Književne novine
Ili
_ Piše Dušan MILAČIĆ
NATURALISTIČKBE 'SVE-
SKE Koje izlaze u Parizu nedavno su objavile anketu o sadašnjem 'stahju i položaju naturalizma wu Književnosti. Pisci su imali da odgovore no dva pitanja. Prvo, u kom
se stepenu na{utalistički po-
kret ošeća u njihovim delima, na koji način i pod uficajem kojih pisaca? Drugo, Ga li naturalizam ima danas veliki broj sledbenika i da li je, prema tome, još u životu?
Tz odgovora proizilazi da je
miuturalizam pre borba književne savesti nego usvajanje sistema fotografskog snimanja ili metođa spoljašnjeg izučavanja. U doba individua lizma u literaturi, kad se ne rado usvajaju opšti zakoni estetike, naturalizam se dakle ukazuje ne kao škola s ptopisima i načelima, nego kao shvatanje književnosti, šio znači života. Prema tome veruje se u nadživelost naturalizma i u njegovu evoluciju. | e
U anketi su sučeljena dva naraštaja: onaj pre prvog svetskog rata i onaj iz drugog međunarodnog sukoba. Oba su saglasna da naturalizam ima uficaja na njihovo doba. : i
Izgleda da je velika pobeda maturalizma u fome što se danas može gledati na nje ga van svake pomisli na knji ževnu školu. Čak i oni koji mu nisu naklonjeni veruju u jedan večni naturalizam.
Transi de Miomandr smatra da je naturalizam i danas u životu i da se ponekad ispoljava u sumorhnhijem i agresivnijem obliku nego u de lima Šanflerija i Diramtija. — Za Žaka de Lakretela naturalizam je jedan trenutak, jedan aspekt realizma. Ništa drugo. Svaki je romansijer donekle naturalista, jer čim hoće da pretstavlja život ide putem realizma. Zolina definicija naturalizma: »formu-– ia moderne nauke primenjena na Kknjiževnosk«, izgleda
mu neprihvatljiva, jer se za- .
pažanje i analitička 'umetnost romansij tvoriti u tako. uske granice.
Zolino potpunb'potčinjavanje”
pozitivističkoj nauci, kao jedinom izvoru istime, izaziva osmeh u Lakretela koji definiciji pisca ŽERMINALA suprostavlja šire formule: »cea ljudski život daje materijal za roman... Nema zabranjenih predmeta... Sloboda izražavanja mora biti potpuna, jer ona pretstavlja dokumentarnu vrednost«. Naturalizam ne živi samo kroz populistički roman, kroz »krišku života« ili »istinitu ištOriju«, nego i kroz kliničko, po stnatranje, kroz prustovsku mikroskopsku analizu i Džoj sov unutrašnji dijalog. Zar svi oni romani u kojima današnja mladost, bespuina i cinična, pripoveda svoje isku. stvo, nemaju više ili manje veze s naturalizmom, iako je njihova.psihologija utančanija? TI danas gorka istina priviači pisce. Lakretel veruic da ie Žid, i nehotice, bio aposiol naturalizma, Drvo 'SVOim ličnim ispovestima a zatim svojim savefima: »Ne npišite roman. nero pričajte svo je lično iskustvo«. Aleksandar Arnu nalazi da je naturalizam bio snažan i, koristan pravac koji je srećno reagirao protiv. čisto psihološkog, spiritualističkog. ro rana, koji je težio da se uka lupi, i nagovestio balzakovski impuls. On je uveo u književnost pojmove 0 telu, za-
natu, zanimanju, društvenoj ·
grupi, šireći svoje područje u svim sredinama. Čak i danmašnji pisci, koji · izgledaju naiudđaljeniji od njega, duguju mu ponešto. ~
· Mark Bernar ističe potbun triumf realizma (naturalzam je njegov nastavak). Iz njega proizilazi, s relkim izuzecima, sve što vređi u modemom romanu. Jedina,/ko~
lektivna reakcija. protiv tog
irmperijalizma stvarnosti bio je nadrealizam, ali on se
brzo iscrpeo. Bernar smatra.
da je velika vrlina naftutaliz-.
ma što je nastavio Balzakovo .
delo i što je omogućio da dođu do. književnog izražaja
predmeti i bića koji'su dotada smafrani za medostojne.
piščeve pažnje. Ali, Bernar veruje da će stvarnost izmeniti donekle svoie suštastvo
{ da će obuhvatiti vaskoliku
ljudsku sudbinu.” Mark Blanpen misli da sh
nafturalisti naučili sve One” romansijere koje” Diame] na-. viva »istoričarima sadašnjice«. đa savesno s maučnom stro
gošću: posmatraju svet iispiftuju Život; i da komponuiu svoja dela ne bojeći se nezgrapnosti, đo iscrplienja SVO predmeta. Naturalisti su da-
4
·analize, najčešće fantastične,
iera ne mogu 28.
'živelost naturalimma, ali nađ-
KNJIŽEVNE NOVINE,
li. piscima metod, i ulili hrabrost PRESO ia
'Dok Anri Bordo kaže da je suviše voleo lepotu u' umetnosti, u književnosti i u ži-
'votu da bi podlegao uticaju
nafuralizma (ali je Uušvojio realističku istmu), — dotle Žan'— Luj Bori priznaje da je podložan Mficaju francuskog, engleskog i 'ruskog:na– turalizma. On.ne vidi u naturalizmu franspoziciju na himeričnom (romanesknom)' planu naučne meosetljivosti biologa i sociologa. On se o-4& seća naturalistom ukoliko strast za lucidnošću, čak i gorkom, ostaje strast, to jest nerazdvojna od· đuboko ličnog ushičenja, Za Žan — Luj. Boria naturalistički roman je najrašireniji.i najdemokratskiji roman. On smatra. da Ćć će nafuralistički roman. trajati koliko i romam.. . m Berns podvlači šličnošt iz-9 među društvenih, monalnih ii književnih problema njegoVog naraštaja koji je ·'posle drugog svelskog rata imao dvadeset godina i pokoljenja koje je 1870 bilo istog uzra-/ć sta. (Huismans,. Sear, Enik). TI mi, kaže on, kao i pisci-te generacije, ne tražimo :reše-1 nje svojih problema u snu, u bekstvu ka idealu, nego u tačnoj proceni našeg moral-b nog. stanja, u razumnoj oceni uzrujanog sveta u kom smo prinuđeni da živimo i u kom pristajemo da živimo. · Jer, ličnosti naturalističkog roma-– ( na. ne ođbacuju živct već ga( prihvataju onakvog kakav je, boreći se hrabro, ponekad 6 očajnički. Ta je hrabrost dostojna našeg poštovanja. i divljenja. Time maturalističke ličnosti dosežu do istinske ljudske veličine, time nafuralizam oštaje živ, „pun smisla za današnjeg čoveka.u. Moris Konstanten — Ve-ć jer priznaje da je maturali-ć zam otvorio piscima, oči da vide šta se zbiva oko njih. Kod većme naturalista ima više istine i stvamog dara nego kod psihologa čije su
O
b
bez veze. sa "stvarnim životoni. Naturalizam mije mrtav”
Po mišljenju Žan-Dauja” Kit tija nafturalizaiir ukoliko ma nje pretstavlja školu ili sistem nego književni tempera ment, uvek se afirmisao, u} najraznovrsnijim · oblicima. Kırti misli da se dela ame- » ričkih pisaca Štajnbeka i Kal dvela mogu smatrafi za oživ ljavanje naturalizma čiji mo derni aspekti nalaze svoj naj potpuniji procvat:u bioskos ru, dokumentaciji i reportaži. Pjer Dekav, koji je odrastao u nafuralističkoj 'srediuj, priznaje da je pod snaž-
|
'nim uticajem Zoline škole;
da su mnogi pisci i nesvesno nafuralisti i da se mlađi naraštai inspiriše najboljim na turalizmom i protiv izvesnog »anfinaturalističkog« . snobizma. TI Žorž: Diame] veruje · đa še francuski književnici dva desetog veka koriste iskusivom starijih pisaca; i oni su svedoci svog vremena: i eni slikaju Raraktere i društveme klase, ali.” u najviše nasfojali da tragaju za onim što je večno i univerzalno ljudsko. Naturelizam ie imao spažnap “odjeka u čitavom svetu, što potvrđuje američlri i, ruski roman.
Rene Dimenil, koji je rastao u »senci naturalizma«, od njegove teze o Floberu do njegove istorije REALIZMA i NATURALIZMA, ,podvlači
da je naturalizam „star koliko.
i literatura i da će trajati koliko ona, ali se, kao sve što živi, menja zbog čega ponekad sumnjaju u ničgov život posmafrači koji donose sudove prema spoljašnosti. .
Pesnik Fernan Greg izjavljuje da naturalizam nije imao nikakvog upliva.na njepove pesme ali je mnogo utićao na njegovo shvatanje života. "On smatra: da mnaturalizam živi ın mnogim bisci= ma koji”vide život u sivim i
„crnim bojama, i da u svakom
slučaju hije' mrtav... ' Pilip Erija misli đa natura– lizam, asimiliran, izmenjen,
"živi naročito u savrenienoj
književnost; u delima Selina, Sarta, Armoa, Anuja, Merla, Gaskara. Čak i pisci koji su proizišli iz nadreali-
| za, na primer Žilijen Grak.
ne bi pisali kao što pišu da
mije bilo pre njih naturali-
sta.
Tiober Đa8}đik.veruje u.nad živelost tako širokih razmera, pod toliko, imena i cblika, i kod pisaca tako raznovrsnih i na tako različitim planovima, da se ne može tačno odmeriti sav njegov.zna– čaj. ·
maramu,
b Seliškarbyv roman hsumniijvom usšpehu. I prilično,
s skih
| motivnosti. žiivljuje
ili, leči JE, ppnastarinm., nagonima p borbe »5e
Ona ga odgur!
O)
| rone SBLISKAR: »Posada bez broda« (»Dečja knjiga«, Beograd, 1956)
Ovo je priča o hrabrim mladičima. o tenetnom. brodu »Del-
fin« kojim nekoliko dalmatinskih dečaka i jedna đevoika beže u svet u pofteri za hlebom i, boliim .životom, što dalje od majstora i gazdarica koji ih izrabljuju. Rftadnja počinje u bur-
· nim danima ·pred sam početak.
Drugog svetskog. rata, da bi, naporedo sa njim i u njemu tekla do kraja, do njegovog završetka. Mađa ispočetka politički neopredeljena, sa razvojem
događaja grupa mladih ljudi shvata da je njihovo mesto, među „ntifašistima, a. posle
»Delfinovog« odlaska na morsko dno "nastavlja: plovljenje u čamcu za spasavanje, nastavlja život kao posada bez bvoda, kao delić svoie domovine na pustom i tuđem moru. Odlaze. u “Afriku, tamo se bore rame, uz rame sa saveznicima Englezima posmatraju život pustinje, dospevaju u, italijanski: zatvor. a onda, Opet, u borbenim ređovima, učestvuju „u finalnom obračunu sa muodermim gusarima koji su hteli da ceo svet: zaviju u crnu sa fašistima. : Osnovni elementi koji su vom ' romanu podarili .snagu nisu novi, Upravo sšu prastari. Temć morskih pustolovina borba između krivde i pravde, po-
beda ove diugćče, stari dobri hea pjend, stari su koliko cela li-
teratura. ı osnova dečje literature. Tome samo ima da zahvali na svom. ne-
ali ne' baš mnogo, jezgrovitosti pričanja, smislu za zaplete mo-
Ćći da kod dece: probudi hum
nost i ljubav prema svima Moji se bore za' šreću, bolji život i pravdu.
Sa slovenačkog jezika. na kome je, kako saznajemo iz be-
Pleške, delo doživelo lep uspeh,
roman je preveo dr Nikola Po-
A
de BALZAK i »Kad žena zri«
(ORađ« Beograd, 1956)
»Kad žena zri« je bolan TOman jedne mlade francuske devojke koja se, još neiskusna,
ypović.
M. D.
Onore
bjoš pod utiskom. prvih devičan-
snova o idealnom „muškarcu, zaljubljuie u jednog oficira Napoleonove vojske, naočitog i bezošećajnog grubija-
pnma, čiji: se živOt svodi na manj»festacije, njegove spoljašnosti, a
zvek kratke Sablje pretstavlja prazan eho njegovog stupnja esa njime ona Dpro„gorke dane braka dane pune nerazumevanja, dane bez ikakvih eksplozija, mutne kao oblačno nebo, i puste. On ništa ne „shvata, ponaša se pri-
Pmitivno, veselo i superiorno, a
ona slabija „strama, nema snage da u životu raskrsšti 58, onim što je peče, i da, pronađe bolji, odgovarajući „put. Stranice, u
kojima veliki...realista slika ta
stanja iskopnele Žili su sugestivne, saosećajne, istinite. g roman 50. upliće i jedan fini, i-, dealista,. Čisi „platonist, tužni guof, Englez-r zaljubljuje „sc, u
"i, mlada žŽend, po
“|
između,..dva pola, svefi na njemu, .potsvesno,. nesvesno. IL tim „još, bolnije. I bOved svoje. sentimentalnosti. i prevelike, „obostrane ljubavi, ood. sebe. Gtot
Za MRobera kora, glavna pouka naturalističkog duha sastoji se u divljem traganju za istinom, u. nemilostivom eliminisanju predrasuda, lažnih privida i misticizma. Na turalistički. pisac može disati samo u podneblju potpune slobode. Taj,duhovni stav ispoljava se na konvencionalnom planu u vernosti stvar nosti, u udaljavanju od izuzetka, u. davanju glasa ljudskoj masi. Ikor ne veruje-u nadživelost naturalizma nego
u ponovnu pojavu naturali-
stičkog duha.
Pransi Žurden veruje da je naturalizam dao suviše snažan pečat“svom dobu da bi iščezao ne, pstavivši nikakav trag. Mnogi od onih koji ga preziru (često ne pozna vajući ga), prožeti su njime,
nesvesno i mimo svoje volje..
Tog je'mišljenja i Žorž Lekomt: alto naturalizam ne živi u potpunosti-i sa: preteranostima svoje prvobitne doktrine, on je suviše uzdrmao izvesne predrasude i obasuo suviše jakom svetlošću drušivena zla,.l1. zato je csfnvio neosporne tragove koji se i donas raspozmaju.
Arman Lanu ne. priznaje.
da je maturalizam imao. neposređmn#* Uuficaja na njegova đela ali .ie moguće. da ima pnsređnog upliva:na niegovu estetičku osećajnost (Heminmoved. Poltner. Dos Pasos. Mi-
ler, filmy, dok kritičar: Rober;
Ken ne krjje da ne voli šsavremeni „ nafturalizam, . pun, more. koji mu:izgledna veoma vazličit od. Zolinog. naturalizma. Anri Malerb: kaže da se od"
mah pri prvom pogledu vidi da naturalizam nikad ni-. ie. kno sada, imao uticajn' na toliki broj rombnsijera: Žofž
Minamel. Reže,Marten di Ga... TRiolen Porželez, Karko, Leon: Tvemonije, Žit Romen. Sartr,
Avagom: (u KOMUNJSTIMA\, Anri Pulai. Fžen Dabit i mno ei drugi zajedno 'sa pPopulistima. Tai je-uticai umeadljiv. i u inostranstvu. Publika &e
neče lako i brža adbiti od ma.
favalizma pred Wojim:. stoje još mnogi lemi dani. ~ Ć-
TBioberu Mevlu se čini da nn furalizam, Sfrogo: \uzeV. nema nastavliača. ali priznaie đa je on: ragkrčio i OsvOjO zna romansijere: nove zemlič
To nisći he Đtimećujn 'đovolj .
no ier obvnđuju.zemiljište no vim metođama.
nebpfestane e
AP ya
umire od bola za njom a ona ·od bola za njim i od saznanja da je ceo jedan život upyopa« „Šćen zbog jednog jeđiyog Kkoraka u mladosti, Samim tim što pisac objašnjava Taj korak, i pouka „njegova ie. vrlo jasna, mada upućena samo ,»lepšoj strani: prvu yizu, prVO razoOOOPS u ODO; i »idealnoga' » anog« tr heno. dočekati i ati a e | SOHO Ne treba se zavaravati kad se govori o književnim kvalitetima ovog Balzakovog romana;j-to je. jedno od njegovih prvih dela, ša očitim zanatskim ranama, bez neke naročite misaoMošti, ali... Čitalac se. zaista. divi Visini Balzakovog poznavanja žene, braka, kao i njegovom humanizmu, njegovoj: sapatnji, njegovom, vređi ·podvući, , izvrsnom poznavanju. ženske. duše. Katkađa smeta jedna sentimentalnost nižeg ranga, jer je! p?}o“ . hujala, Naravno, „„Balzakove ličnosti su udstovremeno „primer=, ci određenog društva, pa je 1 kritika toga društva : očigledno jaka i tačna. No-korisnost, višestrana, ovoga dela samo podvlači korisnost, ponovnog · štampanja ove knjige, i Knjigu je. prevela Zorka Ka ralić, a predgovor, (mali eseji O
Balzaku) napisao · dr. Dušat Milačić: W / OB p ONDae M; D. |V. M. GARŠIN: “0 • TOT »Shkari« · (Rad, 1956) —
Ako u tragizmu tuđeg života. ima nečeg što privlači, ako se ponekad javlja potreba.da se uđe duboko u'tuđe'nevolje da bi se pobeglo od sopstvenih, ako, se vlastita neodvažnost pogleda istini pravo u oči niože madoknadđiti „odobravanjem piscu koji je to učinio — onda je tu jedan od uzroka uspeha koji ie Vsevolod Mihailović Gar-: šin imao među svojim' savreme-' nicima i opet tu je „jeđan od uzroka što je ovaj, u svoje vreme toliko uznošeni pisac danas gotovo zaboravljen.
Garšin je kroz svoj raznorodni Akomijiževni, kritički i polemički rad izrazio niz opaski, nedoumica, misli i duševnih stamja koja su njegovi savremenici smeli, da.. sagledaju samo u literaturi, onda kad su sami'sa knjigom. |
Oporo je bilo Garšinovo doba u Rusiji i ta oporost je tražila u literaturi svoje 'vršte poetski okvir da bi bila prihvaćena kao „nešto štO se da trpeti, sami su 'je ljudi, bežeći od nje, poetizovali ı prozuklu Yezignaciju, kondenzovali je u tupi bol bez koga 'se, vele,' ne može ži-: veti, ispunili njome i sebe i svĆ oko sebe da bi še primorali :da veruju da je jedino tako mogućno živeti. ? :Š
To je i Garšinova literatura. Njegov bunt je kao vejka, ili još pre malaksalo mirenje sa. sudbinom, posustali trzai zdrob-
ljenog uma i srca, nesuvisla is- '
povest u bunilu. Ispovesti —, tO je pravi našlov za Garšinovo, stvaranje. A teme su mu več-
ne; izanđali crmo-beli sukob dobra i zla, krivi životni spo-' jevi, što ubijaju dostoianstvo
čovekove ličnosti, nekakav azboljeni pacilizami i bledi bunt, protiv _ našilja. aimce 'poštovajija "Coveka. WMunaci'su mu BOtOVO' bež dzuzetka' tragični krivci, Često nedoertani ili dati šamo kao statisti za jedan “veliki sukob koji u njima treba da se odđigra nezavisno" od njih. Danas fi iunaci deluju kao starinsše sliše. I kada se sve te slike zdru-
Dominik Rolen smatra da' je uvek bilo-pravog naturalizma i da će 'ga' uvek biti. Tc je onaj naturalizam Koji je~dozvolio piscima kao što su Rable, gospođa de Lafajet, Lesaž da zarone u stvaralačku pustolovinu sa snagom skrušenosti u istini, S teko đubokom lucidnošću da bez imalo muke uspevaju da pređu zonu vidljive, istine đa bi došli do nadljudske istine ili poezije, jedine: koja je večna. · VER aci ;
Versel kod »najzbijenijih«
"da se”
OI iN ba
že onda MEN: da je to sve jedna ista ličnost u raznim životnhim. situacijama, „ da je. to sam, Gatšin sa svim svojim ·sumnjama i nadama, u kobnom · sukobu sa ·sredinom,. morbidno razložen u nekoliko ličnosti koje zauzimaju oprečne stavove i bore se (Slikari). I zbog toga je on--retko znao kako koji od njegovih junaka izgleda, pa i za nas su oni samo bezlični hosioci suprotnih gledišta, strasti u fantazmagoničnom ljudskom obliku ili nemoćni, bezimeni protivnici bilo Rrakvog uništavanja ljudskog života, da bi najzad šve to spojio u jednoj mahnitoi želji · što je pomračila um dostigavši u bolesnoj duši čovekovoj svoje „apsurdne VrHhunce u želji da uništi jednim trzajem Sve zlo u svetu, žlo besmisleno zgrčeno u jednom crvenom.:cvetu, ,
” Ničega tu nema čemu bi se moglo verovati, do jedne boleRR koja je i mogla. jedina stvoTiti ovakvu himnu sumanutosti. Ali i ta bolešt spada po umetničkoj.obradi u red onih retkih
'Droznih radova. koji se pamte. .
I ovde se Garšin ispovedao i po tome se pamte ovi mjegovi ređovi. Inače samoj estetskoj
vredmosti njegovog stvaranja ne,
'bi se mogla dati uopšte uzev visoka umetnička ocena, ali neiši nadahnuti redovi imaju znac p
aj uspešno transponovanog za,
isa.
Nepunih | „pedeset godina sanhranilo je, u. zaboravu nesvaki-, dašnju popularnost jednoga pis-
njegove uspele i neuspele Tečdove. Pa ipak, evo kod. nas 5e'
"još jednom pojavljuju njegova!
dela, bez “#nekadašnjeg oreola
- koji im je u svom predgovoru
hteo povratiti prevodilac Petar Mitropan, „Mi ih ne možemo prihvatiti sa, onom: očiglednom simpatijom, koja nam se htela sugerisati u predgovoru. Generaciji koja se Garšina seća kao svoje književne simpatije iz mladosti, koja na hjega. gleda
ca, zapretalo u pepeo brošlosti”
"kao na deo sopstvenih mlade-.
načkih iskrenih ali i površnih rezignacija i dubokih nedoumica prvih sukoba sa stvarnošću i nesuglasica sa samim 5sObom Garšin ostaje topao i intiman doživljaj iz mladosti, „koji je ponekad otvarao proZoOre u Život. Između naše gene·'racije i njega je leglo vreme i nas njemu privlači samo želja da kopkamo po jednoj razboljenoj psihi u „sukobu sa Vvremenom i večnim tajnama. đobra i zla; privlači naš. onaj košmar misli i ideja što je u Garinu uskovitlalo čitavo filozofsko nasleđe od Zaratustrinog Arimana i Aresta do Ničeovog natčoveWa. U ovom prevodu, koji je sačuvao nemirni đah Garšinovih „rečenica i stilske neravnine njegove proze, i poted, toplih simpatija, za ovoga pisca koje očigledno :biju iz predgovora Garšin je vćrovatho. poslednji put vaskrsao kod nas.
Mila Stojnić s“ RENE GARDI: ·»Lov na kitove«ć
(„Dečja Wnjiga« Beograd, 1956).
'Zanimljivo i Živo pisana, sa dosta duha i smisla poznavanja "dečje psihe, ova knjiga ma lak ii jedidistvem mačin*muvodi, ČitaoOca 3 jedan svet smelih ljudi, lovaca'na kitove pružajući mu 'tokom čitanja' na svakoj strani obilje razonode, a u isto' vreme, didaktički nenametljivo, daje podatke i osnovna znanja O Velikim: morskim čudovištima za
i majsnažnijih romansijera nalazi onaj sok naturalističkog: romana kome se može prebaciti da je ponekad gust i težak. I on veruje u nadživelost naturalizma ali mnogo mianje kao khjiževne škole mego ·kao izražajnog oblika stvarnosti.
Gotovo svi učesnici u ovoj
' anketi priznaju prisutnost i "duboke 'korene naturalizma u savremenoj književnosti, i francuskoj i stranoj, i mnovi ne kriju svoj đug prema nje-
POVRATAN
Pre čeliri godine, povodom ; pedesetogodišnjice· Zolins smrti, pariske Književne nevine vodile su anketu, o Zoli i njedovom delu, među najnovijim francuskim ro mzansijerima: iz 'koje: je pisac Žierminala, pored svih suprofnih mišlenja i. ograđa,. izišao.s neumanjenom slavom "i dobio mnoge hvale i najveća' priznanja... Nedavno su-Naturalističke sveske, u svoja dva poslednja broja, povodom ankete o današnjem sta nju naturalizma u” književnosti, donele 'mmoga mišlienja o pisca: R:ugo n~M a k arB koja ham jasno pokazuju . povratak Zoli i njegovoj ur mrnetnosti, koji-je nanovo do» bio, ođ dva kmiževha nara. štaja, najlaskavija svedočan» stva o: trajnoj vrednosti nje'govog dela koje je jedno vre me bilo u zasenku i.smatra– no'za zastarevalo, Zato sma 'traeno da ovaj stav prema Zolj "nije. bez interesa .za čitaoce Književnih novina.
„tra đa Zola prevazilazi na'furaliyžam:on je epski pe| snik, koji vidi stvari u Ve, · Jikim razmerama, masovno .i sintetički. On-je prvi u khji·'Ževnosti pokušao primenu esihologiše gomila a njegove ličnosti ·češto-ima#iu' izgled junaka koji pretstavljajune· ii stalež, jli meki ddeal: Prema Mark Bernaru Zolini sle :Balzaka; L Plobera, učinio
aliujući mjemiu, nema' viinž: tih ni zabranje“: „3JVSie / ŽŽ #.
,
Pa
“.
Fransi, d&, Miomandr sma”
a je zasluga što nas je. pO-
"i 'iskremijim. Ze-
nih predmeta. Zašto pisći ne bi slikali sve što postoji? U tom pogledu svi su BOtovo u– svojili Zolino mišljenje. Bernar priznaje svoj dug prema piscu Žervminala i Tro-
vačnice i.dodaje da se Zo-”
lino fehhičko iskustvo može prilagoditi najraznovrsnijim ičražajnim oblicima, što Dpotvrđuje Kafkino delo: Žan-Luj Bori u socijalistič kom realizmu vidi jedan od “sadašnjih 'aspekata ·Zolinog 'Waturalipnna.0 O a
· Žan Kokto veruje.da je Zo la-weliki epški pesnik čiji se lirizam oseća naročito u romanima današnjih mlađih žena. On usto. veruje da Zo"lim roman U klju čalom
dioncu vrši najčudesniji ufticaj na omladinu.
'Monis Konštanten~Vaejer na Jazi:da je Zola neosporno uficao ma njegov naraštaj.
'Žan-Luj Kirti vidi izvesnu
vezu između „Zolinog dela i
Surtrovog: Vizionarskog: lirizna (obojica su slikari nađah nuuti čistom: 'materijom).. .Pilip Erija priznaje da su ' miu Zola i Mopasan bili najdraža lektira a mladosti i „da jih i sada čita često. . - Rože Jkor:rie krije da Zoli. “ćuaguje naklonost prema Ve· \ilhim skupinama, prema deisiyima mise koja teže đa od tmomana stvore koletftivnu e| popeju, ali me podražava njefovu stvaralačku metodu: 'Mritičar Rober Ken ne skri va svoje divlienje va fri-čeiri Zolina romana... . Arman T,anu smatra da pie prirodnije, uprošćeniie 'ot· kako je duboko izučio Zolino
A
koja često mislimo. da o njima znamo dosta, a. ustvari, tek či-
tajući ovu knjigu, „otkyivamo koliko je oskudno naše znanje.
Pisac je opisao svoj boravak među lIovcima \kitova, ptilažući, i. fotografije iz lova, to ovu knjigu činilu mnogoj meri vred nijom i zanimljivijom. Kroz kratke anegdote, doživljaje, svoje i drugih ljudi, Rene Gar-
di je opisao čitav proces lova. morske Stanovnike, –
na najveće neuspešne plovidbe lovaca, gromne plenove i, najzad, vot Stanica za preradu mesa, . · Lovački doživljaji, koje Gardi opisuje u svojoj knjizi, odvijali su se u norveškim fjordovima, u godinama posle DTuBog svetskog rata. Možda već i sama ta činjenica čini ovu knjigu čitaocu bližom. ' /
O ži-
A » ARMSTRONG SPERI: »Kolumhova
| putovanja« (Sportska Knjiga, Beograđ, . ; 1956) ·
mitanje popularizacije nauke i njenih otkrića za literaturu .je od poodđavna Već privlačan teren. Ali pred našim izdavačima se postavio i još se uvek Dpostavlja jedan dosta van problem: kako i na koji način pronaći ona dela koja će ma najpopulamiji način osvojiti čitaoca a, ipak, izvršiti kOoristan vaspitni uticaj zbog koje su Wn"ze te vrste i namenjene publici. Naročito, kod nas se to pitanje postavlja kao akutno, 5 obzirom na činjenicu da su takva dela prvenstveno namenjena omladini.”
seća se kao jedna od najozbiljnijih potreba i đomaće a i prevodne literature.
Prva knjiga iz pomenute eđicije je i Sperijev roman »KRolumbova putovanja« u kome se na zanimljiv način, stilski živo i dosta originalno · priča o putovanjima pronalazača Amerike Kristifora Kolumba. Speri nije, kako se to obično praktikuje kada se piše o velikim ljudima, išao za tim da napiše romansiranu biografiju 'Kristifora KOolumba. On se ograničio samo na njegova poslednja · putovanja, od trenutka kada je proteran iz Portugalije, u kojoj je
dotle godinama bplovio,. od mo-'.
menta kada je stupio na te Španije, sav razočaran i nemoČan pa preko ponovnog uspona do admirala španske flotć, kada su mu stavljeni na rašpolaganjć brođovi i, na taj način, omogučćen put u nepoznate zemlje, put koji je doneo svetu otkriće novog kontinenta, pa do tragičnog završetka OVOgE smelog pomorca, e »Kolumbova putovanja» špdađaju u onu retku vrstu Knjiga koje plene mladog čitaoca, koje se čitaju na dušak au isto' vreme pružaju mu 'obilje podataka i proširuju vidike znanja o ljudimia i zemljama, te na taj načim vrše i vaspitni i umetnički
uticaj, s. Đ:.
mu, naročito prema Zolinom delu.
Kad je 1891 Žil Tre objavio rezultate svoje ankete o knji žcvnoj evoluciji, sva su ZVOna oglasila pogreb naturalizma. Samo je Pol Aleksi iž Eksa poslao telegram koji je odudarao od opšteg tona: »Naturalizam nije mrtav«. Danas, šezdeset i pet godina docnije, Aleksiev telegram može poslužiti kao rezime mi šljenja svih učesnika u ovoj
· zanimljivoj anketi.
LOLI
delo prilikom pisanja biografije, Dobar .dan, go spodine Zola.
Žorž Lekont misli đa ·je Zola smelije od Balzaka razgolitio izvesne ljudske istine i da je pristupio važnim i ozbiljnim društvenim #»itanjima, kao u Trovačnici, i :Žerminalu.
Za Mariju Le Pranm Zola je, zacelo, velika sila koja izmiče svakoj klasifikaciji, a za Levisa Mirepoa on je jeđan od velikih francuskih pisaca i jedan od najsnažnijih rom.ansijera. Anri Malerb je od Zole naučio da se bavi istinitim i tačnim i da slobodno. i do kraja izražava svoju mišao. | Tid Monije veruje da: Zola ima mnogo pristalica među sadašnjim književnicima i on mu ođaje priznanje što je hrabro slikao svakiđašnju istinu u doba kad su svetske i vepske konvenciomalnosti bile jače nego danas.
Pjer Paraf priznaje da je
Zolin·: uticai na njegov živo:
53 njegovo delo presudan, Taj "uticaj ispoljava u lirizmu, u
tvansponovanju i uznošenju
svakodnevnih običnih događaja, i činjenica, u stalnom uzdizahju od detalja de sinteze, u prevazilaženju stvarnosti. Zola je veliki zato što je vladao prirođom, što je umeo ne šamo da zapaži Oro
što postoji nego i da šugeri- ~
ra ono što ireba da bude, što
se nije ograničavao na sli-
·'kanje sveta nego je hteo da
Z.M..
'ga preobrazi. aa
DOL NM)
kotnpliko= .
Nedostatak tako- : zvanog omladinskog romana O .
MI \ ;
Miodrag PAVLOVIĆ
STARA ŠUMA |
Naghi se kroz prozor i vidi kako je noć dubok 'ko podzemlje šio odjekuje u nama; nevidljiva voda” dole nas čeha i čamac je došao po ono što pada u iznenadan.,ponor mirisa otvoren u zaspalom'oku.
Pa onda hodi, zatvori za sobom olona, — i s ove strane vkoja se čini zazidana čeka nas jedan put: pogledaj duž moje ruke, kako je beo i vodi naše misli daleko ka šumi bočetka, dok na . | veđama svođa visi crveno fkanje: muhija koja zaštane u glavi, požar što obasja nedostižan „kit samo nama zbijenim -u klisuru tkiva, il je to grimasa majke, · neprirodno: crvena da bismo” videli šta, se “u mraku” Zika zbiva Osvetljeni silazimo dole. Ovo je čudna dolina nad čija se bratstva šiblja ponegde madnosi kiša i sime ravni u polju pozivaju zvuke da se vrate · preko živca u veliku školjku što sve pretvara u boje. Poznamo sebe u drveću; sličnosti su lo izmedu oca ee O | PVA Oe A anvaj 00 i sina s kojih i gola tela roditelja u 'bunilu sa nama pate sto jedna misao ulazi u prostor, otima ove ruke: , i tražeći svoj oblik postaje vihor koga se oči boje.
}
· Tako nam se pomalja na čelu ono što dolazi iz daljina, pola čežnja, a pola rađanje stene. Hoćeš. li. da se vratiš, u sigume puteve zida pre mo zvezde postanu' crvene,. ili iđemo dalje u noć koja nikad neće da inine? · Gledam kako brđa u mebu vise, oslonjen sam glavom o prazninu podneva koje je u svetu razrešilo,senke. i ogolelo stvari pustošnim dodirom svemirske blizine,
Ptica i lišća više nema, oči su obrasle' travom, a šuma je ostala iza mojih leđa gde se zadržalo juče ko vrh što lebdi u svakom preseku zvezdane lobanje.
koja se širi a sve manje poznaje sopstveno lice : i-dok te ka sebi mami, ona ustvari nadole vuče.
Vraćam se posle đevet dana što s vukovima bih, vraćam se a kostur mi, napunjen mrakom, pod svetlom E O # OTOK? na livađi iz mesa mog polako ispada trnje, rane se cele, opada. glad i glas je opet tih. Dole vidim zaliv i bele ziđove bogatog građa. Gle, prozori na: kućama pitomi, i krov te Od haosa . ia · brani , | željan ši da kročiš ulicom. i devojku 'da vidiš. ; na balkonu „kako golube hrani dok pesme večeri zvohe pored ) i kolonada.
Tu dole počinje more i guste mape ljudskog spleta; imena koja su ognjište i preci koji te izrodom zovu, (gledam, ko osvajač. prestonicu, kojoj,.grozi).. E od cilja me deli još reka,:ta što nas lišava uspomena, : preko. nje: treba ·da gazim noseći ma ·leđima: bojišić . : nebeskih. tela, krvi i kofenja čitavog sveta, Ali još se kolebam da siđem i zebem od vraćanja ; hlebu; oslonjen o bivšu šumu gledam kako brda vise u nebu .
Vidite li čoveka koji ulicom igra, bašta što se sell” sa vencem u kosi i prunom skrivenim u svojoj senci, on lebdi kao ptica i smešan je ko maska za poklade, koja beži od piska voza, jer vozovi su ga doveli jedne noći kađa su plakala stada i mutili se zdenci: On je drag ko jagnje koje služi jednom oltaru za ukra3. i krv svoju pomalo seje u ženstvene zglobove mašina, inače, kad bi nastavio da živi od "oblaka i mleka, A „rekli bi
za njega đa krađe, bez obzira što ima đivlji šumski n FORA Ć glas i nevin je ko oni Što nikad nisu okusjili vina, Iza zidova om sluti bujne krošnje koje se kroz prozor” : i : nagnu. i pruže bele vuke da slede korake tajnog sumca, kapija svaka mu dočara hlađovinu šume, isečći neba. porubljeni zvezdama sećaju ga na bogate nošnje
njegovog MWraja, ali prolaznici u njemu vide samo . 29, co SO 'kupca. za sjaj pomiženja, za klevetu i krvožedne favanske
' čume.
{ako igra on više nije na slobodi, šine to znaju i zato mu škripe na putu kao lanci, novi su ga
POBOpL.R A prohtevi
obuzeli i lestvice društvenog “uspona približuju ga ; i S ah IR LO. tašnnick, Ostavio je lepotu da spava u šumi, svog .dvojnika ; eo e u'raju,
; kad bi samo umeo da se vrati, s pticama:đa se otseli · tamo gde: vođopad. neba. u naručje pada, i moći rastu | ko nešto što se poput kiše na svaku glavu deli! Treba da omrzne ovu igru, ba će ponovo naći svoja | a stada.
W7I ~