Književne novine

Coding VII, Nova Serija, br, 2

—— _ ___—_—c __—

K_A TI O II a III Ia iu IR

BEOGRAD,

POVELJA ZA ZIVOTNO DELO

IVO ANDRIC DOBIO POVELJU NA PRVOM

NAJLEPŠA „.mamifestacija koju je imao Prvi jugoslovenski sajam Knjiga bila, je svečana akademija. na. kojoj je dodeljeno, tek ustanovlje= mo, najviše priznanje koje jedan ·jugoslovenski književmik može dobiti za svoj rad: povelja za životno delo.

Ivo Andrić bio je prvi dobifnik te povelje koju zajedmičli. daju Savez pisaca Jugoslavije i Udruženje izda+ vačkih preduzeća. U prisustvu članova Izvršnog veća Hrvafske, „pretsednika zagrebačke opštine i mnogih istaknutih književnika i javnih radnika, povelju je An=driću „predao Ivan Brafko, pretsednik organizacije izdavača. i svečan „karakter: kamerni kvartet, čitanje jednog An-

Akademija je imala”

JUGOSLOVENSKOM SAJMU KNJIGA

I. Bratko predaje Andriću povelju za životno delo

dričevog odlom:.a, Vrlo uspe= la Pincijeva improvizacija beseda o Andriću, neposred-

nai uzbudljiva reč slavljenj-

ka, i spontani aplauzi i čestitanja. | VR

ı. Akademija je.bila doživljaj iako je imala i svoje nedostatke: nije bilo prisutno nekoliko eminentnih književnih i kulturnih radnika Zagreba, a poštovaoce velikog pisca

vređala je i po koja prazna.

fotelja... organizacija · nije

· bila najbolja, i to je već —

druga konstatacija od koje se mora poći ka1 se govori o Prvom jugoslovenskom sajmu knjiga, | A.

Moglo bi biti bolje

Organizatori Sajma mogu da budu zadovoljni svojim poduhvatom. Interesovanje je

|O: zoOžM

(NOĆU IZMEĐU 30 I 31 OKTOBRA)

Pred zoru

po jednom vremenu meseca po kišnom vremenu DO tihom

vremenu meseca

po vremenu mene koga već neće biti

bilo veliko, i među publikom i među izdayačima, Prisustvo 53 domaćih preduzeća i nekoliko najeminentnijih svetskih kuća (Plon, Talimar, Ejnaudi itd.) može to zađovoljstvo samo da pojača. Hiljade posetilaca i milionski poslovi zaključeni su na Sajmu takođe. Neke zemlje (a bilo ih je više nego na ma kom ovogođišnjem sličnom sajmu u Evropi!) zakupljivale su u Zagrebu više izlagačkog prostora nego čak i na čuvenom frankfurfskom sajmu koji ima međunarodni ugled i višegodišnje tradicije, Čehoslovačka je u rankfurtu imala 6 kv. m., u Zagrebu... četrdeset! Kina takođe.

To je on» što je u šestodnevnom sajamskom bilansu pozitivno, što zadovoljava. Ali — to je opšta slika. Detalji nisu tako blistavi...

Izložbeni }rosftor, počnimo od počelka, nije bio arhitektonski tako podešen da omogući jeđan „solidniji, sistematskiji pregled svega izloženog. Unutrašnja arhitektura sajma „davala je utisak nabacanog, nesređenog. Većina štandova samo je pojačavala taj utisak: bilo ih je vrlo malo koji bi mcgli da izdrže jedan oštriji estetski

Svoje izložbene prostorije ta-

ko.:dacde 16 Bio. ==" ižazetalec

A ostalih pedeset?

Sprat koji je bio, ustupljen inostranim izdavačima dejstvovao je, velikim delom, sasvim obrnuto. Tome su doprinosile, najviše, same knjige, njihova izvrsna oprema, njihov primamljivi izgled, i najzad — način na koji su bile prezentirane hiljadama koje su tih dana ispunjavale Sajam.

Razlike koje treba smaniiti

Pored velike propagande za Knjigu, Saiam će još mnogostruko koristiti, pre svega izdavačima. Oni „olRretnii mogli su mnogo da nauče na spratu iznad sebe, gde su bili štanđovi sfranih izlagača, Da pronađu ideju za neku svoju novu ediciju ili knjigu. Da shvate koliko knjiga sve više postaje nerazdvojni deo unutrašnje arhitekfura savremeno nameštenog stana, i da i prema tom zahtevu podese svoja izdanja. Da vide šta je čist štamparski rad i kako izgleda dobro opremljena Kkajiga. Razlike između dva sprata ponekad su, na ovom sajmu, bile uvredljivo velike. Naš prosek

11 NOVEMBAR 1956

POSLE PRVE FESTIVALI

amatepskih pozopišta MJugoslavijg

Ako bismo se odnekud i sporili o tome: da li su festivali i njima slične smotre ko risni i cjelishodni, dakle potrebni, jedno bi se utvrdilo kao sigurno: da festivali potstiču amatere da daju dobar i sve bolji kvalitet, jer ih samo on može da dovede na Testival, a festival je za njih zanimljiv, atraktivan događaj i osjveženje, prilika za toliko potreban kontakt među ljudima, za upoznavanje, za upoređivanje, što zrači i

' za učenje. Usto, oni su i jed-

no od mogućih prizanja lju dima koji se dragovoljno, aamaterski bave umjetnošću, kulturnim radnicima čije pozorišne pretstave, primjerice, danas kod nas gleda daleko više ljudi nego što gleda profesionalna „pozorišta! Zašto onda ne bismo bili i za Testivalski, kao jedan od načina stimulisanja amaterske umjetnosti? Bar dok ne otkrijemo neki bolji.

Takvu je ulogu odigrao i ovaj festival, koji je održan u Tuzli ođ 13 do 20 oktobra i na kome su sedjelovala amaterska pozorišta (po ređu „kojim su dali · pretstave): iz Travnika, l Kočevja, Đevđelije, Kikinde i Našica. Na Festival ona su došla kao najbolja u svojoj republici odnosno pokrajini. Ali, kako je. Festival. posvećen SteYiji i zato izbor vršen samo između pozorišta koja su pripremila odnosno na repertoaru već imala neko njegovo djelo (u Srbiji je od 37 amaterskih „pozorišta samo 12 imalo Steriju, u Hrvatskoj od 36 — 8, u Bosni od 9 — 3, u Crnoj Gori od 5 — ni jedno, itd.) a pozorišta nisu bila na vrijeme obaviještena o tom prvom uslovu, ne možemo biti sigurni da su na Festival poslana najbolja pozorišta. To je prvi organizacioni propust. Dru pi je proistekao iz prvog što nije bila zastupljena Crna Gora. Dobro je i opravđa– no što je mjesto nje došla Vojvodina, kraj s najizrazitijom kulturom pozorišnog a– maferizma i jem amaferskih pozorišta.

Pa i pored toga, i u cjelini uzevši, prefstave su bile u najmanju ruku solidne i na nivou za koji se može reći đa zadovoljava jedno strože, srednje jugoslovensko mjerilo, — razumije se, uvijek s pomišlju da se rađi o ama–

Vrnjačke Banje,

najvećim bro- |.

LIST ZA.MNJ KIŽEVNOST. UMETNOST

HUAN

fedeniko Gappija Lopta

HUA4N RAMON HIMFEFNBES

U beskrajnoj belini snega, smilja i solana izgubio je maštu.

Bela 'Đoja. korača preko nemog ćilima od golubijeg perja.

Bez:'očiju i pati u snu

i drhti iznutra.

U beskrajnoj belini kako čistu i duboku ranu ostavlja mjegova mašta.

U beskrajnoj belini snega, smilja, solana.

II DRUŠTVENA

PITANJA

· Cena 430 din,

Nobelova nagrada sa 1956

MON

HIMENES

Himenes sa suprugom

Švedska Akademija je dodelila 25 oktobra ove godine Nobelovu nagradu za literaturu španskom pesniku — političkom emigrantu Hu anu Ramonu Himenesu, profesoru Univerziteta u Portoriku. Stalni sekretar Literarnog odbora Nobelove nagrade, Anđers Osterling, rekao je u svojoj izjavi da je Huanu Ramonu „Himenesu dodeljena ova nagrada njegovu lirsku poeziju, koja pretstavlja primer visoke spiritualnosti i umetničke. či stote«• On je dodao da je Švedska Akađemija, nagradivši Huana Ramona Himenesa, pretstavnika plemenite lirske trađicije Španije, htela da nagrađi time i Antonija Maćađa i Federika Gar-– siju Lorku.

Huan Ramon Himenes je otišao u emigraciju 1936 godine kao antifrankista, a sada živi u Portoriku, kao profesor španske literature na Univerzitetu Hato Rej.

Rođen je 18081 godine u mestu Noger, u Andaluziji, u imućnoj porodici „vinar-

pokreta

i telj i: libere«)-.

· ogromna figura

»Za.

pred zoru drvo će tamo ze pred zoru u ioru OVC

d zoru : . Bnglezi i Francuzi pustiće prve bombe na jedan grad

(oh, «o nisu samo piramide oh, to nisu)

leno na Maljenu ljuljano rasti a će se jedna probuditi

red zoru _i ae kad ludi vetar duva i žuto lišće pada Or EN ruka će svetlosti izrasti

iz smrknutog zida vremena i produžena u meni nastaviti da

otkucava pred zoru reka će ona | teći sa utrobom izgorelo

ed zoru bo jednom po istom vremenu meseca

žic eć ogureni pekar na Bulevaru Revolucije založiće DP ada; ali tako je to uvek pred zoru

kroz ceo živo

red zoru . # svetu što tako mi je još dva Kiprana 1 dva obešena, biće kad sviće kad kamen ne

tamo kroz istu dolinu mirno m od zvezda

od vrućim grlom Tunižana i dva Alžirca

svom

ki kad kamen jedan reka po dnu Sajja

i tako dalje sve pred zoru kiša, kad mesec buđe crven pred zoru kad čelom usnim kad čelom usnim kame pred zoru već 4riput m odnekle nekuda za mene : pašće umoran list

nim rtav sa suzom na obrazu

Milovan Danojlić

'Kkriterij. »Nolit«, »Zora«, Tea

»Cankarjeva založba«, »Oto- Nr Marko Marković

kar Keršovani« (sa Rijeke), arko arkov1cC

još po neki — opremili su. (Nastavak na devetoj strani) (Nastavak na četvrtoj strani) MALI ESEJ: Gaa arao

POLOŽAJ JEDNE TEŽNJE

Još je Heziodova teogonija svojim simboličnim jezikom ispričala ljudima događaje u borbi između haosa i reda. U dubini čoveka ta borba je uvek akutna. U umetnosti takođe. Postoji u umetnosti stalna ošcilacija između racionalnog i nagonskog. Jedno i drugo je podjednako istinito, manifestacija ljudskoga života, jedno bez drugoga nema svoje životne snage. Ne samo da čitave epohe naginju više jednoj ili drugoj strani, kao što proizilazi iz čuvenog poređenja između renesanse ii baroka koje je izvršio Velflin, nego isto tako'i u samoj eposi, u okvirima jednoga stila, i pokreta postoje povremene težnje ka jednom ili drugom cilju. Pa čak ako idemo još i dalje u sužavanju ovih okvira i koncentrišemo našu pažnju na jednu ličnost, opazićemo opet i u njenom delu sličnu evoluciju.

Između suprotnosti oživljava stvaralačka

fantazija. Prethodni period uvek izaziva SVO-,

ju nagaciju, ili bar izvestan korektiv, u suprotnom smislu. Tako imamo krupnih i fundamentalnih razlika kao što je u XIX" veku bilo između klasicizma i romantizma, koju je povodom Engra i Delakroa istakao još njihov savremenik Bodler, ili manjih oscilacija, kao što je ona između fovizma i kubizma na po-

četku ovog veka i još manjih, kao one u sa-·

siinnocšr: 3” s ŽZPZDP Z Z žŽAS Loo žT'' rBNLt] JJ CIGRRIRČRMSRRKYČZ a Li !niičlJinjIJKTKOAIRR ČtioičiiiJci.. RREIČČOOIYUI/s''YIUOor ——–IA

mom Matisovom slikarstvu. Ali zato postoji krupan i bitan korak u rasponu od impresionizma do .kubizma, uvek u ondulatornom pokretu, preko intelektualnog neoimpresionizma i brutalnijeg, a time strasnijeg, fovizma iz 1905.

Posle ova tri uzastopna pokreta, koja su manje više nastavk onoga što su tražili Gogen i Van Gog, a špadaju svi u kategoriju intelektualnih napora u odnosu na impresionizam, dolazi ponovo do jake i veoma široke reakcije u pravcu spontanog i nagonskog delovanja· Umesto velikih iđeala i spekulativnih teorija dolazi ljubav za običnim i svakodnevnim, za,nenameštenim i prirodnim, To je doba koje'je pronašlo i uzđiglo Utrila i Sutina, doba koje se možda više od impresionizma i kubizma manifestovalo u slikarstvu. gotovo svih civilizovanih zemalja. Ljudi su svuda bili žedni prirodnih izvora i strujanja.

Ova umetnička činjenica do danas još nije objašnjena. U doba svoje pune aktuelnosti, između dva svefska rata, neđosfajala je distanca da se u opštim crtama sagleda njeno mesto i karakter. Dok je neposredno posle rata došao preokret:tako naglo i tako snažno, u praksi a zatim u teoriji, da ova poslednja nije ni uzela u pomniju analizu svog doju-

čerašnjeg protivnika. Tako naprimer Skirina izdanja. koja prestavljaju najveći i najbolji pokušaj popularizacije mođerne umetfnosti, nisu našla adekvatnu istorisku podelu čitave materije i ispustila su dobrim delom veoma važne momente, koji su karakteristični za period između dva rata. Ostavši bez istoriske oznake ili imena, što uostalom i nije slučajnost u vezi sa suštinom njegove svesne distance od ostalih »izama« pokret o kome je reč ostao je hendikapiran u t#teoriskoj literaturi. Tu prazninu je nužno ispuniti. Ne samo zato št~ je jugoslovensko slikarstvo u fim okvirima postiglo veoma velike i raznovrsne kvalitete, i što se neki od njegov:h najinteresaninijih novih manifestacija nađovezuju na takvu umetničku tradiciju, nego nam i u pogledu svetskih događaja ova potreba izgleda neophodnom. Samo u kretanju od intelektual_ nog ka nagonskom i obratno, u raznim vidovima i sa različitim sadržajem koje nameće istoriski trenutak, možemo shvatiti i današnji ne manje nagli i začuđujuć preokret u apstraktnoj umetnosti, od njene fakozvane »geometriske forme«, koja nastavlja idejnu evoluciju kubizma, do aktuelnog »tašizma«, čije pretke možemo jeđino potražiti među impresionistima i među slikarima koji su u trećoj četvrtoj deceniji našeg veka tražili puteve ka prirodnim izvorima.

Aleksa Čelebonović

skih trgovaca. Noger je tipična andaluziska varošica. Za nju se kaže da ima dva popa, dva advokata i dve sudije, dva lekara i dva apotekara. To su detalji o rodnom mestu pesnika koji ove godine nosi lovorov venac od 38.200 dolara, »slobodnih od poreza«, kako je to uzbuđenim glasom javio Spancima jedan spiker »Glasa Amerike«! Španci nisu bili „naročito srećni ovom Nobelovom nagradom. Huan Ramon Himenes je tek četvrti koji je dobija. Prvi je bio Ečegaraji nagrada «za literaturu 1905, zatim Ramon I. Kahal nagrada za medicinu 1906, i, najzad, „Hasinto Benavente za literaturu, 1922. „Ramon Himenes je tri puta bio jedan od kandidata za ovu nagradu koju je zaslužio i kao pesnik i kao čovek.

Izgleđa da ta nagrada dolazi više kao priznanje nego kao efektivna pomoć čoveku čija se žena već dugo nalazi, bez ikakve nađe u spasenje, u bolnici u Portoriku. Huan Ramon Himenes nalazio se u bolnici» pored kreveta svoje žene, kada je dobio vest o nagradi. »Kada je primila vest, bolno lice Ze. nobije razvedrilo se za jedan trenutak. Zatim je briznula u plač i svi smo plakali«, kaže jedan “besnikov- prija(kako piše »I”Parizien

Huan Ramon Himenes je u Španskoj poeziji, On pretstavlja epohu. Inicijator je onog pesničkog postupka i „nosilac koncepcije · koji su otvorile sve kulturne horizonte mlađoj generaciji španskih pesnika: Salinasu, Giljenu, Albertiju, Lorki. Njegovo delo nije samo u pesmama, u izvanrednim &lirskim ostvarenjima koje su rezultat »plod nosti i neodoljive želje za usavršavanjem«, kako MWaže Žan Kasu u svojoj »Panora-– mi španske literature«, nego i u školi koju je osnovao. ne školi učenika i sledbenika, već u »školi pesnika«, kako kaže istaknuti španski isloričar literature Valbuena Prat.

I baš zato ova Švedske Akademije, priznanja ogromnih pesničkih kvaliteta Ramona Himenesa, evocira i tužnu sliku jedne prošlosti, ogromne tragedije pesnika napaćenog španskog naroda kome sećanje na Maćada, Lorku, Migela Ernandesa { druge, evocira izgubljene snove generacije koia, možda, sađ ipak kaže da pravda, kao i sreća, ne napuštaju uvek ple menite ljude koji umeju svojim delima da dozovu ideal savršenog čoveka.

Oni, kojima su bliski miris i boje njegove lirike, koji njegov stih primaju kao žuborenje planinskog potoka kroz divljinu neukrotivih sila, koji su zajedno sa pe-

nagrada pored

snikom doživeli snagu njegove zemlje, ova nagrada značiće zračak „nove nade,

nove vere za Spance, da ljudi — ta čudna bića koja se nalaze u stalnoj pobuni protiv svakog definisanja sebe samih — da ljudi ipak nisu zatvorili sva vrata za embcije jednog slavlja u pobedi pravde,

Uprkos mnoštva boja u svojim pesmama Huan Ramon Himenes „je muzičar, Njegove pesme, naročito iz kasnijeg perioda, jesu muzika reči, stihova i iđeja. To je duboka unutarnja muzika, čija fraza je očišćena do savršenstva. Muzika njegove poezije potseća „na poeziju Betovenove muzike, I sam pesnik kaže:

»Rađao se, mesec siv,

a Betoven je plakao pod belom rukom mesečevog klavira...

Slatki klavir hteo je

da nas razume':«

Rade Nikolić (Nastayak na petoj stran)