Književne novine
ТОД. Г БР. 2 3 ЦЕНА 20 дин.
БЕОГРАД, ЧЕТВРТАК 24 ЈУН 1954
Лист излази сваког
четвртка
_ Реч о изложби _ А сиса уметност _ осамнаестог века _
СЕЋАЈУЋИ „да наша сазна-
ња нису довољна, да прет. ) ставе о почецима наше но-
#, вије културе нису ни изда; "лека:пуне, шта више да.су доста: и':нејасне, Народни музеј настојао је од;првих' дана после ослобођења, да томе општем недостатку тражи, у свом делокругу, накнаде п лека, Почео је у много јачој мери но некада, да сам истражује, прикупља и проучава. предмете материјалне културе и уметности ХУП и ХУШ века. А с тим у вези, одмах је уноспо, у прве своје перспективне планове, и такву једну изложбу, као најефикасније оруђе и најзгоднију прилику, којима се, и када се, речена настојања. нарочито могу. да реалистички проверавају и успешно спроводе, Наш циљ, дакле, с оваквом једном изложбом био је сложен:
— Потребно је, неопходно је било обратити већ једном пажњу. нашој широј јавности — па чак и нашој интелигенцији и друштвеном, политичком) и државном руководству, на те. вредности које. су, због досадашње трагичне судбине наших народа, сада већ само остаци некадашњег размерног обиља, — да би их, те' наше, за нас велике вредности, она, широка наша јавност, сама Узела под своју заштиту; познато је да 'се у нас, без учешћа, без душевног. залагања широких-народних слојева није могла извести никаква значајнија акција, ни борбена, ни творачка, ни конзерваторска; и наши стручњаци успелибиу својим замислима и трудовима само тако ако би
умели да се ослоне на разумевање народнога друштва, и, ако би погодили његове, често, и неформули-
сане жеље.
Затим, свуда би оваква. по првипут сређена и претстављена збирка из једног недовољно сагледаног и сондираног раздобља, послужила не само научницима, уметницима и вештацима већ и самом народу да упозна изворишта својих снага и слабости. А колико ће тек допринети нама који нигде немамо овакве збирке, већ само нешто по породицама расутих примерака и оних по храмовима који и кад нису подлегли 0оштроме зубу наше климе, наших нарави и немиле историске коби, зан и Кад се назиру, посматрају се у 0собеном расположењу, а, СТАНЕ обично од једне руке и потичу. Тек
ова, прва обимнија и више системаптски и смишљено уређена изложба моћи ће да послужи пре свега као преглед материјала који се нуди и љубитељима и испитивачима, омогу-
ћавајући "да. се већ једном почне 6:
непосредним, упоредним“ проучава“ њем свих квалитета и релација. Само се на тај начин могу стварније претпоставке проверавати. научни и уметнички закључци и домети установљавати и истине утврђивати. Можда ће се нека" упитати, — вероватно пре самог проласка кроз ову колекцију: — зашто би било то та. ко важно с толико пажње и љубави проучавати тај, такозвани, српски ХУШ векр И баш данас» кад се у нашој отаџбини води, свесно и енергично као никада у њеној историји, одлучна борба за нове облике друштвеног и просветног живота > Код нас се тврди и учи: да наша новија, модерна духовност почиње с Вуковом реформом, с ХТХ веком. Међутим, већ поодавно су истицане живе п природне, прионе, заправо исходне везе тог већ довољно уоченог ХТХ века с његовим претходни“ цима. Дакле, већ је у интересу наше националне науке да тај социјални и духовни континуштет. буде осветљен до појединости и, нарочито. У друштву као што је наше, коме је
баш наука егзистенцијална основа. Али, има и других разлога _ зашто треба што свесрдније предузимати
студије о нашем ХУШ веку, има разлога који потичу из данашњег потврдног животног осећања у нашем народу, које осећање тражи сваку прилику и могућност, само да ојача своје народно самоуверење п делатну вољу за напретком, А, сваки наш човек Кад прође и кроз овакву, фрагментарно _ састављену _ збирку, кад, и најповршније дозна како је то друштво које је ово овде потребовало и извршавало помоћу својих даровитих синова, како је то заправо још збеговско, с извесним, у новим крајевима, затеченим, полуодрођеним и подмлађеним елементима зановљено, западним облицима животне борбе који пут и болно а виртуозно прилагођено, ограничено друштво, од једва пар стотина хиљада људи на огромном пространству, како се оно, кажем, за мање од пола столећа, из беде привремених земуница и ратничких, фрајкорских ша-
ВЕЉКО ПЕТРОВИЋ
(Наставак „на шестој страни)
ЛИКА ВИОЛИНА,
У овом дроју:
АЛВЕР КАМИ: ЗАГОНЕТКА. А. МИШО: ВЕ-
СЛОБОДАН ЏУНИЋ: СИ-
ЈАЊЕ, СТЕВО РАИЧКОВИЋ: ТРИ ПЕОМЕ, Р. КОНСТАНТИНОВИЋ: АСКЕТИЗАМ АЛБЕРТА МОРАВИЈЕ, В. ЈОВАНОВИЋ; РУНЕБЕРГ, Б. БОРКО: НОВО У СЛОВЕНАЧКОЈ ПРОЗИ, М. СТЕВАНОВИЋ: ХУШ ВЕК У НАРОДНОМ |
МУЗЕЈУ.
= СА! из-
ликовни пРИЛОЗИ:
ЛОЖВЕ СЛИКАРСТВА ХУПТ ВЕКА У БЕО-
ГРАДУ.
ЗЕТА ССРН ГОДИНА ОД САРАЈЕВСКОГ АТЕНТАТА
ЗВЕЗДАНИ ЧАС ГАВРИЛА ПРИНЦИПА
ЕЧКИ писац Стефан Цвајг,
и код нас довољно познат
као драматичар, есеиста И [) приповедач, вели у пред-
говору своје увек свеже књиге огледа „Звездани часови човечанства“ између осталог и ово: „.. . Историја, којој се дивимо као највећој песникињи и сликарки свих времена, није непрестано стваралљазка... И ту су, као и иначе свуда у уметности или животу, ретки Уузвишени, незаборавни тренуци... Такви драматично набијени, судбоносни часови, у којима се нека далекосежна одлука збије у један је-
дини дан, један једини час, а често у један минут, ретки су у животу појединаца, а ретки и у току историје,“ Такве часове, који често одреде оживот појединаца, народа, па понекад и судбински ток целог човечанства“, назива Швајг звезданим часовима човечанства, „јер светле непролазни кроз. ноћ пролазности
као звезде стајаћице“.
Такви звездани часови су кад Колумбо. открива Америку, а деслерадос и бунтовник против свемоћне шпанске круне Васко Нуњес де Балбоа сагледа, први између свих Европљана, Тихи Океан, 25 септембра 1510 године. Или кад страствени и славољубиви султан Мехмед осваја
ТАВРИЛО ПРИНЦИП НЕПОСРЕДНО ПОСЛЕ АТЕНТАТА НА АУСТРОУГАРског ПРЕСТОЛОНАСЛЕДНИКА ФЕРДИНАНДА.
ки
Цариград, 29 маја 1453. Или кад велики _ немачки композитор Георг Фридрих Хендел, пошто је васкрсао из мртвих после једног тешког ' и дугомесечног паралитичног напада, почне, у току неколико врелих и самозаборавних августовских · дана 1741,' компоновање свога величанственог ораторијума“ Месија“,
Звездани часови родили су „Марсељезу“, бурну и усплахирену ритмичност Револуције коју је „геније једне ноћи“ Руже де Лил, иначе провинциска песничка просечност, спевао и компоновао у неколико јутарњих часова, 26 априла 1792.
Резултат таквих звезданих. часова _
је н Гетеова „Маријенбадска елегија“, писана (првих дана септембра 1823, најзначајнија и“ најинтимнија његова лирска песма, пуна неке. чудесне тајанствености, његов „ски растанак“. са последњом и 'несрећном _ љубави, његово „јуначко почињање изнова“ после једне ве„лике и. болне.љубавне кризе,
| Звездани час Гаврила Принципа је оно неколико претподневних секунди' 28: јуна 1984 године, очи У
ара иивичитетале мати евивииви раваните бе не трман шимивавнисивирае ривера ви те зрели. Е "Е очи с будућим монархом моћне Ау-
|
није
стро-Угарске империје, тренутак последње одлуке, једно. „бекство У бесмртност“. Може се говорити о овом његовом гесту, његовом и о оном нешто ранијем ·Недељка Чабриновића (који је неправично потиснут у позадину само зато. што имао исти резултат“ који и Принцип), — може се, велим, говорити о овом гесту овако или онако, са ове или оне тачке гледишта, може се он бранити или осуђивати, посматран из перспективе општих и специфично наших, југословенских, друштвено-политичких _ прилика и односа, али се не може порећи да не обележава прекретницу у. историји човечанства. Тачно је да би Први светски рат дошао и без Принципа, -— односи. између великих империјалистичких сила били су такве природе да-је рат био неизбежан али су га Принцип и његови другови; из: Млале Босне и нехотице ускорили и убрзали у. својој ватреној револуционарној нестрпљивости, Разуме се, у њиховом чину, није било политичке рачунице, или је ње било мало и недовољно »ако: се мисли на учињеницу да иза њих 'нису стајале организоване“ народне : масе које су једино. у могућности“ дапокрену то-
· чак историје. Не може 'се, међутим, „одрицати да ови: млади људи нису.
Ту својој револуционарној акцији, "мако је њихов ' идеал слободе — и _нашноналне и социјалне — био, У
"Ници
„хероје.
мазвесној мери, и романтичан. и мистичан, без. 0+ снова и у нашој ги У светској стварности та» дашњег времена, То, и пак, не умањује величи“ ну њихова самопожртво= вања ни велики. распон њихове храбрости, без обзира · на _ последице. Јер — мислим понекад — у свету би било много мање храбрих · људи кад би све било рачуни“ ца, сува. и хладна логич ка, аналитичко рашчла| њавање последица. . Хе• “ ројизам је, ствар. надахнућа Као све вели“ ке, полетне и одлучујуће акције у свету, Без надахнућа нема стваралачког дела, и старе таблице друштвених уређења друштвених процеса још би биле у важности да их
храбри ни смели духо ви човечанства, овакви или онакви, вођи маса, филозофи, песници, напредни друштвени рад»
уопште, нису развијали у зве• зданимо тренуцима свога живота ка ко. би тих заменили новим, прогресивнијим, социјалнијим и хуманијим,
Гаврило Принцип и његови напаћени другови из Младе Босне поте+ кли су из сипротињских _ народних слојева, сељачких, радничких, Мало грађанских, из ситних и влажних уџерица на варошким периферијама, са запуштених ин оголелих кметских селишта, из велике глади и ужасне беде, духовне, моралне и матери» јалне. Свугде је ту мало сунца и мало светлости. Као њихов народ тако је и њих придављивао и дробио анахронични феудални систем циничног окупатора, бездушна ек»
ГАВРИЛО ПРИНЦИП (рад Ђ. Јовановића)
сплоатација његове индустрије и његовог општег друштвеног уређења, Отуд је њихова жудња за осветом постала органски део њихове крви н њихова живота,
Ову чињеницу не треба заборављати кад се оцењује ин процењује са ширег историског основа звездани“час Гаврила Принципа и његових другова. Уосталом, ма шта се говорило, југословенски народи изрекли су своју коначну пресуду о чину ових младих и храбрих људи: поди“ жући им дом, урезујући на симболичан начин Принципове стопе на месту где се овај увек замишљени и забринути младић крваво обрачу“ нао са претставником једног режима неправде, лажи и обмане, они су рекли да узимају под своје, једном за увек, овај нараштај младих босанских револуционара и да је њихов звездани час у исти мах и оп= штенародни. ;
. Правичнија и речитија пресуда
"није потребна.
БОРИВОЈЕ ЈЕВТИЋ.