Književne novine
то и разум
'дале' преко гробља на
2
СУСРЕТИ
ГИНТЕР ВАЈЗЕНБОРН
завршила, провала облака, коју је аргентинско
звало, сва земља је била ИЕ под водом. 'А под водом су биле и наде власника плантаже у. Санта 'Сабини, Где је стајало блатогзелено богатство: у облику. бес-
крајних "чајних поља. са жбуновима
јербе у висини човечјег узраста, ' јутру се ширило бескрајно море.. · Фармер је био уништен, „знао је. Седео је на једном сандуку за. куку“ фуз поред своје куће и бројао 'масне мехуре који су се Његову обућу и ту прскали. "Поље кукуруза личило је на море. Плонов ранч је у њему ишчезао, Струја. је односила тричани кров који је. уред собом гурао климаву лешину“ једног бокора. Плон је побегао. код свог господара и седео је поред“ њега. Био је то Ипднос који је, "са зипроким, гвозденим лицем, зурно У празнину. Жена му се утопила, Кад се отпустила да подигне руке према Мадони. Пеон је избројао три мехура. Њена рука је разбила последњи мехур. Моја Фармерова жена је била у граду. Она ће узалуд чекати на њећове- кораке пред вратима. Јер је фармер одлучно да остане још једну ноћ, Међу људима је обичај да у извесним приликама деле последњу цигарету. Али пеон прекиде фармера кад је овај хтео 'да поступи по обичају људи, „Господару!" повика Ин: диос, · „Парана! Река долази..." Био је у праву. Из даљине се чуло страховито тутњање. Парана, набујала од кише и ветра, продирала је у покрајине са засадама чаја. Парана, то ће рећи највећа река. Арген-
тине, То тутњање било је смртна пресуда људима у Санта Сабини. Они, људи · разумевали су „тај језик. " Хиљаду пута су гледали смрти у
очи. Гледали су бело у оку пуме по змији коралки у лице из ког је зрачила Хладноћа. Стајали су пред јагуаром им великом кобром која се надимала. Све те сусрете одлучили су у своју корист, јер им је око било хладно; а рука спокојпа. __ · Али. сад нису пом ни оштро око, Овај овде непријатељ, Вода, био је Зао Као стотина змија које пиштећи прилазе, и жедан смрти као највећа пума на гран Могло се тући по води, она је расла. Могло
Са Нексеом на Бегуњама
(Наставак са прве стране) затим чувар стоке, туцач камена, 31дарски помоћник, а онда обућар, Дању је радно свој занат а увече учио у народној школи, и тако постао учитељ, Било му је 22 године када је написао: своју прву књигу, „Сенке", која се појавила исте године када и прва збирка приповедака Мак“ сима Горког, Године 1905 изашао је роман „Мати", а годину дана касније
први део Нексеовог пролетерског ро-
мана „Пеле освајач".
Оба песника довршила су, у међувремену, своје животно Бесумње, Горки је оставио за собом
тискали“ УЗ,
агалу „ни меци“
небо тад у фебруару иза-.
путовање. !
веће, обимније и људски дубље де-.
ло. Али је и Нексе провео свој живот као гласник радничке класе.
Био је путник на једној деоници европског радничког покрета и пре: ко лица својих романа приказао про. менљиви развој тога пута.
„Не књиге, већ живот ја волим", рекао је Нексе пре много година.
А колико је живело књижевника, колико је књига написано и куда су оне водиле човечанство»
Нексе је Хтео да каже оно што је најједноставније, да га каже истинитво, радосно и с вером ~ будућност.
Да ли се он држао тог програма> Да лије то могаог Само делимично. Крај свег поштовања и љубави, пре-
"ма човеку и његовом делу принуђе-
пи смо. да кажемо да је његова и-
стина понекад била спољашња, ње-,
гова солидарност помрачена предра: судама, неспоразумима и лажима којима у нашој епохи покушавају да замуте врело социјализма. Велики бирократски апарат луховне принуде био је захватио и Нексеа. |
_ Масивна неспретна прилика са већ далеким светлим очима које су гле“ ЂБегуњама ипак ће остати неизмењена у моме сећању. Да могу, украсио бих његов троб. Овако, ово може бити само
У контемплативан поздрав преминулом · те његовом делу. ;
'0. БИХАЉИ-МЕРИН |
ГИНТЕР ВАЈЗЕНБОРИ (спимћег М/ејвепђотп) данас је драматург позориаита „Рје Каттегврјеје“ у Хамбургу. Најпознатији је по својим драмским делима. Недавно је велик успех, нарочито на мањем немачким позорницама, имала његова „Балада о Ојленшпигелу“. Политички та, као заиста напредног човека, нападају и са десница и са 'информбировске 'странег Тако је њетова књига „Неми устанак“ (уРет ТашПове Апезфапла“ издање „Комоћи“ 1953) која обрађује документе свих покрета“ отпора против
се у њу пуцати, она је нападала. Она, вода, није уједала, није убадала, само је студеним прстима на човеку тражила једно место, његова уста, 'да,их пуни, док мехури извиру из плућа, Вода је,била жута и безгласна, А од кише се није видело небо“ |
На једном малом острву, упола невидљив у мраку из кога се изливала вода, седео је фармер са својим пеоном пред својом кућом. За.
Опда дође велика Парана. Није дошла са бубњевима и трубама. Не, уопште се није ни примећивала. Али је одједном фармерова ципела била у води. Он ју је повукао. Али, после једног тренутка, ципела је опет била у води, враг би знао како,.. А кад се сандук за кукуруз повлачио, морао је ускоро бити још мало повучен, · јер: ниједан човек не седи радо у води.
„То. је било све, али је то била Парана. у . Предвече се сруши живинарник. Чу“ се упола угушено крештање живине,, па, опет настаде тишина. Касније наједном запишта у кући, јер је вода продрла'у огњиште,
Кад се смрче, фармер и његов пеон били су већ у води до трбуха. Успентраше се на тршчани кров, Ту, на врху, седели су ђћутећи, тамне сенке у најтамнијој ноћи, док су лонци и сандуци пловећи одлазили, из кућа. Једна столица разби доле прозорско окно у ларамларчад. Вода је шумила, Мехурови су прскали, Један мртав петао пловио је у круг пред кућним вратима.
Кад вода нарасте до крова, нехај“, ногобори зидове. Кров се сруши са скрханих стубова, заљуља се и запуца, па се окрете око самог себе и отнену у мрак пун шумова,
Кров је ишао дугим“ путем. Кружећи је путовао према долини. ВуКао се дуж ивице великих прашума. Као на једрима, пловио је кроз стадо говеди, која су се, са ногама испруженим према небу, мртвачки тихо кретала по води која је ковитлала. Буљооке рибе су прхале. као стреле пред сенком крова Црни
ли рРИК
АРА
Агајдо ' базљопе родио се у Милану 1916, гдје је завршио средњу школу и у прекидима Виши Економски Факул-
живи као приватни „чиновник у Милану. · Написао је до сада двије , књиге стихова „Роевје а Стагја" (1946), „Атог сће поп ћаћ уобо" (Љубав без лица) 1948. Ова пделедња збирка преведена је у: цјелини на енглески и француски,. међу преводиоцима француским треба истаћи имена: Епмшепе Везјацх, Кођег! Мап мит, ГРасјеп Мтпсепдоп, Едатопа МапдЧетсаттел „итд. Неке од пјесама у нашем пријеводу узете су из споменуте задње збирке, а неке из антологије Фиорентино (рше Еогепшпо): (Мехло зесојо 4! Роеза — Сава еда лесе Маја. — Блепа).
Лирика овог младот послијератног пјесника сачињена је од боја не толико блиставих, колико живих и, према томе, отпорних. Умјесто исповијести непосредне, он се изражава сликом, аутономном цјелином и архитектон-
тет., Данас
ски и с мјером, која никад не прела-.
Основни мотив те лири-
зи границе. ке већином је бол:.
Рука бола у а
на души (биједно окрвављеној харфи)
Хитлера. изазвала велику дискусију. С десне стране га нападају да је истакао "једино комунистичке снате и да
је потценио отпор цркве, а информби- |
ровци му пребацују да је подвукао само напор грађанских елемената и да није довољно нагласио борбу комуни-
"ста против Хитлера. Због свега тога,
вероватно је да је Вајзенборн успео да да баш верну слику не велике по обиму, али ипак сталне тихе борбе напредних снага у Немачкој за време тринаест мрачних година Хитлеровог режима. у
стрвинари, као, зрна грожђа начич кани на лешини једног коња, пловили су низ реку. | Погледали су крвожедним очтма..,; Цвеће, намештај и лешино стапали су се у поворку смрти, која је ишла низ долину, према крају који се |није могао прогледати. •»
'Пред јутро , фармер. се усправи и нареди пеону да не заспи. Индиоса зачуди господарев оштар тлас.
Он би без размишљања кренуо за фармером око земље. Био је Индиос и знао је шта је човек, Али је знао и да човек претставља велику
тежину. Кад на крову седи само је“
дан човек, кров ће, разуме се, издржати дуже, зар не, но Кад с<е под вејиком тежином два човека распада и тоне. А онда, лаку ноћ,..
Није веровао да би фармер добро“ вољно отишао са крова, али би се могао збацити, јер се радило о животу и смрти. То. је Индиос мислио и приђе ближе. Лице му је било камено, низ њега се сливала вода.
Кров ниуком случају неће. плови“ ти до јутра. Већ отпадају поједини свежњеви и плове са стране. Људи усред страшне реке нису знали где су. Густа. магла путовала је са њима. Око њих је изгледало да вода стоји. Крећу ли се у кругг Нису то знали, Погледаше се.
Тад фармер поступи по обичају свих људи, извуче своју последњу цигарету, преби је на два дела и један пружи Индиосу. Скидоше папир и жвакали су дуван, јер нису ималн ватре.
Добар је друг, мислио је пеон. Ово је без икаквог циља, „Нек све иде својим путем. Кад је осетио мирисни укус дувана, непријатељство се лагано преобразило.у осећање верности, Шта ћеш» Пеон је изгубио жену и дете. Она је последњи. мехур свог даха разбила својом руком. Није имао ничег више што би га мамило у живот, Тршчани кров је све дубље .-тонуо. Ако он сам екочи у воду кров ће можда издржати и носити господара до јутра.
Служба је завршена, аднос, сењоре! Пеон се успентра преко врха до
“
А У по Р
ЛДО САС
започела је .
акорде свога пјева. Међутим, он никада не барок:
запада: У
На прамцу рана вала одкрвљује се у црвенилу фењера.
пива
ХТИО БИХ СЕ ПРОБУДИТИ: · БЕЗ ПРОШЛОСТИ
Одлажем замор свог срца у твоје руке од ваздуха.
И уставањ +: у сну твога лица —
жтио бит се пробудити
без прошлости.
х
ЈЕДНОМ МЈЕСЕЧЕВОМ "ЗРАКОМ
Пробудила си ме
једном мјесечевом зраком“ Хвала ти на дару:
моја је ноћ
имала само сан.
У његову ништа
губио сам се ч радост буђења ;
вратила #е животу.
Овдје близу 2
ти си ми без гласа слушајући
лагане кати времена
које падају Кал
с једне њисалке на тањир шутње. ме
(Превео с цЦетинео)
дозволом аутора Анте.
ЛОЈЗЕ СПАЦАЛ: ПРЕДГРАЂЕ (О ИЗЛОЖ
ЂЕНОЈ У ГРАФИЧКОМ
ивице крова, кад одједном у тамној води угледа канмане који су хучно пливали, жакаре који су у њега пажљиво зурили. Први пут Индиос развуче лице, потом устави дах и скочи, ,
Али у истом тренутку га господар прихвати, извуче из воде и јаросно подвикну свом пеону. Бео као креда, са очима уоквиреним _ модрилом, ЈГ косом низ коју се цедила вода, фармер се наже над њим, назва га.0цем свих безумља и несмисла ипротресе га, Онда му нареди да се вра-
БИ ЛОЈЗА_ СПАЦАЛА, ПРИРЕ~
КОЛЕКТИВУ — БЕОТРАД, 'ДОНОСИМО ЧЛАНАК НА ЧЕТВРТОЈ СТРАНИ) 2
| ти на своје место м да не губи хра» брост, доврага.. .! | Ујутру доспеше до земље, преско= чише гране дрвећа и газише сатима кроз брлог, док не стигоше на сухо тле. Штаповима претражише тле да се обезбеде од змија, и, пре но што
су легли да отспавају у пољу куку:.
руза, фармер рече: „Сутра се враћамо и
изнова.“ Ирие: Буено", рече Индпос. Киша стаде, » у , р
ГИНТЕР ВАЈЗЕНБОРН.
почињемо
1
ОСВРТИ
Пет хиљада
учесника на.
четири књижевна конкурса
А НЕПУНУ годину дана о бављено је код нас неколико конкурса за најбоље уметничко дел (причу, песму, сценарио, | композицију итд.), међу којима се по своме значају нарочито истичу четири велика наградна конкурса за причу, које су организовали __“Политика“, “Борба“, «Дневник из Новог Сада и „Задруга“ из Београда. .Значај ових конкурса није толико постигнутим резултатима (они су каткад и промашени), ни у квалитету тих резултата (они су понекад врло скромни), већ у самој појави такве праксе код нас и њеном одјеку у широким круговима познатих и непознатих стваралаца. 5008 учесника само на ова 4 конкурса најбоље говоре о томе. Можда је таква популарност конкурса резултат чињенице што су их организовали наши велики дневни листови као „Борба“ и „Политика“, али свакако и неодољиве потребе хиљада анонимних. стваралаца да измере своје снаге, таленте и дела, и да се на неки начин афирмишу, што им раније није: било могуће у оквирима доста ограниченим. Али то говори им о нечему другом, још важнијем по нашем мишљењу, а то је да наши људи имају шта да кажу и да то покушавају и уметнички да уобличе. Колико у томе успевају није моментано важно, али је важно да они то
Е В О Д У
ОН БЕ-
Многи 6би, располажући тако изузетно изворном. сликом, запали у којекакове акробације у циљу блефирања. То тражење лијепих слика могло би уродити поезијом фрагмента, што није случај са Самсоном.
Један примјер:
жена сретна. под сунцем, шири руке као да хоће захвалити и дозвати;
(Ниси схваћала мој плач! · на земљи
твоја сјена црташе мој крст.
Неке слике, које ће се заплести у машти читаоца, налазе такођер пут којим улазе у наше памћење, остављајући дојам завидне прецизности;
Жаба једне баре кује
чекићем шутњу
ноћи, 2
Или; · :
Марамица мртвих прострта на осунчаној
ливади да брише
сузе.
„Као
Или у врло краткој пјесми
тласови, као вече“: . Жао радосни гласови на сунцу нагих дјечака“ у складном живом сребру пличака.
Као тужно вече Е
што маглом притиште гробиште и од урезане стијене
одговор један иште.
Ови су стихови У оригиналу без ри-
„ма. У пријеводу француском и енгле-
је биттражила ском такођер без рима. Иако ствена каденца превођења
од нас да·слиједимо више. ритам миј,
сли него ријечи, риме су. саме дошле. Тај чести појав код превођења открива нам ванредне музичко поетске. квалитете и мотућности нашег јез:.ка. Та открића су нам увијек највећа награда и весеље, убити у
| АНТЕ ЦЕТИНЕО |
4
покушавају. И то не само људи “од пера“, књижевници, новинари, интелектуалци, студенти, ђаци, већ и ши-
роки слојеви наших радних људи = службеника, радника и осталих грађана. Прегледајући резултате тих конкур-“
са, дошли смо.до врло интересантних запажања која прилично верно дају одраз струјања и културних интересовања у разним слојевима друштва. Т
На поменута четири конкурса за причу учествовало је укупно према објављеним подацима 5008 аутора ито:, код “Борбе“ 2618, код "Политике“ 1350, код „Задруге“ 15 и код „дневника“ 325 аутора.
Од тога броја је награђено_ посебним наградама 39 радова а 185 "је' откупљено ·ради објављивања. Дакле укупно је одабрано 204 приче, које су по мишљењу жирија својим квалитетом заслужиле да буду неграђене и објављене, Од тога броја позната су нам имена 155 аутора. [5 ·
Од укупно 155 познатих аутора 17су књижевници, 50 новинари, публицисте, професори и библиотекари, дакле интелектуалци који имају некакве посредне или непосредне везе“ са литературом; њима прикључујемо и 28 ђака и студената који се вероватно интересују мање или више књижевним радом у току самих студија, али исто тако и 35 службеника, међу ко јима има и неколико висококвалификованих, стручњака — инжењера, лекара, итд.; затим 8 официра ЈНА, 8 радника или техничара и 9 без одређеног занимања, међу којима смо 38+ пазили 1 домаћицу и неколико пензионера. •
У процентима изражено њихово учешће изгледа овако и иде овим редом; новинари-публицисти-професори и библиотекари 30%, службеници 23, студенти и ђаци 18, књижевници 1, официри, радници и остали по 6 од сто.
Шта говоре ове цифре7 Шта покаЗУЈУ овИ проценти7
Даје интересовање за књижевна стварање распрострањено не само меч Бђу интелектуалцима — професионал= ним књижевницима, новинарима, професорима „итд. већ да је захватило и да се њиме баве и то са доста успеха
и остали наши људи им то у великом“
броју. Може се претпоставити да је учешће ових других још веће, што без обзира на чињеницу што су њихови радови у мањем броју заступљени у награђеним и откупљеним делима, значи један велики стихијски на-
тон за стварањем у натширим круго-'
рима нашег друштва. Није искључено да се донекле ради и о материјалној заинтересованости тих људи — да
се добије нека награда, јер су услови.
конкурса ,управбд награде биле врло примамљиве и бројне. Ипак, овај моменат. је од секундарне важности по нашем мишљењу, док се у првом плану налазе претензије и покушаји хиљада стваралаца да измере вредност својих дела и нађу њихов еквивалент. “
Кад смо већ код квалитета тог ма теријала, може се рећи да је ону 0о+ брнутом односу са квантитетом пристиглих приповетки и да су квалита+ тивно били бољи мањи конкурси од масовних, иако је код ових избор био кудикамо већи, али и тежи, У сваком случају преовлађује фактографско изношење доживљених догађаја.или у“ спомена, већином из дилачке борбе, која је оставила дубоког трага на душама наших људи ИМ која претставља неисцрпан фонд тема за наше ствараоце и њихову 0 сновну инспирацију. Та монолитност тема је донекле и недостатак ових конкурса, мада се приликом њихо« вог расписивања инсистирало на тематској разноврсности и пуној слободи избора тема. 3
МИШО ЗЛОДОЛАЦ
– ФЊИЖЕВНЕ НОВИНЕ # ЧЕТВРТАК 10 ЈУН 1954
нашег
Народноослобо= |