Književne novine

175 LI

ptR

| .. al

i u u

-_, beskompromisnim

· kulturne delatnosti,

iBrineipj kojima. 6% uredništvo »No„vega sveta“ vulkavodi u uređivanju oE VOR, centralnog „slovenačkog časopisa

| kao što možemo da ocemimo po irvom ovogodišniem broju — ostali su isti, kao što su bili i dosad. I i· spravno je što je tako, jer 5u to prin'cipi! koji su omogućili da svi viđeniji Jelovenački | ultmi zradnjci postanu aradnici časopisa; OBU to u. pr inci-

yo tab, i _Kkonačho Zato što zdSdi8 fve šire zahvata i svetsku kulturnu delafmost, u čemu &u, istina, učinjeni prvi koraci, alj to samo iz privr G-

mene slabosti u našem hulurnom ŽžiWofu , .a ne iz uskosti žamisli o zadacima časopisa.

Svakako, to je samo jedma strama zadataks koje ima »Novi svel«,

to oma sirama za koju ne su'mnjamo da će biti uspcšno izvršena, Njena druga etrans, kolu bismo ukratko · mogli označiti kno vadatak kulture da.otstranjuje prepreke koje kao baština prošlosti ili samo kao površno prihvatanje sadašnjosti zatvaraju put slobodnom razvoju” čoveka socijalističkog društva, njena 'etička sadržina, dale, boluje već rnoU" ostruico od uiuskosti koja je baš plod negativne baštine prošlosti i površnog prihvatanja sadašnjosti. To je prepreka daljem sadržinskom poletu maše koju ćemo moći potpuno savladati samo kritikom i polemikom u časopisu i o njemu.

| Borba protiv kapitalističkog imdivi"dualizma, pvwotiv kapitalističkog mentaliteta da je čovek čoveku vuk, mnogo buta se izrođila u borbi protiv svakog individualnog izraza, protiv individualnosti uopšte. kao da je sooijalizam dosadan intemat gde je sivo 0bojeno sve — od srca do misli i želja. Borbu mavksističke estetike protiv Kkrainieg subjektivizma, koji zavodi ljude od borbe u iluzije, više puta vulgarizuju u prigodničcu »umefmost« dnevnih parola i fiskulturnih događaja, kao da umetnik nije čovck razvijenije svesti, kao da umetnost nije subjektivni izraz objeloetivne stvamosti i tendemcija raznih društvenih nazora, I kao da je naučni, marksistički pogled na svet oduzeo umetnosti slobodu fantazije i snova pa napravio iz nje samo agitaociono sredstvo te nauke. Takve tendencije bile su nesumnjivo vidljivije u prvom razdoblju kulturnog stvaranja u Sovjetskom Savezu, u doba takozvamog »proletku}ta«. Au prikrivenijoj formi i u nejasnim formulacijama živi i kod nas, čeka čak Kod javnih „radnika koji su iskreno protiv vulgarizacije umetnosti.

Tpahk su sve to slučajne pojave u slovenačkoj kulturi, pojave koje nemaju fa socijalizmom ničega zajedničkog i kojima ne treba pridđavati značaj kao da #u nužna pojava u prevlađavanju ·BBaščaake kulture &tvaralaštva. To važi za sva područja i sve oblike umetničkog stvaralaštva, pa tako i za pitanje zašto se esej kod nas ne Tazvija. . Možemo se složiti &ša mišlienjem da je esej »sintetično zahvaltanje naučnog 1 umetničkog gradiva, filozofska ama Hema umetničkim jzražajnim sredstvima, traženje opštevažećih zaključaka pubjektivnim zahvatamnjem, »Ne možemo prihvatiti zakliučak PB. P. u članku »NMovi svet« i naša nova literatura« (Slovenski poročevalec«, 1 februara 1950), koji kaže: »Razumljivo je da u sadašnjem prelam od filozofskog i estetskog subjekftivizma ka maučnim principima na kojima 6e zasniva naša mova dmaštvema stvainost, tremultnmo ne treba očekivati da bi se esej mnogo razvio. Mariksističkki naučni primcipi &u nesumnjivo &uprotnost filozolskom i estetskom g&ubjektivizmu. Ali to je suprotnost između materijalizma i idealizma,.ismmeđu istine i neistine, dakle bitna sadržinska suprotnost, A mankaističkii naučni primcipi. nisu supnrotni filozofskoj amalizi ume{iničkim - dyeniave sredstvima, a isto tako nj-

u Buproini traženju opštevažećih zaključaka #ubjektbivnim zahvatanjem. Kad to ne bi bilo tako, tada bi umetnička sredstva i subjektivno zahvatanje bili samo oblik propovedanja neijatime, pa bi zatim trebalo izvesti kon“ gelkvence do kraja i ustanoviti da umetnost ne može uopšte da služi maučnoj istini. A to nesumnjivo nije mišljenje B. B., kao što dokazuje njihov brižljivo pisani članak. J " Nužnost borbe protiv vulgayizatorBkog i prakticističkog shvatanja umefnosti” nije vođila samo do male

koju, na kraju krajeva, ipak izražav misao B. B. nego i do oštrih | pagoveštaja borbe metodu istoriskog matemijalizma & idealističicih pozicija,

(agnacija teoretske misli u Sovjet• ikom Savezu (o čemu je pisao Makso Jaaće u 6. broju časopisa »K-omunist«)

NR Va je kod pojedinaca sumnju u

sam. istoriski materijalizam, a ne samo deobe vulgarizatore, Takav je sluj Vladimira Kralja u recemziji »Kra+ Lira« (»Novi svet«, gođina V, broj e · Za njega je metod istorisikog materijalizma naprošto »zainteresovamost našeg 'doba«, dakle nekakva” jedno| dnevna moda, koja kod velikih genija ne postoji, jer kod ovih se radi o apsoJufnim etičkim zabtevima, o apsolutnim kerakterima i o apsolutnim etičkim normama.

Evo nekoliko primera iz Kraljeve recenzije: »Jer u svetu Šekspirovih nage đdija nemsmo posla sa građamskim moralom, koji je u svako doba wiše ili manje relativan, nego s apsoJufnim etičkim zahtevima i s etičjci karakterima, „Da nema tih apsolutnih karaktera i etič'kih normi koje vladaju u klasičnim

| dramama...k (str, 64); ili »Pri tom Se | nameće misao, nema li problem vla-

anja, O. ga. nalazimo u Liru, svoj

od{Bialec Seuštkai capo gr govoreći jezikom našeg doba, zar se u borbi za moć, za vlasf, ne pokazuju društvano-lklasne protivurečnosti, koje su u Sekspirovom „stoleću u velikoj meri poslojale, Uprkos interesovanja našeg doba za takve probleme, nešto slično ne, može se. naći ni u Liru ni u mjegovim istoriskim kraljevskim. dramama« (str. 65); ili:, »Pa ravnodušnost prema drušiyeno-političi:im . problemima daje „Sekspi'ovim dramama -značnj društveno bareljefa, zbivanja" bez socijalne dubineri prostornosti. Ali baš ta Šekspitova ravnodušnost za trenut-

·no društveno zbivanje daje njegovim

delima veliku prednost, njegove dyrame, osim istoriskog kostima, nemaju peč at svoga doba i zato su večno nove i mladđe« (str. 66).

Razume se da je sa takvim svojim tvrdnjamp Vladimir Kralj morao doći u ćor-soksk, On čas omačuje kao osnovu Šoakspirove veličine u njegovim kraljevskim tragedijama upravo apsolutne karalttere i apsolutne etičie

norme, a čas govori,da društveni pro-. blemi i sporovi imaju vredmost u DO-

litičkim dramama »samo raoralnu, i to s vidika feadalno aristokratskog moyrala«. (str. 66). A to je samo jedan primer.

Metod istoriskog materijalizma O

karakterisao je Šekspirovo doba kao”

razdoblje prvobitne akumulacije kapitala u Engleskoj, razdoblje atomizacije aruštvađBindividkaliacile, čoveka, koji je bio oslobođem svih Tfeudalmih steza, razdoblje kada su vjtezovi Dprvobitne akumulacije bili doduše spo• sobni da negiraju staro, ali nisu bili sposobni da ostvare novo. To je doba Bekonove Jilozofije i Šekspirove u metnosti, među kojima je dosta sličnosti. U tom okviru je Šekspira među ostalima ocrtao i Plehanov, i to s ve-

ćim uspehom: nego Kralj, koji je išao.

korak natrag od Onoga što je utvrdio Plehanov.

OKO

Prvi broj petog godišta »Novega

sveta« je šarolika slika ozbiljnih ma, *

pora slovenačke savrememe kulture, 8 našom sadašnjom književnošću je tako: radujemo &e njenim naporima, a nismo još zadovoljni njenim uspešima, Da to dolkažemo, ograničićemo se na neke primedbe o pojedinim prilozima, U uvođu »Novi svet« objavljuje pe- .

smu iz Župančičeve ostavštine »Dva groba sfa...«, koja je bila napisana go" dine 1905. Pesma je dokaz jasne pesnikove svesti o ulozi umefnika u Vremenu kađa je slovenačka Književnost bila »jedino utočište svega velikog, slobodoljubivog i napredmog u &lovenačkom marodu« (J. Vidman).

Matej Bor u dve pesme »Hudđa ura« i »Ples na vasi« izražava svoju veru u pobedu života, Njegova misao je sve jasnija i Čvršća, a u rečima je Škrt i jednostavam. Borov bumni optimizam ge umirio posle vrućih,revolucionarnih izliva njegove. partizanske poezije. »Huda ura« je primer njegovog poetskog naprefika.

Pretežni deo poezije u ovom broju 8žu prevodi Geteovih pesama, koji nam po mnogim prevođima, koje je lani o= bjavio »Novi svet« dokazuju da ćemo uškoro dobiti izbor iz Geteorvih dela na slovenačkom. jeziku.

Prozu »Novega sveta« prebstavljaju u tom broju Juš Kozak, Miško Kranjec, Mira Pucova i Vlado Hajbam.

Odlomaic iz »Lešene žlice« Juša Kozaka »Markov« ne dopušta mam da dublje upoznamo čoveka do koga nam pisace zatvara svaki put. Ne možemo mu prići ni kao pustolovu ili boemu, ni kao brbljivom probisvetu ili špiju” nu, niti kao čoveku velikih strasti, Čini se da je pisac hteo da prikaže krainjeg indiyidualistu, istrgnutog iz društva, begunca bez, domovine, kosmopolitu sa lumpemproleterskom dušom.,. Ali kratak odlomak je nedovoljanm da bi u narna. pobudio interesova» nje za Matyvkovljev živomi put, akamoli. da bi nam bio Tazuraljiv, Može-

Pih |

SO OT RIMA do odlomak nile „najbolje izabran,

JA OLASAUVM

Glasam za blaga pod zemljom hčotkalta i visoko nad zemljom za avione. Glasam za džakove nabrekle od žita, za pune izletnika vesele vagone. .

7 Ta glasam da traktor zameni vol, : da konje'i kola zameni kamiom,

i da se skupe misli iznad radnog štoln

7 { đa se &liju u pesme | beton,

Moj glaš je meni, šta je ptici let.

'Ko što pesmu pišem tako ja glašsm . IT pesmom i glasom gradim svef.

U glasu se vidi ko sam i šta sam.

_ Ja sam: i vetar i zapovednik broda, Ja biram! put sam ka svome cilju, Ja sadim Vočku" i stvaram last ploda. 308 | | barut, i land na O IMKMA

mai NAVTSIA 17% 19 |

Miško Kranjec je UHNOSOBIBI »Zern-

„lja in človek«, napisao o sebi stroge

reči: »Voleo sam toga čoveka, nekad mi se čak činio beskonačno dobar, pomalo sanjar, pum, čežnje za srećom, Opevao sam ga i prihkrivao: njegove šlabosti, Uprkos tim slabostima, koje

Bam poznavao, verovao sam ' njega. 'Zatim sam pao u 'očajahje i nnposlet-

ku 'je moje očajanje došlo skoro do kraja; razočarpn, ja sam ga ošuđivao i tražio sam' na drugom mestu dugog,

boljeg, velikog čoveka. Onnj stari postao je »neupotrebljiv« za mene: slavili ga nisam mogao, jer bih se demantovao atvarmošću, udariti ga fakođe nisam mogao. jer bih udarao po sebi u prošlosti. Sada opet tražim, pipam po njemu, merim, važem, oživljavam u sebi novu veru«. Miško K.ranijea je tako odgovorio na mnoga pitanja koja je pobudilo poređenje njegovog sadašnjeg i predralnog rada, Reportaža »Zemlja in čiovekae — zapravo beJeške iz piščevih sludija kaje tek čeka-

- ju umetničku obradu — može da bude

zanirnljiva kao izraz piščevog ftraženja. Kiranjec u toj reportaži dobro vidi probleme sela, ali je još nepravedan prema čoveku, Njegov opis susreta sm učiteljicom u Markovcima „pobuđuje

„nam više ošećanje piščeve nepraved-

nosti i nestrpljivosti nego potsmeh nad nezanimljivom, dosadnom učiteljicom,

Mira Pucova je novelom. »Oči« poa dokazala da ume spretno da na-

čin, fabulu. Ali u njenom delu smeta još neki feljtonski artizam, koji ostavlja u čoveku manje nego što je u njemu irenutno pobudio, U toj noveli se

-— kao već nekoliko puta ranije —

Mira Puceva latila problema žene, ko-

· ja, tiha i predana, ide kroz sve borbe života, dok je moć ljubavi i mržnje

ne dovede u našoj revoluciji do velike šrtve, koju ona čini iz snage a ne iz pokornosti sudbini, I u toj umetnički vrednoj temi je snaga talenta Mire OON u fabuli, a ne u karakterima

Vlado Hajban je prvi put objavio u »Novom, svetu« novelu »Njuni maji, koja još nije zavrčena. ;

Drugi deo, skoro polovinu ča&opiša,

· sauzimaju rasprave, Wvritike, beleške i

hronike.

Tilip Koalan oda" dr Krancu Koblaru i daje dužno priznanje tom slovenačkom vaspitaču i kritičaru. Ne bi bilo pravo ako bi ostao bez odziva ovom. prilikom. predlog »da se &istemat-

id izdaju jzabrama dela naših kritiča-

ra i esejista i da se taj izbor, koji kod Slovenaca ne bi bio malen, sistematsli ocemjuje«.

" France Bevk se setio šezdesetogodišnjice Amdđreja Buđala i njegovih zasluga što se u godinama između dva

~Yata sačuvala slovenačka kultura u

Primorju. Opravdđano konstatuje da je

Amfton Budđal među Slovencima još

premalo poznat,

| Vladimir Kralj ocenjuje pretetavi irovog, »Kralja Lira« u Sloven-

skom narodnom gledališču, Nedostaha-

ka te.ocene #8 njene ideološke strane smo še dotakli već u uvodu.

- Rapmišljanja Herberta Grima o kmjiševnom delu .Cirila Kosmača šu u mmogome uspeo pokušaj ·da približi piščevo delo publioi, Herbert Grim: je postavio sebi još veći zadatak naime, iz amalize piščevog dela uobličiti estetska načela. Taj zadntak' privlači Goima, ali rukovođen osećanjem »a meru on nije: išao preko' svojih mogučnosti. Našao je područje na 'koje će se još vraćati.

Taveštaj Karla Dobide o. izložbi Gojmira A. Koša i Franca Pavlovca, napisan je s velikim znanjem i osećanjem za lepotu, Rezolucija Saveza književnika. Jugoslavije, beleška o Prešermovoj poeziji u Bugarskoj i sit: ne, brižljivo napisane beleške o knjigama. izdanmim u Sloveniji zakliučuju broj, s kojim počinje »Novi svete svo: ju petu godinu, ; Lev MOBIC

M A kaš

Konkurs O E O pesme

autu stya Barodike gdbeanei PNRJ: ras pisuje konjmups za vojničke pesme (Tekst i muzijca).

1. — Pesma Jugoslovenske atrnile;

9. — Pesma Jugoslovenske rafne moras rice;

3. — Pesma Jugoslovenskog ratnog vazduhoplovstva, Đesme treba da odražavaju razvoj i snngu naše narodme armije, mornarice 1 Vazduhoplovstva, mepokolebljivu, rešenost za očuvanje tekovina NOB-e i izgradnje socijalizma, ljubav i ođanost svome marodu, Partiji i svom Vrhovnom komanđanfu.

4: svaku pesmu dođeliće se. prva nagra-

Ma a gapalad Sar era a ya i a rei vi ~ O.

Odgovorni greOmlki: Jovap Popović,

đa 80.000.— dinara? drugs Imagrada: 20,000.5* dimava ( freća nagrada 10,000,— dinara,

Nagradu će deliti. kompozitor i pisac tekta. - Pravo učešća na konkursu imaju svi gra: đani FNRJ.

Ove radove će pregledati žiri sastavljen od književnika i muzičpra.

Rađove označiti šifrom, a adresu autora staviti u posebnu kuvertu na kojoj oznašiti šifru.

ROK za podnošenje radova JE. 1 Litae 1950 godine. ı

Radove slati. Ministarstvu brane FNRJ »Za konkursa, Beograd.

: - J. K.

me e e o.

narođne od-

aaprsapasn: t, ~ 0 Kaj

RR? EVE NOVINE

{ }+ 04%

KONČAREVCI

Stab divizije deal se jednog · dana u malom ličkom selu — Konša-

SO aa ; x air Su Za, ČaSz k o aje lokomobilu, | Npie ih iPicć" gde se smestio |

štab, sinula a sljahoa

— Oho,. brate —, govorili su selja-

ci, — Gle. kakornmala. ·pa šta uradi, ra — A... bi:li mi nešto tako mogli,da „aradimo u našem, selu? —, obrati se jedan električarima, .— Tio jermala, pokretna Jokkomobila —, odgovori „ovaj. — Ona: može da r posluži samo za kuću, dve, OU e bh peneratom,

Za, seljake je ta reč već-i dBjna za SoDdyAWlR, tako teška i neshvatljiva da se::đalje nisu raspitivali, :

Nekoliko godina kasnije, kad su urouwli topovi, kad su njihove ćevi o šišćene od' baruta ·; podmazane debelim slojem masti, opet me put naneo kroz Končarev kraj, Prvo, što mi je tađa palo: u oči, bili su &veže nakatranjssni stubovi sa razapetim žutim žienma, One snu odnerde, iza brda, vodile pravo u selo. Grupa seljaka radoznalo je posmatrala montera ma posmledmjoj banderi kako uvija osigurače, Jeđan od njih objesni mi na moje pitanje pofpuno ' stručno da fo uvode struju, da #u ftramsformntor sagradili, a sada čekajqa da se u centrali postavi generator.. i

Imemadih se, U sećanju mi oživi onaj događaj 88% lokomobilom. A odonda su prošle tek tri godđimće...

Pila je to u ono. doba za mmoge za lista nepoznata reč,.OUpotrebliavali bi Je ponekad radnici na cenfralama, ali bez razumevanja, Inženjeri su znali, na primer, da su najbolji generatori oni 85 limenom fablioom na trbuhu koja je nosila utisnuta slova » AEG--Wiena«, A. naša sela, raštrkana i razbacama niz Drinu, Koranu — sela ša. drhbavim svetlom po tri i po dinara litar, — šta Bu ona znala o generatoru. Mjihova srca mikad nije uzbudio drhtaj čvrstop okruglog oklopa sa 'magneitnim boliima iznutra.

_ Mnogo je bilo »končarevih krajeva«, a ima ih sye mamje. Na primer, Mušovića Rijeka...

Da, na Mušovića. Rijeci „pretprošle godine, počeli sui đa grade hidrocemtšralu, Ali pred raj četrdđešet devete na njoj je nešto zapelo, Došli su žabrinuti seoski odbornici i uoitali glavr nog inžemjera — treba li ri nekoe Đomoć..Oni će — kažu — šve učiniti samo da već, jednom zasvetli i u Mušo. vića Rijeci,

— Čekamo generatore —, objesnio je inženjer, — Iz »Radđe Monščara« mpravo sam. juče. primio pismo da ne možemo tako skoro računati ma miih. Tri generatora — tri meseca. Takav je -— vele — lan... opterećenje...

Taste: večeri sastao se mesni odbor. Odbornici š#su rešili da mapišu pismo radnom kolektivu koji rađi na miihovim gemeyratorima.

si mi smo, eto, đovršilj svoje, Sa roirsmo”pradiH franšformntor, Dostnvliaji, mrežu {1 čekomo penerator. Da M će Mušoviće' Rijeka fmafi. sveflo do isteka roka maše obaveze zavisi šada samo a vaBB.,.&

| ...

wd" m u DirekciH fabrfke prim} pismn odbornika iz Mušovića Rijeke, poverili su izradu generatora najbolioi brigadi u preduzeću, kolektivu Slavka Vengera — da nadi po saveati i da ih žavrše kađ mogu...

Ima još wwek'brigađa — mora sd priznati — koje bi. na ovakav.apel direkcije odgovorile: pismo je, pismo, njihove obaveze su njihove obaveze, BH ri mnmo naše norme; jeđan genmrator:—- jedan mesec. Vengerova »đesetina«, brigađa- koja nosi tri takmičarske zastavice. nije odgovorila tako. Kad mu #e direktor pročitao odđbormičko pismo, Slavko je najpre slesnuo ramenima. a onđa, gpae kraće, pauze,

igovotio: |

— Znam ja 'đa ke nlima žuri, Da dajem neku obavezu...još ne mogu, No, moraćemo nekako da požurimo.. Ta 'mifsmo" »končarevci«.

Reći će neko — to je fraza, parola, Naši ljudi, kad rađe, kad primaju zadatke, me izbacuju parole. Nije rad sama! pesma. Ima teškoća, napora, gunđanja, nesleganja.., Tačno, Ali ja sam ošelio po njihovom glasu, po izrazu njihovih lica. da za trudbenjkae fab?ike »Radđe Končar« kad kažu mi #mo »končarevcia — to znači nešto više od svake cbaveze, nešto što je urezano u njihovu svest, što je nerazdvojno od njihovog rada, Zašto?

Ma periferiji Zagreba, grle se danas nalazi fabrika »Rade Končar«, u predratno vreme jedva. su se primećiva)xe dve sive zgrade -—— vlasništvo Simens AT Radnič} kolektiv tog preduzeća bio je trn u oku ragrebačkoj policiji. Ona ga je nazivala .»komumističkim Jeg!om«, »revolucionarnim gsnezdome, „U toi fnbrici: je izučio zanat i rađio

- Rađe Končar. On je vaspitavao mali

kolektiv. Ima još if danas u pređuzeću Tadnjka koji pa se živo sećaju. Nešto pred okupaciju MKončar je morao da: se, povuče iz fabrike jer je bio progonjiem od policije. No, on je ipak dolazio da odtžava konferencije, sa· gtanke, mitinge... 1 -"Jednog dana. saznala je za lo i polcija, Pred Direkcijom Su se zauštai automobil i — »oema” manrjea«. Poli fkajci su pojufili na vrata:

?— Gde je Končat?

PAN... na vratima je za Čas nikao židi zid Badhici su odgovorili tiho i dostojanštveno: — Samo preko naših tela možete da uđete,

Za to vreme Rađe Končar je, izišao #% fabrike na drugi izlaz.

Wu tome je koren ponosnih, gorđih Treći Roje.su se posle oslobođenja. rodile u srcima radnika ovog aSeE welikog kombinata: |— Mi smo »končarevci«!

a 1, Veprpnreva. brigada. jedan od, malih,, čvrstih. kolektiva »končarevaca«, prihvatila, je. zadnfnk, čim joi je njihov. brigadđir isprično,n Šemu se radi,

0. To je, bilo ma „jednom od. omih Rasta»

se. održavaju svmkog dana

BM koji?

i (lie we SENA *

yet

posle sirene, No, na njemu je ipak iskrsnuo jedan mali problem, Izneo Ba: je Slavko Petek, Jedan, »d najboljih i hajstručnijih brigadista:

— Jeste, sve je to lepo, Hoćemo mi, a treba da se odredi rok. Tri meseca je mnogo. A da li čemo za maoesaec ili dva — to;još he možemo! da kažemo, "akve generatore nismo pravili,

— Ima pravo, — dopuni ga Zdenko JaRoviB čovek koga u brigađi smatraju za dobrog organizatora, — Nego da mi pitamo našeg Begu. On, doduše, nije u ovoj hali, ali uvek ima dobre

predloge. A i inženjer je, pored toga.

— Kod Bege —, Složiše 8e svi.

Inženjer Bego je imao pune ruke posla. Montirao je novu jspitnu stanicu — temelj transformatorske hale, Kad je Slavko stigao do njegove. kabine, Bego je nešto grdio, objašnjavao: majgtorima i nervozno trčao do telefona ko ga je neprestano prekidao u ra-

— ČA da ih nosi Sve —, vikao je nekom sa, one strane žice, — Beton mji nisu dostavili, a znaju da traže od mene ispitu stanicu do 39 novembra. I zaklopio je slušalicu.

— Ma šta se uzrujavem -—, trgao Be odjednom, — Majstori, majstori —, viknuo je kroz šalu. — L Imam ideju. Kad nema betona, poslužiće i parket. Brzo na posao.

Slavko je odlučio da priđe Begi, ali je sastao na pola puta..,

»Zašto? Zar za takvu gsimicu kod Bege, On je za tren oka i tako odluč-

no rešio jedsm veliki problem, a mi iz

vodimo nešto. Hoćemo Ovo, hoćemo 'ono, Završićemo generatore za mešec dana, pa makar nag koštalo ne smam Ukoliko«,

Okrenuo ae i otišao, Odluka je pala. "Tri gemeratora za jedan mesec — ni ı U brigadi je otpočela bitka alkve do sada još nisu imali. Bilo je đana ked su u jednoj smeni ođržali po dva kratka dogovora; iskritikovali še, reorga– nipovali, racionalno poramnestili, Poisle takvih sagtamnika, tempo bi odminh Živmnio, i

Slavko je obilazio &va tri raddlišta,

— Ne taho —, savetovao bi često. — Ovako je lale, provuci se umu tra.

— Mej, bi mali, temo —, malo zatim bi već vikao ns drugom kraju bale, Ovamo dovuici oklop. Kud si pošao?

Noge su mu se wkočile, čelo naboralo od briga, oči su rmmui dobile mutna Đoju? + ponekad bi zestao iza tam, s one Strane brigađe,. Tu bi se maslomio. »Malo, semo malo, niko te neće videti, Odmori se,« Ali, kao da ga nešto uježo, orman bi se trgao. »Za sa= dana, Rađ osvajamo novi, proipyod, kod je potrebno zapeti iz peknih žila da nam kasnije bude lakše? Zar si ti »končarevaca?« a:

I opet bi Wnoz Pija odjeliyao njegov glas:

— Dovuoj brže one žice, Brže, br-

Slavko Petek je soajao Žice. Rule #0 mti bile erme do lakata kao da je njima čistio odžak. Često su zadrhtale i ispuštale klešta, mzawrimnijeve. Psovao je, grđdio učemjka' koji mu je boTažljivo dodavao sve što je majsbor vwatražio, Ma koliko da še trudio, ipak nije mogao da ga zadovolji,

— Ko ferstvori tako spore! I ti si mi za brigađu...

"Monter' Janković je već posle de setog dana preko desnog dlana uvijeo maramicu. On je užvršćivao mavrimjeve, Mažuljao ga »šraufoiger«, Kasnije je govorio kako mu je dosta i genera– tora i fabrike i brigade. »Ko će to đa' izdrži«, postavliso je eam sebi pitanje. Ali uvek su ga brabYrile brigadđirove reči: »Dežčki, samo hrabro, Znam da: je teško, ali mi osvajamo novi proipvođ. Kasnije, kad se navikmemo, biće lakše.« TI još nešto ga je hrabrilo...

Kad mu se na ruci probio mabož, > stalo je još B sati do završetka radđnog vremema, Polrušavao je na sve ne“ čine đa i đalje barata svojim alatom. Bolelo je đavolski, Već se spremio da priđe Slaviou { đa mu kače kalio ro ra u ambulantu ma bolovamje... 7

Ali ne. Setio le jednog đogađaja..,

„za vreme okupacije u policiju %u đovukli jednu devojku, mladu, Jepu, devojku, Tukli #u je, mrevariH, Omna nije govorila ništa osim jedme reči Roju je neprestano ponavljala: =Rađe, Rađe...>

Da bi ostala čvrsta, da bi izdr« čala i da ne bi odala ni jedomi ta,jmu, ona je ponavljala ime čoveka koji je vaspitavao.i koji je u zatvoru podmeo teške batime, he progovorivši mi jednu jeđinmu reč ša neprijateljem,

· Zdenko Janković je fatao na rada do pošlednjeg. đana.

"Bilo je u brigadi onih aa [, : na«, kako su ih nazivali, bilo je i svađe i gunđanja, Bilo je i obpadnika ko+ ji nisu igđržali. Bilo je ubeđivanja i

·'kritikovamja. Zar bi se rad uopšte mo-

gao i zamisliti bez toga, Ali, ja sve to nisam viđeo kad sam šesnaestog dana rađa man. generatorima ušao u „BD halu«, Wideo sam Kolko Bwalloj radnik hastoji đa dokaže svojim radom —. da je «komčavevac«, i

ae | • Po #

Mesec dana kasnije primio sam pismo od, brigadira Slavka. Kaže da su generatore nafovarili na voz dwadesetog dana i otpremili, Ma Mušovića Rijeci shvatili su to kao pozdrav od

»končarevaca«, i Par Menad STAVJMK,

ee o tome —— WEP. 4 eee

Beograd, Francusku OR de Bišmp' arija •Morba« Beograd, Kardeljeva 83,

· temperamenta u dinamici, više

1 Franka Lazar i Milica Opa VMM

o: a aaa e a aaa aaa

BROJ 1 i

IZ KOMCERTNE · BUMOJRAM

Nedavno smo imali priliku da na kom,

_ pertnom podijumu ponovo slušamo istak,

nutu opersku umetnicu Zdenku Zli iKova Njen solistički koncert došao je nepos.

no posle najvećeg priznanja za Ozblija rezultate njenog umetničkog delanja — –um grade Savezne vlade za 1949 godinu. ww. ovome soljstičkom koncertu umetnica |J postigla ozbiljan uspeh u atilskom i načenom umetničkom ostvarenju dela NJ ga programa.

Program koncerta bio je ukusno sšastay, \jen, muzički sadržajno on je imao s uspon. Umetnica je svojom solidnom teh. nikom pevamja i širokom muzičicom Kulhu. rom stiski i veoma muzikalno ostvarila izvođene pesme, naročito u drugom, open, skom delu programa, lada se »raspeva,. „airlavirejca saradnja Amđrvreja Pregera bila je muzikalna i veoma diskretna, iz ||

š ... . |

Ma svom golističkom koncertu Lari : Milica Marjanović izveli su kamema d romantičara ji mneokdlasičara. Na prograna su bili Dvoržak, PBrams 1 rank. Sonata od Dvoržaka zahteva izrazu više pevanosti, svežime llakoče, To je delo ri šanra intimnih lirsko-pastoralnih lramem. nih kompozicija punih životne vrlime, opi,. mizma, ponekad dečje naivnosti i ] srednosti. Tzvodeći ovo delo Lazar i Me J Marjanović umosili su na mahove suviše Buvila

dramaftskog — onoga što se kasnije, PO Wwometju ostalih tačala programa, soma Bramsa i Franka, pokazalo opravdano, 1iavođemju velikih 'violimskcih sonata Bram

31 su se kno pgrađemi kamerni tu 8. Ono što ke naročito zapaža jeste hu tura mjihove OR NJ ODO Oi gel DO | vamje stila, sves stav prema u i mi žO0o0 murzičico-sadyržajmoj strami. Ton Vo limiste nije maročito izgrađem, dovršem Iwvestat wwutrašnji mapon Moji se oseća fraziranju podvlači dramatizam iz O verno tumači njihovu muzičku. i)

Na Teckdku maglasimo da su Milica i |

Marjanović i ovim Koncertom pokazali

MODU u red majugledmijih era Beogprarm, čiji st mastupl

Beo publike uvek toplo primjeni, -

Program womaftne veeri ' kamenog 'Nade Tevđenijević (violima) i Stanmloe rič (klavir), obubvatio je tri sonate: nesa Bramsa A-dur, Riharđa Štrausa 4 od domaćih dela sonatu IHje Mar

vića,

Mi nismo imali prilike češće da sl'

ovaj Mwamerni 'duo. Mećutim,' ozbiljno etaadiozno prilaženje delima koja DA smisao. za iskrenu kamenu reprođu: uveriH su mas da ovaj kamerni duo Z. Buje veću pažnju u pogleđu uloge u muzičkom ivobi Nađa Jevđenijević raj gvučam ton i čistu i Ipreeirnit tehniku, m. da m intempnetbaciju dela ma programa | nosi irvesnu đozu tdržamosti. Btanjca ed torić bila že mmugdralem pratilac ma da' mu l sa svoje aBtrame doprinela podizanjtk umetničkog nivoa iwvedenih sonata. Možda je u svojoj Ilavirskoj saradnji povremeno. bila previše ekaponirana, čime je un Tiko nemetila zvučnu Favmotežu violine iklavira, Između izvedenih sonata potrebno e istaći kao, najuspelilu interpretaciju traučove somate. š ~ Mladog Đeopradskogz .komnpozitora Mia Maninkovića ovoga puta smo ubomalj pre ko njegove sonate za violinu i kjavir, ko ja Je fedno ođ njegovih raniji h doeln, OyO, delo, bledo'u muzičkoj sah inosti, stra nošem muzičkom. jevsikm (sredmji stav Čak Ba elementima špamske, muzike) me prek stavlja ozbiljan prilog npšoj muzičl:oi literaturi. 7

Tagleski dirigemt Džordž Voeldom Je pm kos neraejonalne i meekonomične tehnie dirigovamja UdsDeor da realizuje Dr fra &voga. simfonijskog kongcezta- sti isli vopno, 1 zvučnmo . Očiriedmo Xeon p avlla u. metnmika "koji za uSpoš grama ne može mahv jih dirigentslcih pek certu ,Već pre sve, pĐrobamn i cbja bike svojih koja hoće da'oživi. Olmđa je mest nesklad isvmyedani razmahnutih oo a

pre ofhodnmnm

ihOsti i? a oenka,

Progam Zveden te večeri bio je zanijme ljiv naročito zbog dela engleskih kornpozil• tora: impresioniste, Armolds Baksa (poocma »iimtadže«x) i Wdvamnda Mlgara (Emismaa, varijacije). :Armpolđ Bal ide stepen dalja od. talasaste razvojme linije debisijevski„Smpresionističiog muzičkog oblika. Temat: Wli materijal om razvila na mahove sim fonijslci (motlveski rad, dramantizam Kom„trastirajaćih delova kommogijcij S.

Wnigma — varijacije, delo Edvarđa Fida= ra, psihološki prođubljeno i tehmničic veo> ma WSDelo, svakako spada u majbolja dela engleske muzdičice literature.

Na pro~ amu je igvedem i Eemcert za vi. Hmu i orkestar od Petra Čajkovakog 'Bolsta Marija Mihajlović svirala }e rnzikal | no, temberamemfmo, sa lepim tonom ! iz. Er ovi O Ostvarenmje ovo odeo.

esto izvođemog komcocert: Btavie uspeh VID apetitinje. e Pb

Dirigent Veldđon.ritmičii i altaniš -

\lađio je orkestar sa solistom. -# { a. A i

BIBEIOGRAFIJA ·

Tisto J, Oragicevio: Clanci e Wiegožm, Badržaji: NMjegoševi rođitelj i henća, God na Njegoševog rođemjn, Wiegoševto šiolova“ nje, Testamenat mitropolita Fektca | We goševo 'kidanfe guernadurstva, Nego nije mogao vidjeti mutvog FPudirtan, Meg ševa ljubav E polecmžon mogdihema i a“

manjima«, Njegoševa Wii eN OMR, pođačot o Hoima

rat održan ma svežanoj adiađemijE u Beo Rvađau 19 noverabra 9948, Wodemže sdCudtured Beograd, 1040, Gdhcom, 48 strane, cena!

ala aju ale li aa La KH 1 "560

Ređakcioni odbor

.Yovan Popović, Čeđomir Minđerorič, Toarković, Tvan P

Vjekoslav Koleb, Isar Bamolcoviiif,

Tanko Đonović i Kmwitar Mitrev

PRETPLATA ZA KNJIZEVNHME

Ra našu semlju ma 3 meseca 35 inat,

ma 6 mes. 7) dimar” i na gođing đana 140 dinara.

Za ipostranstvo: na 3 meseca 50 diparM• na 6 meseci 100 dinara i na gođima dana 200 dinara,

Rukopisi se ne vraćanje, Broj čekovnog račuma 101-0000%% Poštanski 'ah 617