Književne novine

Marsel Katrne

u našo] zemlji

»Jadran — film« je potpisao predugovor za snimanje filma »Zarobljenici« zajedno s francuskom producentskom kućom »Kontakt« i distribucijom »Pate« Režiser ovoga filma, Marsel Karne, jedan od najvećih filmskih umetnika uopšte i generalni direktor »Kontakta« Rene Tevene stigli su u našu zemlju da dovrše razgovore o ovoj koprodukciji koji se veoma uspešno razvijaju. Oni će se ujedno dogovoriti o raspodeli uloga i izboru terena za snimanje koje će se obaviti u Jugoslaviji.

Karne i jugoslovenski umetnici — na zajedničkom radu

Pre nego što je otišao na Pulski festival, Marsel Karne se zadržao u Zagrebu. Od njega smo saznali da će večinu ekipe u snimanju filma »Zarobljenici« sačinjavati jugoslovenski filmski radnici. Pored režisera i njegovog prvog asistenta, Francuzi će još dati tonskog snimatelja kao i šefove dekoracije i šminke. Umesto Iv Monfana, koji zbog duže turneje u Sovjetskom „Savezu neće moći da igra, za nosioca glav ne uloge predviđen je Raf Valone. Jednoj Jugoslovenki namenjena je važna ženska uloga. Biće to verovatno Mia Oremović li . Tamara Marković. Snimafelj: Vodđopivec ili Tanhofer. Film će se snimati u· posebnom sistemu za široko platno, u tehnici ana-

Marsel Hiarne

morfotičnih sočiva koja je slična frankoskopu, a koštaće oko 150 miliona franaka. Francuski partner snosi 60 posto troškova. Scenario je

napisao Rene Veler, autor scenarija iz nama poznatog filma »Fanfan lala«.

Tema je humana, — rekao je Karne, — To je drama nekoliko zatvorenika... Želim

da se osvetim društvu koje ih je osudilo. Mesto i vreme

Pismo iz Pule

OK OVO pišem imamo za sobom svega tri

pulska festivalska dana, ali je već ona ka-

rakteristična atmosfera naše najveće filmske smotre počela da vlada u ovom udaljenom gradu na Jadranu. Već putem, u vozu, ili automobilu, moglo se primjetiti da Treći jugoslovenski filmski festival neće biti, kao prošlih godina, stvar samo filmskih ljudi i pulske publike, već da ta manifestacija počinje da privlači sve više i više gledalaca iz cijele zemilje. A sve više ih ima i iz inostranstva: drugog i trećeg dana Festivala boravio je u Puli Maršel Karne, a poslednjim pretstavama u Areni prisustvova-– će, vjerovatno, i Alber Lamoris, autor »Bijele grive«

i »Crvenog balona«. Brionski razgovori

Nehru

Tito — Naser, koji su privukli veliki broj stran'h novinara, učiniće mnoge od njih i posjetiocima pri-

redđdaba u Areni. Kineska

i sovjetska filmska dele-

gacija već od samog početka festivala borave u pulskom hotelu »Rivijera« kao i jedan rumunski novinar, a očekuje se dolazak i čehoslovačkih umjetftnika, na čelu sa Otokarom Vavrom, rediteljem filmcva »Jam Hus« i »Jam Žiška«. A što se tiče jugoslovenskih »filmadžija«, već je postala tradicija da se u Puli okupljaju u brojnijem sastavu nego na ma

kom dosadašnjem filmskom kongresu. Tako

i ove

godine: u Puli se održava ne samo smotra jednogodišnje nacionalne proizvodnje filmova, već i dva-

naestodnevni kongres ljudi koji u njoj

rade. Od

mnogobrojnih radnih sastanaka, koji se uprkos jul-

skoj vrućini

svakodnevno ovde održavaju, najzna-

čajniji i najzanimljiviji biće svakako: sastanak film-

skih kritičara i novinara,

sa dva glavna referala i

četiri koreferata, kao i zajednički sastanak proizvođača i prefstavnika Saveza filmskih radnika Jugo-

slavije.

Pred dvanaest i po hiljada gledaca počela su 14 jula da se prikazujju djela jednogodišnje jugoslovenske filmske proizvodnje, a sudeći po prošlogodišnjoj praksi, taj će se broj održati do kraja festivala.

Za razliku od ranijih priredbi u Areni, ove

godine

ćei sami filmski radnici po prvi put tek ovdje imati prilike da vide šest do sedam novih domaćih igranih filmova. To svjedoči da su se i filmski produ-

centi ove godine posebno

pripremali za filmski fe-

stival, nastojeći da plasiraju na tržište svoja djela

pomoću autoriteta MPestivala,

ili krijući svoje ne-

uspjehe (»Putnici sa Splendida«, »Pjesma sa kumbare«), zahvaljujući upravo tom. autoritetu koji je — u jugoslovenskim razmjerama — Arena već stekla. Zato se odluke oba žirija, zvaničnog (koji će ove godine podijeliti novčanih nagrađa u ukupnom iznosu od oko dva i po miliona dinara prema osamslo hiljada, kaliko je bilo prošle godine) i žirija kritike — očekuju se velikim interesovanjem, tim više | što će veliki broj još neprikazanih igranih i doku-

mentamih filmova Festivala otkrije potpuno

omogućiti

kritici da na kraju novu sliku sadašnjeg sta-

nja jugoslovenske filmske umjetnosti, a ne. da samo , potvrdi već postojeću i poznatu vrijednost — kao što | je to bilo prošlih godina, kad je većina prikazamn:h |

djela bila već poznata.

Da li će umjetnički rezultati ovog Festivala biti na visini svih onih organizacionih mjera koje su ove godine u Puli preduzete da bi omogućile njihovo izbijanje na površinu -— moći ćemo da 'odgovorimo tek u idućem broju »Književnih novina«.

Pula, 16 jul 1956

Vicko RASPOR

su neodređeni. Ovaj motiv me je privukao svojom simbolikom i filozofijom. Sreća se ne nudi dvaput u životu... I: čovek nikada nije izgubljen za društvo — mora mu se samo pomoći. Ali ako ga društvo ne shvati, on će neminovno propasti.

Nasmešio se i malo docnije dodao:

— Recite zar ova ideja ne pruža mogućnost za ispoljavanje više elemenata pozifivnog i aktivnog nego u mojim ranijim filmovima?...

Jedna tematika i dve različite stvaralačke atmosfere

Tako je sam Karne dao povoda da razgovor skrene na područje njegovog ranijeg stvaralačkog puta. Interesovalo nas je naročito kako umetnik danas gleda na predratnu francusku školu »crnog ili poetičnog realizma« u kojoj je on bio najemi nentniji preistavnik, a koja je dala vanredne umetničke rezultate (»Obala u magli« »Hotel Sever« »Zora sviće« i druga dela kojima je pripalo visoko mesto u razvoju svetske kinematografije).

— Ne mogu da prihvatim tezu našeg MWritičara Bazena o tome da je tematika predratne škole danas neakfiuelna, čak prevaziđena. Zar Be ker i neki drugi nisu postigli svoje majviše domene istim temama? Pa Italijani?!... Ipak postoji jedna razlika: Pre rata stvaralačka almosfera bila je povolinija Ostavljali su im slobodne ruke. Danas je vrlo teško ostvariti filmove ovako kako

RAZGOVOR SA REŽISEROM FILMOVA U MAGLI« I >DECA RAJA«

»OBALA

bi čovek po svojoj savesti i poštenju hteo. Publika je neverovalno razmažena, ona neumoljivo diktira svoje želje. I odatle se rađa „večno ponovljeni dramski sukob na liniji: zarada. — umefnost. Zato film traži svoje fanatike, ljude koji će u njega ludo verovati — da bi umetnost i dalje pobeđivala u ovom sukobu.

Na jednu upadicu: šta je po njegovom mišljenju neorealizam, — Karne je odgovorio jednom rečju:

— PFotografija!... Mi Francuzi na svojim socijalnim sadržajima pravimo slike...

Karne se vratio iz Berlina gde je bio pretsednik Filmskog festivala. Smatra da je bilo mnogo osrednjih dela, nijedno iznad boljeg proseka.

O sebi i drugima

Poveo se razgovor o mladim snagama u Francuskoj.

— Mladi režiseri pribegavaju apstraktizmu, a publika traži nešto jednostavno, razumljivo. Filmovi se moraju svideti i »izabranima« i publici. Usto oni se prihvaftaju svega što im se ponudi! Šteta!

Jedno konvencionalno pita nje: njegov najdraži film.

— Nemam ga! Možda najviše volim filmove koji imaju najmanje uspeha. Ne gledam projekcije svojih filmo> va, jer uvek mi je teško kad ih gledam, misleći da nisam postigao što sam „nameravao. — Vi najradije odabirate sadržaje koji počivaju na tra diciji? Vaš novi film »Zemljo, otkud dolaziš« sa Žilber Bekoom i Fransoaz Arnu svakako je čuvena komedija.. — To je moj prvi film u boji. Prihvatio sam se, eto, da jednom učinim nešto drugo i odlučio sam se za kolor komediju. Da li sam i tu što se kaže »svoje« ostvario fo ne bih mogao reći. Sem — da je film dinamičan i poletan, za razliku od drugih mojih dela koja su »polagana i teška«. Na ovaj korak potstakao me je jedan duhoviti scenario Žaka Emanoela.

— Naposletku — o pariskoj filmskoj kritici?

— Ima odviše malo srca i odviše mnogo uma. Pa dohvati li čovek nebeske oblake — još nije dohar... Pre bi trebalo zameriti #jima nego mladim režiserima na preteranom i hladnom intelektualizmu i cerebralnosti...

Oprostili smo se, privremeno, s našim uglednim gostom, režiserom »Dece raja« koji je nastavio put u Pulu, na Festival jugoslovenskog filma.

Stevo Ostojić

Ekraniratija

OŠ uvek ima ljudi koji smatraju da film i nije umetnost s obzi-

rom na dijapazon i registar umetničkih kvaliteta koji je u stanju da postigne. Mnogi odriču mogućnost filmu da prenese na ekran izrazito liferari kvalitet. Zato se na filmske „adaptacije oduvek gledalo sa skepsom, pogotovu ksid se radi o specifično literarnim sadržajima. Tako se činilo u 6lučaju Mopasana, dok se s još više prava sumnjalo povodom Čehova. Zar se njegova literaturna svojstva mogu dovesti u sklad sa tehnikom filmskog izraza?

Čehovljevo delo je sve u prigušenim lirskim akcentima, onim literarnim akcentima koji su omogućili stvaranje čitave jedne pozorišne tradicije. Nema tu ničeg pra skavo spoljnjeg, nikakve velike drame u razmerama i konstrukciji fabule ili u efektu epiloga. Ima tu, doduše, tragičnih završetaka, ali akcenat nije nikada na spoljnjem kvalitetu tragike, Ovde se umire i strada i život podnosi kao patnja bez veliikih ili bez ikakvih spoljnjih nagoveštaja. Sve je prigušeno, povučeno za nekoliko dužine unutra, upijeno, stopljeno sa samim ljudskim bićem. Tragika se ne nosi u rečima, nego u krvi. Fabula i ne postoji, po svojim efektima, u klasičnom smislu reči, jer ćete i bez nje vrlo često sve razumeti i sve osetiti, ona će vam nekad biti i izlišna.

Uzmite bilo koji isečak, on će biti dovoljan. Nema dakle, kao pravila, neophodne funkcionalne veze između događaja i psihološkog smisla, između odigranog i literatnog kvaliteta. Sve to nije nikađ jedini ili odlučujući simbol za intimnu dramatiku. Spoljna i unutarnja' zbivanja ne moraju se do kraja poklopiti. Uvek, mimo svih okvira fabule i dramatske

srži, promiče i protiče neuhvatljiva reka jedne. dublje hu...ane sadržine. Ona se ni učemu spoljnjem do. kraja

Scena iz sovjetskog filma „Cvrčak“

ne iscrpljuje, mađa je svaki elemenat spoljnjeg nevidljivo njime natopljen, u njoj osvetljen. Ima kod Čehova jedan frenutak humanosti kri je u svemu prisutan, ali ni sa čim identičan, koji s mu naslučujete, a opet ga ničim ne možete da izdvojite, zaokruglite i na kraju kažete: eto, jedino u takvem i takvom završetku priče sva je dubina Čehova; ili: samo u takvom razvitku događaja ispoljava se piščeva intencija; ili: kod nj:ga je fabula sve, počnimo od nje.

Ovde nema tako izdvojemc elementa od koga bi se počelo. Humanost zrači iz svega, onn nije isključivo i samo praskava teza koja se rezimiča zvučnim frazama. Onu je prvenstveno i najviš; a odnosima, valerima, u tonskim prožimanjima i niiansiranju. Ona je diskretna tačno toliko koliko to može da bude jedno slikarsko plati no ili jedno muzičko delo kao poseban umetnički oblik u odnosu na literaturu kao umetnost reči. Slika ne mora đa vam govori ni fibulom ni zbivanjem, isto kao i mu-– zika, već tonalitetom i odnosima valera. Postoji i figura, ali se ona ovde do kraja može da potčini „osnovnom kolornom fonu. Njena se humanitarna suština ne rezimira verbalno, vi se njoune natapate, dublji i prozračniji sadržaji samo se tako spomntano i prenose, i taj intenzivni spontanaitet glavna je literaturna odlika Čehova.

na filmsko platno?

Današnja sovjetska kinem:utografija ima iza sebe tradiciju jednog Ajzenšlajna, ali svaki filmski realizator Čehova ne može . d se bar ne seti onoga šta su hudožestvenici postizali sa Čehovljevim {ekstom. Iz njegove atmosfere potekao je čitav jedam stil uzdrža.e patetično doživljene,specifič no stilski realizovane glume Jedna naročita taetralna sta tičnost postala je neodvoji-

AKO da se to prenese

oz Pogled na veliku arenu u Pul

A 7 ud .BRETDIJAB VDO JM

vi elemenat hudožestveme scenske vizije. Teatralna počivka, spori ritam mizanscena, unutarnja patetična projekcija, grandiozna shema doživljaja — to su sredstva hudožestvenika kojima su iz vlačili na scenu Čehovlje; tekst.

Ali hudožestvena gluma nijc počivala samo na Čehov ljevom tekstu, već i na pret postavkama jedne plihološ&e škole. Ona: je njena primena na dramski tekst Čehova. Otuda je vremenom moralo doći do scenske evolucije i ono što smo tu nedavno imali priliku da gleđamo na našoj sceni kao hudožestvenu glumu sasvim je nešto drugo ođ klasičnog hu dožestvenog stila. I baš je taj stil sadašnjih moskovskih hudožestvenika karakterističan za mogućnosti film ske adaptacije Čehova. Njegove »Tri sestre«, u Ssavremenom izvođenju hudožestvenika, odlikuju se iznad svega slikarskom koncepcijom uravnoteženoshi scenskoglumačkih elemenata. U prvom planu je harmonična vizuelna celina, jedan prigušeni tonalitet koji je zito likovni kvalitet. Pretstava ne deluje samo rečima, već zrači. (Reči čak i smetaju, jer se mestimice deklarativna patetika odbija od prigušenoga tona vizuelne celine). To zračenje iz okvira njene ionalne likovne imposftacije postala je osnova za današnju ekranizaciju Čehova, kakvu smo imali prilike da vidimo u filmu »Cvrčak«.

izra-

OZ treba ostaći da je ona maksimalno

adekvatan kvalitet koji se može postići pri »pre vođenju« jednog psihološkog i emocionalnog sadržaja sa

(0ua

jezikom jedne umetnosti na jezik druge. Štaviše, ujedna. č.-..„st celine više se i upad ljiviie postiže, jer jezik kolora u njegovom surdiniranom tonalitetu vizuelno go. vori gledaocu neposrednije i efektnije od samog teksta, T.n-5e utisak, kad #žHgledafa »Cvrčka«, kao da se nalazit pred slikarskim platnima ne. koe" od majstora flamanske škole. I taj efekat je, sa miT.imalnim, jedva uočljivim nijansama, isti bilo da je u pitanju enterijer bilo da se rađi o eksterijeru. Mislim da se neću prevariti kad ka: žem da ovaj flamanski »šljmu:ng«, ovaj sfumato-ton kolorističkog senčenja omogru. ćuje maksimalnu ujednače nost (i po liniji kontrasta) kadrova enterijera i ekstens Jera.

Sve je prevučeno, svaki kadar, bez obzira gde se odlgrava, napolju ili unutra, jed nim „kolorno ujednačenim zatamnjenjem, a istovremeno svaki je kadar likovno postavljen i rešen odgovara j.ćim slikarskim stredstvima: sve je ovde, u konstruk ciji kadra, kako mi se čini, prvenstveno poličinjeno li kovnim zakonima klasično komponovane celine, i kada s; detalj izdvoji, pa se nagla šeno na njemu zadrži kame ra, ta nije moderna upolre ba filmskog detalja (kojim je još Ajzenštajn majstorski ru kovao), i koja bi ovde tre balo da ima iza sebe psiho Jošku ·potrebu savremeno? gle aoca u fehniku model no” doživljaja, već je to Sd•

mo izdvajanje jednog mio menta iz slikarske celini komipozicije.

'xUpravo ta upotreba kame re i konstrukcija kadra ni likovnoj osnovi statične sli karske celine, pretstavlja je đan od elemenata nesavre• menog, staromodnog tretira nja koji režija nije izbegla Ali ako je ovaj elemenal nametnut samom suštinom slikarske koncepcije, izvesni teatralnost, statičnost ne 58 mo kamere nego i glume, statičnost u pokrefu na SG“ ni, — dug su, neprevaziđ dug snažnim tradicijama ne kadašnje hudožestvene škola

Zoran Gluščević

KNJIŽEVNE NOVINE

List za književnost, umetncst i kulturu

Direktor: TANASIJB MLADENOVIĆ Odgovomi urednik: RISTO TOŠOVIĆ

Redđakcioni odbor: Oto Bihalji, — Merin, Ha? domir Konstamtinović, (Ob šam Matić Tanasije Mlade-

nović, Miodrag Pavlović, Vicko Raspor, Dragosla/ Adamović i Risto Tocšović:

Tehničko-umetnička oprema Dragomir Dimitrijević List izdaje novinsko-ifdd vačko preduzeće „KnjižeV“ ne novine“. REDAKCIJA i ADMINISTRACI JA: pFrancuska “, „10 21-000. Sve uplate vršiti NŠ tek. rač, 102-7-208, Cena pojedinom broju Din 80. Godišnja pretplata Di 600, polugođišnja Din MM za inostranstvo dvostrukČ List izlazi svake dru nedelje.

Rukopisi se ne

štampa Novinsko-isdavyašć

preduzeće „Borba“, grad, Dečanska 31