Književne novine

_ “7 IOOA 19% 23 * | Qui. Pi Hr e: rid ČR fe PITT {Y 77) i ispad vasna) (7.

___kosnih karikatura o maniji fotografi: Fu.) šta a; Jedan crtež prikazuje 'Nadara

- | kako lebdi nad” ı 1 OdOzg| ma. Na crtežu piše: »Nadar uzdiže

| ___fotografiju na visinu umetnosti«. ___ Manje ironično, a sa više gorčine, ___piše Šarl Bodler (Charles Baudelaire, ___1821-67); »Ovih jadnih dana istupila je Blast :dna'noya industrija, koja, ne malo doprinosi da. se plitka glupost ojača . :da umetnošt nije ništa dru____!go, niti može biti, do tačan odraz pri___rođe„.. i tako bi bila ta.industrija, koja je u stanju da nam. đa' rezultat il JAPE ša prirodom, Bpšolutna u-

PO LBP#4NR3 · tp:oBeo '-e P#iCH WO ____I Totografija je označavala prevVrat u ____ oblasti grafike i reprodukcije. Ona:je | __ oduzela monopol jednom sloju zanatMija i umetnika, koji su do tađa, jedini bili kadri da prolaznom “u. slici osiguraju trajnost. Na sličan način borili su __ #e u XV Veku pisari manuskripta pro| __Kiv novog postupka štampanja, koji | |O kaovšto!su govorili — lišava književ_ ZSOBHt THE, ii slikari, minijature pro- _ tiv bakrorezaca, koji su bili optuži____vani da uvode 'šerisku' proizvodnju | ahead iBBk.eb A ai 0 |) Mnogi Islikari*pali sau rezignaciju Od. prešli fotografiji kao umetnosti, su___ trašnjice, Francuski slikar Pol .de..la | _-ORošrrekao:je, 'kađa. je video prve da___ gereotipije: »Od današnjeg dana. šli-

___ karstvoj:Jer muitvOoM.J omnz ebi 69 ! | Ali sredinom XIX" veka slikarstvo u Francuskoj snažno ·cveta. Fotogra___fija je inspirisala slikara "na nove | _ emele oglede utićaja svetlosti ji pro___ stora, koji,&u fotografiji bili nepristu2 pačni. Naštalo je slikarstvo impresio-

. „pnizma! OC a, i | Slikari, koji.su počeli đelovati ka- merom; htehyj su dokazati da mogu Dpo-

su One idealizirane i neistinite slike „ iz osamdesetih ·godina 'koje pretstav„djaju najniži nivo fotografije. Dirljivo _ star i opet podetinjio đed. na pragu ·groba,? untuče; u'proevetu mladosti, "kraj njegovih nogu, valjano, #merno, ~ glatko. Nestašno stoji mlada đevojka ma livađi: berba voća, podnevni od"mor, ali ni traga od tegobe rada: »Po'"sle'rađn6g dana, naslov je jedne od "tih žahr-slika, Stariće sede, čitajući, pletući. Blagi šuton pada kroz prozor. Englesko i nemačko rasplinjavanje u gamutosti. ı | i . Tzmena. uloga. fotografije i slikar· stva. dovela „je na prekretnici „veka, do zašećerenog kiča fotografskih- sli-

ka u folklornom stilu, '

Tek početkom: novog stoleća po' stalo je opet kategorički jasno, da me'haničito' čudo ne može zameniti umetCničku intuiciju. Kao što zadatak sli"karstva nije bio đa konkuriše savr'čenstvu fotografskog objektiva, tako

"ni zađatak fotografije nije bio da .

kopira romantičarsku ili impresioni"'stičku tehHiku slikarstva. Na temelju "delanja u vlastitoj oblasti i sa vlastitim sredstvima, postao je jeđan novi "optički govor, stvarne lepote i fealističe Bažetošti | OE a O. • o.” ji ___Naš narod nije bez trađicija u obla_ sti fotografije, Uskoro po pronalasku _ dđagereotipije, slikar i grafičar Ana_ Stas Jovanović oduševio se za, umelmost fotografije. Lep niz njegovih fotografija, izbledelih_ sa , vremenom, sačuvao nam je portrete istaknutih ličnosti njegovog,đdoba i ostavio nam - sliku minule epohe. A i u naše doba mnogi. naši fotografi istakli su se na internacionalnim „konkursima umetničkim: i tehničkim znanjem. Neki od njih: sudelovali su u narodnooslobodilačkom pokretu i doneli sa” bojišta · vredne umetničke. i đokumentarne slike. T u majaktuelnijoj današnjici, u ' kojoj se lik 'grada:i sela brzim tempom menja, u kojoj se čovek: i priroda neprestano preobražavaju i razvijaju, našli su se svešni ii vešti fotografi koji 'su dali nefalsifikovanu i umetničku sliku naše stvarnosti, Brzo, odlučno,

'realistički i lepo uhvatili &u, najbolji ,

među njima, ono što je bitno i stvo'rili dokumentarnu i umetničku sliku

Pwremenn, [11] | i : Druga izložba umetničke fotografije | · Jagošlavije, (januar-februar 1950, u

ı i |

Umetničkom paviljonu u Beogradu), "daje stvarnu i svestranu sliku iđeOlo'Škog, tehničkog i ' umetničkog nivoa

Zaade fotografije, Sa više od tri stotine · izloženih ' objekata, obuhvata celu

"skalu od izvanredno valjanih do slabih, tehnički i sadržajno neuspelih "pokušaja. Neke fotografije je žiri sa-

mo žato propustio, da na njihovim pravcima i stilu izazove diskusiju. Čimjenica, da amateri i profesionalni ____fotografi zajedno izlažu, pruža verzi___ ranim profesionalcima izvesna prei' mućstva, Pa ipak, mnogi amateri, sve• Žimom i neposrednošću svojih pogle'da, izdržali su utakmicu, Niz, uistinu darovitih fotografa pojavljuje se na : Bo izložbi ili potvrđuje ranije uspeBat HOD GSVOMI 1 _ ]

IU celini, rađovi 'T. Dabca mogu se _Ooznačiti kao đominirajući. Njegov pši| „hološki prođubljen i eštetski uravno| ___težen portre,' njegove slike majke: i | __ deteta, omlađinskog rada i igre,.zre___lošću kompozicije pale bi u oči na ___isvakoj internaćionalnoj izložbi. Inže| ___mjer i fotograf S. Smolej uzbuđuje _nas svojim proživljenim i punim uti~

saka slikama. iz fabrike. Naročito jsti-

i era

sinu čemo. njegov rad, jer upravo. u, obla____"Bti umetničkog i dokumentarnog fik__ -Biranja "proizvodnih 'rađionica našeg

___ „Petogođišnjeg rplana izložba“ ne 'zado| ____voljava potpuno. 'Smolej bi, kao fotograf, postigao. još „bolje rezultate, | kada bi se ošlobodio izvesnih tehnič| _ko-literarnih efekata, koji ne odgova– raju Wpecifičnim sredstvima fotografi_je, Mladi fotograf M. Pavić obradovao nas je lepim i harmoničnim slikama iz | života i đokova pristaništa, " Dobre i pronalazački sagledane su „Brhitektonske fotogrdfije M. Grčevića. - Kroz sočivo nam pomaže da arhitekturu i pejsaž.na. jedan :novi način vi-

Parizom i odozgo sni- | VT. Debeljković. Naročito! atmosferič-

no deluju kompozićije V Ciselja, V. .

"stići sve efekte slikarstva i &tvarali .

J} x - | 7 } "umeju đa intćrešantno i mnogostrano "Biraag brikodd"? ["afhielthiru,

. Proosećane i realističke radove fotografije dali su J, Bošnar i V. Batić i

Susić je dao, dinamički obuhvaćene slike. sporta. M. Pufer čini” naročiti

utisak svojim plakatski. jednostavnim .

i umetnički . preciznim , detaljima iz oblasti umetničkog zanatstva, ·

Iz: vremena narodnooslobođilačke borbe zaštupljeno je svega nekoliko slika J. Marenčića, Nažalost, te. interesantne fotografije gube nešto od

_ svoje vrednosti usled, metode akcenti-

„ranja. raspoloženja koje dokumentar· no preobražava: u filmsko-scenski. Umetnički i dđokumentarno Visoko„vredne slike G. Skrigina iz narodno_oslobođilačke' borbe" ne nalaze se na izložbi. | BIŠ | |

U nizu. đarovitih- izlagača valja,po-

menuti još B.:Cikotu, B. Drnkova, P. ı

'Kocijančića, B: Štajnera, N. đruge., n) )

OT rezvenim posmatraniem fotografija, prikazanih na ovoj izložbi, može se konstatovati, đa. i. pored. valjanih re„zultata. naša 'stvarnost, mnogostranost

Bibića i

" našag života, pravo lice našeg vreme- ·

na još nisu zaohrugljeni,i zrelim sredstvima obuhvaćeni. Prvo. želimo” 'konstatovati. da je znatan ded fotografija Pina tehnički nedovoljnom nivou. Nisu snimljene sa dovoljno preciznosti, Či- tava procedura,!od snimanja do uveličavanja „zahteva više tačnosti, veće znanje, hemije, ,jaču estetsku „doraslost. Fotografija je, nova umetnost "koja traži poznavanje najnovijeg raz" o yilka u oblasti tehnike, hemije i optike, ako želi da deluje.na. visini. doba. Mnogi naš fotoamater osetio bi se nedorastao u utakmici sa internacional– „nom. fototehnikom.,.. U: tom: pogledu. organizacija fotoamatera mora pružiti delotwornu pomoć., . , ' Na drugoj strani, domaći materijali sa kojima rade naši fotoamaferi delom su već vrlo dobri. To se vidi iz činjenice, da „su tim materijalima dobijeni i tehnički vrlo dobri otisci, pri” kazani na izložbi, |

Pored tehničkih nedostataka, osećamo kod jednog dela fotografa silonost, đa fotoaparat, stvoren da uhvati egzakinu, dokumentamu, blisku stvarnosti sliku vremena, upotrebe

| za pseudošlikarstvo i pseudografiku, ·što je tuđe suštini fotografije.

Isto onako kao što je pogrešan put slikara koji pokušavaju da kičicom i paletom podražavaju fotografskoj slici sočiva i tako stvaraju samo plitko naturalističko i loše slikarstvo, pogrešan je i put fotografa koji teže da tri-

„kovima optike ili papir-negativom po-• stignu neku vrstu imitacija slika ili »fotografiku«, Neki fotografi kažu, ne rađi se o sredstvima, već o postignu– tom. cilju. Ali rezultati koje wvidinio nisu platna ili grafika, stvorena sredstvima fotografskog.sočiva i naročitih fotografskih metoda, već rđavo slikarstvo i lažna grafika, na granicama ne| ukusnog. To ni u kom slučaju ne | znači da treba poricati meftođe papir| negativa i nove mdogućnošti optike. | One se mogu upotrebiti za sasvim O| dređeni cilj i za postizanje naročitog | dejstva. Ali ne za izopačavanje stvarnosti, za iđealiziranje prirode i života. Upravo faj potez u iđilično i, idealizirajuće vodi tako ekstremnim rezultatima, da se kod čitayog niza foto· grafija -— poglavito .onih koje je žiri | odbio — uopšte ne može utvrditi u | kojoi zemlji i u kom vremenu Su | snimljene. . Tu više nije u pitanju tehnika i stil, | već svest onoga koji je fotografisao. Mi želimo da stvarnost uhvatimo našom kamerom. da je vidimo i UuDD· znamo u njenim kretanjima, i preobražajima, sa svim nesavršenostima, | srčanostima i lepotama našeg života, i Nesumnjivo. mnogi.fotografi u svim | krajevima naše zemlje pošli su tim putem. Razvoj zahteva. kulturno produbljivanje, veće tehničko znanje i intenzivniju povezanost sa borbama i i tekovinama naše svakidašnjice. • • • |N

“U vremenu” tonfilma, televizije, astro -i mikrofotografije, koje su sve 'znikle iz primitivne nauke ' Niepsa i Dagera, ne začuđavaju nas više tehnički rekodi. Šta kaže to, da je vreme eksponiranja od jednog sata u doba Dagera svedeno na četirihiljaditi deo sekuhde? Fotografija leta, fotografija pod vođom, živa slika kinematografije čarobna su dela jednog mehaniziranog i inđustrijaliziranog vremena. | |

Ali kako često taj veličanstveni

mehanizam biva korišćen za falsifikovanje istine, za idealiziranje -rđavog! Kako često biva oruđe protiv istine i napretka! U rukama socijalističirog reportera, fotoaparat može po. stati prijateljski instrument novog ži· vota. Vođeno okom socijalističkog repontera. sočivo treba i može stvoriti umetnički i borbeni dnevnik našeg vremena, . . aa de Hit _

b #1 'AUDICIJA ~

NOVIH OPERSKIH DELA U

UDRUŽENJU KOMPOZITORA HRVATSKE

'U Udruženju kompozitora Hrvatske

uveđena, je korisna praksa da se nova.

scenska, dela izvode na audiciji solid-no &premljeha u koncertnom obliku. | ako je neđavno Održana auđicija tri nov? opere. hrvatskih kompozitora: · »Dimnjaci uz Jadran« od Tijarđovića, »Majka« od Antuna Dobronića i -»Pkvinocio&od Ive Brkahovića.U izvo"đenju odlomaka ovih dela učestvovali su istaknuti reprođuktivni umetnici Vilma Nožinić, Dragica Martinis, Jože Klobučar, IVan fFrancl, Tomislav _Neralić, Zvonimir Stopić i đrugi, Posle diskusije članova Udruženja:rečeno ije da se scenska dela Brkanovića i 'rijardovića predlože za javno izvođenje u Hrvatskom narodnom kazalištu.

! odnos ' prema' '·cima!i Vandđalsku "hajku protiv NR

' velikobugarski

'KONKURS. SAVEZA

zemaljski odbor Saveza boraca Na ' nooslobodilačkog

0 make

ok J Kv...

(Nastavak sa druge strane)

"ljaj u! pqjedinim pesmama i'kod Do-

jedinih pesnika, | : | Kada je reč'o razvitku našć' poežije,

"KNJIŽEVNE NOVINE ==

iSkoj: Jedna poezija opštih osećania

„stvarnoga života i prave pesničke po. "bude, Lik jednog pesnika, ako je mo-

D0871JI mO5 #: i

potrebno je da se napomene da'se o ” tom razvitku može argumentirano su- ·

diti i po sve jačo' "afirmaciji ' našeg književnog jezika, Đanas se makedon=. 'ski jezik, kao rezultat!ubrzanog nmaciohalnog 'razvikka' kod maš, uzdiže na stepen savtemenog 'mjiževnog jezika

· sa obogaćenim funkćijama, kao neraz« : dvojna“veza& naše nš&cionalne“zajedni'!ce, Nepotitne činjenice o tome' da je

naše književne Yadđove s radošću do-

' čekao i naši narodu: Pirinskoj Malo-

a |J |;

(Nastav · ~ SiaVMaod tiku, bogatstvo emocije vi kod Mire Alečković na protno, Mnogo je manje kod nje poesama gde se pravo poetsko osećanjc rodilo iz realnog 'doživljaja, stvarne emoćije, gde' se '6na osšlahja' na Živo:

sa treće stranc)'

lu motiva. A

"Pp6d sobom!Ukoliko i peva o čoveku

i'onome 'što '6n! mišli | ošeća —"Mira

TAlečković ga druži parolama"i fra-

'gama, ukalupi! i 08uši i ostavi »đa kao

'projekćiona senka kakvog reflektora«

nekoliko! mutnih pokreta učini i mucavih osećanja izrazi. Treba ovo pro-

- vefiti na njenoj poemi! »Stanka« (ko-

'doniji, đa'!je njegova Omladina ođu- ' ševljeno učila' svoj rodni književni'je- '

zik; zatim, da' je list Narodnooslobo~

' dilačkog franta jegejskih' Makedonica

'hNepokoren« izlazio: 'baš” na! književnom' jeziku Narodne Republike! Make-

"Tdonije, kategorički potvrđuju 'afirma-

ciju: makedonskog Književnog ''jezika kao samoštalnoF jezika | makeđonske književnosti "kao · naćionalne književ-

niji; koji se sve Wiše:!rašpaljuje kod bugarskih informbiroovaća, 'po naredbi velikoPuske mošl.ovske · centrale

kobugarski šovinizam prema Malcedo-

ra nečovečne "informbiroovske duše, Alekseja Surkava, da bi ovaj đokazao rijen »bugarski« Karakter, Taj isti šovinizam, primajući · sve” odvratnije forme primoran je danas đa se metamorffozira:u prazno, "emagoško nakla-

''panje o nekakvom: priznavanju 7make-

donskee nacije; pojačavajući u igto'vremena: praltsi svoj: đdenaćionalizatorški pirinskirr !! Makedon-

Makedonije i socijalističke Jugoslavije

"uopšte; Ali baš zato, što je afirmacija

nažeg književnog jezika i uopšte'naše nacionalne” kulture, zbog koje besne

hovi moskovski dirigenti, bila Tioguća u uslovima, NR Makedonije ”. kao sastavnog dela Pederativne | Narodne Republike Jugoslavije, to jest, jedino pod rukovodstvom Tita i Titovog CK, baš zato šta se u današnjoj vekovima

wzZaostaloj Makedoniji &ve više razvija-

ju "stvaralačke snage "makedonskih ljudi, . makedonski, narođ i njegovi književnici nalaze se i do kraja će ostati u prvim borbenim linijama sve do! konačne pobede nad 'kontrarevolucionarnom · ”Pinformbiroovštinom. 'Baš zato je u njihovim pesmama đošla do izraza i, jasno progovorila, čvrsta, svenarodna rešenost za borbu do kraja u ime· naše a&ocijalističke pravde, i te

pesme: govore kako pesnik najbolje može da posluži narodu i:socijalističkoj Titovoj. otadžbini. }

Hi v

|B-ško Vukašinović: Griež

KAJUHOVE PESME

Slovenski književni zavod izdao je

stovnika-Kajuha. Pesme je uređio, napisao predgovor kao i beleške Dušan Moravec. (.ofub

* Posme:u zbirci razvpnstane su u

: glavnom hronološki i kako su bile” za· pisane u Kajuhovoj rukopisnoj svesci.

Na kraju. svog “predgovora Dušan Moravec piše: »Za' nas 'je. Kajuhova pesma :đeo našeg 'partizanstva, doku-

“menat o njemu i zrelo umetničko uo'bličenje, kao i deo našeg novog života, jer je pokazivala put k njemu, pa

začutala pre no što se taj novi život

razbuktao«.

Pre šešti godina 20 “februara 1944,

| bliža švoje kuće, severno od Šoštanja ·'pao je u borbi 8 Nemcima 21-gođišnji "partizanski. pesnik Kajuh. Njegove pe-

sme su izraz i odjek života, borbe za

bolji život, izraz otpora, izraz mišlje-

nja i osećanja, patnji i nepokolebljiv"

vere narođa. . . i Krbkakik”* |

_ »Moja:pesem ni le moja pesem, to je krik vseh nas!

1 Moja pesem ni le moja pesem, to je boj vseh 'nas! O. E 2

'BORACA 7

rata. 'Srbije raspisuje konkurs za najbolju jednočinku 'sa tema-

:itikom iz' Narodn»oslobođdiisčke borbe,

Na osnovu ocene. žiria, koji će se na-

"'hadno sastavil, biće dodeljene sledeće

nagrađe: prva nagrađa od 30.00 dinara, “druga nagrada od 20,000, dinara i treća nagrada od 10,000. đinara., — 4, M · Rok predaje rukopisa je 1 april 1950 gođine. Učesnici konkursa treba da šalju ra"dove pod, šifrom, a u zatvorenoj koverti tačnu adresu. U obzir se uzimaju samo radovi otkucani na pisaćoj mašini. Poželjno je da učesnici konkursa vode računa o tome da! u komađu ne buđe' veliki broj lica, kao i đa hkomad.ne bude razvučen i nepodesan za prikazivanje, , Rađove.slati.na adresu: /Zemaljski odbor Saveza boraca Srbije, Beograd +— Čika Ljubina br, 19/HI sa oznakom »Za konfturs«.”) č qa VO; piar „PM A

ja" linače! manje od ostalih njenih

'ešania' od toga 'pati). Uzmimo pešmu

»DeVojka "za razboiem«, 'Pesnikinja hoće:đa beva o našoj tkalji, o tome šta ona misli'i oseća, Zašta tako pređano

„Tađi. 'T'istavlja joj u usta frazu? »O- '* nakva kakvu je:mi izatkamo takva će 'nam”zemlja”biti«. Zatim'pesmu »Sun-"

čana“hartija« koja je'šva konstrukci-

ja: Di »Pešta minera u hHoći« itd. Ali “ge Opet i na! primeru same Mire "Ale-

"nošti makedonskog maroda. „I'baš"je "zbog toga, između "oštalog, stari'veli-

"čković može pokazafi koliko izlazak iz "ehčaranog kruga opštih stihovanih

"mesta i oslonac na' pravu inspiraćčiju "i životno osećahje'i doživljaj osvežu'juči deluju. Ta' se neposrednost oseti

d pesmi »Bila, sam dete koje lata« i

: | !'»Ražgovor sa Gorkim..' doveo u Pirifisku Makedoniju inženje-

'Najveća slabost poezije Mire” Alečković, slabost koja njenu poeziju još

-rnaijev potpuno: pretvorila u atihovane

parole/ ali::koja preti da je u to sša- ·

svim utopi—K" to:ije njeno stalno plivamje po· opštim raspoloženjima. Ta će

poezija. 'vrlor'brzo zapasti u. ćor-sokak,

u ljalov: verbalizam i poetsku shemu i

konstrukciju akarse ne osoči životnim ·

sokovima, ako” se ne oplodi velikim :l.socijalističkim životom, ako ne: proširi

informbiroovca 'i nji- |

"rode pa:irtehnike:;nesopređe

i učini raznovrsnijim svoje: inspiracije” i ako &a'poetskih rekvizita”iz prina' čoveka |L inaročito: u. čoveka. Tri UBODA "! Ali suprotno sadržinškoj strani, u pogledu izraza i forme u' poeziji Mire

"PAlečković ima se mnogo čemu ođati

i priznanje. U ređovima mladih pesni-

ka Mira Alečković ” uživa reputaciju

pesnika koji najviše lči, koji najviše

"neguje poetski izraz, Vi ćete naići kod

nje ma raznovr&tan stih, na ritam prilagođen FRkontekstu. Vi ćete maići na lepe· metafore, na korekine rime. Ona će vas uveriti da je učila kod dobrih majstora, kođ narodnog pesnika, kod Vojislava Ilića i, izgleda ponajviše, 'kod Zmaja. Ali, poneki put, no zaista

retko, vi ćete naići i na pojave koje ~

vas dovode u šumihju da se tu ne radi samo o učenju, već i o podražava– nju. Razmotrite „pesmu »Sutra« sa slovenskom antitezom: ;

Bta me) to buđi u ovu noć Da se vatrene sunčeve oči ne okreću meni Da nisu lugovi opet plameni? b

Ne, to se nad zemljom mojom

viju stegovi plameni

ı jure suncu bliže

(PSROP: primer poetske fraze česte kod AV y

Jedno je učiti na narođnoj poeziji, kultivisati svoj poetski izraz, bogatiti inspirativno vrelo — a sasvim drugo podražavati. Robovanje „uzorima, pa makar oni i majbolji bili, sputava, a poneki put dovodi i do apsurda. Ja mislim da ni ova pesma nije od toga mnogo daleko. Kako je ta foma slovenska: antiteza — šemafski adaptirana, uz kakve je ustupke sadržini ispunjena, osetićete jasno pri čitanju te pesme.

Ne, nisu....; sunčeve oči jer ome. tako, silno ne peku (Ba cija: kao što peku

meni)

Ne, nisu.....;.. lugovi plameni

jur ni njih takvom vatrom ne seku (asocijacija: kao što seku stegove pla-

mene) Itd. ~

Dakle, eta kako Mira „Alečković podražava.i mehanički prenosi formu narodne poezije đa bi kazala švoju mi-

stegovi pla-

_ sao: da ije, zemlju zahvatio ustanak.

Zaista, formi se, toliko žrtvovalo u sadržini. da :je, pesma, u celini postala ap= surdna 37} r ;

Naču' pažnju zaslužuje ioš jedno pitanje, doduše mnogo više vezano za

'fiigbivku, odabtanih i pesiima Hire Dai IATA 1OyTı oaze MUTa Adačkoyić neo

'za njenu formu. To je odnos Mire Alečković prema prirođi, to je njeno osećanje prirode kojoj,se ona u sVOjim pesmama vrlo često obraća. Uzmi= mo, na primer, njenu pesmu »Tri proleća« gde su apstraktna osećanja ra= dosti izražena simbolima iz prirode. Tu mirišu proleća, tu pršti suvo lišće pod nogama a grudi Fag luk odapete

_ piju „vino šume iz Juga, tu majka na

suncu - rovija. dete, kraj staze se, razgrće opalo lišće hrasta i ispod njega

· pronalazi. ljubičica, tu još samo neđo-

oslaje ptičiji Klas (zato, šta: je rano proleće, kaže pesnikinja) ali' ne mari, jer ga zamenjuje odjek rađosti, tu. se miriše miris prvog eveća, i šume od naše pesme podmlađuju; tu se. čudom čuđe grane kestena starih od kud se svetlost sipa na sve strane, tu &e tri proleća

"proleće mlađosti i proleće zemlje. 'Mo-

bilisana su tu i tri proleća i 8va flora

"i deo faune„da iskažu jedno poetsko

ošečanje, ali je,}0 osećanje ostalo ne~

. igkazano, ostalo bledo, opšte i neodđre-

đeno pa vas. zato ničim ne kosne te

“vi, hteli ne hteli, morate da posumnja-

te da li je ono kod pesnika uopšte 'i postojalo, Mira Alečković vrlo često

"(toje njen stalni manir) uzima. priro-

(di: kao simbol kojim nastoji da izrazi svoja poetska osećanja. Vi svaki čas u »njemim pesmama nailazite na pahulje

wlkao.datioe, polja, jagode, bukve, stare

„hrastove i kestenove, šume, livađe.' gore, lišće, vinogradđe — čas personifici“Tane, čas kao simbole'i slike. 'Priroda

· ==-"to je' za Miru Alečković nešto sa-

mo po sebi, poetično i za' · ona obilno

i garnira: njom: svoje pesme. No što je

mnajbitniie tu se ne inože otkriti neko

: osećanje prirođe. Ona nije kod nje lo-

·gična podloga ili okvir koji daje atmo--

sferu, koji je sredstvo za reljefno izmažavanj, poetskog osećanja, Dakle na: bnd mje me izvire iz unutrašnjih

„izahfeva ·:poezije, nije s njam slivena u

kod Mire Ale +0 21 PO TL OJ

„čvrst DRRAnalOı jedinstvo. Prirođa je

ković cfrano telo, polja

= TN LOR - 5 e: CL . : #081 Mlaapa ir! Poyna Počjna ip 3i BA O(1EOič 53 ĐAIKU EJ OQTLJAJAM DL Baden OR 00 |. Gdgovorni urednik: Jovan Popović „Beieograd, Francuska broj 7 — Štamparija »Borbas Beograd,Rarđeljeva 31.

= “eh “)i i ma” proštranu tela OP joj nestane poetski dah,

„SL veganosti.za, njega Vi ćete

„primera. Vi ćete, vrlo čest

' stvarna

probijaju: proleće pupolika, '

čeno, Kerakteristično je da_se ona obfača Prirddilbaš u dnim-trenučima |

da kaže.

tiVa. O. ništa ne oseća i nema ništa žitd Ha) du“ L/OE ot: e to kod nje jedno jasno

: ; skoga tla, ljubavi osećanje prirode srpskog Paići kod

nje u pesmi »Dvanaest na, pločniku« i

tri Morave, i Jastrebac, i šume i liva"de, i šljivike — peJsaž,Srbije koji vam - ona, daje .- ali. toga.csećanja nema. Ja __sam dužan..da ovu svoju opasku doku"mentujem, To neće biti teško, Je,

ra Al daje..za to .sama:; ra Alečković j porn io:a ići na neadekvalne siribole, na neod= govarajuća poređenja sa stvarima iz prirade, na rekvizit iz prirode koji, deluje,kao mehanički pr. epljena poetska fraza. Evo primera: U pesmi »U zim-

_ ske noći«. pesnikinja zamišlja da joj

se vraća, voljeni drug. Ona.će ga dočekati radosna i sa osmehom sreće slušati draze zvuke. Al sa kakvim. osme” hom?,— »Ko ptica, kad joj #2 ptići. le-

· gu«, odgovara „pesnikinja. Ili, u pesmi .

»Gde si« Opet. je zima, ječe grane zamrznute, sneg sa grana sa tupim. šumom pada i pesnikinja opet u. viziji vidi kako joj.se vraća voljeni drug:

Jalgiedam' kroz maglu sve jasnije, belje,

| Kako se sapesmom posle ledne noči

Mračaju drugovi, gnezdo vlju ptice, *

Dakle, taj povratak koji nosi toliko - uzburkanih osećanja gde valja očeki-

vati naviranje misli i bujanje emocija pesnikinja izražava nemoćnom frazom »Gnezdo viju ptice« (na stranu što su »ledne noći« kad,se gnezda ne Viju).

Ili: U pesmi »Palim: osmog: septembra« ima:'ovakvih stihova:

Preko vaših će grobova,

~! zatrpanih po šumi

leteti krilate ptice: laste srebrne, žive.

' Opet je pesnikinja pobegla u rekvizi-

te iz prirođe, u prazne poetske fraze, baš onda 'kađa je trebalo da izrazi

i jaka osećanja, osećanja tuge za palima, vere tu ideje za čije su ostvarenje oni pali, značaja njihovih Žrtava' lepote njihove uspomene, snage mjihovog uticaja na buduća poko-

' lenja. ' I

Ali ima jedna. pesma 'koja, u oelini uzeta, potvrđuje moja opažanja. To je u neku ruku neka programska pesma, pesma »Novu pesmu ću maći«, gde pesnikinja direkitno otkriva svoj stvaralački metod i nagoveštava da će »nove« pesme tražiti.

U jagođi što s proleča cveta.

U cvetu mlađmice šljive

U kliku.ptice u letu

u prepletenom svođu .

trudnih od plođa grana...

Ja sam duboko uveren da Mira A-

· lečković tu neće naći »novu« pesmu,

čak sumnjam da će tu moći uopšte

kakvu pesmu da nađe,

Ja sam takođe obavezan da pokažem

_ da Mira Alečković ne oseća ni priro-

du srpskog tla. Ta se jasno može viđeti u pesmi »Dvanaest na pločniku«

ali isto tako i u pesmi »Toplica peva« ·

gde i pored dosta opisa prirode tu ne nalazite . nijednu boju prirođe toga kraja, ni jednu njegovu tipičnu crtu koja bi dočarala tu prirodu, označila njegovu atmosferu, ni jedno stvarno osećanje vezano za taj kraj:

"Toplica vijuga i svija telo vito, Hisar je sivoplav i sVe više bledi. Toplica se leluja

Ko njeno zrelo žito

i peva: pobeđi,

pobedi!

Vinogradi su zreli i puno grožđe buja svaki dan sobom avežine Tu nosi, i trava je zrela,

sprema se oluja,

Toplica peva:

pokosil

A evo kako izgleđa srpsko tle u stihovima pesnika koji to tle oseća i čija alika prirode daje atmosferu i boju,

uobličuje i čini toplijim pešnikovo osećanje: U tami'ćuti selo moje drago,

ćuti selo moje i Srbija ćuti

Sušte kukuruzi. Nova žita zru. . Sa brega, proplanka | u noći ovoj, u noći ustanka : jasen igra HŠĆETO) jasen me pozdravlja

šumeć tihu setu.

Kao mlado vino kao! plahe, kiše ! kao more kad se uzgiba, zapeni, —- O noćas seme bune rađa se u meni Srbija se neće umiriti više, /

_(T. Mladenović; Noć' pređ polazak)

Treći uzrok osnovnoj slabosti poezije Mire Alečković, ne manje. znača– jan od prva dva, to je njen metod stvaranja. Mira Alečković“ brza i mnogo piše. To joj je Zonelo reputaciju najproduktivnijeg mlađog pesnika. Ali ta njena pročćuktivnost nije isto što i pesnička plodnost, jer oVa poslednja uz kvantitet zahteva i kvalitet. Jednom je Mira Alečković govorila da je svesna. đa njene pesme usled brzine kojom su pisane noše izvesne slaboisti, ali đa će ona i dalje tako pisati,, jer tako iziskuju potrebe nsšeg 'dru'štvenog života. Ja mislim! da je njeno shvatanie potreba društvenog života, ako je ona stvarno tako mislila, jedna velika njena zabluda. Nijena, poezija je već dosta nastradala, zbog njenog ·produkcionog stvaranja, Rakić je za

„celog života. napisao tri puta.manje

pesama, nego. Mira Alečković.za četiri Det godina. Ali zato gatovo svaka od njegovih .pesama može da uđe u bilo koju jugoslovensku antologiju. A. pesme Mire, Alečković teško da će pre-

živeti druzi petoletku, Zahtevi našeg |

društvenog života sa-vim su suprotni: dati što bolju poeziju. Tu je svoju zabluđu Mira Alečković dosta skupo platila, i krajnje je vreme da iz toga izvuče pouku i da sa fabrikovanja pređe na ozbiljan, pravi umstnički metod

stvaranja. STIL OSONI | Čitav jeđan rezervoar motiva koji je pesnikinji pružao život za 11 godina (period koji ova zbirka zahvata) sveo se na svega nekoliko motiva, na tvega nekoliko opštih raspoloženja, "gde se jedva potkralo, tek izbeglo sve&noj kontroli i po neko intimnije i neposrednije osećanje, po koji akcenat — Ć– — —

SB „Mi

„nog pesnika

BROJ 6

uće takvo poređenje, poezija njego. POC 8e,cuporediti sa freskom i mozaika. ı Tu postoji hiljadu detalja, mnoštvo tonova i polutonova — 8 ipak | u fresci kao celini preovlađuje jedan ton, ali ne kao sam, već kao rezultat slivanjn svih tonova. Tu ima i svetlih i tamni: tonova a i čitava skala tonova između njih, — a ipak je freska u celini tamna li svetla. Poezija jed. 7 slivena je iz poetskih Osećanja raznovrsnih po sadržini i Do e. mociji. Ukoliko je skala tih osećanja veća, ukoliko je intenzitet njihov jači — utoliko je pesnik veći pesnik. Za. što to ne bi važilo i za socijalističkog pesnika? · Ako je on vedar i ako on treba da budi optimizam u ljudima da li.to znači u isto vreme da on re. ba da bude žednostran i da u njemu treba da „preovladavaju samo jedni i isti tonovi, jedno i isto opšte i nekonkretno. ošećanje? Šta bi se moglo reći o umetničkoj vrednosti jedne slike sastavljene samo od dva tona? Zar to nije isto što i muzika na instrumentu koji može da proizvede samo nekoliko tonova? Mo

Kritičar, sudi na osnovu konkretnag umetničkog đela, Moram priznati ·da sam pri osvrtu, na Ovu zbirku osećao u &ebi nešto od sukoba Alsesta i Pi. lenta iz Molierovog »Mizantropa«, Da li reći otvoreno, jasno i ubedljivo ono što &e misli i oseća r toj zbirci ili ot. stupati od toga, prikloniti se obzirima i oportunitetu ove ili one vrste, pa iz pedagoških Tazloga ublažiti svoje opažamje, oštrinu svog 6uda? Jedni razlozi glasaju za, drugi protiv. Za koje se ođlučiti? Mira Alečković je pesnik u razvoju, te je u najmanju ruku ne-

- faktično primjenjivati na nju neke

apsolutne i oštre mere— reći će jedni. To je tačno i ta treba uzeti u ob. vir, Ali ovde se radi o jednoj pojavi| a u čitavom ovom osvrtu, daleka od svestrane analitične kritike, najviše se i govorilo o nekim pojavama u poeziji Mire Alečković (ja čak mislim dal se niz mlađih pesnika vaspitava nal poeziji Mire Alečković), o pojavama koje su za nju u ovom trenutku tipične i koje koče njen TJalji razvitak. tom aspektu mislim ca je na svom me-| stu šta se potpuno otvoreno i nedvo smisleno pa ne mari ako možda | oštro govorilo. Jer ma koliko oštra bi la, ova kritika ne umanjuje pra vrednošt poezije Mire Alečković tamgq gde ta vrednost nije fikcija i gde sd ona ne može sporiti. A ako je ovaj sud figpravam i pored sve oštrine on, možd biti koristam, · . Sudeći po zbirci Mira Aležković jo malo pesničke invencije ispoljila, ma lo poetske mepoasrednosti, topline” bujnosti. Nasuprot tome upadljiva jd jedna cerebralna crta, jedno mategnu fo oblačenje opštih «sećanja i misli pesničko ruho, Sve se u toj poezij kreće pn površini, plitko, a po inten zitetu emocija mlako, Ponekad vas po nese živahna poetske struja i vi oseti te živi tok poezije pod sobom. Ali kratko, jer ubrzo udarite na krivine rastresete se, izgubite ono što Vas jd ponelo i uzaluđ obrćete glavu za iz gubljenom živošću i ponesenošću. čitate pesmu o Španiji i koliko ona vama što pobudi, to je asocijacija nd mitinge za pomoć Španiš kojima st i vi prigustvovali, ali vam ona ne iz vuče i kakvo osećanje istinitog bola ili prave srdžbe. Dozvolimo jednu ap &trakciju. Pretpostavimo da za nekoli) ko decenija jednom budućem mpokole mju dođe do ruku zbirka Mire Aleč. ković. Kakve im podatke o našem Ži votu, o onome što se mislilo i osećali u naše vreme, može ona pružiti? Da to pokolenje može iz nje saznati šta 5 mislilo, ošsećalo, radilo, maštalo u na

· še vreme? Usuđujem se da nedvosmi

sleno izjavim: malo, ili gotovo ništa t pokolenje iz ove zbirke r.e može sazna ti. Jer ta je poezija sva u jednom op štem raspoloženju i osećanju — a ope bez određenog stvarmog raspoloženja ošećanja. Tako savremenici, zato štas savremenici i što im vmetničku 81 dopunjuj.: njihovo lično opsžanje, ma lo opažaju ove neđostatke — ta ral spevana roezija Mire Alečković u po nekim pesmama već pokazuje &voj prolaznost. Na nekim pesmama već 6 oseća talog vremena. Mnogim pesma ma je potreban kakav datumski kd mentar da tek tako zajedno s pesmo nekakav utisak: proizvede. Jer pes Mire Alečković su origodnog karakte ra, najvećim delom pesme »povado vrlo retko pesme »o«,

Tako bi se moglo suditi na osno činjenica, na oshovu zbirke, Ali k zna da li bi samo taj kri*erijum ovd bio i dovoljan a i pravičan? Jer pone

· ki uspeliji izraz, po neko iskreno ošd

ćanje koje vas ponese, poletniji rita! i pravi duh poezije koje osetite nalaž đa se pomisli na to: kakve su 6&ve pd etske.mogućnosti Mire Alečković osta le mneizražene zato žto je ta poezi 6sputana u tvrđe okvire kruto shvaćd nog zahtsva socijalističkog dđrušt prema umetnosti! I dalje: Kakva bh izgledala poezija Mire Alečković kad bi ona svoja poetska osećanja duž nosila, kada bi ih gajila u sebi d0 ona sašvim ne sazru pa,ih tek ond transponovala, Jednom. reči kada: Sa pesničke produkcije prešla na 07 biljno umetničko stvaranje!

——— –_—_— —-— ––-__ -—--–—— — m —— bl

Redakcioni odbor „Jovan Pupović, Čeđomir Minderović Marijan dJurković, Ivan _ Potrč, Vjekoslav Kaleb, Isak Samokoviija Janko Đorović i Dmitar MMireV

» (rf,

PRETPLATA ZA KNJIŽEVNE NO? Za našu zemlju na 2 meseca .35.(f/yaf na 6 mes, 70 dinara i ma godin da 140 đinara, 3.

Za Inostranstvo: na 3 meseca BN, dina na 2 m s „i 170 dinzra | na gođinu.,dam 7 200 dinara. „ ž yt

*trkoplsi se ne vrn(aju. Š # čekovnog računa 101-9060%78 ~

Broj i - Foštanski fah 617