove naše književnosti i probleme njihovog. razvoja u taku proteklog perioda. Ali.su izvesni osnovni, opšti zaključci! u svakom slu« U generalnijem po-

sti i pa umetničkom dometu dola.

Ali iako je, već na prvi, opšti pogled, .

taj napredak očigledan, mnogi osnovni problemi i pojave našeg savremenog života, naše savremene društvene stvarnosti | našeg čoveka koji je menja i menjajući nju menja i sebe — još nisu dobili svoj umetnički, književni oblik u delima naših pisaca. Uzrok toj

pojavi nesumnjivo su i subjektivne o-

kolnosti. U isto tolikoj meri, uzrok toj pojavi treba fražiti 1 u izvanrednom intenzitetu, mnogostranosti i tempu razvitka naše zemlje.

Međutim, ostvarenja koja su objavljena u peri« odu od našeg prvog Kongresa do da nas, sadržajno i formalno, znače ne samo. veliko obagaćenje naše književnosti u ostvarenjima nego i jašno obeležene značajne mogućnosti, dencije i široke perspektive.

Ta dela svedoče da stvaralački rađ

našeg pisca sve dublje i sve življe prožimaju i problemi i pojave našeg savremenog živofla, veličina i lepota ono= Ma što je nastalo, što nastaje i što će

značajan niz književnih

i po broju, i po raznovrsnosti, i

pozitivne ten-

nastati — veličina i lepota borbe na-.

šeg čoveka za socijalizam. Ta dela nesumnjivo potvrđuju činjenicu da će naša književnost, „nastavljajući, dosa« dašnjim putem, postići intenzitet i mnogostranost razvitka naše socijalističke otadžbine, i da će još sigurnije poći u korak sa našom stvarnošću. Ne prestajući đa u svojim delima obra= đuje velike godine Oslobodilačkog rata, godine oružane borbe naših naroda, naš pisac sve više zahvata svojim delima i velike gadine izgradnje, proširuje krug tematike, sve smelije oblikuje i najsavremenije 'dane.

Istina, umefnička istina u našoj stvarnosti, u današnjim uslovima, od naročitog je značaja. Raznovrsne i uporne noprijateljske mere InformbiToa protiv naših naroda još jače su učvrstile i jedinstvo naše Partije i je dinstvo haših naroda U svakodnevnoj publicističkoj borbi protiv te nemoralne kampanje, kroz »Književne novine«, koje izlaze već skoro dve godine, i druge publikacije i časopise. i svojim stavom uopšte, pisci Jugaslavije, izuzev dva-tri demoralisana saputnika, takođe su učvrstili i manifestovali, i svakodnevno manlfestuju, švOje jedinstvo i jednođdušnost sa svojim narodima i sa svojom Partijom, i to na najširem planu, i oisci van Partije

'i pisci-članovi Komunističke partije.

Borba protiv manevara Informbiroa, koju mi vodimo istovremeno sa borbom protiv manevara imperijalističkih grupa iz kapitalističkih zemalja, razgorela. je nove snage naših naroda; naših frudbenika grada i sela. naših kulturnih radnika uopšte i naših književnika posebno, Veći i raznarodniji broj umetničkih dela o našoj Narodnoj revoluciji o oružanoj borbi naših na= roda, o borcu našeg Oslobodilačkog rata, ali, istovremeno, i veći, broj umetničkih dela o našim udarnicima, novatorima, racionalizatorima, o. na– šem novom čoveku na frontu nauke, industrije, poljoprivrede i izgradnje uopšte — fo je stvaralački cilj naših pisaca, I, pored ostalog, rađi toga cllja oni treba, i oni se ave više orijen-

a zabeležimo vidan, svestran, -

Ce SAVEZA KNJIŽEVNIKA JUGOSLAVIJE gd M

| DRUGI KONGRES KNJIŽEVNIKA J UGOSLAVIJ

· Referat generalnog sekretara Čedomira Minderovića: „O razvitku i

fišu (što je dosada najviše vidno po

velikom broju književnih fragmenata i reportaža), na čvome industrijske poljoprivzedne tačke

najncposrednije savremenosti.

Peti: kongres .naše Partije, podvlačeći značaj pabeda, još u teškim uslovima potpune ilegalnosti u bivšoj Jugoslaviji, nad zagovornicima dekadentskih, formalističkih shvatanja u umet= nosti i književnosti, had tendencijama vulgarno-materijalističkog iskrivljaya– nja marksističkog · shvatanja ume{no=sti. nad, dekadentnim i antipartiskim shvatanjima o »apsolutnoj slobodi« umetničkog stvaranja, o »nezavisnosti« napredne umelnostfi od politike ı Komunističke „partije i borbe radničke klase, o tome kako Partija »vulgarizuje« umetnost itd. istakao je i neposredne zadaike i oblike dalje barbe na ideološkom frontu, odnošno na planu umetničkogi književnog stvaranja. fo nije politika i metođ umrtvljujućih »postanovljenia« i dekreta, sročenih marksističkom terminologijom, ne= BO, sa pozicija naučne estetike čije &u osnove postavili i perspektive otvorili Marks, Engels i Lenjin — nepomirljiva, živa, svestrana „stvaralačka idejna borba za primenu, za ostvarivanje: naučno-esfetskih saznanja i za

- njihovo oplođivanje i dalje razvijanje

u štalnom pražimanju sa životom, sa stvarnošću, sa kretanjem „naprednih, revolucionarnih društvenih snaga.

U sve većem raskoraku sa našom sivarnošću i sa svešću, za idejnim svetom našeg čoveka — graditelja, iako već dovljno onemoćala da prodru n: širem, .vidnijem sektoru našeg kulfurnog i umetničkog života, neprijateljska, revolucionarna shvatanja će upor=noi izumirući, težiti da se manifestuju. da se afirmišu. da od naroda otmu još koji trenutak života, kulture. Uništavati ostatke tuđih, neprijateljskih shvatanja visoko idejnim delima visokog umetničkog kvaliteta, to je jedan od zadataka naše književnosti, naše kritike, naših kulturnih radnika uopšte. Zato je opšta ideološka borba na= še Partije, a posebno borba za idejnost u umefnosti i književnosti, nastavljena i nastavlja se i nastaviće se, Ona je nesumnjivo bila i jedan ad vidova ideološke, teoretske aktivnosti našeg Saveza, odnosno naših udruženja u toku protekle iri godine. Ona to mora biti i biće, i u buduće,

Borba za snažan realistički izraz &vin rodova naše književnasti, borba

protiv pojava idilizacije naše socijalističke izgradnje koje još dolaze do izraza naročito u poeziji mlađih pisaca. borba „protiv pojava individualističl:og estetiziranja koje se u ponekim našim delima, i u poeziji i u prozi, probija i opterećuje ih štetnim idejnim i formalističkim balastom, karakteriše na. momente u zastajanju, katkad jednostranu ili isključivu ali u osnovi živu aktivnost naše kritike u »Književnim novinama«, časopisima i drugim publikacijama. i qu infernom radu naših arganizacija, kroz udruženja i pojedine sekcije,

Od velikog je značaja Što se priličan broj mladih pisaca u svima našim kulturnim centrima, u toku protekle tri godine, orijentisao na kritičarski rad, što sve smelije i odgovor– nije tretira probleme razvoja naše sa» vremene književnosti, našeg kulturnog nasleđa, naše pozorišne i filmske probleme. Problemi teorije i istorije umoetnosti i literature uopšte i naše po= sebno, nastava književnosti, intenziv» na izdnvačka delatnost domaće i prevodne literature u našoj zemlji, plodan rad naših mnogobrojnih pozorl> šta i diletantskih grupa, razvoj našeg filma, sve dublji interes širokih slojeva naših trudbenika, omlađine, Armije za probleme kulture i literature, zahtevaju vrlo živu i svestranu reakciju i aktivnošt stvaralačke kritike i pojava tako značajnog broja mladih kritičara nesumnjivo znači da ćemo došadašnje, često vrlo vidne, ozbiljne praznine našeg kulturnog života u fome pogledu ispuniti živom sadržinom, da ih već ispunjavamo.

—

S A O O | i | | |____ -

Hakija Kulenović: Gradnja, nove želje zničke stanice u Sarajevu

OVOM AVON PS UT)

o zadacima naše književnosti“

Petogodišnjeg . plana — na probleme i materiju naše '

; ražen sadržaj

„ne samo što treba da ocenjuje

aa a

0 DOLOVO

PRAG LAMPE aa O OM

PRIMERAK 8 DINARA

razvoj čilave a otadžbine, svih naših naroda.

Od objekta bezobzirne kapitalističke ekonomske eksploatacije, politič, kog bespravlja održavanog surovim, terorističkim policijskim. aparatom .nekadašnie države i duhovnog mraka : kojim su vlastodržci nekadašnje dr- :: žave „težili da uguše borbenu slobo darsku svest i opšti politički i kulturni razvitak naše radničke klase i na ših širokih trudbeničkih slojeva “uop- šte, narod je u našoj oslobođenoj zemlj postao suvereni, sve moćniji stvaralački subjekat, svestan svoje snage, svoje današnjice i svoje budućnošti. Kroz našu Partiju odnosno kroz naš Narodni front, u revolucionarnoj praksi velikih godina oružane borbe i „velikih godina obnove i socijalističke

Naša -eSejiu *ička, kritičarska i recenzentska literatura nesumnjivo šve više oživljava, što je, zasada, naročito došlo do izraza na proslavama godišnjica naših klasičnih pisaca — Njegoša, Vuka, Prešerna, Kranjčevića, Svetozara Markovića i. „drugih. i

Prevođenie značajnih. dela sa:mške«+ donskog i. slovenačkog na srpskohrvatski, i obratno, međurepublička saradnja u časopisima i drugim publika= cijama najvećim delom već je redovna pojava.

Naši časopisi sve više preštaju da. budu manje-više uspeli zbornici beletrističkih, umetnički “manje-više uspelih priloga domaće i strane literature. Oni sve više postaju, a to se naročito odnosi na časopise koji pretežno okupljaju mlađe pisce, kulturno-književne tribine koje, pored ostalog vaspitavaju, izoštravaju kriterijum čitalaca kroz borbu za idejnu čistoću teoretskoumet{ničkih shvatanja i umetnički iznaše stvarnosti, našeg društva i našeg čoveka..Oni treba jaš

radnih seljaka, .dine i žena svih naših naroda uspra. vili su še i izrasli do visoke političke svesti, sprovodeći svoju suverenu re-

kritike, o mogućujući što širu diskusiju o svima pitanjima, potstičući i rasplamsavajučći principijelnu, :stvaralačku polemiku i kritiku, ı svima oblastima našeg književnog i umeiničkog života, i tamo gde se; iz raznih uzraka, plamen kritike zagasio, i tamo gde se još uvek nije pojavio, i tamo gde neodlučno, bez snage i avetlosti, tinja. Oni treba još življe i svestranije da razviju a svojim stranicama ešej. kritiku, recen= ziju, belešku, pomažući u tome radu naročito mlađu generaciju ~ kritičara, tretirajući sve bitne probleme naše literature i našeg kulturnog života zadatke i probleme naučne, sivaralačke kritike, probleme teorelskog uzdizanja pisaca. kulturne i književne feoretske probleme uopšte, prealističke tradicije i tekovine naše i svetske literature, književne i srodne probleme u vezi sa pozorištem i filmom, repertoBr, scenario, libreto, masovnu pesmu, interni rad naših organizacija, književne konkurse itđ,

Tim putem se i razvija naša kritika, katlkada nedovoljno analitična, ka*kad- ne uyviđajući u punoj meri značaj konstruktivnog momenta prave, naučne, partijne kritike. Ali ti zastoji i slabosti mogu biti i uočavani i savladavani samo u procesu žive, smele, permanentne idejne borbe i tako tu borbu treba nastaviti,

Osim toga, zadatak kritike ni u kom šlučaju še ne iscrpljuje blagovremenom i pravilnom reakcijom na pojave, Kritika ni u kom slučaju ne sme da se avede na, makoliko živi, eho književnih dela, jako je i to jedan od neophodnih vidova njene alttivnosti. Zadatak kritike je još značajniji: ona ut, nego treba put i da pokazuje; da Vodi, da otkriva i mogučnosti u stvaraocu i perspektive u stvamosti; da pronalazi materiju koju umetnik treba da oblikuje i da mu pomaže da svoja šredstva dobro, efikasno, najbolje iskoristi u svom stvaralačkom rađu; da ističe probleme, tematiku koja je u određenom trenutku bitna; da mu otkriva oruđa i da ga uč; kako se njima

najuspešnije rukuje; da umetniku u švemu pomaže da, prožimajući se &tvarnošću, utiče na nju Jepotom i umetničkom snagom svoga dela, da svojim delom usavršava život i stvarnost čoveka; da usavršava i izgrađuje čoveka, društvo, živof.

"Takvu reč od naše kritike, što je od posebnog značaja za naš kulturni ži. vot i za pravilan, svestran, plodonosan razvitak naše književnosti, pre švega očekuju, sa punim pravom imperativno, naši mladi pisci desetine i desetine naših falentovanih · mlađi pišaca. pesnika i prozaista, koji su se

rata. Težhje naroda. u svima objastimiB . našeg društvenog živeta, ostvaruju še iz dana u dan u delima.

Delo naše Partije, našeg Narodnog fronta — delo naših naroda je duboko. demokratska narodna vlast, zasnovana na tekovinama Narodne revolucije. -

Delo naše Partije, našeg: Narodnog fronta — delo naših naroda ie ostvarenje težnji najplemenitijih „duhova naše istorije i naše današnjice — brat. stvo naroda Jugoslavije, sve +tešnje stvaralačko jedinstvo svih naših na=

. roda,

Delo naše Partije, našeg Narodnog fronta -— delo naših narada je naša Armija, branilac i graditelj novog života i novih ljuđi, rođena i jzrasla u surovim, nepoštednim bitkama za živof, za slobodu, za revolucionarnu vlast naroda i socijalistički poredak,

| rame uz rame sa prvoborcem velikog

rata protiv hitlerovske fašističke agresije. sa prekaljenom „Sovjetskom armijom, sa armijama Engleske i Amerike i drugim saborcima 19411945. Iz tih osnovnih tekovina i osnovnih uslova pobedonosnog razvitka naše

Narodne revolucije otvorili su se široki, svetli putevi svestranog razvitka našeg čoveka i naših naroda. U teškoj borbi protiv vekovne materijalne, tehničke zaostalosti, u beskompromisnoj borbi »rotiv imperijalističke tuđinske agresije ma u kom vidu se ona po. kretala na nas, u sudbonosnim pobedama naše Narodne revolucije protiv kontrarevolucionarne agresije informbiroovskih revizionista, tim najnovijim pobedama izvojevanim u borbi za osnovne principe marksizma-lenjinizma, promenilo se lice naše zemlje i svakodnevno se preobražava.

Naš radnik, naš naučnik. naš zemljoradnik, naš omlađinac, naš umet-• nik, menjajući lice naše zemlje, boreći se uspešno protiv svih nazadnih tendencija i snaga prošlosti, smelo koračaju tim putevima. Iza nas su naši drugovi, naši roditelji, naše sestre i OsOOSPOO pali u yo borbama

slobodilačkog Tr. i Narodne revolucjije — ı O BOLRHa Gere na strahofnim fašističkim mučilištim

na krvavim linijama frontova — njih va nezaboravna lica su svetla, jer ni hovi životni ixnjihovi pretsmrtni za„

velika stvarnost čoveka nove, &ocijalističke Jugoslavije.

_ Kako izgleda stvarnost iz koje izrasta društvena svest i moralna i umetnička snaga našeg Kknjievnika i razvija se naša književnost, u značaj. noj meri potvrđuju, poslužiću se na

u našoj 'književnosti javili posle oslo= avom'mesti zrazom Žana s

bođenja, »svedočenja pulnika« kulturn Tov Takvu reč od naše kritike, što je od nika i književnika iz “drugih zemalja,

pošebnog značaja jer je dramski rađ među koje SPRČEU i F. Glatkov, a

dugo bio u zastoju, očekuju. naši Tihonov, L rg, V. Katajev,

„ dramski pisci, koji su u foku protekle Višnjevski, S Karaslavov, T. Pav:

" tri godine &tvorili nekolil MET NM. Georgijev, I, Drda, M. Figuli, S to zrelijih — nizu pisaca koji prelaze Gergeli, i drugi,

na dramsku obradu naše stvarnosti — | „ Na fa svedočenja, više od svega, "irenaša. kritika treba da probudi 37 5da. ba potsetiti. s jedne strane, đa— OM razvije snage, . emonstrirala moralna „degener:

Takvu reč od naše 'ritike, što je ta- k i mnogi od tih kulturnih kođe od posebnog značaja jer ie taj nika i pisaca doživeli učestvujuć ;. književni rod naimlađi u našoj litera» ne urnoj, tupbumnoi ORO onisti turi. očekuju naši pisci filmskih &ce. . au kampanji Informbiroa protiv n narija — svP većem broju pisaca ko. žših naroda, Ali. s druge strane ly ji prelaze na filmsku obrađu naše #e. na tai način, u tom a, stvarnosti neophodna je autoritativ- plastičnije izrazi stvaralački Ma. na, konsiruktivna, sveštrana, kritičko- | |ez3 književna analiza njihovih dela i problema filmskog scenarija i filmske umetnosti uopšte, :

Takvu reč, s pravom, očekuju {i na• ši stariji i naši mlađi pesnici i prozajisti. pisci naše dečie literature, sve oblašti našeg književnog živata.

Revolucionarni preobražaj materi. jalnih uslova života naših naroda, ša PVR svojim konsekvencama u svima vidovima života kolektiva i pojedin-

Disća.

Tivo šta je govorio Ivan T Anisimov, zamenik Kai ı Komiteta za kulturu i ratno ri Mini _Wianiay Savetu SSSR:- |

»Vi, „jugoslovenski icnjiževnici, Za

ROVI v iredno. Đlodno, TORUIHE

Narodi Juposlavije. VR 3 ši. 0 veli pod uslovima · 0? pitko stvaralaštvo nasilno UDGBfvajio! i koči. lo, 1 pod tim neverovatno nepovolinim uslovima oni su odbranili i sačuvali e” samostalnost, Došlo je sađa vre.

'vanovi\

e razvija i usavršava i kolektiv i prolećnog rascvata kulture Južnih'

edinca i njihov uzajamni odnoš, podižući i kolektiv i pojedinca na viši Slavena, koji su izišl na široki isfoc

stepen obasjavajući sve vidove živofta,našeg čoveka sve jačom stvaralačkom svetlošću i stvarajući, u tom re-

uf. Na drevnoj zemlji. na kojoj · je antički «vet ostavio takve snažne · tragove. gde je zapadna Renesšansa

_ širila svoj moćni uticaj, slovenski na. reueiojaznom rezeku vo hodi year sa sva prici ea va, sve nova i nove ogućnosti za be 3 strani) • S a, M 7. laž i -sE

· izgradnje, milionske mase trudbenika, ik intelektualaca, omla=

volucionarnu, stvaralačku volju kroz

- Više.da.se razviju u tome pravcu PrO- ~ sve oblike novog, sVOg državnog apa- ; širujući krug problema. „Ne

veti postaju a&vakodnevno stvarmmost,