Književne novine

a MEPAIC | ME O BM ca IJ fa: Va at Og 28." WMCAREF app 19, ay i, ay yvt"ı UBO MM O MARLIJA, i r \ Pad | · c 7

BMiLL PAŠUŽMNE ==BLOBORĐA MARODU'

GODINA IT BROJ 10

i bolesnim snoviđenjima na Zapađu, kao i u pomerenim goavestima revizionista 6&a Istoka, govor druga Tita u Subotu 18 februara, iz centra” naše najveće slobodne Teritorije 1941, opevativnog cehira Centralmog komiteta maše Partije i Vrhovnog štaba tada još, pavtizanske Oslobodilačke vojske — nesumnjivo je ipazvao značajne

mećaje. Nesumnjivo je, i na jed-

ji ma drugoj Wtrami, jizgubljemo još

nekoliko iluzija ili, tačnije, nesum-

njivo je da je govor druga Tita razbio

te Jluzije, rasvetlio, rasterao maglu očima i jedmih i dvugih.

Nas -—iluzije ne opterećuju, Ma fluzija ne zastire naše. borizonte,

ne prefpostavliamo, prema tome đa će oči i jednih i drugih posle„l8

šelističiu „Tugošlavij ', | ; od teško iplečivih apetiba. O fome 6u, i suviše je pozmamto, dali već: dosta dokaza, i jedni i Gdrwgi. O tome je i njihov proparamdmi servis, i jedmih i drugih, navođi ga” delimičmo i drop. wuito 18 februera, dao sebi svojstvene iorame, tome pogledu, zaista — uza Tedmo je tražiti bitnije razlike izsmeđu, ma primer, '»Sabad mepa«, »Tribune Tudu«, »Čikago tribjuma«, »Sltav“ teje«, »Prace«, »Rabofničeskog deln«, v„IKriččem, sajems momitorac, »Vor}da telegramne, '»Dejhi pipis. vorlda«, »Vašimgton 'posta«, · »Dalaa mjusa«, »De fate forma, xAmSmenikem merhcara«& i. deneb, ea saliaan iko T jednima i drugima — svetlost 80čke Jugoslavije; svetlost 'soći-

n& Balkanu, smeta. · ! _Totonirata još pred lom Bitlerove rane mnašinevije, deviza »Pola mewi — DOla tebi«, | sličme, provlači &e imo. OBnmovni, vrlo razgovelmi motiv u jepperijalictičlco-ihformbiroovskoj ka+ Wofomiji 'a, njihov 'Đropagadni &ervijs, + jedmih i dragih, Wkdjučujući ı svoje areomente i atomsimi i Pidrogenski borbu, u perfidiji i brutalnosti poltpuno madmašuje Gebelsov, | Samo jedam Momemtar peđavnog Kongresa načih pisaca, bačem wu etar fa Moskve, u brajanju od pet mimnuta, sadrži, ne, primer, 6ledeće termine: · lopovski, Bpijumiski, dčelatelci, ubica, razbojništva, zločini, plaćenici, gnusna

proza, makaza poezija, slava na i špijumaže, zlikovac, prodama duša, bezobragluk mitkova, monmartrovski apaš '(ovo poslednje se odnosi na Kaum), banda, td, Ne mislim, NY mentamrišem ovaj »liomepikara,

j „našem lishı se-,

| Titovim; Žil (se | nismo htjeli,

o davporne guba uzne~

na+ se, repočaravaju ili očarava= Žu — to je druga stvar, iako i ona me ieključuje mašu budu pažnju: Na protiv. Ovako jedinstveni m{ raspole” šemo maogo Savršenijim mogučnosti= ma vida da tha kretanja, da taj baro~

metar pratimo... _ AO : A, pored Bvega oBtalog, gebelsovslko-judinsko-herstovski pr di-, atički košmar brzo ne može i neče prestati. I « time smo načisto. Kao i 8a činjenicom da, dok stvami dome, vofacija i radio-talasa Tog u tehničkom popledu džinovškog propaandnog servisa sve više, i dena u dan, opada, istovremeno, iz dama u đan, rasie | ozarava čovečanstvo željno. mira, Slobode i stvaralačkog rađa -— išfina 6 socijaligtičioj Jugošlaviji, pobe= donosa: ideja q jednakopravnosti vih naroda, koja; toliko onespokolava i,one pa Istoku i one na, Zapadu. , Naši narođi približuju &e !'zborima. To je istorijski đognđaj — naši narodi eu topa 'Svešni: Tzbori”' 26 mamta biće još jadma ·velika, pobeda naših mevoda. I. jož jedan. poraz i omih, na Zapadu, i onjh na Istoku, | onih sa lesnim imnmerijalistidkim | snoviđe. i onih sa pomerenim; nekada socijalističkim, savestima, koji dama smalraju rmooraelnom borbu protiv „j#&čdoje Socijalizma u drugim ,zemama, u Jugoslaviji, ! U Užicu, 1941, nagnut nad operstivmini kartama, n: sudbinom, mnaših naroda, drug "Dito, Centralni.,komitet naša. Partije, ošvetili, su revolucionami, put naših haroda, put bacionalnog i socijalnog 6slobođemja,! put pobede narođa, put socijalizma, Ime Jugoslavije začulo se na svima jezici”

Be ijipmaali do visok

Čedomir MINDEROVIĆ |

Grimm || ma sveta, sve radđjoštamice”avetu sva više" su pronosile slavu ošslobođilnčjre' borbe naših naroda. A znjedno'sa fime nom i oslobodilačkornp borbom Jugosln>\ vije na svima jezicima sveta začulolse ıl ime, simbol slobodevrnnnših nardda;|. Tito Kroz našu Komainističlću: par-| tiju. odmosno kroz naš Narodmi:front,| u toku Oslobodilačkog rata, Narodne revolucije i borbe ža Plan milionške|

"mase Taših radmila, selja, inmtelek-

tualaca, omladine i Žena „uspravili Bu političke svesti, Kroz nov, SO>

'cijdlistitki 'B Žavni amavrat. Ta-

' ho je i surovi napad revigionista: u~

februara, biti, bar a odmosu na Soci“ : „Šitave! ika Mob pd

i vidovima, kroz PVe Ž odine, (računalo se, međutim, na blic-pobedu u toku ne koliko nedelja) postao još jedan. faktor učvršćenja jedinstva j SVyaralačike, snage naših navoda u izgradmjj. &oci-; jalizma. Ne, naše narode ništa.me moz, Že paferafti.da. ne brane švoju neza-, vismost, da mne podižu sebi mostove, febrike. rudnike, hidrocenfrale, škole, pozorišta, wnjverzitete, dame dovnde i da ne. dovedu električnu svetlost i, električni pogon i,u, svoja najuđalienija sela. Naše marode ništa ne može naterati, đa svoju sudbinu, dmn svoju budućnost.,pređeđu, u, tnđe, ruke, i - Samo: vredmost dobrovolinih radova, članova. Narodnog fronia da pomene~, mo:gamo Suvbiju, ma primer..ga. posled: nje: dve godine, vema nepotpunim,

: podacima, premašuje, sumu od, 8; nili,

jandi 890 miliona 290 hilinda. dinava, To su movi putevi, naselja, zadružnjdomovi, aželemičke pruge; nasipi. dmugi objekti — to je ono.štoysvalkodnevno čini eve svetlijim lik. nnših: gvadova i dela, ono što„oı materjjelnom pogleđu, dz, dama. dam, podiže živof, našeg šoveka na viši stlepem. Tstovremeno sa opštim mater:jslnim:i prormemaman, sve više raste i opšti kultuarmi njvo najširih' slojeva naših radmb juđi! 0 + Gi 108 Tako je, na pbimer, u Subij}i, u”+0+ ku prošle godime, u 19.802 čifalačke. grupe, u jdejno-političkom., radu uče-, stvovalo preko. 445 hiljade članova

~ Waiiadjepirfikriajtartić 6pač :-6B

preko 156 hiljada lanova 'pronta ka dilo je na imučavanju raarksizmn~le-, njimisma, U,.4 marodma, 6 oblasnih i 19 gradskih šta ti našoj republiei, a prošloj pozorišhoj sezoni izvede no je 3,587, preistava, od čega 128,pre=, mijera, sa tikupno 1.464.100 gledalaca, Na teritoviji Nerodne Repiublike Svbije danas. poštoji 5930' horova i 340 orkestama, 160. sindikalnih kulkurnoumetmičkih društava, 69. omladinska kodturno-umetnička dmuštva, 49 ama~+ terška pozowišta, preko 93.450 marod-" nih Kojižnica i preko 82 narodna u-. mijverziteta., Todavajčino, preduzeće »Pro-. sveta jmdalo je Maywpno 161 izdanje sea Wwiowpnim tiražom od 1.619.60D ri meraka, »Matica, smpska« u Novom, Badn 52, iadamja sa tinmažom od 808,750; primemnalon, na mađarskom jeziku'jzmi-" šlo je 90 knjiga ea tiražom od 283,000' primeraka, ma slovačicom 32 dela sa timažom od 97.300 primeraka, na rumaumskom. 21 delo sa timežom od 40.000 primeraka, mna musimskom 9D dela sa tiražom, od preko 20.000: pri-. meraka, na Kosmetu, na Ššiptarskom

jeziku, 34 dela sa firažom od 280.000 ~»

primeraka, /

U republici Srbiji postoji čada 99.

muzeja, u kojima broj rosetilaca već,

imosi preko pola! miliona, U narod nim umiverzitetima „održano“ je 0.160.

predavanja sa 1,184.774 “posetioca.

Svemu ovome 'freba dodšti I re-.

vultate borbe protiv anal{abetizma. To je, u najopštijim potezima, al tivmost degetina: | desetma hiliada

kultumih radnika Srbije, učiteljay.

profesora, atudenafa, naučnika, umot= nika, političkih i javnih radnika uop-

šte — članova Marodnog fronta Srbi- ~

je. To je omo što, u Svima našim republikema, · svakodnevno čini sve svetlijim lik našep radnika i seljaka, ono Što, u kultumom pogledu iz dana u dan, kroz Parbiju, kroz Pront, Kroz čitav naš javni politički i kulturni život podiže svest mašeg čoveka na viši štepem, čto ma čini novim čovekom, čovekom \eocijalističke Ju». Moslavije, To je ono što Šin? sadržinu. današnjice 1 učvršćuje snagu našeg naroda za nove bobede |, budućnosti, kako u ekonomskoj izgradmji, u O» stvaremju mn.šeg prvog plama &ocijalističke ipgradimnje, tako i u opštoj političkoj i kulturmoj izgradmji sve novih i novih generacija naših, ljudi, U Užicu, 18 februara ove godine,

zMe&

0 OV V i

&rtiiyalok vi “i 18 ty}

„Eyiifi Šš

PKI

„0 MOLI ZIKI Von . ~ yo ~

Jugos\avijje: Sta baovim ı 'pobedarna i sa 'tahrinA” eiljetimya, Isvešni svih taBkoća sli i, Voje Sdage: naša. Parfijay naš, Narodni front, ni, narodi idu na Pbora 96 mart. ) i "upije nam ne zamngpijuju horizon, tera, oči nam nisu: mulne:od osvajače kib apetibi Marodi Jugoslavije! dribro su ?upoznajf: etvaralsčlu, 'revohibionau, Šnagu istine, Primer cngleskih kandidata + „Jromunista ma, izborima: rečiodiobjašnjava, Tioted . ostolog: i bedpdoćnost, iluzofhost 1 štetnost revizionisličikih,lpži, među, radnjm, ljur dima.)Engleske,., Te, mernoć. nevinjonističkihći Kkenfrhfevolucicnarnih mi fopmbitoovs žih laži ve je izrazitija u „rančuškoj, Engleskoj, Americi, u, Svima: gemljamaj-, iz. danar.u. dam, „Je naše” ine — Jugošlavija, naše ime. —, Tito. sve; yiše, obasjava stva= ralačka;:snaga maših narodpoikoju Or ganipiju “i vodi "Hteo i Partija?— dela naših 'haroda 'Oštyarema pod Fukovod-" stvom: Lita „ji Partije „Jer reč, đugor, slovija~i reč "Tito danas znače' slobo~! da i nezavisncst malih maroda. ravVnoOpravVni odnosi među avima narodi. ma, ravnopnavni, odnosi imeđu, koru nintičkkim wpartijama: svih, gemanlia, brafshi odmosi između seocijalietičlcih zemalja, mirna ižgradmja socijalizma, mir, sloboda i brafstvo, naroda,

'Mi' smo! naučili 'da budemo nepoko" lebliiči u borbi za te principe jer mo. izdržali.janenadne „uđarce iz, pravca iz Roga sno :očekivnli druearski 89radnju na delu mirne sooijnlističke jzgradnje. U borbi za te principe naše &u Snage neiscrpne, — jer su to snage, oslobođemog namoda. ;

Svetiost socijalističke ' Tugostavije" qreašta 172 tih" aa, PO je ostvarivanje, to jevypobeda „najplemgnitijih=, težnji čovačanstva, A to je — put'n2žih naroda, Toce, lppote> sne. d pobeda

noših naroda

:eBIPČA"OŠMI MART

—_ NA THVNĐI

.A sad gledaj kolko Svet je krasan!

“ gjajem protšane i grane i brave, "vetar guče. ž duq (

# Zdravo, beskraju, ičavečeni mire!

:avavo, bajuće! il

Jelemsk nosi na čelu pranje,

2 buba”rosmu loptici "valjay"

iv] pušenja; :sumčam je,

_„JOMeP Tice.stavile„ćubasfe Jorune, igraju se kraljice i kralja,

! Raa li porasteč biće hraljeva" ~Hgamo rzmeđu zvemi i ptica, , Bolje je „biti,podymebom. ševa”*, „nego kraljica! . } y

Zdravo, šavo! Moje Čefkhčeri

misao 'ći u vedrine

„takosvisakOluy oan o Toni, toni u neba dubine,

niih ne dzmeri Š

ničije okol

Izleće' radost na. svakom Woralm ao nemirna ptica: jy „buna, duplje grma, BydbvCy i Nebeska: au: je naručla”puna, evetčejje puno rose i srma.,

'Gledaj, tamo na mravinjala „sve je Yu” Dpoh metal, ON. „ave rayyreiijU! BE „Mrav. se jutros ~ nešto bare, Zdravo, ti, Btvore, i lo u habrotm srljaš ogorčenju! . Kad kćeri, porasteš zi sve ljude na svekuvbiće meosla.i radna, ž razvedriće m se sudbina: sura ene će Ja>život uči -tnda #0 Pađosno Kao. u svetlosi, dangpo ""lebtirice iz čalma.

Prošaraa pod borom rudinl ljutić žući od samog, zlatn. Rad ti odrasteš Jljud: neće

_ Juče je u NaPodhbmi pozorištu u Peogradu održama svečana predizborna pBikademilja beogradskih umelnika, A>

kađemiju je otvorio kraćim govorom

·pretsednik Udružemja književnika Sr-

bije Milam Bogdanović, a šatim je izabrano radno pretšsedništvo. Referat o zadacima u predizbornom fahmičenju i o učešću beogradskih umetnika

drug Tito, Centralni komitet maše ma imborima za Narodmu · skupštinu

Partije, pred licem čitavog čovečanstva, u istorijakoj poruci i onima sa Zapada i onima Ba Istoka, pakvrdio je tu atvarnošt. Iza te poruke — atoje milionske madme, maće, socijaljaskičke,

podneo je sekretar Saveza likovnih umetnika Branko Šotra, ni e

Posle referata govorili su u ime Udyuženja Kmjiževnika Srbije » Veljko „Peković, Udpuženja, kompozitora Sr-

Ž fi}! aCA —– 2 }

__O" arhivu moramo početi da raspravlja:ho'sa svom ozbiljnošću i vezi ša dolimentarnim filmom, jako sam pojarn arhiva pobuđije u tako dinamičnirh\i, tako živahnim ljudima kakvi'" su" filmski radnici (ili kakvi bi bar irebalo da budu) — poštovanje i strah: 'Aybhiv! znači poštovamja dostoj-

„tu prošlost, zub' vremema, slojeve pra:

žine, boravište moljaca'j Bkrovište ]ćnjivacn ili »mnipnih« ftemperamenata, ali sve to preina svakom drugom području nego na filmskom... Pilmski arhivar bi, naime, morao jednom rukom da. drži. telefonsku., slušalicu, drugom da vrti gume, radija i sluša najno= vije vesfti,.a: pri tom da ima „dobar

' pregled časopisa i revija j, ukralko,

da bude,»oči i uši« svega života., Hteo bih ·da ukratko.na primerima „prika~

žena aašto je talcva, instikucija« VeO=.

ma, veorna„potijebna „našoj ,dokumen-

'taznoj,kinematografiji,

Naša". dokumentarna može/ opravdano da se, ponosi bogatstvom. dokumenata; „ta verovatno ne~

ma, više kraja, od Vardara,do "Triglava ·

u koji. ne binekoglepog dena možda 'dojurio. isnenada. džip, iz koga bi sko= čio zaprašen i na izgled, čudan čovek koji: bi se „pretstavio. zaprepašćenirma \seljadiman „ili. gađrugarima: Ja sam izi»Z,vezda«.ili pRosna-filma«; snimačemo ·to i to«. Istina, je da, ne manjka,

dokumenata: iz. bogatog, života naših ,

ljudi, m yremenu Dosle oslobođenja. Mnogi kratki filmovi, delovali su. ubedijivo ·svojom nepobilnom, svežom realnošću, a takođe svojom umetničkom snagom; minogi su bili nagrađemi, neki čak:vuvinostranstvu, Ali sve češćđe.se događa — pri predigri u bjioakopu, kada,se jzvodi kratak dokumentarni film —.da-ne zevaju samo stvaraoci filma, nego i publika, uko= liko. dolazi na,, početak . pretstave. Kratki filmovi, naime, pa bilo da su to žurnali, filmski pregledi ili samostalne teme,„ bostali su. međusobno tako, slični kao, jaje jajetu, ma da prilcazuju, ponekad po, sadžini dijametralno;; suproktme „sižeje.

Neki, režiseri | snimatelji rešili su svoje. zadalke mnogo puta originalno

i lepo.. Al, nažalost, takvih režisera i,

snjmaB}elja je premalo, A. baš cilj svih filmskih radnika jeste da liudi njiho-

zbog, blaza vjše „ići da ginu. Zdravo, zdravo, dmuga bogatstva sad” nepoznala!

Pogledaj kako svet} je kvrasman! Već: sada mu se djvi, kćeri,, Zdravo„ sunce, i dane, jasan, detelm liste

četvoroperi!

Ti kad porasteš, nećeš čekati da, sreća sama. na prag bane. ' Ziakrešćeš Pore,

vetrave, grane,

i 1ad će ona pređa fe alati,

Ovi oko prsta sunca nitl! ~

Me zoaš koja je zraka aveflija, koža, tanja. O Zdravo, suhčani zrače vili, ..,

ti, radošti, sunčevog, ustajanja!

Gle ptica 'nam 66 6 puta sWlamja,

|. bubica„od nas beži plaha,

zvovci u, ovu:·bojazan tinja. Mad bi, odrasteš, samo u zverimja, i nemuštih bićn, biće straha.

i svi urpravmo

:Boraviće. ge ud: borbi žena;

Cledaj, hroii taze, veet je stao, zlnfBetj,prob,mu u krio,

i 'reorda, am; pred mss sprema, Hadi da.-g8a ognberamo,.. je;

bn ti da ga Oodnesešjocu!

Zobava, svi moje geo? #03 ŠPO:

wifi

ovđe, &avremenioi

le sa njom Zajedno bašti! Ola O1YL STCa

verna buću"

). 0 Jasti, gi Or mila 46 mijbdan ne izneveri!

Teshujkp, MAN:SYMOVIĆ

ki )

1 predizborna akademija Deogradskih umetnika

bij, Milena Živković, kolektiva Ju: Poslovenskoj, draomskog pozorišta, Viktor''Starčić; Narodnog pozorišta Raša Piaović, Beogradskog draniškog' pomo> Tišta, Brar.ko Jovanović, Udruženja jikovhihi umetnika Svbije. Mikajlo: Petrov i ime! umetničkog, kolektiva Ttadio Bčoghađa Miroslav Bpiler, 3 Sa \alkwdemije su, upućeni pozdravni, telegrhmi_ 'drigu “Pitu, Centralnom kor: mitetu, KPJ i Izvršnom odboru Narod-

nog frpnte.Svbije,. 2 oil aas AGJMNMU "Na Maju je" izveden kraći umetnički Dba O OVU MJ MOTORA OM

proizvodnja,

_Da li ćemo dostojno dokumentovati naše doba?.

France KOSMAČ

vo delo bar zapamte, ako ga već e

. mogu hvaliti u superlativima.

Jedan od važnih razloga za taj neuspeh je nesumnjivo u tome što filrnmovi, ako je dopušteno tako veći, deluju dvodirnenzionalno. Jedan od filmskih

radnika je prošloga leta dobio zadđa-”

tak da napiše scenaij u kome bi prikazao napore naših naroda u elektrifikaciji zemlje. Nekoliko meseci studija, nekoliko sedmica putovanja (6000 km) — i film je bio snimljen. Uspeo je utoliko, ukoliko je gledaocu prikazao

trenutno stanje u naporima za elek-

trifikacijom, jeđinstvenmu volju 'i na-

. cr po kome sve teče. Ali nije bilo vremena dase zaustavi tamo gde su

napori najveći, đa zahvati ljude u situacijama kada stavljaju život. na kocku i, savlađuju i najveće teškoće, da prikaže kako rastu pojedini objekti i ]judi koji ih građe. Nije bilo vremena, .

Vreme je za filmskog radnika dragoceno ne samo zato da svoj posao obavi sa što manje damgube, nego još

više kao umetnička komponenta, u 88.

mom filmu. ) Čoveku koji žuri svakog dana preko

· Terazija i osvane se na čistimi izme~

| što

đu hotela Moskve i Balkana prema Novom Beogradu čini se da radovi napreduju sporo. Možda više ne može ni da. se seti kakav je bjo pogled sa, toga istog mesta u vreme kada je pređ njim Ježala peščana i šljunjkevita pustinja, u koju je stupio ponekad samo usamljen šetač ijli ribar. Ne samo Beograđaninu, nego svakom Jugoslovenu bilo bi neizmerno đrago kad

bi filmska kamera očigledno i ubed-

ljivo oživela napore i trud radnika, graditelja Novog Beograđa, tokom

teških meseci i godina rađa koji je

potreban da na' nekadašnjem pu prostoru zastruji život, Za kratko vreme od dvadeset minuta izrašlo bi pred očima gledalaća mesto, ponos naših radnika koji su gradiH, i svih naroda Jugoslavije, kad bi — a taj uslov je važan — rad bio zaista promišljeno sniman u svim važnim etapama, kao što. možemo da snimamo. rad vajara od skice, pa preko amorfne mase gline i prvih obrađenih detala do sjajnog ustreptalog života u” isklesanom mramornom liku,

Takav dokumenat je, nada sve plastičam, jer mu je elemenat plastičnosti udahnula nova dimenzija — vreme, Takav dokumenat deluje potresno, jer je u njemu kondenzovan i takoreći kongpervitanr slevan otsek života | đela toga doba. Talevih primera ima na pretek. Slovenačka Kočevska je bila, selo do sela, spaljena do temelja, Žalostem je bio pogled na mrtvo selište s pocrnjelim dimnjacima i ruševinama jsptanim Kkišom, s napuštenim, nekalemljenim drvećem zapuštenih voćnjaka i u korov obraslim brazdama dugih njiva. Ali iz godine u godinu kraj se menjao: prvo su se na razvalinama pojavili ljudi. Za nevolju su sebi podigli krov nađi glavom. Po poljima su se pojavili prvi orači, a ubrzo zatim mašine, Među ruševinama začula ge vika dece. Usred. sela počela je da raste zadružna pojata. !

Druga slika: već krai oko vimorođ-· nih brežuljaka govori o prošlosti po. brežuljcima su se ponosno behle

erkveii župnički domovi, a s njima 6u |

se nadmetali golemi majuri tuđinskih, avetovnih i. erkvenih feuđelaca, Po obroncima i jarugama tužno su samovale minijatavne kuće najamnilka vi-

nograđara i siromašnih seljaka. Sme>-

Šno malenim igrađevinama počele su da. se, prvih godina: Petoletke, pridružuju: katkad popravljene, katkad: nanovo sazidane. kuće, zadrugara, Na vidnom mestu privlači na sebe pogled nov zadružni dom, veći od gospodskog majura, a možda će nekad isra– sti negde dom, lepši od crkve ili od zamka. Već. sam pejzaž govori jasno o promenama. loje je doživeo i koje još doživljava u sebi naš čovek.

Ali sve te promene nije moguće uočiti i zabeležiti samo jednom prolaznom posetom, kao što je dosad bila praksa naših ekipa. Treba dolaziti više puta, i. ktoz nekoliko godina će snimci istih krajeva, snimljeni možđa

čak pod istim uglom, zračiti životom.

i pretstavljati pravi i prisni životopis porasta i delovanja ljuđi našeg doba. "'Dečka od | osamnaest Sri e godina, koji je pri prvim manjima bio još običan poljoprivredni radnik” i ha izgled možđa vrlo žalostan, srešće snimatelj sa Svojom. kametom ili na traktoru, ili SR mofornoj ci, ili u upravi zadruge.

Istina je: da Bu teškoće filmskog radnika pri snimanju ljudi Čč ne. Sam se sećam i priprostih i obrazovanih ljudi koje je,Rkamera talco,, zbunila da su se pred njom ponašali” možđa neprinodnije nego bilo kada u svome životu. Tu je potrebna snala-. žliivost (razgovor,sa ljudima, čekanje na pravi trenutak, proučavanje običaja i atmosfere, pomoćna te a. sredstva, teleobjektiv) i „irpljivost, bi trebalo da 90 nužno glavna svojstva čoveka za hamerom. ia Čovekobo lice! Bela Balaš je negde napisao da je Pa ipgradnji naše Omladinske pruge doživeo nešto što je ostalo duboko urezamo! u" sećanje. U {ilmu o pruzi, kaže, nisu bile ' glavne. mašine, šine i železnički pragovi, niti ie bio bitan elemenat filma napor i proliveni 'znoj, nego čovekov osmeh,

prskali-

Ope r-

»istoriski osmeh«, kako ga je

Petrakom iz Like. Više puta sam a

video i to na različitim gradilištima... Seljo sam se njegova smeha još iz ra-

nijih filmova; pred kamerom naše. ekipe bio je opet, ma da pri napor~.

nom rađu, nasmejan. I baš taj muđei

i dobrodušni osmeh mi je toga rad-

1 nazvao. ~

Balaš., Nešto slično sam dožiyeo pri. susretima sa građiteljem hidrocenitra~ la, četvorostrukim udarnikom Tomom”

nika nejzbrisivo povezao sa istorijom Ž

rada na hidrocentralama, gde sam ga sretao., Svoj osmeh je ugradio zajed= no sa svojim znojem u goleme blioko= | ve probijenih planina i betonskih pregrađa neizbrisivo ji zauvek. A takvih" Petraka je kod nas dovolino da moBu dati pečat mmogom filmskom O. stvaremju. ( fi f Pored svih fakozvanih malih lia= đi filmska kamera dolazi i do javnih, političkih i kulturnih radnika, čiji duh. ostaje potomcima kao najdragocenija. baština za budućnost. Kad sami sa~” birao gradivo za dokumemtarnmi film o Ošonu Župančiču, bilo mi je meizre=· civo žao Što nije bilo snimljeno viša. materijala koji bi osvetljavno njegov rad sa pozorišnim ljudima; ta pozorištu je on posvetio ogromno mnogo Bvoga truda i svoje menafirriljive pre vode svetskih 'Klasika. Tako govore za njega na platnu samo mrtve knjige. i, što je. takođe dragoceno, —" njegovi rukopisi. Nikako ne bih hteo da ks-" šem filmsirom snimoefelju da sleđi fe ljude kao, kakav | sabirač retkosti ili čak kao kakav župnik sa poslednjim uljem. Moću samo da napomenem da spalažljiv, smimsteli {arbivar hronike ga va sve o upozorava) može ponekad Uzgred da vwhvati swdačne i zanimljive priszore koji mogu osetno da, po-

· boljišaju i, dopane veće filmsko delo..

Prema mnoštvu slikovnog arhiva što ge pretstavlja sav dosad smimljeni dokumentarmi materijal, kod mas! je u vrlo žailosnom ra»meru jednsko= pravni elemensrni 7ilma — zvuk.

Pri sabiranja zvučnog materijala za pomenuti film uspelo nam je da otkrijemo zapis odlomka Žubančičeva

} a: 3 : Fi + i

ćema (tonmslcm kemera i mjeno podešewanje, eaperat za Wreciwanje ploča i ia pažnja

đuje stvagaogcu širina same teme, a lsštovremeno, razume se, njegova lična. zamjsao, Za io da izbor snimaka bude

POM

Bio bogatiji, hešoo u slirovnom, tako ·

i w wvučnom muaferijalu, mora “Ha pobrine arhiv. Arhivar, redaktor, dramatuzg ih. kako već nazivamo čOveka hoji vođi arbivska snimanja i daje snimateljima okvirna uputstva: šta, gde 1 kada da snimaju,

A X

meaenovati svoj nacrt tako da za Va a

8 potrebnim , kriterijima odnosn

tepue sa Bvyih strana zaista bo-

gato Mstrepereli život, čiji će 're-

; edinih t ružati ka: đen prikaz pojedinih tema Di Baaii i.

sniji dokumentarni filmovi, Stariji iskusniji filmski radnici bi znali a govore još i o drugim motivima koji nam govore o potrebi da se. BOS plansko određivanje vepubličkih ar

hiva i centralnog arbiya hronikt Isto tako bi znali mnogo da kažu o

svojim iskustvima, o kriterijima na snovu kojih bi ovi arhivi trebalo ( a?

Izgleđa da je krajnje vreme da '

eš Bteta ka kvalitetu, znači: da kvamtitet snimaka sabi! { čuva arhiv, a kvalitet OSE na programu naših - hkinmema: Og Ti problemi nisu novi, O. njima mnogo raspravljali filmski inici međusobno, a i na svojim konferencijama. Ali u ı još uvek,

skoro jsključiyo preovlađuju filmovi. koji su plod brzog ıog rada mih ekipa. Za we

ji nale i mesečne pregledi e dolazi arhivski materijal, ma da u manjoj meri, ipak u obzir, jer će poraoći da u mnogim tačkama režiser ili ređaktor izbegne šablom i đa u a E

ili

utrtom stazom i tako da publici nešto novo, nešto zanimljivije, O OL)

Napori koje ulažu naši radni ljudi za široku izgradnju sooijaliamna nBj&". Žu filmskim radnicima ma dokuraentamom. području dužnost de se pri pregledu svojih dela upitaju sa gwo odgovomošću: Da li ćemo dostojno dokamentovati naše doba?

radnici

TOI -, ve