Književne novine

GODINA III BROJ.6G.

· U kultumo-~umetničkom radu i žiwvolu kod nas, ne samo u onom užem, ; jem, po pojedinim: granama wametnosti u profesionalnim ansamblima, nego i u onom širem, masovnom, što se naslanja u svima oblicima na · određene grane umetnosti i razgrana– to prostire u najšire narodne mase, drama i pozorišna umetnost zauzimaju nesumnjivo jedno od najrasprostranjenijih i najpopularnijih mesta, Razume še da je i to>»kao i ostalo; prvenstveno odraz opšteg poleta celokupnog našeg današnjeg živcta i razvoja, kulturnog preobražaja u našoj zemlji, O· Blobođen g ~i slobodnog čoveka, ko-

ji teži ma. boljim i lMulturmijim životom „i koji, učestvuje u nje u fom

Ovom ađivnnju Otuda, ı . Opteeo ; OOtuDAcie preobražaju, „i a i pozorišna umetnost, od pro ' fesionalnog pa do široko razvijenog amaterskog rada, imaju i svoje određeno mesto, ulogu i značaj. Otuda, zbog određene i jasne kulturne poli'ike koja se danas vodi u našoj zemlji, _i četiri puta više profesionalnih požorišta danas nego što ih je bilo do rata i na hiljade amaterskih pozorišnih grupa, bilo samostalnih bilo u šklopu kulturno-umetničkih društava, kao odraz našeg novog života, uslova „i · prilika u kojima naš radni čovek živi

rađi,

Koliko se dana pozorište želi i traži svedoči i to što skoro svali naš grad hoće da ima svoje profesionalno pozorište. Gradovi koji ih imaju, svestrano ih pomažu, trude se da ih podignu na viši umetnički nivo, da ih što bolje učvrste. A milioni gledalaca. u najvećem broju nova i mlađa 1 blika, koja osvaja pozorišno gleđali= šte, i kritički procenjuje rezultate po-

zorišnog rada u svojim mestima, traži od svojih pozorišta sve više i više, traŽži i dobre pretstave, i u.njima, u izboru dela, sve ono što će je kulturna uzđići i dalje pokreruti napred. Nije Šo više samo izolovano interesovanje pojedinih ljubitelja pozorišne umetnosti, nego široko, opšte interesovanje narodnih „masa, interesovanje koje ima i svoju kritičku podlogu i koje obuhvata detalja rnig"GjonO8 i pretstava kao celina. To interesovanje povezana je s jednim određenim i janim merilom, — ne samo pozorište rađi razonode i uveseljavanja, — Sa određenim zahtevima u pogledu ~ dela, _ opreme, izvođenja itd, Profesionalna _ pozorišta to najbolje osećaju. Ako gledaoci kažu da je pretstava slaba, izna se da jedno delo »ne ide« dobro kod "publike, ili đa je rozorište u celini slabo i medcras'o da daje đobra scenska ostvarenja, ta je već jeđan sud, mišljenje, određen stav i prema pretstavi i prema pozorištu, o čemu še mora voditi računa. I to, kao i svest pozorišnih kolektiva o značaju · koje pozorište ima i ulozi koju ono Vrši u društvu, stalna borba za kvalitet SVOE - rada i što bolje rezultate koje treba _postići, potvrđuju sa koliko se ozbiljmosti gleda uopšte na pozorišni rad, koliko se od njega zahteva i šta se od njega očekuje.

Takmičenje omladinskih kulturnoumetničkih društava, pre dve, godine, i smotra naiboljih omladinskih društava u Beogradu, najbolje su, pokazali čirok zamah kulturno-umetničkog.rada- među omladinom, i nesumnjiye, rezultate koji se rađom mogu postići. Taedašnji. uspeh · Akademskog pozorišta, omladinske dramske, grupe iz:Je· Benica, omladinske dramske. grupe iz Nikšića i drugih, izabranih, među. najboljima, svedoče o vrlo ozbiljnim rezultatima na polju amaterske glume. "Ovogodišnja, januarska, smotra sindi"Kkalmih Meulturmo-umetničkih" društava, iako, pojedinačno, svakako i ne najboljih, još više potvrđuje veliki uspeh i domet đo koga može da dove"de ozbiljan, tčmeljit, studiozan, iako amaterski pozorišni ad. Nije to više diletantizam, sa neveštinama i zaštranjivanjima raznih vrsta, nešto 'što

'reba da pretrpi ozbiljnu kritiku, ma-

kar se taj rađ zasnivao i na dobrovoljnaj osnovi, nešto što ne može da '8e gleda 1 gđe mmogo što-šta mora đa se »progled: kroz prste«, nego sasvim "ozbiljan pozorišni rad koji je izašao iz okvira „pokušaja da'se na sceni ostvari jedna dramsko delo. Zbog to_ ga i gledalac, koji posle dignute zavese { prvih izveđenih scena, prenoseči se "u ono što se na &ceni izvođi, hteo ne hteo, traži u tom pozorišnom ' izvođe"nju pravo pozorište, dovodi u vezu PO tI je u a aa? uticaje, upoređuj?, prati iđejnos pretstave u celini, jasnije i određenije zapaža ovog ili onog izvođača itd, . Uopšte, mi danas možemo "govoriti ' gasvim jasno i određeno o tom opštem nivoi do koga se u amaterskom Dpozorišnom radu došlo, Rezultati govore | da je on visok, Drama Mire Đucove

wVatra { pepeo«, u izvođenju dramske .

grupe kulturno-umefničkog društva »Radoje Dakić« iz Nikšića, ili »Male lisice koje su na sindikalnoj smotri izveli članovi »Augusta Cesarća« iz Zagreba, ili Molijerov »Žorž Dandđen« u izvođenju članova đruštva »Janko | Premrl-Vojko« iz Ljubljane, kao i druga dramska izvođenja, govore ne samo o ozbiljnom rađu koji se sprovodi u kulturno-umetničkim društvima, nego i o visokom opštem nivou do koga se u tom rađu došl" i šta se sve može takvim, radom: postići Ima tu, nesumnjivo, i izvesnih slabosti i greša-

pozorišna pu- .

Uredništvo: Francuska .7, tel, 28-098 Administracija:, Francuska 5, tel. 20-490

Boško:BABOVIĆ

ka, koje proističu iz raznih: uzroka, ali, uzeto sve” u celini, to su. rezultati koji svedoče” i o velikom:.; trudu i:ljubavi koji su. tu, uloženi i:oomesuninjivo talentovanim ljudima koji tu rade. Kada su pre dye godins, na omlađinskoj smotri, omladinci, iz, Nikšića. izveli »Mašenjkuvr, moglo, se odmah utvrditi, što je-~docnije posvedočeno i ·ostvareno, da je iz.toga. kolektiva sasvim,mogučno izdvojiti, jezgro za: profesionalno pozorište u Nikšiću. Tako je i, bilo,.i Nikšić. je dobio. svoje, stalno pozorište. To e, isto :tako. ,, putokaz i za,neke druge veće gradave ' drugim republikama, U amaterskim-.pozorišnim grupama u Bosni i Makedoniji, kao što je to već, sprovođeno. u Srbiji, .:sasvim je mogućno naći talenuiovane amatere-koje bi trebalo prevesti na prolesionalni pozorišni rad, „Njih ima ne samo u Sarajevu i, u Skoplju, nego.i u Bijeljini, „u Zletovu i,u, drugim. mestima. Pozorište u Zrenjaninu izraslo.je u celini iz amaterskog. pozorišta, tako da danas pretstavlja jedno ad dobrih. pozorišta u Narodnoj Republici Srbiji. To je slu„čaj i sa nekim drugim pozorištima. čiju osnovu sačinjavaju. bivši pozorišni „amateri, „Znači, u svakoj,amaterskoj . grupi, ukoliko sae-u njoj ozbiljna radi, a takvih grupa kod nas je mnogo, čiji se:rad ne svodi eamo; na: spremanje,i davanje pretstava nego i na teoretski rad koji priprema amatere za njihov izlazak na scenu, mogućno je naći ta= lentovanc amatere koji bi se uključili u postojeća profesionalna pozorišta, I ne samc fo. I onda kađa pređu u profesionalna pozorišta, potreban je '& njima sistematski rad, učenje, podizanje, temeljno upućivanje u sve zakone pozorišne umetnosti ksko bi mogli dati što više na poslu kome se posvećuju. A

Najzad, amaterske pozorišne grupe imaju u svojim redovima veliki mladih ljudi koje bi trebalo školovati u našim pozorišnim F”kolama. Dosadašnje iskustvo iz rađa pozorišnih škola pokazalo še da su baš ti omlađinci, ko· ji dolaze iz amaterskih pozorišnih gru=

edna pa, pokažali najbolje režultate i uslo-

'we za dalji razvoj. Što se to ne koristi u dovoljnoj meri i što se još uvek ne regrutuju kadrovi za pozarišne škole iz amaterskih dramskih grupa, krivica je i do samih rukovodstava pozorišnih škola, koja ih ne traže na ovim mestima, i do rukovodstava dramskih sekcija koja ih ne upućuju na dalje školovanje.. Nikakvim administrativnim merama, aglasima itd. neće moći da se izvrši sasvim pravilan izbor učenika za pozorišnu školu. Amaterske, dramske grupe su mpjbolji, najblagotvomiji i najsigurniji izvor: za pravilan. izbor novih. pozorišnih kadrova, Celokupam naš razvoj u tome pravcu, i svi rezultati koji su dosad postignuti na polju amaterske . glume, najbolje to potvrđuju. | Repertoar, njegov izbor, širina, po= treba da. se iz brojne dramske, litera= ture zahvati što dublje i što šire, dolazi u red specijalnih problema,u amaterskom pozorišnom vrađu.. Postoji tendencija da se repertoar sužava, da · se iz dramske književnosti, i naše.i strane, izvuče „samo. ponešto; ta tendencija svodi se na podražavanje ono"ga već oprobanoga što donose najveće scene naših pozorišta, a od čega boluju i skoro sva mania profesionalna pozorišta. Otuđa se i dešava da se one dramske grupe koje su bliže kulturnom centru zadržavaji 'na onoj

dramskoj literaturi koja je donekle ili · sasvim na vrednosti onoga repertoara koji se nalazi na. scenama centralnih pozorišta, a amaterske grupe iz unutrašnjosti idu u tome podražavanju za &vojim majbližim profesionalnim.pozorištima, Na taj način repertoar še poistovetuje, sužava, i nema onu Širjnu koju Pi'u amaterskom pozorišnom radu mogao đa ima. To ima i svojih dobrih i svožih loših posledica, Naime, ta težnja da se na velikom, poznatom i priznatom dramskom “delu . da | maksimum zalaganja i Uuspeha, ,u svakom slučaju je pozitivna, ali, manje-više đovađi do |·podražava= nja i n” samom · izvođenju jedncgp dramskog dela što ne razvija dovoljno Sstvaralačku inicijativu i nji· hove sopstvene snag i mogučnosti, a, često, dovodi i do najraznovrsnijih idejnih grešaka i zastranjivanja. Otuda, na primer, izvesne preistave »Su· mnjivog lica« u makeđonskim amater skim grupama sve liče jedna na dru„gu, jer su dobrim delom kopija režije i glume istaga komada PE 'skopske · centralne scene, To sputavanje i Ogra· mičavanje repertoara n, manji broj dramskih dela šužava njihov izbor i ne razvija u, širinu raznovrsnošt | brojnost poštojeće dramske literature koju bi trebalo izvoditi.

· Taj uticaž koji vrše. profesionalna pozorišta na. amaterske ·'grupe:ogleđa še najraznovrsnije u njihovom , rađu. 'Profesionalni glumci i reditelji, koji rade u amaterskim grupama, prenose na njih svoja iskustva, razvijaju: ak· tivnost amaterskih pozorišta, potstiču na međusobno takmičenje, unapređuju njihovrrad; no, isto tako ovim 'putem se: prenose”i mnoge slabosti: poijedinih.'profesionalnih pozorišnih: rad„nika ·'ko, „mogu da imaju negativnih o(posledica za mjihov. dalji rad, Pored podražay. nja 'pojedinih uloga li režija koje tu date u profesionalnim pozori-

ORGAN SAVEZA pozorišnog rada

| } “~ ra f cd ztlow3i štima, to dovodi i do nerazvijanja Od“ Teđenog i samostalnog oblika ji

broj ·

"Wvakako bi se neka od njih i profe-

e Bmaterske: grupe:koja može da”stvori svoj: sopstveni umetnički izraz

„% Uglavnom," ta. povezanost koja. postoji. izmsđu, profesionalnih . pozorišta i dramskih amaterskih grupa, ispoljava se u najraznovrsnijim oblicima. Profesjonalna Pozorišta, ca

još uvek i mnoge slabosti, — potstiču, pomažu i razvijaju amaterski po'orišni rad, izvlače iz tih· grupa ono što je najbolje i što treba uvesti u

„profesionalna pozorišta, a mnogobroj- ·

ne amaterske pozorišne grupe, našlanjajući se na profešionalna pozorišta i široko razvijajući svoju kulturnu de=

Jatnost, vrše jednu. ogromnu ulogu u . „našem kultumom živofu i pretstavlja'ju školu i izvor mlađih talentovanih

požorišnih kadrova, Ustvari, tako še, ·odozgo!pa do dole, od onoga što je najbolje u pozorišnom životu kod:nas, pn sve đo onih mali! mesta u kojima se stvaraju začeci kakvog-takvog pozo-

"rišnog živoća, razvija i širi, populari-

šć, — a kroz sve to kulturmo podiže'i oplemenjava milionski broj naših zadnih ljudi, — pozorište..i pozorišna umetnost. U bome radu, kroz pozorišne.

'pretstave, vrši se snažan utićaj u kul"turmnom: preobražaju narođa;'

Dosađašnji rezultati u rađu'mnogih

· dramskih grupa, — ma raznim :takmi~

čenjima ·i smotrama, kao i u njiho-

vom uspsšnom radu u svajim mesti- ·

ma, — pokazali su i đokazuju da su

mnoge dramske sekcije kulturno-umet, ~

ničkih društava toliko ojačane, uzdignute, na: takvom nivou, da'im-.je već postalo tesno među svima ovim sekcijama — horskoj, folklornoj, muzičkoj itd. — koje imaju razvijena kulturnoumetnička društva, Njihov dalji pravilan razvoj često je ukočen. u širini i raznovrsnosti svega onoga što jedno

'kulturno-umetničko društvo ima. „I

baš zbag toga, đa bi se pružila mo-. gućnost najboljim ·dramslim grupa>

„ma da što više razviju svoju delatnost

i da dađu što bolje rezultate, postav-

U se kao neophcdno đa še te najbo- | “lje dramske grupe izdvoje u samostal; Mime bi se

na amaterska pozbrišta. bi

doprinelo da mnogi građovi, koji zasad nisu u mogućnosti da imaju. svoja profesionalna pozorišta, dobiju dobro, snažno, sastavljeno od majboljih ama= tera, sposobno da radi i više i bolje, materijalno sasvim „pomogmuto od svoga narodnog odbora, amatersko pozorište. To bi, nesumhjivo, prefstavlja> lo dalji korPk u razvoju pozorišnog života kod nas, jer bi amaterska pozorišta, nalazeći se-u sredini, izmšđu profesionalnih pozorišta i mnogobrojnih dramskih sekcija u okviru kultbur= no-umetničkih društava, mogla bolje i uspešnjje da vrše .i ispunjavaju jedan veliki kultumi zadatak... Vremenom, kao što je to već bilo primera,

sionalizovala, a, nesumnjivo, iz mno-'

ohi mladi talenti koji bi se dalje Uzdizali, Ovakva pozorišta pretstavljala bi značajan kulturmo-umetnički faktor u jednom mestu i ispunjavala bi: osetnu prazninu koja postoji u mnogim većim mestima i centrima u kojima se dosadašnji po-

zorišni rad svodio čak i na nekoliko.

razbijenih „dramskih sekci lturno-umetničkim DOPUNO a 1

Dosadašnji rad, uspesi i rezultati u – amaterskom pozorišnom rađu pokaza=.

li su velik i nesumnjiv „napredak, Dramske grupe &u pokrenule, zatalasa=

le i stvorile mnogobrojne ljubitelje . pozorišne umetnosti, uvukle ih u pozorišni rad, proširile i produbile in-

teresovanje za pozorište, kultumo.po-

digle svoju sredinu. Mnoge od njih · došle su do takvog nivoa da še. 50 malo, mogu poređiti i sa nekim manjim profesionalnim pozorištima, Tako je i njihov uticaj porastao, uzdigao : se, postaa važan činilac u našem daljem kulturnom razvoiu, a samim tim.

i njihova uloga i značaj dobili su vi-.

soko i određeno mesto u našem. štem kulturnom živofu, iii 1

og vade svetlošt za. a SS 0 · Pesmom njihovih.

pesme iz bro. jiho'

- Oni svoje pešme ne pene njihove

9 Njuoy O O 0 07

OVOM 40 AJČGOV MAIL NON :

old - giibmro BOdehiaBp 2 i0M (id 77 BEOGRAD, UTORAK 7 FEBRUAR. 1950

—- malar . ona, naročito. u umutrašnjošti, imala

industriskim .

· PESNICI KOJI SVOJE PESME NE PIŠU

; Oni svoje pakme ne pilu, ~ o · ;

ali pesme njihove svuda žive, JU Njihovim pesmama ljudi pevaju, dišu. Njihovim pesmama rađaju njive. :-

- Of kraj diyovajkih Ka ći —"u velike ruže plamena razgaraju avoju.ljubav za čoveka. |

goji pjttovih i

e pišu,

Je svuda žive, pesmama govore fabri DRVA NJ aa Budi > A

POVODOM DRUGE SAVEZNE IZLOŽBE UMET

POHVALA FOTOGRAFIJI ~

»Ne tvrđimo dalje da je foto-

SpN &. :grafija zanat, ona je umetnost...«

· Alfons de Lamartin

:1z požutelih albuma tamno svetlu'cavih dagereotipija i prvih fotografija u boji sepije gledaju u nas, iz udaljenosti više od jednog stoleća, prijateljSki. tuđa lica, Nežno — tužnj izraz onoga Što se ne može povratiti gleda 8a bleđih lica, koja nisu u trci vremćena: zaboravljena sam6 zato što je fotografija, pronađena.

Jedna demokratičnija svest stvorila

je:fotografiju, da ne budu ovekove-

„čeni samo istaknuti, kao što je bio · nalog. i. poziv, umetnosti. Sada šu mo-

gla i lica sitnih ljudi, koji su nepoznato i bezimeno živeli, i čije bi slike

h, 1 Bea BIOVK GRVČOTUI teške aoBjkp jea iy POlbĆ

dostojanstva postojati i biti sačuvana za sićušnu večnost od nekoliko poko-

Retko kađa su pronalašci ostvareni iznenađa i od strane jednog bojedinca, Ogledi i iskustva dubokih prostora vremena stapaju se dok jednog dana ne bude stvorena ekonomska i tehnička osnova i heki čovek ranije mišljenom i oprobanom ne dođa ono poslednje. Pod njegovim imenom, tada pro-

nalazak putuje kroz vreme i zemlju.

"Uticaj svetlosti na organske &upstance bio je · predmet razmatramja

- još od Aristotela, Mračnu komoru o-

isao je Rodjer Bekon, a Leonardo

Vinči je nacrtao. Još” početkom 'XVIII veka zapažen je uticaj svetlosti na hloriđ srebra i izvesne smole, Ali,

tek početkom devetnaestog veka, po-

šlo je za rukom Englezima Tomas Vedžvudu i Ser Hamfrej Davisu da izrađe kopije na koži i hartiji, učinjenim osetljivim na svetlošt pomoću hi-

' drata srebra, Ali znaci u obliku silue-

ta nisu bili postojani na svetlosti: »Takve kopije se moraju čuvati u ta-

mi, Mogu se brižljivo posmatrati u senci, ali ne duže od nekoliko minu-

ta.« a · Tako nije još uspelo da se održi Sli-

5, iz stena crnog kamena

ruku | Wubsje PNI e fabričke, - njihovim poletom. jure lokomoti | 5?

ve, e &vetiljke električne, ko rađost u nama žive.

Plamen iz gruđi njihovih peva u motora huku, pesmom su ljubavi hleb naš napojili oni, pesma hjihova gori u bratškom stisku ruku, pesme. njihove pevaju trolejbusi,.brođovi, avioni.

rađaju nji

JV i IŠU,..

ONE KAOJMLA

sa smrću bile zaboravljene, sa puno

Oto BIHALJI — MERIN

ka prirode, održane u mračnoj komori, ideja fotografije već „je bila fu No pre no što progovorimo o sledećem koraku, koji je doneo jednu sićušnu novinu, a ipak. označavao preokret, pomenućemo utobiju jednog. pesnika, koji je van nauke, dao jednu viziju fotografije: 'Tifen de la Roš dao je 1761 jedan opis. zemlje pod naslovom »Gifanti«, u: kome „na jednom mestu, pripoveda, kako je bio vođen u palatu elementarnih duhova da ga njihov poglavica posveti u jednu tajnu, i »Znaš«, rekao mu je ovaj, »da svetlosni zraci ,odbijeni od nekog.tela, i to telo odražavaju na svim svetlim površinama, na primer na mrežnjači

" (Foto: Ty Dabac)

oka, u vodii ogleđalima,. Klementarni "duhovi po ]

wi pokušali su da ie, nepostojane slike fiksiraju., Sastavili su neku, vrlo suptilnu materiju, koja se može lepi-

ti sušiti i očvršćavati, Sa, tom mate-

rijora, za. nekoliko “renutaka, stvara se slika. Prevuče se sloj materije preko platna'i poštavi pred predmetima Woji se preslikavaju. U početku, plat= mo dela kao ogledalo. Na njemu še ogledaju Sva”bliska i daleka tela iz Kkojih' svetlost projektuje &liku.” Ali, ono što ogledalo ne može, 'platno sVOjom lepljivom prevlakom, zadržava šliku .... Taj' prijem slike posao” je ciglo jednog' trenutka, Platno še od-

mah uzima i odnosi na koje mračno mesto. Nakon jednog sata, prevlaka ·

'se osuši i slika ostaje, utoliko dragocenija jer nikakva umetnost nije u

- stanju postići njenu istinitost... «

Ideja fdtografije bila je Gana. Sna-

"žan razvitak industrije stvorio je

društvenu potrebu ža novim oblikom masovne 'reprođukcije. Razvitak he-

' mije u Francuskoj i Engleskoj omo-

gučio je bovezivanje davnašnjih ogleda Uticaja svetlosti na hemiske supstance sa fenomenom mračne komo= re. Jedan mali korak trebalo je još da buđe učinjen. Jedan odlučan korak. Njeps i 'Dager trebalo je da ga učine.

Nisefor Njeps rođen 1765 u 'Šalonu na Soni, bio je određen za duhovnički poziv i radio je u jednom manastirskom seminaru dok nije Frahcusha revolucija zatvorila manastire i Đrinuđila ga da'potraži drugo zanimanje. Osnovao je helio-gravuru i 1829 sklapio sa Dagerom ugovor »o zajedničkom rađu na usavršavanju pronalaska koji je Njeps učinio a Dager po'boljšao.« Četiri godine kasnije, Njepš

je umro ne učestvujući u uspehu za-

jedničkog štvaranja. Dager, rođen 1787. u Kormeju, živeo je kao đekorativni i pozorišni slikar, u

. Parizu, Nastayljao je oglede sa srebr-

nim Pločama premazanim jodom sve

| dok'jedna, slučajnošt nije učinila da njegova intuicija urođi plodom. Tek

nakon dugog izlaganja svetlosnim zra-

' cima na jod — srebrnoj ploči obrazo-

vali su še vidljivi crteži. U slučajevima kratkog izlaganja, na ploči se, nije moglo hišta primetiti. 'akve ploče, nedovoljno izlagane svetlosnim zraci-

|D ma, Dage? je, kao neuspele, odlagao | "u jeđan ofmar, Kada ih je, nakon više ·- nedelja, izvadio iz:ormara na pločama

su bile jasne slike; samostalno posta-

le, U čemu”je ležao Uzrok? Dager je „ispitao sadržinu”ormara i našao jednu · U šolju '8a živom, 'Isparenja” žive doča-

rala su nevidljive, prikrivene slike,

NIČKE FOTOGRAFIJE

| PRIMRRAR: 0. BI DINARA

ae aca a e ara a

e “.A

To:je bilo 18935. Dve godine kasnije, Dager je· upomao: osobinu, kuhinjske ii soli dar razvija: srebrnu so — dagereotipija je bila pronađena. Fi

Godine 1839 francuski fizičar Fransoa Arago obavestio 'je, Akademiju i nauka u Parizu· o Dagerovoj fotografe skoj metodi, * U: januaru je navestio 7 'pronalazak đalekosežnog , značaja, a ; 19 juna, obznamio postupak u svim! pojedinostima i } slu on

Prvi fotografi borili su se još sa ; materijom svog poziva, Njihovo o- e snovno interesovanje bilo: je upereno na tehniku: oni šu' bili pronalazači. ·

1839 fotografiranje je još bilo vrlo složeno. U jednom l intervjuu, Dager je rekao: »Ono što čini jedan čovek, ne može svaki. Ko bi se od nas, na primer, usuđio na salto mortale ili da igra na zatepgnutom užetu bez naročitog dara i! prethodnog vežbania? A ipak svako zamišlja, nakon objavljivanja moje tajne, da. će moći stvoriti zbirku slika, ugodno, pušeći, cigaru. ·Neki su me čak pitali.:da li će moći „slikati na diližansu, šetajući na konju ·kroz:polje« · ' i FSH

Ali je Arago već predviđao veliku vrednost fotografije za putničke, ekspediolje i pisao je, jula 1839, da će fotografski crteži. po vernosti i lokalnom ·koloritu. prevazići dela naiveštijih slikara. Iste gođine fotografiše. Oras Verne, slikar bitaka, na Malti. u Smirni i Bejrutu. To je prvi: putnik sa fotografskim aparatom. |

Grupa. fotografa koja je došla za tehničarima i pronalazačima, obratila je svoje interesovanje realističkoj šnazi i prirodno-istinitom prikazivanju -objekata: vetrenjače. na Monmartru,' nepoznate ulice: pariskih predrađa, srodne, možda. sivo-stebrno-vlažnim slikama ulica slikara Utrila iz naših dana. · a - x . Englez Talbot naprotiv, za predmete „fotografisanja bira Koloseum u Rimu, staro-engleske opatije, siže malog grada ulaz u kuću. metlu, ostavlienu pred. ulazom, duboke krovove seoskih

Dagereotipije še još nisu mogle ko-birati., Bile su u obratnom položaju, kao, slike u oglednlu, na metalnim pločama, i samo su se u izvesnom pravou pogleda mogle videti kao pozi· time. Anri Foks Talbot napravio je prvu, hartiju, osetljivu prema svetlo- sti, i 64a negativa, koje je voskom uči·nio providnim, stvarao pozitive.

Godine 1844 objavio je Talbot »The „pencil of nature«. prvu knjigu ilustrovanu fotografijama.

Hipolit Bajard je otkrio mogućnost razvijanja latentnih slika uhvaćenih na hartiji osetljivoj prema svetlosti u mračnoj komori. Taj trenutak pref&tavlia ishodnu tačku mođermnme fotografije. ; ·

Kađa je — 1839 — Arago podneo fotografije Akademiji, verovao je, da : će ta umetnost moći naći primene je dino kod najlepših žena, jer njegov aparat nije umeo laskati. Ali, kada je ta botipii: -tvorena, kada je retuširanje omogućilo promene na pločama,

· fotografija je postala popularna za portrete dama, porodica, reprezenta. cija činovnika i oficira, svadbenih parova i vladara, Lica se oblažu pudćrom, radi pojačanja kontrasta švetlosti i šenke. Ploča se grebe i naknadno ulepšava. a ::g

Prelistavanje tih starih slika pruža nam pojam o pretstavi lepote sređi-

nom prošlog stoleća, kada su žene · imale pred svetom izgledati blago, či-. 'sto i netaknuto a ljuđi uvaženo i puni karaktera. Tužno-ljupke dame iz Čilea, puna čežnje škotska šlika neke mlađe devojke, Književnik liči na tragičara, naučnik sedi zamišljeno, sa teškom knjigom u povezu od svinjske . kože na krilu. Diplomat, koji liči na · pesnika iz epohe romantike, misionar, sa izrazom ispitivanja i nepoverenja "i stavom kao da će odmah započeti. e pridiku. Izdavač, kontrolišući kalkulaciju, ša rukom na bradi. Kao sveci ranog slikarstva, &vaki od ovih ljudi ' nosi svoj atribut. Ali lica su živa, u . pečatljiva, u svom sfarinskom ruhu, visokom gilndru, &vetlom pršniku i

smelo uzvitlanom okovratnom mara-

. mom, f, krala Vele ab Maa vet, nov u ovom dobu, je:

LE JJ.

4 Ni

. ı i div O

_ Vidi de u Jer „za.njegovo slikanje nije više trebalo

” onoliko mnogo vremena, Sagleda še ~

brzo, kao što su činili reporteri, koji

su šezdesetih godina fotografisali pariske katakombe, udove skeleta i lo-. banje, nađene pri izgradnji kanaliza-

' cije, i izglede kanala. Zemlja se ]

"kazuje sa jedne nove tačke posma- | _ tranja, za koju služi jedno novo vo” _ zilo, balon. Godine 1858, Feliks Tur= našon, nažvan Nadar, lekar i romansijer, novinar, mehaničar i fotograf, · snimio je pryu sliku grada iz ptičje· perspektive leteći u balonu nad Parizomi 0 Va (bb Viktor Igo kratio je dugo vreme izgnanstva na ostrvu Žersej, snimajući usamljenost mora „valolome, izjeđene · morskom vođom, šsamotnu kuću i &amoga sebe, kako sedi na steni prognanika, On je voleo fotografiju i \stao je u njenu odbranu, kađa su je gi "umetnici bili napali, |

0 Onore Domije. (Honorć. Daumier, 1808–79) stvorio je niz duhovitih i pa-

(Nastavak na četvrtoj strani)