Književne novine

Godina VIL Nova serija, br. %)

DUGI SVETLI PUTEVI ISTINE

Beleške o našoj ratno.j prozi

REBA da govorim o

ratu i o ratnoj lite-

raturi u trenutku kad se smiruju ljuđi, kad se smiruje svet, kad se smiruju godine: rat se polako zaboravlja, potiskuje iz svesti, i sve reči dobronamemih ljudi streme ka miru, ka tišini i spokojstvu, ka svetlosti. Već su daleko iza nas, žive još samo u treperavim, grčevitim prisečanjima vezanim za izvesne datume dani kad se strasno i strašno borilo i ginulo na bezbrojnim poprištima ove zem lie, kad smo strepeli od upornog, nesnosnog bumbarskog zujanja „bombardera, kad smo zamračivali prozore, sklanjali se u nesigurne, mračne ij memljive podrume, bežali sa ulica, bežali iz građa, iz naših ugodnih i udobnih soba strahujući od „smrfonosnih avionskih fovara, kad smo stajali u redu pred pekarom i bakalnicom, kad smo ošluškivali mukle noćne korake okupatorskih patrola, zviždaljke, krike, pucnjeve, kad smo, na domaku, na dohvatu slobode, slušali užurbanu, sve gušću tufnjavu topova, i pofom, kao posle dugog, mutnog i mučnog sna, odjednom: pureporođeni, - očišćeni, vr ošćeni, vedro i srećno pozdravljali partizanske kolone. Zar je to prošlost, jesu li to već tako daleki, davni dani? Ponešto ·(neku i bav, neki bol) ne smemo nikad zaboraviti.

Pamtimo — da ne patimo, dđa ne bismo patili u budućnosti. Kad se govori o ratnoj literaturi, onda te reči kazuju gotovo sve. Knjige o ratu i knjige protiv rata nikad nisu sprečile ratne pokolje i požare. Hoćemo li onda posumnjati u snagu i delotvornost književnosti ?

„ Ne, ta sumnja neka otpadne,

|

— premđa je veoma mali broj. knjiga kao što je, naprimer, »Ciča Tomina koliba« od Harijete Bičer Stou, koje su, u trenutku kad su se pojavile, imale neposredno i prekretnički odlučno dejstvo sile, zakona, pravde, neumitne istine. Ratna literatura, dakle, nije izazvala rat, ali ga nije ni onemogućila. Koje li sreće za čovečan= stvo da je 1939 godine umesto borbenih i histeričnih a-~

gresivnih parola, „marševa, doboša i zastava — nekim čudom — »Oganj« od Anri

M. I. BANDIĆ

Barbisa postao tema razgovora, rasprava i diskusija! »Sprečiti ratove! Da li je to moguće? To je neizlečiva rana sveta«. Tako je pisao Barbis, — ali ko ga je poslušao? Ko je i kađ je poslušao protivratne poruke i pouke Aristotela, Erazma Ro terdamskog, Voltera, Kanta, Romena Rolana i #đžfolikih drugih? ·„Puste želje, puste nade, Okrenete se i pogledate iza sebe, unatrag godina i decenija, i stare, mračne slike vraćaju se neumo» ljivo: bojišta, leševi, mnogo leševa, Yuševine, čitavi gradđovi zbrisani, tužne, ·crme senke umesto ljudi, „puna, gusta groblja umesto parkova.. Pa se onda, prirodno, pitamo: šta tu može literafura? Kako da pomognemo, kako da ublažimo bol, da isceli rane?...

Ona potseća, opominje, po učava čoveka. Saveti su, doduše, odavno postali banalna i demodirana stvar; naš vek bi, pored mnogih svojih dobrih (i zlih!) tekovina, hteo da istakne i osnaži još jednu:

Rembrant: Sveti Petar (crtež)

U celom &vetu proslavlja se 350 godina od rođenja \ umetnika. U idućem broju »Književne novine« doneće priloge povodom ove

značajne godišnjice,

ljudsku inđividual- ·

nost i samouverenost koja je sama sebi cilj, sama sebi dovoljna, samozadovoljna, nihilistička. Stoga savremeni ćovek ne voli da sluša i prima savete, Netrpeljiv je, isključiv; dublji, staloženiji ljudski ponos nađomešta prkosom, povrsnošću, egoistički praktičnom · prilagodtijivošću i bezobzirnošću- šarlatanstvom. Skromnost je danas postala smešna OS8sObina. Opameti: se (ako ima pameti) tek.kađ ga udari i poklopi stena njegove vlastite tvrdoglavosti, neznanja, plitkosti i gluposti, nerazbora. A tada je obično za sve kasno, pa i za kajanje. Posredi je, rekao bih, m oralna otupelos-., jeđan neodgovorni nehaj današnjeg čoveka: prema drugima i prema sebi. U tom slučaju literatura preuzima ulogu preventivnog i upozoravajućeg dejstvovanja. OQOna bodri, savetuje, „jača i razgaljuje ljudski duh; može to, jer se ne služi direktnom, utilitarističkom i pra gmatičkom poukom. Umetnička reč deluje sporije, ali sigurnije i trajnije ođ proraganđističke. A kad je u pitanju rat: dužnost piščeva je da cMriva i objašnjava uzroke i posledice srozavanja i nipodaštavanja'ljudske iličnostis da je brani; da: brani život pređ razularenim demonskim silama mraka ij terora,

Svi ratovi nisu isti, ali je zadatak piščev uvek isti: odbrana ljudskog dostojanstva, Lav Tolstoj je u »Ratu i miru« bio — razumljivo na strani Rusa protiv Napoleona, ali se nije ustručavaog da raščlani skrivene razloge i kobne posledice tog sukoba. Taj objektivizam karak-

(Nastavak na petoj strani)

Trenje. i neslučeni razvila,

velikog holandskog

NRAMSAE ay" | S aa Car:

one

BEOGRAD, 22 JUL 1996

LIST. ZA KNJIŽEVNOST, UMETNOST I DRUŠTVENA PITAWJUJA

Cena 40 din

JUBILARN4 GODIN4 FPELIKOC JUGOSLOFENSKOG NAUČNIKA

PRVI IZ RODA ROBOTA

Predviđanja

Već pre šest decenija po= kaz.o je Tesla i praktički i teoriski da je putem bežičnih premosa mogućno prenmositi me samo sigmale, ne samo vesti, već i upravljati pokretnim objektima na mo ru, kopnu i u vazduhu. Za ono vreme. (1900) takvo ot-. kriće izgledalo je fantast:čno. Tesla, naravno, nije mogao naiči ma razumevanic kod svojih savremenika koji su se , njegovom izumu, prilikom. demonstracije u niujorškoj luci, divili samoco kao genijalnoj igrački. Američko ministarstvo rafa, kreme je predložio đa se ovaj izum koristi u ratnim operacijama, „nije „uopšte Teslu udostojilo odgovora. 'Utoliko više Tesla danas zaslužuje priznanje za ovaj i druge izume, kad ideja au> tomatskog upravljanja na đaljinu, bežičnog upravlja»nja · pokretnim „objektima, đoživljuje praktično ·ostva=

"Pesla' je predviđao da će ovakvi automati zameniti čoveka u mmogim njegovim radnjama i da će to biti veema važan preduslov ljudskog blagostanja.

Svi automati koji su do sada konstruisani imali su, da tako kažemo, pozajmljeni razum, jer je svaki od njih pretstavljao samo sastavni deo udaljenog operatora koji mu je izdavao razumne naredbe. Ova oblast tehnike još je u povoju. Ja želim da pokažem da je, makoliko to izgledalo neverovatno, moguće konstruisati automat koji će imati svoj vlastiti »razum«, čime hoću da kažem da će takav automat biti u stanju da sasvim nezavisno od operatora, prepušten samome sebi, odgovarajući na, spoljne uticaje koji će delovati na njegova čula, vrši razne radnje i operacije kao da je obdaren inteligencijom. On će biti sposoban da se drži određenog pravca ili da se pokorava naredbama koje je dobio daleko pre toga, biće u stanju da odluči da li nešto treba da učini ili ne treba, i da stiče iskustva ili, drukčije rečeno, da beleži utiske koji će zatim sasvim jasno. uticati na nješove dalje radnje. Ja sam ustvari već izradio i plan fakvog automata.

Mada sam do ovoga izuma došao već pre više gođina i mada sam ga svojim posetiocima veoma često objašnjavao prilikom izvođenja demonstracija u svom laboratoriju, on je postao poznat široj javnosti tek mnogo

docnije, pošto sam ga usavršio. Razume se, 'izazvao je mnoge diskusije i senzacionalne iz-

veštaje. Ali veći deo te javnosti nije shvatio pravi značaj te nove iehničke grane, niti je uočio veliku snagu principa% koji joj leži u. osnovi. Koliko mogu da sudim po mnogo-

RAJEM ove sezone ugasilo se nekoliko ) K pozorišta u unutrašnosti. Ustvari, prestala su đa rađe neka manja profesionalna pozorišta koja nisu opravdala svoju dosadašnju ulogu, a samim tim ni potrebu

svoga daljeg postojanja. Tako je problem smanjenja broja pozorišta, koji je pokrenut još pre šest godina, — 1950, — na jednom savetovanju u Beogradu, iako još ne potpuno, ipak jednim delom rešen.

Međutim, iz dosađašnjih iskustava, a naročito sada, posle smanjenja broja pozorišta, iskrsavaju neka pitanja mnogo jasnije i određenije negoli dosad. Pre svega, u većini pozorišta zapaža se znaino manji broj posetilaca. To je naročito došlo do izražaja.u ovoj sezoni, Otkuđa. to? Izvesna pozorišta, ošećajući se već »sigurnima« zbog obezbeđenih dotacija, postala su glomazna i nepokretljiva. I dok su ranijih godina pozorišta vrlo često odlazila na gostovanja, znatno šire shvatajući i ostvarujući svoju kulturnu ulogu, poslednjih godina ona su se, manje-više, zatvarala u svoje dvorane, to je đovodilo do opadanja broja pretstava i posetilaca. Razume se da takvo gle danje na ulogu pozorišta (i to iz samih Dozorišta!) nije uvek moglo da opravda trošenje znatnih materijalnih sredstava za njihovo izdržavanje koja su odvajana, čak i na uštrb prečih kulturnih i prosvetnih potreba. Otuda su se u mnogim mestima, na zborovima bira-

Tesla pred Bvojim velikim ftransformatorom u pogonu

brojnim komentarima koji su se tada pojavili, mislim da se smairalo da su zaključci do kojih sam došao potpuno neostvarljivi, Čak je i ona manjina koja je bila raspoložena da prizna izvodljivost moga pronalaska videla u tome samo jednu vrstu samopokretnog torpeda koji bi se mogao upotrebiti za uništenje ratnih brodova, pa i to sa vrlo sum njivim uspehom. Opšti je utisak bio da se ja nosim mišlju da takvim jednim sredstvom upravljam pomoću Hercovih ili kakvih drugih zrakova. Postoje torpeda kojima se upravlja elektricitetom sproveđenim Kroz Žice, a kako postoji mogućnost uticanja i bez žica, gornji zaključak se nameinuo sasvim prirodno. Da sam postigao samo to i ništa više, napređak bi bio sasvim neznatan. Ali se tehnika koju sam ja razvio ne sastoji samo u ulicanju na pravac pokretnog tela, nego omogućava vladanje tim telom u svakom pogledu, izvođenje svih onih mnogobrojnih prenosa i pokreta, kao i operacija svih unularnjih organa jednog individualizovanog

automata, makoliko bilo tih organa. Oni koji ~

su kritikujući govorili da je ovo konirolisanje automata neizvodljivo zato što se lako može ometati i ne sanjaju kakvi se čudesni rezultati mogu postlići upotrebom električnih vibracija. Svet se polako kreće napređ te se nove istine teško primaju. Danas je nesumnjivo da se uz pomoć tog principa ' može izgraditi, za napađ kao i za odbranu, ruka čija će razorna moć biti tim veća što se prin~-

ča, pojavljivali prigovori, često i kritike. Naročito je isticana neđovoljna funkcija pozorišta kao celine, i posebno, glumaca. kao društvenih i kulturnih radnika.

Ta izvesna »kriza publike« postala je pro

| blem i u nekim većim pozorištima. Nisu, otu-

da „bezrazložno zagrebačka pozorišta, naprimer, baš na kraju ove sezone, razvila svestranu aktivnost da se što više približe gledaocima, da potraže novu pozorišnu publiku. Zar o tome ne govore rečito premijere po fabrikama, ugovori s preduzećima o posetama radnika, itd? Očigledno je, naročito sada posle smanjenja broja pozorišta, da će mnoga morati da postanu znatno . mobilnija negoli dosad. Primer Pulskog pozorišta, malog po sastavu. koje je skoro uvek u pokretu, zatim Beogradskog dramskog. pozorišta, Niškog, i nekih drugi, najbolji su putokaz širokog shvatanja kulturno-vaspitne: uloge.

Dalje, kad su izvesna pozorišta već ukinuta i kad su neka pređ prestahkom rada (u Crnoj Gori ,naprjimer, diskusije su još u toku), zapaženo je da srezovi nisu obezbedili u svojim budžetima dovoljna sredstva za gostovanje dobrih profesionalnih pozorišta. Mnogi gradovi neće moći da se zadovolje samo s priredbama amaterskih pozorišnih grupa i biće s vremena na vreme. potrebno da svojim građanima omoguće i dobre pozorišne pret-

TRI PITANJA

cip može primeniti na podmornice i na leteće mašine. Nema ustvari nikakvog ograničenja u pogledu količine eksploziva koju bi ta ruka bila u stanju da ponese, ili u pogledu doma– šaja udarca. A premašaj je gotovo nemoguć. Ali se snaga OVOg novog principa ne sastoji jedino u toj razornoj moći. Njegova primena uvodi u ratovanje jedan elemenat koji do sada nije postojao — rafnu mašinu bez ljudi kao sredstva za napad i odbranu. Malji razvitak u tom pravcu mora u krajnjoj liniji pretvoriti rat u borbu mašina bez ljudi i bez gubitaka života, do čega ne bi mogio doći Dez ovog novog pravca razvitka, a Što je, po mom mišljenju, neophodan uvod u trajan mir.

Budućnost će, ili potvrditi tačnost ovog mišljenja, ili ga opovrgnuti, a ja svoje ideje o tome iznosim skromno, ali s dubokim ubeđenjem! Stalni mirni odnosi između nacija najodlučnije će uticati na slabljenje one snage koja zadržava Kkrelanje mase čovečanstva te će biti najbolje rešenje ovog problema. Ali hoće li se ikad ostvariti san o sveopštem miru? Nadamo se da hoće. Ostvariće se kad svetlost nauke razagna i poslednje tmuše, kada se svi narodi stope u jedan, kad patriotizam postane isto što i religiozni zanos, i kad čitav svet postane jedna zemlja „sa jednim zajedničkim jezikom i jednim zajedničkim ciljem,

(Iz. članka »Problem uvećanja ljudske e» nergije««, juna, 1900) Nikola Tesla

OVE A za to su potrebna i finansiska sređstva. Najzad, još jedna stvar. Ukiđanjem pojedinih pozorišta s pravom se očekivalo da će biti izvršena selekcija glumačkog osoblja, upravo da će otpasti veći broj onih, bivših amatera koji su ušli u pozorišta pre nekoliko godina iz raznih pređuzeća i ustanova. To su mahom mlađi ljudi koji danas samo pretstavljaju »glumački balast« Bilo je normalno da se pretpostavi'da će biti izvršeha koncentracija dobrih, talentovanih glumaca u onim pozorištima koja su ostala i koja imaju uslova za dalji rad i razvoj. Međutim, rukovod–= stva pozorišta i pozorišni saveti nisu izvršili botreban odbir. Zbog toga se na kraju sezone i desilo đa su u mnogim pozorištima i dalje zadržani vrlo „labi članovi, a da su drugi. bolji i dobri, s večim glumačkim stažom, Ostali bez angažmana.

'Svakako je neophodno i ovom pitanju, bez obzira na već zaključene ugovore, naći rešenje. Inače, i samo smanjenje broja pozorišta, čemu su baš i doprineli ti slabi pozorišni radnici, ne bi imalo svoj određeni kulturno-umetnički smisao i cilj, Jasno je da takva »politika« pojedinih rukovodstava pozorišta uopšte ne doprinosi podizanju kvaliteta

pozorišne umetnosti. Boško Babović