Književne novine
"
~
· Певан
Чини ми с' ка' да гтрлим , Цео будући свет.
Зма) је" гр НОГИ ЈЕ од 'нас, лежећи У] потрбушке на јевтином ћи% "лиму пили још 'јевтинијој и | крпари _ родитељске _ куће,
68 7 17 срицао слова дебеле књиге у црвеном или златном повезу са на-
словом „Певанија Змај-Јована Јовановића",· Та Певанија је детету од шест година изгледала велика као брег, Као „зачарани брег“, а кад је данас потражи у Библиотеци, он не може'да се начуди како је то обична старинска књига мало већег формата, У старомодном повезу, са дирљиво невештим предговором добронамерног Антонија Хаџића. Из ње веје нешто старо и заборављено, а увек присутно; као из ђачке клупе, кад се после много година вратимо у место где смо учили основну школу, Да, сви омо ми прошли кроз Змајево дело мислећи (погрешно) да смо изашли из њега заувек и без трага. Да, сви смо ми израсли доста брзо из Змајевог стиха, али чињеница да смо даље расли, па и то како смо расли, све је то зависно, бар једним делом својим, управо од тог чика Јовиног стиха, све је то било и остало: у вези са њим, више него што смо то често и сами знали и признавали себи и другима,
ГОД. 1 БР, 22 # ЦЕНА 20 ДИВ
БЕОГРАД, ЧЕТВРТАК 10 ЈУН 1954
пист излази сваког четвртка
Због тога, У буди речено, на- _
ма никад није била. потпуно разумљива педантска. распра старих критичара, да ли је Змај песник, да ли је велики, и колики је песник. Постављање таквих. ранглиста, далеко од живе стварности у нама. и око нас, није у нашим очима имало много смисла ни оправдања. Јер чињеница да је један песник у свом изразу превазиђен од нових нараштаја
· посве је! природна и не мења ниуко-
лико његово место ни стварну меру његовог утицаја и његове вредности.
Због тога је Змајовина Певанија остала књига нашег детињства и задржала своје место у књигама на-
„шег живота, За ту књигу везана су
прва наша узбудљива открића. Из ње смо сазнали за. велику, топлу благодат смеха који долази од сти“ ха и пали се на неочекиваној искри при кресању риме о риму. Нисмо
СВЕЧАНЕ АКАДЕМИЈЕ “>
поводом педесет година од Змајеве _ 5 смрти
У низу приредаба којима је обележено _ педесет година од смрти Ј. Јовановића-Змаја, у суботу, 5 јуна ове године, одржана је свечана академија у Мовом Саду, на којој је о песнику го< ворио академик Вељко Петро. вић, Сутрадан у Сремској Ка меници отворен је Змајев му зеј и откривен споменик коју. су усташе за време рата укло нили. Овим, свечаностима _ при'суствовали су, поред претставника Српске“ академије наука. Београдског „универзитета, Са веза књижевника Југославије и републичких удружења _књижевника, и другови Р. ' Чоласковић, П. Стамболић, С. Дороњ-
+ ски и Лл. Мркшић. Лаа
Свечану академију која је одржана у Београду, 9 јуна ове. године, отворио је књижевник Иво Андрић, претседник Одбора за прославу годишњице 'Змајеве смрти, а о Змајевом делу говорио је књижевник Младен Лесковац. ».
Сем тога, Српско 'лекарско дру-“ штво 8 јуна 'приредило је академију посвећену Змају.
ПЕДЕСЕТ ГОДИНА ОД СМРТИ ЈОВАНА ЈОВАНОВИЋА-ЗМАЈА
увек разумели џи могли разумети сваку поенту, па ипак смо задивљени стајали пред: Циганином који про-
Змај излази у среди свакога ме“ сеца
Мет; је па годину
ија
лаје и. хвали свога Чоња и пред сва- чудесног града Који се зове
Број 11.
Година
· лист за шалу и сатиру
наавје п уређује
ком сликом и сваком речи, све до оног нама непознатог и због нечег
г Петта, бубођаптоумае Ме, 2,
Репламацаје се
: (, отворем Јо Јован Јокзвовић, ке На по годипе 1 ер осму. 50 нов 4
• у пешти, ДЕКЕМБРА 1865
:Флоретц.
Само ти се: важе.
'
„Риањ%
НАСЛОВНА СТРАНА ЛИСТА „ЗМАЈ“ (ИЗ ГОД... 1865) СА ЈЕДНОМ. ПОДИтичком КАРИКАТУРОМ АКТУЕЛНОМ ЗА ОНО ВРЕМЕ
О. БИХАЉИ-МЕРИН _
Са Неке
' ЕКАДА. женски манастир, |___| | потом _ тамница, затвор за жене-преступнице; . У овој згради фашисти су мучиш
таоце и' партизане. Стреља-
ли су у великом иза манастира, “ Ек
Пре једно 'осам година песник Жупанчић и ја одвели смо Тамо Андерсена Нексеа. Било је пролеће, Ведре боје белог пи ружичастог одзвањале су као звук радости и живота. Тужио су. чекали дрвени крстови са. и-
бујном воћњаку,
менима и фотографијама стрељаних.
врт, и
У овој јаркој _ пролећној. светлости били су двоструко мртви. Стари Жупанчић, на свој тихи и уздржани на чин, рекао је: „Ово је најтужнији
у њему сазрева | најтужније воће“, Ре
Нексе је био дубоко узбуђен,. Ње. |
гово лице, опаљено временом по непогодама живота, уоквирено лим пламеном косе, било је. замт љено, али не п тужно, када је рекао; „Жртве, или-оно што је од њих оста ло. Али, због свог дела, трајније ол живих.“ 5 :
Сажаљиво трава обраста - гробове Сваки стуб, камен, још је нешто за. себно, посебно. А можла ће једно“ и овде закосподарити зелено, расти ње 1. брисати круте редове“ смрти.
Да ли ће трава прекрити и свежу Нексеову хумку, или ће то име. 9ст“ ти под свирепим. ин немилосрдниу осветљењем времена2
. . Када је стигла вест о тој) смрти · угледао сам опет те јасноплаве, ско-, ро. детиње очи под набораним ста- ЈЕМ НА ГРОБЉУ: ЖРТАВА ФАШИЗМА У СЛОВЕНИЈИ
у“
свет-
рачким челом. како се кроз време и простор управљају на мене:" Желео је да види истину, али је није до краја сагледао. , Е Знаменит приповедач, израстао из дубина народа, који је своју књижевност ставио у службу социјализма, а кога су ипак помели много“ гласни напали на нашу земљу.
МАРТИН АНДЕРСЕН НЕКСЕ СА
во ни потпуно, сазнавали
веом на Бегуњама |
Књига детињства, “о „гдВењика живота 207
,
(„Једном сам се из Ердута —="враћ'о
"С пута"), који мора, како се нама
чинило, да има стотину изванредних особина од којих. никако "није 'најмања та што му се име тако подудара и слаже са речју „пут“, као длан са дланом наших дечјих руку. Х0 смо из Змајевог стиха наслутио први пут и магију риме и римовања, која ће нас, несхватљива и „недостижна,
пратити кроз живот « „2: до дана да-.
нашњег.
Из ње смо, уз старије другове, уЧили прве декламације о редуши која праска по кући н којој треба бе жати с пута,.а затим о баба-Ани, уседелици којој нису дали у рај, јер није никад пољубила мушко лице. Оно прво, о редуши, разумевали смо добро из свог малог животног
_пекуства, али нисмо могли да нађемо
излаза из недоумице: зашто је то тако да женско и мушко треба да се целивају. Године су брзо донеле и то објашњење,
Из ње смо први пут чули за имена
која ће доцније значити тако много
У нашем осећајном и мисаоном животу: Гете, Пушкин, Хајне, ЈЉермонтов, Ленау, . .
Из ње смо, "не схватајући још. пра1 и то да У свету, Као ни у земљи у којој живимо, није све добро ни у реду, и да има људи који о том размишљају и певају, и раде и боре се да буде друкчије и боље. И да су то прави људи. '
Из Змајевог стиха наслућивали смо понеку.истину.и о"нашој Босни
- о којој нисмо много знали, нако смо
је целу ндсили у себи. Н. пр. из песме „Кад би тамо (таму Босни) рекли дин митроносни“ итд, Ми та» да, наравно, нисмо могли разумети ни иронију стихова
· По његовом повратку ла. Југославије писала ми је његова жена Јохана: „... Мартину и мени боравак “ Југославији .н _ општење са вама, добрим друговима, био је најлепши доживљај у животу, Још смо пуни лепих н драгих успомена из ваше земље, радости, рада и елана целог вашег народа. Мартин је о томе на-
У 5 , ОТОНОМ ЖУПАНЧИЋЕМ И О. БИХАЉИ(БЕГУЊЕ, 1946)
ГЕрдут.
"ког правог песника, ма
Поводом смрти данског
"холма послао их „Борби“.
((„ОВЕТОЗАР МАРКОВ
Сесе
ВОЈИН БАКИЋ: ЗМАЈЕВ СПОМЕНИК, КОЈИ ЋЕ БИТИ ПОСТАВЉЕН У НОВОМ САДУ Босни треба име друго Јер ни један странац дуго Ту, не иде бос.
Али нисмо ту иронију ни 3заборавили; носили смо је негде у себи, све док нам се, доцније, нису отво; риле очи за многе стварности око нас, па. и за ту, „ И такоредом.
Да, из Змајевих стихова остао: је низ утисака и потстинаја, који су доцније трајали и свесно или несвесно дејствовали у нама. А данас, по+ водом свечаности којима народ одаје пошту успомени Јована Јовановића Змаја, ми посматрамо са дивљењем како се сећања свачијег детињства уклапају у гласове тих "свечаности. Другим речима, како је дејство сва 1 какав“ био облик и'начин његовог изражавања, непролазно и свудашње, и како на разне начине ни у безбројним видовима живи и траје.
ИВО АНДРИЋ
о
књижевника
,
писао низ чланака и преко“ Шток-. Да'ли'их је она добила2 „а Нажалост, Мартиново здравље) у последње време није најбоље и“те ме врло забрињава. Надајмо се, „про: леће ће му подарити нове снаге. Ми га сви волимо по врло нам је потребан.“ (Холте, 23-1-1947), |
И ја — фризнајем — волим Нек“ сеа. Не само наочиглед“ ове смрти, 1 не само као касни одјек оног старог обичаја да се о мртвима каже, само добро; волим га због оних његових особина које ја не' поседујем, због оне велике јелноставности његове“ душе и његових личности (мада „по“ пекад и превише једноставних, лог. једностављених. _Без контрапункта“ „истовременог да и не, јединства светлог и тамног). ла а
Једном, давно, на конгресу писа; пау Москви, Нексе ми је говорио; „Када тицем, важан ми је садржај, Језик је прозорско окно: не сме: се само гледати, мора се кроз њега.и видети. Илн као ваздух који .носи птицу. Најбољи“ је онај језик који се уопште не запажа. Чита се, а нема, се утисак да се чита већ се. живи усред ликова и са њима ::
Имао је једноставност која гаје повезивала са најшприм читалачким масама, те су га у његовој домовини, назвали северним Горким. А: можда. је помало то и био. ул ар
Рољио- се 1869 у Кристијансхавену
| 5, | . У код Копенхагена; Прво 'бно је рибар, _ (Наставак, ма. другој зстрани) |. 5
~