Književne novine

ĐER AMA .U Beogradu .| Karsko . SRyrsto Sarafey“,; Peograđiskim ve? ta lo pef

Kostovao:; alt bačkop aaa OIdktiv · Za

58, nekim sfvari Tepertoara, U pa.

ij : Zagrebu : mijera, „Nevidđljiye · Kari Bihalji Moro ži? ej kapije"

U Puli premijera : ve: devojke“ Nera Beogradsko „j Yvalo m PP . sko gledaj prilu u i SKoplj ?premijera, do beski odred",

IZLOŽB M U Be YAJAr „MI, a 3lić, Sava Riajloowić i dr, wa td su izlagali mlađi: vaian| Nedelju dana kas mičhu 'izložbu dva veterana | MKularević · Rratipa, Istovremeno n galeriji ina fialemeg:danu otvoYena, Je i velika" ixločba sa· vremene poljske. lik mefmosfi, O re w U Sarajevnm otvorena ?5 jz· ložba' ONLUBIHA ~ ra Zagrebački, slikar M. Ber= | buš izlagao u Beogradu . } U Koventriju ofvorema izlo· ba; savremenog :sSkog slikarstwa, : ·

RONOCERTI

U Beogradu gostovao vagre. bački dirigent M.cBašić ko. . BU je dirigovye-simfoni

orkestrom Doma JNA. - Održun leoneevt zagrebačkog: · pijaniste Đarka MKukića, ; M. Beogradu s nspehom iz-

vedepnn, „Misa Sdlemmi

Tig0% 0

|: Jetristikom i dugo.

! : · ; .

:*..

OPERA T BALET

JieogradsKkua, opera

Patviza „Don“ 'Rkiihota„ i time . otvorilm, ovogodišnju reviju . „Pozorišta macija*,

Zlata Čipiko peva

Melanija .

Trvakinia' :peštanske wpere

| RAZNO

' otputovao w Mosirevuw na fon

. U pismn preduzeću

kazalište

| {op novosadske

tea Sa : | _ b | e / i. i i

Uveo aj 'i

meslovalo bu. unarođino” | Đozorište Woje jena nama; izve~

Romada, sa, SVOg: re~

no ie n TBeograđir

kazališta, IZ BVOR

dram skog

„Dowitljijš.ope de Vega. P dramsko gos{oankevn, Ljubljam. išče gostuje maBeograđu, Zagrebu M. U Novom Nadu mače drame „Ne

čogradu otvorili izložbu Savić, slikar ĐĐ.

učenici I..

Kolarevića., "nije zajedsu olbvorila „1

jugosloven.

jakim.

5“, di-

Baranović

izvela, s

la Alidu n novosndskoi operi. . Bugarineović., stuje u „Hovanščini“ k

izvodi u Amversu.,

KO-. oja se

Paula Takač .gostovalm wu Zagrebu i na RHijeci. Pevala je w „'rubadnuru“.

VU MN,ođu veliki .uspehb „(iv spođe ministarke" w režiji fi. Wrefta. a ıl Pragu mspeh .Đundnm Maroja“ w režiji B. Mtupice.

Održana godišnja vWapština Udruženja likovnih umetniWhn Srbiie ; · Novela V. Đesnjee „.„»Pravda” objavljena u Ćeškoj, . Kompozitor M. Vukdragović

Karol,

pres sovjetskih kompozitora

. 44 sku .1904 godine šs ostatak Živo- „Jana, Aleksanvjer-plac" Emi utijara KoptaiĆ o .| · tn je“ proveo ru Parizu, 'Brstu | Alfreda Deblina i \Govekš 'bety oyheba, O IN. 2 5 ODN age . Cirihu. .Kađa je Umro, januara osobina" Roberta Mzila, · a Postignut sporazum. s#~ 1941 godine, bio 'je Xeć pisac Svet ' TzžojaoV" utićaj. ma frančuska ., wodnji jugoslovenskih i polj BKOg glasa. JOB zh Života Džems pi: međutim, ·bio..je .đaleko Mkib, i ingoslovenskih i Ce" Džojs · je: i 10. BnBali ~ U glabijl. Verovatno i zbog toga ških izdavača. BG aIZ JS To se naročito za šio metodi koje je Džojs pyime

pnaža kod nekih pretst vremene „smeričke' (Džon Dos.Pasos, Vil nem, kojima je DŽoj po mnogo čemu služio

Italijan Italo ZVvevo,

TU Beogradu i Zagrebu odrfane disknsije o odiukama Tiomisije m izradu zajedničkog pravopisa. va u. „Brat“ stvo Jedinstvo“ Mihail Kolohov maianvio svoju Dosetu MdMugoslaviji. O WU Pali. otvoreno pidnirsko

snažnim &#Wticajem „OV

cnja je Zvevov Bavest", koji je. mapisa dine, TI. neki austriski pisci iz prednacistički misu ostali

Grnogorski likovni mumeftnici održali modđišnja skupštinu Beograda :

ONI I:I18T

Danas samo doš starci, literarni istoričari, zatim oni koji vole da po privatnim i javnim bibliotekama prevrću srpske časopise iz POslednjih godina XIX i prvih #odina XX veka, a možda i radoznaliji sltudenji nase književnosti znaju za nekađa vrlo zapaženu književnu delatnost sremsko-karlovačkog profesora.

i edeljkovića. ~ . MaiSn Nedeljković rodio se 5-XI-1865 u Bremskoj kamenici. Posle završenih filozof'skih. studija u Gracu, postavljen ie 1885 2B. suplentia ns sremsko-karlovačkoj gimnaziji, gde je ostap sve đo 1926 kad je postao dirčk_+0 088 Trgovačke akademije (penzio- , nisan :1929, umro 24-X-1935), | | i, ia a r-deljković bavio se u mlađosti beikom 0 gođina kritikom kao Arad: |

- „Brankovog kola” i „Letopisa Matice Oe. Godine 1898 objavio je „Niz pripovedaka” u ve knjige, a 1899 roman „Prelom”. 0 Jovanu Skerliću se nije dopao „Pre4om"" sli je ranije pozitivno ocenio' „Niz priOBLAKA. Qu „Nizu pripovedaka”, od Kojih je polovina humorističkih, ima nekoliko a ista vešto obrađehih i' neobično čistim jezikom, tečno, gotovo nušićevski ispričanih: Bura u čaši “vode, Islorija jednog. špicla, Rvina . MKoevy, Takav”'{i' je: syet,, Tempora mutantur, ' Kako se „moj prijan „oženio. Neknd se ninogo

dopala, i njegova humoreska, „Moja druga.ma–

|-koje su, u svoje, 'Šnju ozbilinih čitalaca. ... ||

}

'iura”, objavljeta u:novosadskoj „Ziaštavi”. Ističu se zrelom kompozicijom i neke Nedelikovićeve novele na moklive ljudskih sudbina i vreme: svraćale ma sebe Dpa-

Neđeljković.. je pisao,i istoriske“ ; i ogleđe iz kulturne, problematike: Islam 1. "kultura, Arsehije Carnojević, Naša novija, be, -letristika, Rarlovački mir, Đurađ Branković, Smedđerevae, „vojvoda Stevan 'Supljikmc, ifd.. 'Stampao je'i udžbehik „Opšta geografija 743, gornje razrede”. Uza sav taj veliki posao, on . se vrlo aktivno. bavio politikom koja je' konačno i POVEO nad njegovim ranijim ževnim ambicijama. MONI a varčne Prvog, šVeiskog rata Nedeljković je bio u zatvorima, zbog svog otvorenog , antiaustriskog stava (Petrovaradin, Arad, Le-.. poglava) i, ii jnjermmaciji do 1918, datim član Narodnog vijeća u Zagrebu kdo, preisednik · Femsko-karlovačkog Narodnog veća, 019 do 1925:narodnj poslanik, posle čega S#' cao iz bolitićkog života. Skoro dva, de?

:njja bio je pretsednik Srpske. prayvoslayne. ·

Sremskim Karlovcima, vr-

U toku svog puta oko sveta Marfin Karol posetila ie Hemingveja. Njegovo boravište na Kubi retko ko posečuje, Okolo je vrt — dž gla u kojoj Hemingvej lovi: Na slici ga" vidimo pored Martin

Džojsov uticaj danas.

Tižems TDžoja' je mnmapustio 'Tr-

ni Džojsov poznanik, bio je pod

pisca, .Najbolje ogledalo ioša uti roman „Zenova

tog perioda imuni prćčrnim. DŽžojšo vom uticaju. To se najviše od.

ad : ozbiljno nije ni mogao rasprave, odgovor glasi:

baj ) lj&JU

bleme BVe{u. o

sa vinčesterkom u. ruci,

nosi na „Đeruđu“ od Flens Meni

„Berlin

avnikm šaliterature ijam T'oksov „Ulis“ kao uzi inačć lič-

njivao Ir svojim delima njima nisu ·bi}i· stani. Džojs je, štaviše, uprayo.od njih i primio me'tođ „unutrašnjeg: monologa". ' Zanimljivo je, iakođe, da je U ' Bngleskoj gotovo neprimetan u ticaj ovog velikog irskog pisća, TI dela Virdžinije Vulf i dela Doroti Ričardson, iako pisanš, teh: nikom . „umutrašnjeg monologa. nomaju .mhnogo zajedničkog sa delima OVog VOR savremenikhB. Dok su kriličari u TBimgleskoj ı danas umgvMdržljivi prema DŽžojsO

gvefu.

Og: irskog cenile n 1923 go-

4 (M Aki e. i nemačik nju,

šeći još nekoliko odborničkih funkcija, veza–

nih za karlovačku mitropoliju i pairijaršijui –

za srpsko aultonomuno školstvo. .-

Nedeljković, je imao | Beogradu. Prijateljevao je i sa Branislavoni Nušičem još od đačkih dama, kad su zajedno sludirali. u Gracu (Nušić pravo). Iako su sć znali decenijama, Nušić je posle rata, izgleda, sasvim zaboravio da je Neđeljković ı mla đim danima pisao humoreske.

„desilo se dvo: „o : | | „Nušić je, kao ređaktor „MHuniorističke bi blioteke” (izdanja „Nedelje”, štamparija Pav16 Gregorić), uvrstio u: jednu :žbirku šaljivih priča. humoresku „vina Rkry”, stavivši ime autora: Milan.-Andrić. On nije znao da je autor „Bvinć krvi” njegov: prijatelj Milan. Nedđeljković., Ta seć.zabuna, verovatno, odigrala,

ovako: Nušić. je negde našao „Evinu krv” s

otpisom Milan. Kao pripoveđač, NeđeljkoVić.ke uvek poOtpišiyao samo sa: Milan. Nušić se nijć setio. da. bi taj Milan mogao biti njegov stari đrug Nedeljković, Dopala mu se u spela, humoreska, koja je 1899 bila:orevedena i na nemački i slovački jezik. Ostaje pak nepoznato, šta je 'Nušića opredelilo da. tu pri'Šu pripiše baš'Milanu Midriću? Možda to, što je i Milan Andrić nekada bio novosadski književnik, saradnik „Letopisa”. · ” /

„Nedeljković se' naljutio i odmah jednini pismom Nnšićua.protestovao.protiv ovakve neobične povrede žButorskog prava i protiv, „prekrštavanja”. Na to srdifo pismo Nušić je prijatelju odgovorio duhovito i šeretski, jer

"primio sam" tvoje is: Karlovaca, Odgovaram, tiž., O Ia. Nisam fti,poslao.'po. sinu deset hiljađa dinara. 'To fi javljarn zato,'da ne bi ono dobro

Dragi Milane, Ak Pa PL : n ismo od: 30-VI-1930 ix

i simpatično dete obedio da je primio i DO- ; | | ONO RE Vai aA 'Novinama Srbskim svoju recenziju na. 'Viđakovićevog Ljubomira u Jelis i,ju-.

pio, ega . 2. Ja ostajem pri tome, da drić, jer najzad, brate, šeset i toliko godina nosiš ime · Milan Nedeljković, pa kakve si fajde video;od toga? Kamo sreće da sam ja e još mnogo ranije prčkrpstio, ali ja mislim

"da si tj Milan An-

tebe da nikad nijč dockan da čovek" | n, 6voiu sreću kovati. Mogu'fi ćak u poverć-

i.od nju reći da se i ja sam nosim mišlju, da s\0-

je ime promenim i:da se nazovem možds Najđorfer, Ha?imut, Faber ili ma kako bilo. | 3. Moram) Ji ovom prilikom ispoveđiji, štA

je to što me je odvelo u zabludu, te sam U”

NT centru Mroskya i Čivoran

ko “Miiza, projeketa. maketa, grafija, ,i posetilac može. detaljne posna.. sa” svim stilovim), vekovima primenjivani ma li riji damašnjeg SSSR-a... Jedna, OL sala muzeja, DPOSsVečena je i stvaralaštvu poznalog

Bovletskog arhitekte, akademika A. šuseva., i E: »/ i ı

Nagrade za najbolju · glumu. na televiziji

Ametička Akademija e, Šire · nje umetnosti i nauke'Dreko iclevizije dodeljuje svake..godine, nagradu „Jimi“ za najbolju glumu na televiziji, građe „EKmi“.za protekMm: godinu su Džek .Palans i. Kler 'ravor.

Glumica Kley Travor, koja .je već' dobila jednog »Oskara«e za, glamu tu {ilmu „Kej Largo“, pri ' „mila, je, sada, i nagradu. na, televiziji za ulogu gospođe Dođsvort „Dodsvortu“, je dobio nagred pretaciju glavne muške uloge u televizijskoj jednog boksera teške kategori. . je“. Nagrađu „KMKmi“ kao majbolji .,,

Jedam italijanski i jeđam nemački izdavač sproveli su u delu jeđnu veomase smelu zamisao ı iz dali več dva broja, revije .„Mvadrum"“,. Reč je. o jedmoj . nacionalnoj reviji u čijoj 86 redakciji nalaze najistakmutiji,naučnici i umbtnički, kritičari is TBivrope # SAD. Revija, ima 'infon« mativni, dđiskutativni.i stuđiozni karakter i tretira naročito pros

nije bio lak naročito kada se, imaju u viđu sva razmimoilaženja u shvatamjima i netrpeljivošt koja danas viada među umetnici ma i Kritičarima umetnosti, Pa ipak može se reći da su i izdava či i redakcija, poneti višim i. ljevima međurnarođne na, polju kulture gOtoOvo sesvim uspeli, druma“ postali su mesto susretanja i Hpoznavanja majvećih po. bomika i negovaoca savremenih umetnosti i našla, pravi: put immeđu Wbbjiektiv ne informacije-{. kritičarske. ten dencioznosti. Načeti.su najakiuel niji problemi, najznačajnije 'Hčnosti iz skore.prošlošti su. podvrgnute ispitivanju, pretstavljemi Bu novi umetnici i dat je širi pra gled zapaženijih

je postao dobar instrument ·međunarodne saradnie. Prve kritike koje su se pojavile u Tliterarnim časopisima povoljno Su 'oći mjegovu inicijativu na >zbližavenju i međusobnom upoznmava– istoričara umetnosti; čara i ' Mvrope i SAD

mnogo prijatelja u

I godine 1930 -

da: se brani Nušićev ~

čovek ispočetka pod .

· MAHA uxprevodu Stevana · Julinčeve knjige.2Vuk se:i Rasmije interesovao -

arhitek

7 < | ii

; e lakodi maketama . koje. pretsf{av. ovjeteku' arhitekturu, Pre" ·

kota, „foto. enijala dase u, a :kOJ

} erito

grafičkog”

Dobitnici ·ma-

ža, koje skupa treba" da a Džek, Palans u „Emi“ za, inter

đrami „Opelo za

ongresa Međunarodnog

inter” čestvovaće Bkoro svih zemalja sveta će pretstave na svojim njim: jezicima. pri

prva, sdzon&, Beogradske opere.. Naši ci-će Be pretstaviti publ

savremene umetnošti u Očigledno, ovai poduhvat

kojoj :će naslovnn ulogu

saradnje

Već „prvi brojevi „Kva-

pokazali da, je revija ·

publikacıija u Na taj način: „Kvadruam"

„Kvađrum“,. pozdravlia\i-

kritiumefmika. ramih. zemalja E i f i |, LO Glava. pronađena u

činio pogrešku, misleći da je ono..Andrićeva,

a ne. tvoja priča. Priča. je lepa i. duhovita..i, · prema tome, nikad mine bi ni na kraj. pa meti moglo pasti da je tvoja. Ho, sad ćeš i „sam razumeti, kako..je. do pogreškhe došlo, 4. Ta poipuno, shvatam tvoju. srdžbu .j. slo . jim i sam ba stanovištu da.:bi mi mlađi knii-.

ževnici trebalo i među „sobom da se održa” vamo i štitimo. „Ja ti čak.đdajem .reč, da, ću, se starati da dobiješ onu sumu kao ofštetu, kako bi đovršio tvoju trospratnu kuću koju.si od književnih honorara nazidao. I ja sam svoju dovršio (samo. nešto malo” prokisava),. ba „je pravo da i ti svoju dovršiš. e a

” 5. Ovom prilikom mogao :bih fi: čak učiniti

jedan konkretan predlog. Šta: misliš: kake :bi

Mao

bilo da mi, mlađi književnici sazovenio. jedan · .

džić izrekao o nekom piscon. ili delu. Prvo, der šu Vukovi sudovi najčešće veoma:tačni, i, dru 'go, jer nas Vukovo mišljenje interesuje samo po sebi bež obzira, đa, li. je: tačno ili. ne, Ovde hoćemo da ukažemo na .jedan takav sud, koji

· je,i tačan i karakterističan, sa- Vuka, a ·koji „dosada nije-pao u oči. Radi se o Vukovoj o06~

ni jednog od najvažnijih dela Pavla Jalinca,.

Muk se, kako izgleda, nije- posebno interesovao. za Julinoca. U njegovoj, prepisci, nap}imer, ne spominju se.ni Julinac ni njegova,dela, a ni materijal koji Ljubomir Stojanović koristi u svojoj monografiji o Vuku ništa ne beleži o ovom našem knjižeynom radniku. · Pa ipak, Vuk je jeđnom, prilikom na ve” oma vidnom mestu izrekao o Julinacu vrlo la-

'skav i tačan suđ. To je bio sudo jednom.de-

lu lepe književnošti i Vuk ga je izneo' u jc

dinoj svojoj, književnoj kritici, u prvoj kriti-

ci ove vrste kod nas. a Objavljajući 1817 godine

40 we. ie

u Davidovičevim

mu, Vuk se upustio u jedan posao kojim se ranije nije bavio. Pisao je kritiku na jeda,

roman:·i pisao-ju je kao-kopjiževnu, ne. kao je~..

zičku 'kritiku, On je:u njoj bio, ili bar se ttn-

'dio da buđe'u vođama ima, nivou.lepe knji-

„Ovaj. film "= prema, Rošelinjje. tmnmju je Vinoba Bavyen, vođa bu„ voj koncepciji. — biće sastayljeh dd jedanaeBt ilmovanih reporta~

| Roselini,u Bombaju

današnji“život Indije. Film će se snimati u Bombaju, Kašmiru, Asamu, Bengalu, Madragu i, dru-

rilikom poslednjeg „zaseđanja

ta za pozorište u Beogradu, Na ovom: stalnom festivalu dnamiske, operske i baletske umbetnosti upozorišne grupe iz

Prvu pretstavu u Pozorištu na cija, kome će ovb biti ujčdno i izvešće · umetnici

Bneovom opečerom „Dom'JcCihot“ u

ti. Miroslay Čangalović. Balet beo gradske opere prikazaće takođe, u okviru baletskih-pretstava, Bar tokovog „Čudesmog mandarina“,

~ |

i OK

»izg

»: diBtičk &, Došcaft, za, poklanjanje zemlje. Baven ide pešice Do Indiji savetujuči posednike zemlje da jednu šestinu poklone onima koji je vremaju. .Ali Rošelini još nije dohio odgovor od Bavem

Jozik filma mneće biti 'ćd gtven. Dijalozi će se voditi ma sedam indjskih jesikš,

Opere po delima Molijera, Gogolja i Garsija Lorke

džina i

„Krležine

virtuozite la. tako

ma,

· U toku ove gođinme više pozo: rišnih „kuća u Nemačkoj, Autri ji i Bvajcanskoj najavilo je nekoliko veoma interesantnih oper Ekih premijera, "To će pretežno biti opere kojima su za Mibreto poslužila klasična, i savremena dela svetske dramske litermliure, _ U toku ovogođišmjeg Salcburš, kog: festivala prvi put će biti izvedđena, 'opera „Bkola, ža žene“ od. kompozitora Rolfa ·lbermana, koja je rađena, po istoimenoi Molijerovoj, komeđiji, ·Opera, u štutgartu đaće' maja meseca „ove godine premijeru „Revizora", komičan komad u pot činova od Vernera MEka, koja je' ustvari muzička „ađaptacija dela · poznatog ruskog klasika, Nova, opera u Kelnu biće isko ro otvorema, „operom „Krvave 'Bvađbe" MWompozitora Volfanga Portnera, koji je zaxlibreto ·u-

BhkoOm bla ljeća“, u govoreći

nimlJiv

komstatuj

djelo da ko, nego

ljudski i kao Što

najbeznačajnijih vidova čovekove delatnosti", Sem toga izmošl svoje mišljenje da bi jedna anke ta o modernoj poeziji dala, po” mazne rezultate zbog toga što „sa

temati'

" ČOBće pajsta stv iva živOtnih: tokova našeg i

Bime Vučetić je u svom napisu

puha" panegirički analizirao te Etihove. On. na jeđnom mestu ka že: „Ljepota ovih balada upravo je u Wfilskom obilju, u stilskom

što je Kkrož vjetrometnoj tački, Bnjen kao s mlinskim kamenovi izvana, koji evropski. narod, i,, iznutra, feuđalnim oklopom,

nak „'alijanska poezija XX stopravce novije italijanske poezije,

jim pesnicima, Preveđen. je' zaesej italijanskog witiča Fa, Giuseppa Petronia „Glas za modernu kritiku“. Midhat Begić u svom članku „Među knjigama kritike 1956“ zadđržao.se ma kriti. kama Vučetićevim, Milačićevim i Payletićevim,

može .biti da se stvaraju samo anestetski sudovi: velik, snažan, značajan... Nije 'bimo reći ža kom

brnog olujno, romboiđino, uvijek

Be čini stvar hirovitog ljudskog

ya P6pAAar M Pt e

rage broj 8.

kovnih,spoinenika:

. ha 1908

te ,poezija naj

ičnog čoveka“. Revnim

balade Petrice Korem-

d | na na 'Dugom Otoku, · tu, 5 kojim je propjeva · NJ VO MA, MR NLO

gusto istina o' narodu, „ stoljeća, na našoj bio pritijetuđinom kao malo u *panontu“, Joja Ricov ima čla / kome je prikazao razne ; : 6, .ko Đurović, o pojedinim 'istaknuti- |

teriju umetnosti.”

|J. zaključku Begić e da "cilj. kritike. ne

je dobro, lijepo i veli

možda zelenkasto, sre- wevljeno delo je nov. domet

umjetnički izazetno. A prujući i _povezujući pojava. umjetnika. nam

naglašava. đa „Caroyanov 'knjižey ·' nl rad nije niBta drugo, nego rad

8:48 | l | -. • vom ebtvafralaMivu u SAD, napo. ; Po%e :% .. _% ŽO n j po j POM a i *. o lej s... 0 :; a izgradnji vlastitoga Svi, i pet u „La a vani bič j Poni pravi S Tžemasn Roselinijev film eo Hndiji Na uvođnom mestu je objavljen određivanju svojeg mjesta u nje %s a BI ni alole bela ilađelfigkih «. ises a. ı Save : članak nedavno preminulog pu- mu. Ono, što SaroyanOvim djeli 0 sio ar Ž e Bo. adobe i , i Ks bliciste Voje Rehara „Quo vadis, ma daje posebnu draž.ivrijedde Piek. DHRGOa M kae :G dana, italijanski Ye gim. mea&tima, a glumci 'će biti ars poetica?" U tom svom članku nost, ne smijemo tražiti u usko ORO Za UO So jni Sti , t obični prolaznici u gradovima i MRehar je immeo tvrdnju da je literarnoj strani njegova stvara. i : „SN svoga. snimatelja. "Alda Tantija, ur&eljaci 8a polja. Zasad je pozna- „poezija danas ne.šamo najnepo'«nja, Yeć u orlginalnosti njegove SO OCE Bonibaj i počeo je da sanimafilm to ime samo jednog glumca, ali pularniji od evih. književnih TO- ličnosti i naročitosti svijeta, onak ji Tuske LOGIN ; ni on nije, profesionalac, U bi- dova, već i jedan od društveno vog, kakvim ga vidi i shvaća ta

ličnost“ O obrađi wanosređnjeve - 3 Padrna: pišu Ivo Petricioli i Tomislav Marasović. Julije Grabovac ima članak „Split u narodnom pokretu protiv Kue9083“. Ma kraju je objavljen 'napis. Ćire..Čulića „Requiem knji krađama Krune OQuuiena", Iao likovni prilozi dali su detalji Preromaničkog plateja iz Zadra i: Preromaničkog 'savkofaga u.cFkvi .#V.,Domata u Zevdru i crtež. rekonstrukcije. SV. ·Pelegri.

? i W 4 - - • »Savremenik« broj? Prozu „Pomen“ sm tematikom iz Tata objavio jč Beno'Zupančić, Desimir „Blagojević je štampao stihove „iz svoje Četvrte antate „Glasovi bevumnih i mudrih“, Pa sme imaju još.i Slavko Vukosav. · ljević, Slobodan, Marković, Žan. ladimir Živančević -| Pavle Popović. Branko Uzelac je dao pripovetku „Bezdesetčetiri polja: -— crna i bela", U svome članku „O istini umetmičkog dela“ Ivan Lerik ıaspravlja o kri-

ite O. Deoniđu Leonn vu piše Milivoje Jovanović, opšir no analizirajuči pojčdina Leonov ljeva. dela. „Savremeno mnogoli. košću problema i ·usavršenošću atilskog i jezičkog .izraza,, dubo« humanošću teza kojima odra, 'žava stvarnost 'socijalizma, Leo.

istoriji ruske književnosti, Izmi-

j psihološki realizam Dostojevskog sa moral. nim podtekstom 'olstoja a oba

RM zeo istoimeno Tvorkino delo. Na i'istoriskog iznenađenja, tako i sm, vrelom ljubavlju i verom u prikažu Pestivalu opere. XX veka u Du- sšsvakho'uspjelo djelo je Svečani čoveka, uvek se rožipinjućHidba isburgu izvešće se i opera „Raz. tremutak njegova opstanka. SaV hom naroda, ono je sinteza naj. bojnici“- rađena po Bilerovoj dra zadatak je u kritičkom obasja- boljeg u njemu i. njegovoj kul-

mi. „WP nju toša trenutka“, .. turi,“ ; Nar 0 U ovom broju 'je sproveđena ” U rubrici „Književni pregled" | anketa pod nazivom „šta je mo- Wiloš' Bjelić je u napisu „U,sle-

pozitora Janačeka u izvođenju Berlinske komične opere. U Po zorištu nacija će se pretstaviti i nemačko · pozorište „Baušpilhaus“ iz Bohuma „Prosjačkom operom" od kompozitora Kurta Vajla. Pirancuski umetnici će izvesti dve savremene.operđ, a baletska trupa iz Vupertala nastupiće sa još jedmim delom ” kompozitora Bele ·Bartoka „Muzika za Selestu, gadače i uđaraljke“. Zasanmd

institu-

Vukašina.

i dava muater-

nih

derno i gdje ga vidite?“ U anke

zistenciju, pronalazio. poricanje · sebe samoga i svoje želje, za životom". Hto Trifković 'je prikazao knjigu

Pođ naslovom „Obrambena kiša“ Miodrag, Ašanin .prilnazuje abirku štihova Stanislava Šimića i tvvdi da „Ova poezija ima šVvojih stvar dyaži,guptilnih čitavi postupak ima svoju .neizvjesnu svrhu

Hotom je u njemu

Ri „Gnjev i pijjev“ i 'kaž

Mićunovića. „Stvari“.

potsticaji da &e 1Y telektwalniji 'boe manentni lj: T,eovac je mri. ka Risftiča

evokacija, a

i· razloge“. Luka

, pim 'oknima besmisla“ kritikovao

'komičar na. američkoj. televizijđi „ p_ SOM aMa ai Ca ti učestvuju Pavle Stefanović, roman Radomira Konstantihovića đobio je Sid Sibar, a kao najbo~ y Pozovište: naci a GA stalan # Jakov Gotovac, Dragan M. Jere- „Mišolovka“. Bjetić je vaikliučuljem kompozitoru muzike za tele |] mić, Bšime Vučetić, Jovan Hristić, , juči'ukazao đa, u „Mišolovci“ od viziju ista, nagrađa, je dodeljena « : ya tadil Hadžić, čedo Prica, .Mili- jezgroyvitih,. odblesaka poezije i Leonandu Bernštajnu. festival seenskih umetnosti. ra eda ajetima Po ato: OSa či e CiBbgio -haidi ! Nl :- ; e ve O- sti ma” koje se moglo naidj u

e a; e 3 + : % ; rima" dat je prikaz Voje Re- j s" nije-..os Po-

|| dd NS „proleća . „pozorištu koji naročito OU Dega ZbOE hara Ma kadfigu OCuričicoK pi- ove ip S O oo pano pab |

. i wi rnar“ u Parizu će. se. Bkorog autorovog ju · * s6a · Natanijela · Hotoma" „Ku- e fantazije koja boi -

svečano otvoriti Pozorište na- Od drugih pretstava najveće in ća sa seđam _zabata". Rebar e, O aRoa e o ičmi

»Kvadrum&« cija. Odluka o,osnivanju ove in- terešovanje pobuđuje „Mala mu- ukazuje ma sledeće: „Umesto ROSI SuBblne ČOVEKA Ba-Se ternacionalne, scene, doneta je dram lisica“, opera od českog kom da u biću ostvaruje svoju eBK- maji“. Rađojica 'autović piše: o

zbirci stihova Stamislava šimića njev že'da „ona hi. je: uzor, već sama :jeđan iniclja- · torski pokušaj đa se mađe — | •— mov, inizra za per revolt“. ·Slavkiko žao . pesme Mar„Nox, microcosmica“., On tvrđi: da 'Riistić nema „suptil nosti da Khu}tiviše slrommo i pesnički.superiomo svoje ja u ži-

umetni= se „jOŠ sasvim pouzdano me zna, Pavlović govori :o zbirci stihova + i i ici Ma- ali postoji velika verovatnoća da Velimira Lukića „Leto“ ka, ce- O at O O Ra ı će u Pariz doputovati i jedna ba- rebralnoj poeziji. Krsto špoljar da se približi i integralno oseti tumači letska trupa iz Indjje. j je dao „nekoliko refleksija uzž „lindske „jasnoće ili „nejasnoće Najveća draž ove nove institu- Kombolovu „„Antologihi movije '=melosfi, mute i lepnte. Za.njoecije, kao što se vidi, biće reper- hrvatske lirike“. U prikazu.koji ea, koji je to više pokazao U &VO tor saštavljen pretežiO od dela je nazvao „Izvor vođe pilo" Hu- .ijm esejima; oblasti poevije:ostasavremenih autora. o. hein Tahmiščić, piše pohvalno o le sm samo sazmate, ali ne i do.

zbirci pesama Grigom Viteza ~ 1 mas)

miranja i

koji kazani i nemački

i „ću prozu

Aća ŠOopov

Gvatemali, iz doba starih Indijanaca

.Kongres đa se sporazumcemo o redu umiranja, kako bi mogli jedan o drugima.nmapisali nekrologe, jer, kako je danas vreme, ako mi sami tu brigu ne zbrinemo, ovi što će ostati iza:mnas, neče stići ni našu smrt da zabeleže.

MEČ et OOU IE O PB. INHŠIČGI

'Beograd, 3-VJI-1930.

„Inače, Nedeljković nije u ono doba ridao „trospratnu” kuću, još manje od dobijenih honorara. A '„mlađosi” ove dvojice književni·ka izgledala je onđa ovako: Nušiću je bilo GG a Neđeljkoviću 65: godina? · ~ E | Sam Nušić je posle jednom belčškom loJalno ispravio svoju grešku, CAO

pij" Ante Kovač

udinen.

skog Lafontena ili- Valtera. Skota da je obra-

đi. Vuk je tu, naravno, mislio na nemačkog'

romansijera. Avgusta afontećna '(1758—851),

Ba kojim je (kao i sa Valterom Skotom) svo-'

jevremeno poređen naš Vidaković. I.ovdđe, ui'vi je Dositej. Ob

recenziji na LJUBOMIRA U JELISITUMU, :Bde je'tome naročito bilo mesto, Muk ije pro: „govorio nekoliko reči.o romiknu: Koristeći se manje više Ropitavovim.znaijem, Vuk tu spo„minje 'Fildinga, Sičena, POMA DŽONSA i .TRISTRAMA ŠENDIJA ON Vidakoviča sa· vetuje “đa, čita ove “i slične #omane i da se uči od ovih siranih romansijčća, p& sd 'Osvrće ·i na jedan naš roman, na prvp delo tog rdđa u našoj literaturi. „Već ima: oko 40' godina kako smo oćeli Sybski pisati”: kaže Vi 'na jednom mesi: u samom. „cenzije. Na koji je to đatam.. je ovde pišao Mfitiku na rom :pre valjalo pozvati na početak Iepe'kr Š mosti ma” našam 'jeziku. I- wbilja, BA M .1817 godine, kada je Vuk pisao retengiju, od bije četrdeset godina, dobija se 1776 ii 1177. godina, a tih je godina izišlo na našem jegiku pryo ipdanje poznatog: Marmontelovog "TO. 'mana VEKLIZAR ii prevođu 'ĐPayila, yofinea, 29 -.. Za Vuka je, dakle, Juliac Bio rodonačel. nik srpske umetničke Kmjiževnhosti, J

na: fd bd Oea

Žževnosti: Roman je i inače: privlačio Vukova. ž

pažnju..Do tog vremena on'je pored VMidakowićevih: romana upoznao, Fenelonovog · TELEŽivkovića, kao i

za ovaj književni rod đajući u DANICI GRA-

u Šš ura.

·umetničke,litenatura, i. Al, nije li #0žda, ovo:

TLDOEI - hog drugog našća pisca iz tog vre RC žda je Vuk četrđeset godina shvafao u širew,

„Prepelica”. Još' su: prikazane pe sme čede Price „Zavičaj krvi“, proza Blagoja Ivanova „Seđam u-_

„Intime“,. nane u Beogradu Lazar Trifuno„vić-:raspravlja o savremenoj šrpMulpturi. Na kraju su pri meki i

sche Literat

- or · . »Mogućnosti« broj.1 Nikola Disopra objavio je ove„Poljupci". dok su pes mama zastupljeni ; i Nađa Knopp-1lveljić. Pripovetku „U magli" ima Desnn ka' Popović-Dor,fejeva U. rubyi-

... Srđačno te i bratski pozdravlja uvek tvoj

| završnu reč {e polemike, Vu

ceb i OE. O —— 0 tanje narodnog il "Za istotiju naše' književnosti od. dvosira-- ĐU ZA:KBP SRPSKI ROMAN, i tražeći srp> Rog je interesa svaki sud koji,je Vuk Kara- }

” je počeo Koliko je mano. t

"niše' pređsav

. stihovi ·Laze · Lazića Povođom izložbe, odr-

italijanski ča"episi časopis „Neue Deut-, ar , x .o.N

1% ambicija. iz smnania,

m per

ička retoriku,

me „spiritns

suviše šuUperiOPnom flat wbi

Vesna: 'Patru

Felneijlama pojmovn koji mas

· smislu? Moglo bi se pomisliti na đve lično·Ssti: na Orfelina i Dositeja!) Prvoga treba bodmah odbaciti. Njegov rad se vremenski ne podudara sa datutom na koji Vuk ukazuje u recenziji. Ođ prvog Orfelinovog štimpanog dela PLAĆA SERBIJE (1761) i SLAVENO-

SERBSINROG"' MAGAZINA (1768), gde su izne--

te Orfelinove „deje o jeziku, Vuka je delilo preko pola veka. On se dakle, nije O ROWKo pre-. variti za čilavih deset i više godina. Ostaje još da rešimo pilanje nijc li Vuk'o recenziji mislio ma neku:od prvih, Dositejčvih knjiga? Nije, i to sigurno nije. Vuk.je u ovoj polemiici sa Vidakovićem., o, Dositeju zasebno govo| ja: On je, — odmah ćemo videfi — i ovde, tao i na drugim {akvim mestima gde određuje početke haše književnosti, vrlo prećizam. · On 'sć sprema da napiše svoju recenziju, na Vidakovićevog Ljubomira u toku rada na RJEOČNIKU. Kađa je 1818 godine RJBCNIK izišao, polemika sa Vidakovićevn 'bližila se :kraju i Vuk je u predgovoru RJECNIKA dao ' pisao književnu kritiku: on ADM BMR | ) i slavenosrpskog jezika, i „kao prvog pisca koji je pražktičho (kazao na potrebu. da-seupiše narodnim jezikomi nedvo” ya je istakao Dositeja i ono. šio. je. DotejJ O tome pisao u.prvom de :vO VOTA T-PRIKLJUČENI A 70r adtik „~ kaže Vuk u pređgovoru RJECNIKA ." prrađović kazao :da'ifPeba pisati" "ikom kao što narod govori,.i sam čeo Ki ako isa.ti.. Za, njim Su pošli mnogi učeni Srbiji i o. SOOOE _odina napishli ražlične knjige”, a Vuk je„.dakle, polpuno precizan. Kad * Mi JE: E, T precizan. Kad še ika o ideji uvođenja narodmog jezika' u. knji+ Boro on. ističe Dositeja;a kada se radi 0” 10 VagLm Ičpe književnosti. na. ·grpskom jezina Juhnea Fomanu kod nas, onda on misli Baba a... tačno računa đaiume. Ideja 0? Ua ww om jezikm stira je 35 godđina::od pojae Dositejevog OI (1783) do: 1818, kada · LedSevor RJEOCNIKMU.: mage slican. lepa književnost na srpskom Vi već,

S OUP „od. 1776 godine, kada se pojavilo. Yitičev RBNVOAAJN delo maše l)Hsiera{ure, Ju-. LIZAR prevod Marmotiteldvog: romana VE

Srpskim:

ae Vukova suđa tačna su i održala Bat „danas, Prvi, o: Dositeju davno. je ia Dnu · indirektni :suđ o:Paylu Julincu :VRUZARU dosada nije bio zapažen.

i NR M 7 Mašorad:

Pavić

UC AS

a Lat, Sede pa E

_ u jednom pismu pretsedniku DTU-.. BiyeBnočti Više 18457 Prvi Gbpski spiiteja; jli Orfelin ili drugi koji mu

bio on a

...

Življene. a još manje je magslućivan i oštvarjo niFhhnove nove lepo, te". Tjeovac' je brika»ao'i zbibku stihova. Vaska, Pope ...Nepočin-p0b; lie". T,„eovac ističe da. Popine pa sme „nisu takve da ih možemo · osetiti Neo. šnažnay sugestivna | prefinjenn delm,. đa, premožćnig literatum koja je samo iznikl iz vrline koja se. mhziva ticus, iz talenta i iz, shvatnnja đa je duh apsolutan u OnOsmislu · vu, T,eovač zaključuje, da „Popa svome DOoefPlkom 'svetm („nije mogzno: dati isftinehog..patničkog: život čaveka, pesnikn. prirođe..nepo s=nmo od jeke intelektnalističkih igara nh

Wez posrednvanja. pesnikovog, Samim · «vojim .načemjem, „užasava–

či „OsvPti” Antun Šoljan piše o ju“, . TT „Pozorišnom pregledu“ WM illiamu Sarovnnu povodom 'pre Stan!slav Bajić govori o prefstfmnvoa · „Rock... Wagrama". Boljan ; :č

vi Bekspirovog komada „Magbet“