Književne novine

prne pan in IE nur ru uuu ARUJITAT RIHiRRE NU RR IE RL IE IE pm: ge ru pguyseuprmtegrierem

D0dina VIII. - Nova serija, br 3u

Z A

IKNJIŽEVNOST,/, U

BEOGRAD 3 FEBRUAR 1957

Za korenitu reformu naše nastave književnosti

ILDAIUIRI|FDI|RRi0/81000}}|||

Možda nikada nije bio podesniji trenutak za širu diskusiju o našoj nastavi književnosti mo damas. Naša nezadovoljstva tom „naslavom postala su doduše već tradicionalna, zbog čega smo na neki. način i »digli ruke« od mera koje bi je učinile doista nastavom književnos-ti. Ali u času u kom se na lazimo — a halazimo se pred opštom refo mom našeg škol stvr — mi moramo potražiti »korene zlu«, i, mi moramo ie šiti taj krupan pedagoškapsihološki, književno-kulturnmi.i društveno-politički problem. i

Dok se. književnosti, uz Ostale umetnosti, smatra najvišom emanacijom svake nacije, u našim školama njeima malo, a ponekađ i nimalo. Razni razgovori o »biografijama+• i *hagiografijama«, o »četmaestom ji petnaestom pevanju Osm a– ma+ o Reformaciji i Racionalizmu, o romantičnim „briz čanjima Igenjalowićevim:,i dra mama Sterijinim „i o mnogim, i mnogim dugim temama o čemu' govori maša književ=ma istorija. to„nije kmjiževnorft, lo su, ponavljar mja Mkwnjiževno-istoriskih po dataka. . mod

Zarazite li, pored toga, da se Ti, razgovori žapočinju od petog tvazreda gimnazije dakle u. vreme:kad petnaesfo godišnji učenik me.m,a . njkakvog interesa za sve to. bićete u rečeno još više uverenl. A zapazife.li da jieit#i Učenik — baš u stvarno. zainteresovan : za Tnjiževnost,, i.da pred njega u fo vreme niste izašli sa' kmjiževnošću, uverićete se i o tom koliki greh iČimi naša nastava, kad pred njega izlazi sa »Slovom liubve, jli sta »Novelom od Stan'caz, ili rha .s kojim tekstom: naše stare i stednje književnoskti:—- 1 jezički. motivski i.duhom sfrane tom lčeničkom uzrastu... sve fo jpak mora da »nauči«, u učemiku se stvara, umesto liubavi, jedma averzija prema književnosti. u ~ A, sve se, to dešava što je naša nastava književnosti =kraj svih programskih reduk cija koje su u poslednje vreme izvršene — ostala još uvek naslava iwtorij.e knjiže:v nos{fi, broja podataka. jedne specijalističke naučne discipline koja se razvila, u toku iekle stotine. godina, uz našu književnost, "Ta disciplina ima velikih zasluga za proučavanje i sagledavahjle Yažvitka naše književnosti ali ona ne, može, ma koliko vred na, da buđe od intetesa i za škonisku. omladinu, a naročifo ne za! omladinu ovog UZrasta, Omladđdinu ovog uzaEta, pa, ni onu, đocnijeg, me mogu uopšte interesovati p isSCi sa njihovom celok u.pnom delatnošću, a naša nastava, lako danas svedena na manji broj pisaea no ranije, još uvek je orijentisana .na plsce -1 nva njihova dela, A kad se nađe nastavnik koji „pisca ograniči na 'dva-

tri odabrana dela, neretko se

lavlja -»izaslanik' ma maturi.

romar,

Tferesovatnje za iriju«. ziva književno-jistoriska feresovamja,. a me obrnuto. Za školsku omladinu to sto —: psihološki zakon.

Interesujući ževno delo,

to. vreme?~>,?

A kako se

dakle bez.

pro-

pesma, pripovctka,

·gledavanju bude, ma i kritičar, me u šfvari+.

Prema na od pelnaesi,

izvesnu »istoje to koje izain- Delo mali,

je bro-

se za knjiučenik teži

'MALI ESEJ

U našoj javnosti je. pokrenut Tazgovor o safiri i osnivanju jednog ili više satiričmih pozorišta, Ove dve stveni, na prvi pogled ne-

„odvojive, mogle bi, se podeliti i tako, što bi se, prvo, istakao problem satire kao posebnog knj iževnog roda, posebne , kmjiževne:wrsfe, a zatim. dugo, problem njenog kyantitativnog i kvalitativnog rasta u raznim i raznovrsnim vidovima i oblicima, prv enstveno preko scenskog prikaza, scenskog proveravanja i oprobavanja njene umetničko-poli-, tičke istinitošti, UV erljivosti i snage. Time hoću da kažem da me vidim mogućnost raz-

voja satire samo ili:isključivo u njenom scen_

skom realizovanju. u pozorištu ii preko · pozorišta (mađa Je to jedan od bitnih Ga njene: egzisteticije), Već pre svega U pis nom tekstu, poetskom, proznom ·ili RIBE, skom, I ne samo u alt anom tekstu, u slikanju pomoću reč OL DR i u' slikanju DpDOomoču” boje, kičićomn i paletom. I ne samo u slikanju bojom, već i? muzikom,. muzičkim podvlsačenjem Rkritičkog odnosa prema 5 m društvenim nedaćama i negativnim: BO javama BOJE nas okružuju,

Meni tie satira oduvek imala mnoge ža-

jedničke crte ili osobine sa književno-umetničkom kritikom. Sa onom Kknjiževno-umet-

ničkom Mritikom koja, gledano sa jednog ši-'

reg objektivno-istoriskog (ne objektivističkog) stanovišta, ima Pbuno moralno pravo da se naziva tim časnim imenom. Književni Mkritičar, pored ljubavi ! i dara hao mužnih preduslova za” uspešno obavljanje profesije kojoj posvećuje svoj život» pored određene (ljuđ-

ske) doze objektivnosti koju. je dužan da po-

kaže prilikom ocenjivanja pisea i dela, u punoj je meri i moralna ličnost. utoliko više mora posedovafi, ove

pojedinca, Već čitavog ·društva i društvenih nakaznosti i mana. \

Za voman se kaže da u neku ruku oličava zrelost jedne književnosti, i to:je razume sč, tačno. Roman i ne može da“cveta u jednom

društvu u kome misu još u dovoljnoj meri u 'kome me

uobličeni civilizacija „i Wultuta, postnje gradovi i {ormijrani grtidski živo, ukoliko se i javlja — javlja se samo smao 'sDOvadična (i ne tako česta) pojava. Znači: pret-

postavka za postojanje: romana je'i određeni

stepen zrelosti samog društva, |

Bumor i satira u još većoj,meri zahtevaju i zvelost umete .

zrelost društva, a to će neći wika koji želi da se poduhvafti ovog nadasve

uopšte da bolje razume i

kvaliteta književni na nj. onaj koji se »ra

svemu tome, omlađdi godina više književno-feoriskog nego književno-istoriskog inte=

valirična knji

Utoliko pre i kvalitete satiričar: koji je kritičar me bojedinog dela.i:

onako kako se one normx>xl

drama, itd. T tek kad upozna da na meki način Kritički no postavljaju: p*e svega — zitivn mo.više dela:nekog. pisca. govori o njemu. On bi hteo doživljavan je. dela, a ~ Š tek onda se obično javlja in- da ga naštava osnaži da u sa uz to — izvesni teotiski, nastavu

dela pa možda i istoriski aspekti

Ali pre no iznesemo i ka ke zamišljamo šve fo u ma šem školskom zakonodavstvu i našoj školskoj praksi, oseČameo da mas ovaj TrazgovVoP nagoni ma pokretanje jednog

ZU-

ima

teškog | „nežahvalnog. književno~umetničkog rada. Rekao sam i humor, a mislim uvek na

satiru, jer humor ađi humora skoro da,i ne postoji, Makar iu: najrazblaženijoi dozi, u

. svakom humorističkom delu se nalazi žaoka · kritike protivu nekoga ili

nečega. Ustvari, satira je majviši oblik humora, jer zahteva i najveću zrelost umefnika koji se njome bavi i na]jv eću zrelost društva, zrelost. koja se ogleda u sposobnosti datog drušiva da svari i primi kritiku uperenu protivu svojih šopstvenih slabosti,

Oko ovog poslednjeg zahteva lomili su se

oduvek i satifičar.i društvo. Mora se priznati:

u satiri ima nečeg. razomog, da ne kažem nihilističkog, razbarušenog. Satira češto ne za i neće da.znp ni za kakve bogomdane autoritete. Ona. se, potsmeva svemu i svačemu i svoju ubojnu i jelku duhovitost izoštrava na Toci mezadovoljstva. Ali, ima razornog i u društvemim manama koje se ne kritikuju i me izlažu opštem potsmehu i ruglu. Sredina koja se uljuljkuje samođopadljivim frazama i, svesno ili nesvesno, previđa kolikis moralni marazam izazivaju razne: nepodopštine. švakodnevnog živoia — objektivnog ili subjektiv nog porekla, svejedno — osuđena je na izu

miranje, Ja bih čak rekao da je opasnost od,

fakvog Tarazma. daleko veća il da stoji u obrnutoj srazmeri u odmosu na šletu koju bi mogla da donese društvu eventualna prete-

rana kritika društvenih nedostatala. najvažniji.

na 'glavnj:-i Na problem saumetnosti u

Ti sad. dolazimo problem u. celoj ovoj stvari. tiPe i, satirične, književnosti .i

društvu koje se, posmatrano sa istoriske lač-

ke: gledišta, razvija na iprogresivnim osnoya– ma, a-kao' i, svaki drugi živi organizam, u svom razvoju, nije lišeno ni raznih mana”ni raznih i svakojakih wegativnih Konkretno govoreći. vladaju socijalistički odnosi! i mogućmosti, nuždi'i potrebi postoajnja, u! njegovom kržlu, 'umetničko-dyuštvene Mwritihkhe svega "onog što koči: njsgov slobodam hod'u budućnost,

OVOg: problema „ne vlar

Prilikom razmafranja treba, đa idemo daleko. Pođimo, od svo stitog iskustva. Ako! se. samo OsV rinemo,

dicije satirično-humovističnme , literature kod nas čak i u upoređenju sa,nekim većim zemljama. i litenafuram5, n baš tako male i beznačajne. Počev od šaljivih marodnih pe-

sama {i poskočiea, pn pfeko Marina 'DrŽIČRJ,

n \

Te uspomene mozgu biti po-

književnosti. ali ma kakve bile, one bi dobro do šle. Jz tih uspomena i shvatanja videli fo što Je ođuševljavalo. i 0-

(Nastavak na četvrtoj

nom gledalo u priličnoj meti pragmatis

„sebi

, daleka” ne 'Đostolao kod na, sve do nedavno, uglavnom

. da ga'tako usš slov no. nazovem ' nalisfički i 'Publ: icistički humoY. ·nio. ni dramu (nemamo u. odgovarnjućoi sva",

tendencija. da še o društvu:nukojem:

“nosa), ni

ma'kar | letimično, na prošlost, videćemo da tra ·pogotovii socijalističkog koje,

svih-svojih nedostataka. traži i treba da nađe, i bolje PMON e u \suftašnjicu, '

Godine 1922 zum i nakostrešenim

ao su odjekivali Doboša u noći

o svetu.

bila „suštastvem,

čin. Ali

bod sm'ziunebom »osleratne Nemačke zlokobritmovi kao da objavljuju kraj jedne iluzije U haosu poražemih nada, u kolapsu jednog drušlva na izdisaju» pobuna je neizbežan to vreme neograni-

če e pobune individualizma i wjegovog oslobađanja od svih društvenil, i moralnih stega uskoro je moralo da pobere

prve plodove: nje potpune razularenosti

A —/

slasnom društvu. gi drugi Bert Breht govao revoltom i u 1oj akciji sadržana je jedna najodlučnijih

negalivne za mašu

na vidiku ona 0 ! se

lot učenje i

bismo šta dje

smirivamje: uspostavljale a deološkog

strani)

Ilija Mamuzić.

nekih pisaca osnamnaestog veka, Branka Radi-

čevića, Zmaja, Jakšića „Glišića, Sremca, Domanovića, Mitrovića, Kočića, — da pomenem samo one koji mi u prvi mah padaju. nepamet — pa sve do Nušića, Slavka. Kovala, Ćopića i drugih nekih naših savremenika, Pazvojni put humorističko-satirićke kijiževnoašti kod nas, i u kvantitativnom i u kv alitativnom pogledu (spora doduše i uz velike teškoće i objektivne i subjektivne, prirode) stalno je išao uzlaznom linijom, bar u svojim naj= boljim. ostvarenjima i vezultatima, O otporima na koje je ova književnost mnailazila u prošlosti nećemo ni da govorimo. jer bi fo prelazilo okvir ovog kratkog mapisa. Cinjenica"je„ međutim, da se ti otpori javliaju u drugom Vidu, razume še — i danas, u našem. savremenom drušlvu, u socijalističko)u društvu, i da njih nekako treba preodoleti, radi napretka i ove Yıste književnosti i #amog društva,

Hteo ili me hleo, savremeni satiničaY i humorist se nalazi u stalnoj dilemi (dilemi za koju. nisu znali satiričari i humobisti ranijih epoha): kako svojom krjtikom lečiti ne daće, nezgode. pa i nakaznosti koje se neminovno u sukobu novog sa starim: javljaju. a da pritom ne dođu u pitanje i same osnove društva koje, po svojim glavnim smernicama i hlenjima, vodi zemilju i narod u progres?

Pitanje. je, nomenno 'pragmatistički, formuli-

sano..jer.se na njega, i kod n8, dosad uglavfički, “0 stalnom strahu da »ne. pogreši«, da me »shnene:,s.linije« i da zbog loga, ne bude svrslan.u mepatriole, naš savremeni satiričar i humotist.je 5 muhlom. nalazio, kompas i pra vac u velikim posleratnim socijalnim i političkim previranjima. Burno i prelomno Vre= me, bogato dreamatikom i dramafičnim suko-

) bima svake vrste, prosto mu je nudilo izvah-

vredan materijal za obradu, a njegova imaginacija je bila prinuđena. zbog raznih kanona i šema, da puzi bo površini i da še iscrpljuje u dnevnim .šalama, i vicevima koji. sami po nisu ga odbacivanje, ali \kojima se mi izrešava glavni problem. Zato je i

samo žur=Zato ji nemn-

razvilkom „društva i drušfvenih od“komediju, ni satiu. I u vezi sa svim fim.+hi satipično ili salivićna Poz zasnovafta pte Vega, (kao danas u Poljskoj) fie amaterslien principima. ali mn, 'da talo

kažem, "profesionajnom nivou. y A: to je 'nasušna potreba svakog društva, i preko kritike

zme?ri s

Tahasije } Mladenović

haotično sta~

BODB, stanje koje nije ostavalo nikakve sumnje o ljudaa) dobyjofti i solidarmosti u Kac i mno Je:r

ea reod "evolucija ev-

koji — kako rekoše u jednoj za tim da se nekako osposo- resovanja. Ali to nije interes pitanja ovom Wnjiževnorm pimnaziji — »prošle godine bi da u književnom delu koje za »teoriju.književnosti«, za listu. Sve to što smo izneli ropske drame. fa obori učenika što nije proči- je zavoleo zapazi što više cr– sve njene pojmove i katego- zadire u »svet uspomenač Devetnaesti vek, ša svojim tao nijednu Sterijina dra- ta o kojima bi mogao govori- vije i sistematiku: to je in- svakog čoveka koji je bro- večilim pobunama heroja, DiULEieve ti. dakle razne »elemente«, teres za delo, za njegove oso- šao kroz srednju školu, a po- polako je postajao pvošlost Alj, ne upuštajući se u Te dela, kao što su: predmeti, bine. za to da se.te osobi- gotovo u svet uspomena — Er šu še hetoji pokazivall praktičke primere, mada su motivi, ideje, likovi, način iz- ne izraze nekim stveučni- naših.književnika. I piscu se nemoćni da nadvladaju sudoni značajni nmpfomi opšte laganja, jezičko-stilska sred- jim iePaziEhG, dakle interes ovih redova čini da bi bilo binu (ili da poklekmnu dignuorijentacije naših postupaka, stva, mnoge druge osobine žza jue u službi ovog od velike koristi za rešava~ ta čela) koja BS u obliku JU“ hieli bismo da ukažemo na za koje je čuo, ili o njima ili onog dela. Zbog svega nje pitanja o kom je reč kad dustriskog kapitalizma vušila iedno norm:alno držanje možda čitao u nekoj oceni ili 1oga ovde bi neka stara, for- bi naši književnici uzeli Uu- n. njihove glave. NesrazmeY> i omladinaca | svakog.čove- 'prikazu. On bi hteo da: s iz- malistička teorija hnjiževno- češća u ovoj diskusiji — ma nost šnaga postajala je OČI. | majzad, pfema — istori- vesnim sfručnjaštvom sfi bila isto toliko deplašira- i samim iznošenjem sbpome- gledna i umetnost je umesto skim jnferesovanjima. Omo govori o delu, da ga retita na koliko je to i njena p- na na nastavu književnosti.a. tragičnih suđara svi Više OŠto prethodi »istotiskomž, Zo s mekor sigunnošću s upo- filma, istorija. književn onrla i objavljivanjem 5vojih pisivala__aznolike_ \JahsG je delo, fo je taj ili omaj {rebom ovih i onih termina. Slvari dakle treba postiviti pogleda na celo ovo bitamje. ovilenja, Sama Veh. u, progreg bila je načela, a prirodđ-

na rTeakojja je bila pobuniti še i rrotiv same bine. Brehfu ie izgleđalo da je jedina švet marksističko uskoro priklonio. Od tog trenutkak u niemu je ı.astupilo izvesno · harmonije su široki put jkompenzovanja stajao je olvoren pr ed njim.

Ali napotedo s tim u samo praskozorje njegovog,. dela odigrao se obračun koji je postao sudbinom njegovoš stvaralaštva: matrksizam. je učio da je sudbina samo metafizička nadgradnja, narkotik ko” otupljuje oštricu klasnog evolta i Breht je zaključio da se u današnje vteme ne može više govoniti. bez laži o velikim kanakter ima k"a i da ju osnovni cilj umetnosti da učini jasnim me hanizam koji je hiljadama podina predočavsan mašama kao fatalnost koja uništava tragične heroie. Breht ie tada poželeo da na svellost dana j»vuče suve, 'ealne od-

nose hkoji određuju tokove našeg (imušlva,; trebalo je Objasniti njihov uticaj na ži-

vot običnog čoveka i zauvek prekinuti sa tradicijom koja je pruipadala profeklom vremenu: sa Wmist'ifikacijom o heroju, tom proizvoljnom, lažnom i bezrazložnom kategorijom duha. Prvi rezultat te ideološke pobume bio je

Fridrih

moralne prirode: čovek. postaje rđav u određenim O-

kolnostima soeijalnog života ali se snago.. svoje volje

može uzdići do dobra. Breht je bio spreman da prizna pogstojanje đobra u čoveku problem je bio kake stvoitp društvo koje će priznati tu činjenicu. Doduše, to je više bilo večito pitanje koje muči pesnjka, nego ono koje zaokuplja' praktičnog sociologa ali Breht je i docnije uvek bio fina sinteza ta dva tipe ljudi.

Od trenutka kad se Breht priklonio mateijalističkom shvatanju istorije otpočeo je njegov direktan napad na postulale građanske osštetike o pozorištu. Istina u pilanju su bile više bitne premiše dramske umetnosti koje su znatno starije od građanškog

'diuštva i koje je formulisao

ioš Aristotel u svojoj Poetici, Suština, le estetike ješte da se pozorišna igra Za sniva pfte svega na principu iedinstva dram.ske akcije i na emotivnmosti drame. "Pa na čela Breht nije prihvatio, jer ie želeo.da dramskom altciiom. Koja efikasno evoluira, probud; u gledaocu obje fivTJ Svest O njegovom „sOp„Stvenon) "drama demohstira određenu ideju koja će gleđaoca učiniti svesnini i objektivnim kri.

Tičarom slanja.u' "društvu, pri 5 \čeciu U 7 smetšli atrislotelovški prinoejpi: emocije" su. bile prepreka za izazivanje

m nfalnih. reakcija,.n jedinslyen dramski tok sprečavao ga je da izvrši organizoyanje

mater;jala u'.vr] ı najefika"smijeg raščlanjavanja odre-

đene. ideje, Kao 3 Marlo on stavlja boli tičku *tvarmost u centar umetnosti · i * prokla>

ZA ~ VN. i Mak! POČ 40

Hebel:

ivot, Želeo je da.

· Ceng 30 din.

Brehtova obunag

muje nameru da u delo ulije totalnu snagu uticanja na intelekt kao i želju da razot. krije laži klasime umetnosli. Breht tako stvara antisentimentalno · pozorište i dramaturgiju koja izražava apsolutno nepoverenje prema individuumu. Njegove ličnosti nisu heroji, ako su i zadržale njihovu obrazinu ona je [vivolnog i e= Tfemernog karaktera, — i Io su mzcli ljudi koji gube egzistenciju u haosu.

Breht se obara | na princip tragedije po kom se čovek personiTfikuje kroz subjektiv no isapsolutne. Umesto toga Breht želi da naslika kolektivno: stanje u kome su he-" roii samo pionj u igri koja može da ima drukčija pravila i stedniji nastavak, On mehanizam koji

Vise

uprosćava

Bertold Brelt

.čoveka da' bi ga Učinio jasnijim, i u njegovom teatru fatalnost ima neko šuplje prazno značenje, ana= čenje sudbine koja bi se mo= (Naslavak na Šestoj atrani)

Vladimir Stamenković

pokreće

In memo ri nı

VOJA REHAR

Rehar je iz rata iznmeo ideale o novom društvu i ideje o wavoj ideologiji ko ja je izvršila smenu, ali je poneo sobom i podmukin grozmv!eu Iuberkniore, Odu levno je radom i sRmopregotom: pikao „e Kritike, e+ sede, polemike, sarađivao u nekolikim, istaknutim pero dičnim publikacijama. ph -Je jedno vreme | stalno sa rađivan u „Mumjizevpim novimama', azalosi, ruta eča ga je izmofdavla i korenila se sve dublje, dA ga najzad svlada i otrgne od nas.

Rehar je kao strasni privrženik ideji pravednog so ciJAHBtIĆkOg | društva dav KYaj doprinos. Njegovn slav

odlika bila je sto je po

We ku cenu Mrlio istini, pa bilo da mora proči kror *FPstoke olršaje, diskusije polemike. On se trndio da nasleđe klasika marksizma" „lenjinizma primeni onako Ko wam: Je vi porouće: kao rnhkov odstvo fa aa :BijuT Rulkhovođen napred nim muarksističkim idejamn, O{* Rehar de pre'galački i aktivno radjeo, bo reći e za prindeipijelnost, „idijalektički metod i istoriski ma{erijalizam, M tako "čivom radu KHehar je imao svojih istina | rnblnda, ali je njegov rnd, njegovo pi*uUs{yvo među nama ymailoe · iskren stimulans da se pre ' "brode vode dogmatizma i khonsakyiranih, oveštalih shvatanja, Dugotrajna agomila irbacila ga je im koloseka rađa i života, NjiegoYo je mmiranje odnosilo nie gove, fizičke moći 1 slabhilo

ı mjepovu khonkrčtn ; sHCkH AMUIVROMN. BRbHŠI