Književne novine
are
š
' i
Kađa bi neko p t "Njemačku s namjerom da istočne i zapa — kao u đuhu.
0580 ma put 5 određeno”n u gradovima dne zone ove dječje igre sja
se- srđdim:na:tee razdvoje-
čivo „mođernističke test,
. stave” dobrih.
ne zemlje otkrije neke isklju ) 0 1 arske šehZaCc1Je, ; njegova 'se očekivanja ne bi ispunila.,.N| – nističkih. eksperimenata oka– kvyih je uoštalom bilo, i kod. njih i kod nas već i brije tri desetak modibma, ima tamo i aanaš, možda samo heznatno mođifikovanih, no. famo ih ne smatraju. ni otkrovenjem ·ni posljednjom riječi, Ipak ima nesto mno8šo imbresivnije što se može otkriti u teatrima Njemačke, To su dobre pretVe ih scenskih djela & JOB usavPšenijom pozorničkom tehnikom mo što je bila u doba između dva rata, Rotacionih i pomičnih Po-. zornica. podijeljenih na &egmente, s većim i manjim bro
padalištima, s mogućnošću izgradnje čitavih scenskih
Elika na stražnjoj ili bočnoj pozornici, 'ili ispod vazine pozormice, sve te naprave Dpo&tojale su već i priže, Ni hidvaulička: postrojenja za po-
kretanje čitavog· tog pozorničkog aparata misu nešto Đovo, Uostalom svakakvih Tozorničkih čuda 'i čavolija
bilo je: već.i u srednjem vijeku, u ·.doba' prikazivanja misterija i alegorija.· Pogotovu je barokni, teatar zZzigp= banom, fantazijom razgranao čitavu Dozofnička Wmašinerjju. Svojom Ttsaianstvenošću >. naše cdamašnje pozorišne pojmove naivhom i primitivmom! — Postizava18a je ta ma-– šimerila, u teatvu seadammac-
stog stoljeća vanredne iluzio-
mističke efekte, koji šu naturalističkom teattu potpuno zedostainli, a medđostaju #Uu i danas tamo gdje se natura lizam puritajio zakamuflitan miDokrifnini DPDOJmovina O ırea lizmu.
iezušlovno 1690 u. 046 nemi tealvu to su izmedu osla loga elektrotehničke instala“ cije kao izvor ne samo svjet losnih: ve · opcih. scenskih efekata: vizuelnih i akustičWih. Današnja ıtehhička,apša+ waaluva pozornice nme?n)ja, avirhu, đa' se. pomoću je bostizava ma sceni naturalistički iluz;ohizam,.Ona bi,u stvari bre bala samo. da hontrapunkfarnim sklađom bojača ujčlničko djelovanje žive riječi pn 5GGH, i. }
Ta savremena iehnika pozu nice može da bude mon tiana sambu savremeno izgrađenu božorhicu na kojoj je arhitektohski predviđena ugradnja čitave Ic apara-
ture l | | jeplinska državna. .opeva (Uriter đen „Lindet) u OCE nom sektoru grada, Cc a mmelja obnhovijena, u i novo sagrađena, Jed ie : mnogih: dokaza kako se a? pi tekti wjemačkih modđerni 1 tentara-s potpunim tažun;ijčanjem odnose prema savre-
veenim, umjetničkim potreba...
'raj cpetni teatar
a scene. | ada “u veđ · građevina 5 najluksuznijom . unu'd rnjom avhitektutom prostorija na
uujjenjeni iblic, i S najPLOD SRNRUE : tehničkcim opremom pozornice.
| Jedan veliki đramski teatar u istočnom sektoru Berlipa (Volksbuhne) i jedan zapadnom (Schillertheater). u ratu Yazoremi, prednjače sa da svojim fehnički najsavrćmenije opremljenim pogarol cama i udobnom i · SISE Šo ljepotom svojih Bled 5 šta. Razlika između njih Državne opere jest u tom, što ie kod Opere sačuviu star] štl vanjske „arhitekture iž doba njenog osnutika pije 200 godina, ba-je prenia nje-
a usklađen i štil gledališta,– O
ajea i ostalih prostorija ža publiku,
dok su obe dramske: :
menosi
kuće izgrađeme u” dosljednon: škladu sa Bvojom mode „100; pozolničon, ,
i Ipak se među tim DOzoi~
šnim zgradama rnodeynog, ali, 8 obzirom „ma ·wjihove
uokvirene Rutijasle Đogo nice, konvencionalno stila ističe Državna opera u Ham=burgu. 'U tehničkim prednostima njene pozornice nema
'nekih većih razlika od ošta-
lih. mođernih teatara “ednakog kapaciteta, · Njena ' je atraktivnost u špnomosti umutarnje arhitekture, MKižeowi njenih balkona lebde" u elegahtnim linijama pJbut vazdušnih"lađa iznad bpapkeim, „Oni sa strane dopiii do bjizine same pozornice, ižazivaju divljenje. modernoj gr đevnoj tehnici, ali ujedn» uli jevaju respekt ne sam9 Onima koji šu šjeli u njihove udobne fotelje, več i onima koji sjede ispod njih.
U Kelnu se gradi nova Opera. Njena neobična vanjština, koja je već gotova, predmet je i šaljivih primjedbi: prozvali su je »8'rob heznanog upravnika«. Njena unutrašnjost, koja bi imala da bude gotova do maja, biće i u tehničkom pogledu besumnje' najsavremenija,
Bet ĐBueht;
Isfi avhitekt, prof, Gerhaue Veber, koji je sagrađio novu tamlburšku, Operu, poštavio je OVe sezope novi ekord smjonosti i ihventivnosti iz_ gradnjom, novož Narodnog teatra u Manheimi, gradu gdje su drame Pridrika ilera doživliavale svoje prve izvedbe, Svojom. koncepciom) Tfoftalitarniošti gledališta ž pozornice uspjelo' je: ahitekfu da .fvovi uistinu Wwajfantastičniju pozorišnu ·sra>
devinu Njemačke. —x Dvije pozovnice i dva „-auditoriia
mašla su se ovdje. pod.jednim krovom: Opera i Drama,
Duh antiluzionizma i #-
tikamuflaže, koji u izvedba-
ma provođe mnogi. savrene~
ni reditelji, a koji je — između ostalih. — i Bertold Breht razradio teoreiski i
provodio u praksi, došao je ovdje do izražaja i u izgradnji . same pozorišne zgrađe. Ovdje se đakle u duhu tih ideja pošlo do posljednjih konsekvemcija. Staklo neožbukani beton, šublja cigla, gole. sijalice u predvorju, a u gledalištu svijetla drvena oplata i diskretno crvenilo fotelja. U Operi balkoni od armiranog belona kao ji u Hamburgu, a u Drami amfifeatralna uzvisina, parketa,
"U opermoj i u dramskrj'
dvorani, kao i =: 'hamburškoj Državnoj operi — a 1 u mno
gum drugim, modernim tea
trima — .mohtiran je reguiafor .za ragvjelu „u pozadini gledališta. Sagrađene su dvi_
je kabine, međusobno i odkledališta odvojene stakiom.,
čedna je od tih kabina reliteljeva, a druga šefa rasvje-
vrafiti'i akustički montirani
Nova epera u Kelnu
te.. Da bi se preistava mogla.
Z4BELEŠKE S PUTA
O —
nemaćkih pororišla
hu u. njima pvučnici Njihov zvuk, dakako, me dopire u gledalište,
·Međusobno, su obe.kabine
povezane telefonom, a 8, Do4 zornicom radiofohski, Tako redatelj može da razgovara 5 inspicijentom i sa. vojim ašistentima, a šef Tasvjet: sa SO '· potnioćnicima poraz= mještenim kod vazličitih apa-
rata na pozornici, „iznad i ispod: požornice, 'Pozornića maenhelmskog
obernog featra' šiPoka je 98 a duboka 23 mefra. Rasvjet na postrojenja pretstavlijaju posljednja. đosštipnuća pPozopničke elektrotehnike s nmajbrobranijim rasvjefmimn alba ratima, sa: zVučnim 'kojnornma i svestranim mogućnostima projekcija. | M
Kapacitet gledališta dvami= skog teatra je za bloviću manji od opoernog. On aa samo 600 stainih'sjedala, ali se može '-— rrema VPSi inšcenacije — proširiti wam "oš 206 sjedđala,. · i
U tome i žesL prava' altısh* Vnost. Ovog. leafra Što zu je pozornica apsolutno mobilna. 'ime je ostvaren davni san ·editelja, kojima su:oduvijek smetala . ogranjč i okviri pozornice i ona vamba. koja nije samo sihnbo! već i stvarno unosila ,pod ljenost - između pozornics i publike. Ovdje ie srhitekfu uspjelo. da stvori jednoprostormi featar, gdje' gledalište i bozotnica sačinjavaju nedjelivu '“cjelmnu. Ovdje se glumci hreću između gledalaca, Jep je.stai princip simultane pozornice kao i a,Tičke amfiteatralne pozomice, koji je u modđernorfn tea tru s uspjehom Yelo”rstrni520 Maks Rajnhavd, oživljen dosljedno i sa savpemenitn t*hničkim | pomoćnim sredsžtvima. Ovo kretanje giu:na– ca, među bullikom pbktdvilo Je adekvatne vahbtjeve i na izgradnju gledališta, Ta bi gledalac mošaotda pra{i· cen ska 'akciju prema njenoj lokaciji, izgrađene su pomižine stolice, , Savršena , altustika dvorane omoščućuje, scehnsko agitanje ma BVim jenim fačkama ,bez opasnosti ·-da će se i jedna uiječ izgubiti,
Ideja ovako, konsekvenkno simultane, a uieđno j S1optčke i sinakustične pozopbice, nije mova! hova'je jena realipacija. „Arhitekti. Valter Gropius, MK. :Mobolij-Nađ. Par kaš-Molnax' drugi bavili, su se tim mroblemifjgn u 9odinama nakon. Prvog. svjefskaograta, u doba punog cvata kubizma i ekspresionizma, Tu
19“
je iđeju , razrađivao: i. arhitekt SantEla, Puturisti su tvrdili, da je. današnji tip
pozornice, statične kao i ofacione. nalik na isračku za djecu, koji više Oodgove?a ma rionetama nego živim ljudima. I u futurističkom +eab'u bile su između . ba*slih eksperinienata predviđena i pokretne stolice za bDubliku, koje su sada ostvarene u Manheimu. — U švedskom gradu Malme izgrađeno je prije nekoliko sodina amfifeatralno gledalište, koje se čitavo može da olueće prema određenim” tačkama pozormice. U, Manhaimu pošli su dalje od toga: sve je gledalište i sve ie pozornica, ·Naročita „karakteristika i tehnička mnogostranost ovog manhajmskozž požorišta jest u tom, što se.u toj brostoriji pbomoću mašinerjije može, pre ma. potrebi, · konstruisati obična kutijasta pozornica, što se pomoću propađda?jšta i pomicanja može stvoriti orhe= star za'mormalni boj muzičata i što,se na,kraju čitava prostorija može smanjiti i Suziti m salu za pređavanja. Za oftvorenje ovog teatra bili -su., spremljeni Šilerovi »Razbojnici« „u spomen 175
LEON PJER-KEN:
Popnmati iancuski esejista, Leon Pjer-Ken (Leon
' Pierre-Quint), koji je u razdoblju između dva tata,
objBvio niz Vebma žapaženih dela O Marselu Putustu, Andre Zidu, Lotreamonu i drugima, napisao je. eskj O Mirošlavu Krleži i odlomke iz tog ogleda štanipao u poslednjem broju časopisa »Les Tiettres Nouvdllesć, Taj escj biće objavliem ww celini Kao bredgoyor zbirci pripoveđaka Miroslava Krleže, koja će se uskoro pojaviti u izdanju pariske izda vačke, kuće »Editions de Minuit«. U istom broju ČASObisa 2l.eg Lettres Nouvellesu:
ćiji,će Kraj biti čtampan u naredno broju pomeTiutog., časopish, pa + Nepoznavajući naš jezik i medovoljno
složenost igstoriskih, abivanja u našoj zemlji, Leon 'Pjer-Men mije, *azčume se, mogao u BVOMm. eseju da bruži ni iscrpne. mi uvek. tame podatke o M%erležinom. životu i JNrrležinom stvaranju. Ipak zato neka njegova, wapažanja, pisama svakako dobronapmero, biče interesantna i nosimo na ovom meslu nekoliko većih fragmenata ip. tog eseja. saj || 7 & **%
»>Ima li još u našoj FPvrepi, malom Mu Azije, nepoznatih civilizacija, i pisaca? dugoslovenskxyx lite-. yatara svakako je u Francuskoj jedna od najnepognatijih u svetu, a, njen najznačajniji prefstavnilk Krleža, velika figura buntovnika ij Tevolucionara, u isto \Yreme i svedoka hrvatskog društva u toku pola veka, niije. još prodro do naše javnosti: jedna vbirka pripoveda.ka. i jedan roman biće uskoro prva Krležina dela prevedena na naš jezik.« : 0
U daljem izlaganju T.eon Pjer-Me) daje presek.
istonije naroda naše zemliće, sve do najnovijih do sađaia, do stvaranja Federativne Narodne Republ!ke Jugoslavije,.a zatim piše:, ·
»Ovo zakašnjenje u osvajanju svoje istinske hezavisnosti pomaže da se shvati ličnost jednog pisca. Bag što je Rrleža, čija ja aktivnost, u čitavom lok njegovog šivata, bila tako fiesno vezana za razvoj njegove zemlje. }
On 'je rođen 1893, u Zagrebu, kao sin oca, opštin. skog činovnika i majke koja je pripadala malom plemstvu. Izgleđalo je tadđua da mu mikta, drugo nije ostalo da. bira, kako bi obezbedio sebi život, do da buđe sveštenik ili vojnik. Posle osnovne škole i na
samom početi gimnaziskog školovanja, Om stupa, ·
skoro još dete, u khadetsku Školu wu Pečuju, zatim n. Tidoviceum, vojnu akademiju u Budimpešti. Tako je on otkrio, još od svoje nujranije mladosti dvojnu moarbjiiu austrougarsku u kojoj je HrvatSha uživali izvesnu autonomiju, s, pre svega pravo na upotrebu. svom jezika.. ·
Armija s kojom se rleža, upoznao, pre 1514, 'bila. je, zastarela, sa uskim i khrutim propisima, Oficiri — aristokvati sačinjavali su u mioj kastu oholu
i zatvorenu, ptožetu starim privilegijama i predra- ,
Ssudama, ruiniranu novčanom buržoazijom, novom
· OG ii bublikovan je .i \ početak Hrležine novele Bitka kod Bistrice Lesneć, .
\ ( upuće)! . kako u celokupho delo Miroslava Krleže, tako i u
i za mašu čitalačku publiku. Do-,
ıiroslav Krleža
dolaska. u kadetsku školu, On ice sam evoecIrao OVE uspomene svoga ranog detinistva u delu »Djetinjstvo w Agramuc, nemačko ime za Zagreb m 190%, simbol austriske dominacije nad zemljom. Uspomene „djevičanski pune svežine«, vezane i»za nepoSredni Žživot« kao suprotnost odnosima među odraSlima u kojima jači odnose, prevagu i »nad Životom društva, gdie vladaju pljačka, katastrofe, Kult, laži, mit. ratmog zločina, Shvatanje koje nije daleko od Rusoovljevih venovanja o ulozi civilizacija. Krležina, staramaika živela je u atmsoferi sujeve!ja i okultizma, legendi istovremeno neznahožačkih i hrišćanskih; ona je gatala iz životinjskih iznutrica, što je stavilo religiozni pečat na prve autorove godine, »A ono što se događalo nia Veliki petak u crkvi, pisao je on kasnije, bilo je velika drama«, naroito po dekhorativnim elementima, On je, rado boredio »ljudsko tijelo Mristovo. koje leži krvavo i doista mrtvo, ukočeno na crnome suknu« s nekim helenskim motivom: s'telom Heltorovim, uvijenim. isto tako u hrvavo platno, na dnu Ahilovog šatora, A to ga je potsećalo mia najlepšu scenu ilijadđe; :
i rastućem MNiasom, U ovom degenerisanom plemsivu samobnbistva, su bila česta pojava. Nezasita zlad za čitanjem i sirast prema pozo-
rištn, razdirali su Krležu dečaka, još pre njegovor
"Miroslav Krleža
»Uniđe veliki Prijam, a oni ne opaze; -- starac obujmi koljena đivmog Ahileja, poljubi niemu Ruke ljudomorne, što mu sinova ubiše 3aBOgOnaK
ini Krleža i Prijatoj godini Krleža igra ulogu q aaa Otrov} tumači ulogu Ahila, »Ja Ban e ebi priča KMrleŽa, molio markeza da a / Se Mrtva sina... Uspjeh je bio golem! U ovim Datetičnim senzacijama, stradanja, Rrleža, · in i DEV ivOb onoza što će biti kasnije njegova, dra
inspiracija. · i doba svoga detinjstva a laje du Hita maše pisce XVII NES Op oĆU le racionaliste i antike e ne Kot Pemai a icaje sasvim druge | do. ZaBVaLMa Na Oaidma sa tom Slaramajkom, Myrleža
i 7 Pariz. Ali Pariz nije kao mlad čovek, odlazi U a. On je suviše dugo
ga ne razo : tv . a KaJPg wo Oerarsoljcbi i o Bonaparti:, USVVAri idi sam živi tamo životom siromasnog 5{U/ eta; dO u dodir s prvim manifestacijama O OVE Bogat izloženim platnima Vam Goga, sa ČR? OBSAU, pet. stva avangarde, On prisustvuje, u poč Oi o lien gtayvama rome Bare Bernar prisustv Mina POBČ dolaska s velikom pompom PHAD KORU Pavle iza Mim demonstracijama Lige patriota, ya onag6ih spušlenih zavesa njihovih kuća OU a jega {e »00 porodica« Ima dvadeset godina: Za ČR iz to period bunta i anarhije., »Nema PALI, TRAC je u nama«. Šta je on sim, izjavljuje jako Or ; sam u ovoj prestonici i bez Ye?ža. nego čl a »balkanski parija, pretstavnik jedne aos igajde! vatske? Biti Hrvat, šta to ovde znači? — e Pokažite mi svoju legitimaciju!: Polovina njeg SE sPea Mrvarila je za Mvropu, druga polovina. 7” Istok«, y O »Međutim, godine 1911, Srbija, urmnunija, GEEKR L BURALIKI UKPELD Se o i BS ABaloz Poluašttva: iv rognale Turke sa in: uoš . OSODĆNNEANI rat! Mirleža ne može da 9607 TOB sivnosti hoja sa goni da tupi » Srps bu 730: on napušta naglo, OR Vae O ta ndbo X. jea ij udimpešt prelaz anicu., ij u SRNO ječioda sumnjiv; smatraju #a SI ani i vraćaju na granicu. U Mađauskoj. O iEo pen: srećom, sudija mu je hvaft; posle neko -
tva mali Mrlcža,
: ha ai statka dokaza: bile 5u lja, izvukao se zbog nedoš tim, balkanio njegove prve godine zaftvora. Međn t Waenh=
ski se ratovi nastavljaju. Turci koji su, na, Be velikih Slla,- popriL Gz ČUO OE aTaatoJ sačuvali Carigrad zahva ti trancusn0-00 Se ž intervenciji. Tada se Savez pobednika RR TO B Ga glo Bugarska skače Savraj BIDE (Aa jo ;e Makedoniju. Krleža, izišavši iz ZalVora, ] - je Gaehebne da uviđa Ipreteranost nagipnaliZaia IO | malih baikanskih zemalja i još više otsustvo PRSAP nosti kneževa i kraljeva koji su njima uprav jall. R#irleža Će nesumnjivo sačuvati svoju 3impaniiju prema Srbiji kada je Austrougarska htcla, OE delinitivno uništi, Bosna beše anektirana od st Ee dvojne moparhije. Zvaničan put u Sarajevo tu stolonaslednika Perdinanda srpski studenti leraa i su kao provokaciju. Oni su se razmestili, naoru 3 i bombama i revolverima, duž cele povorke, na U la sku i izlaskn s mosta, na ulazu i izlazu iz dvorca. Atentat, je morao da uspe; Ferdinamd njje mošžao a izbegne smrt. a. i
Ga Weđutih, kada je Krleža morao da se QGarOyYI? godine 1914, pozivn austrougarske vojske i kada ia bio upućen na Tuski front, shvatio je” malo-pomalsvu mistifikaciju ubilačkhih obaveza militarizma. ma. kakav on bio. Gođine 1917, potpisivanje Brestlitovskog mira odigralo je odlučujuću ulogu u cvoluciji njegovih ideja...« . · i · U daliem svom izlaganju Leon Pjer-Ken gOvoi o časopisima. koje je Krleža osnivao i uredivao:
io, Tito Stroci, sin markize Stroci, najveće huvat, sike tragetkinje toga doba. (Prim. pisca).
godisnjiće njihove . prve iz> vedbe u Manhajmu.
'Baditelj MBKvvin Tiskator, koji je do dolaska macista ma vlašt vodio vw Berlinu svoj čuveni Molitički, testa, za tim emigriao „u. Sovjetski Savez da, bi kasnije otvorio rcdifeljski i glumačii studio u Njujorku, postavio je kao gost . manhaimskog „ featra »Razbojnike« — Piskator,je Već i prije reži”ao »BazbojniRhea, Ondu, godine 1996 bila je ta pretstava senzacijn berlinske teatarske sezone, Kla8ika pretađema za savremen shvatanja, sMačene, din watuFški' prepPađene, retuširane scene. uWmnefnute Dantomime, cebično odijelo šsavremene ulig# sve je to izazvale oduševijenje, ali i oštra oabljjanmja. Desničarska * je štampa pisala: »Sileovi »Raz bojhići« · kao Romunitičlka probaganda«, „St klasike i slično,
Piskator je i sada modermist bogate invencije, ali se ne ponavlja. Arhitektura OVOg pozorišnog prostora da_ la je druge pobude njegovoj fantaziji: lijevo i desno postayio je dva osnovna žarišta dramske nadnje: dvorac i šumu. Ostale scene odigravaju se na dijagonalnoj liniji među samom bublihom, TReflek_ iori strogo cenfrirano osvjetljuiju' mjesto radnje. Na toj eveni uspjelo je Piskatoru da u živoj, dinamičkoj izmjeni scena ostvari vilo efektno dramatske suprotnosti karaj tera i provale ljudskih štrasti. — Ovakav način inscenacije osmjelio je Piskatora du odigra »Razbojnikee« u originalnoj, neskraćenoj vergiji. . U. Manhajmu, tom Đbugato
azvijenorı industrijskom gradu 'na Nekaru i Rajni,
postoji snažna i intimna Dozcišna irađicija. U većini dugih. teatara na industrije skim bodručjima Ireba istom da se' stvori prisna povezancst između publike i teatra. Ovdje je Siler: magično ime, koje ih čini ponosnim i pujivrženim teatru, No uprkos toj trađiciji veoma je karaktorishično, da najnapredniji i pajkvalitetniji teatri Njemač ke postoje upfavo u veliltim inđustvijskim | centrima, a naročito na Rajnsko-vestfalskom industrijskom · područ-
„ju hao i u velikim trgovač-
Rum središtima kao Sto jo, na primjer Hamburg. Ti za. dovi i ta područja imaju priše svega. i najveće finans:iske mogućnosti za izgradnju i održavanje kvalitetnih bozorišnih kuća,
Fored udijstinu „probramih dramskih djela i pored vanrednih izvedaba prava se sa> vremenost, njemačkih Ppozorišta očituje ipak u -— SaVršenoj. tehnicj pozornice.
· Kalman Mesarić
ita { x tea ayue ,
Posle značajmijh. gostocam,ja, mi mA velikih evropshih pozorišta, koja su w proteklim sezonama poselila mašu zemlju, beogradska publika je imala priliku da u toku protekle dve medđelje vidi Naodno pozorišie „Krsta aac Tov ic Sofije, Inmtereš za avop zOstovamje bio je veliki iz više A loga: s jedne strane mo Je rDa> čilo . obnavljanje tradicionalnih veza i fo ma našem “tlw ali je istovremeno pretstavljalo i maš Drvi Kkomfakt sa jedmim <«puzorištem. koje se rukovodi pripcipima ruške škole" ali dolazi sa ruskog područja,
Narodno pozorište iz elije
prikazalo je w Beogradu pet ko
mada: dva dela nacionalnog Du garskog repertoara, dve rmske drame i jednu Mdasično MWomediju. Pozorište „je otpočelo gostovanje dramom bugarskog pisca A. MHadžihristova „Smnaha“ mnapisanom po mofivima, istoimenog romana G. MHaraslavota, „Snaha i nije drama n pravom smisla reči već je ustvari jedam od 0 nih mesrećnih pokušaja stvorenih m namerj da se mw jednom jedinom umetničkom delu obnlhvate i iserpw svi mogući problemi „edne generacije. Prepuna verističkih pojedimosti (često mwbedljivih), sa primesom “olkiovrizma i uske nacionalne ogmanišenosti, „Snaha“ je homponovama na Obliku dramske hronike koja ima ma predmet odnose na bugarskom seln između 19% i 19834 g. Malko u šest slabo pove vanih slika ove hronike ne po stoji kontinvirana nit dramskog vbivanja, a. ni Mweativan odnos prema #ivotnim zbivanjima i pu lamjama mjegovih nosilac, redi felj dr Krsto Mirski zamislio „je komad kao priču o životu jeđne Peme. Njen život je zatim — do sledno Monecepciji — ilgstrovamn nizom realističkili detalja, a, njoj je bio podređem i likovni den pretstave počev od dekora pa do kostima. U glumi se naročito istakla Mila, Padareva i sama nije nom zaslagom nm pretstavi se do nmekle osećao kontinuitet dramske
POZORIŠTE. ~
koje me |
bine
Reditelj FP, Filipov imao je oči gledno pred oćipa formulu Nho,u je za ovakve komade pronašao bhVojevremeno Stamilsavski: da se prizna, slabost ove dramafurgije bez razvoja i da se od toga načini osmov\vmo preimućstvo fime što će se likovi interpreiiraii na, način u home je svaki trenwulak „postojanja iznutra osvefMljJen wu totmlmom gvzmačenja Kkaraktera, Za fakav postupak od bitnog značaja je simpatija va ličnost, duboka i bolna vainferesoyanost za mjihove sud čak i wu trenueima had sc
podvrgavaju memilosrdnoj sati-
Fladumir STAM ENKOP IC
akcije, Svi ostali včeswici disciplinovano su podneli deo tereta:
| misu &6 ničim isticali jer bi pod
vYlačenje ma Nkoje indkviualnosti wnačilo, po shvatanju Yežije, na= Yušavanje prirodnog reda ob,jeh tivnih mwaopštavanja, Pi Potpuno n &tilu ove misaone i životne nemoći bio je i tekst sovjetskog pjišea A. Afinogenoy& „Majka svoje dece“, yr, Zanatno iznad ovih naiymih komada bila „je protstava drame Maksima Gorkog „Na letovanju", Ovo, delo u formi dramskih seena mastalo je u periodn Če hovijeva uticaja na Gorkog i n komadn xe oseća njegova dramska tehnika zasnovama, na kowtrapunktn osećajno suprotnih i lmacija, (tragične i komičney i na lirizmgu. TI same Gorkove preoku paeije w ovoj drami imajn prizvuk Čehovljievskih tema; to su wme jalove sndbine ruskih intelektualaca, čija je wva protfiviyra u povlačenju: to je atmosfera fu
nih krahova, nedosegnufte wreće
i svetlih tragoyva iz definjstva, A pre svega n delu postoji ona jesenje elegična čehovljevska duosada, U eelini komad „Na letova nju'" nema međutim sve ome kva litete lirske psihologije licnosti koji omognćavaju dua u svakom trenutku slntimo i svu prošlosi junaka i delo nije, kao od „čelova, Wložena wunttrašnja psihbološka simfonija bitnih ljudskih Wvwaliteta, hoja čini da, drama uphkos neobične dramatnrgije delnje Rhonftinirano a poslednji ~ahljučak mofivisano i nbedljivo. Yaguprot ovome, opservačija, Gor Wog često je sardonična i rasno vana mm safiričnim apsurdima,
'
S —~
ri. Ako se, kako je to učinio Mili pov, prema tim lienostima zauzmo slay objektivističkog Mriticizma, igneverava se mjjhoya intimna istina i slabi snaga sivarne Nkyiftike. U pretstavi je tako postojao nesklad: spolja se osećao dah dir ljive, atmosfere (sugerirame više polsećanjem na meka iskuštva iz ruske literature), ali same ličauov
sti nisu živele pod njenim aponom i njihovo mučenje smo primali sa skepsem. dedan wi
ubedljivih glumaečkih mjatorija, nagomilanih tokom pola veka, bio Je prisutan ali stvarni živoimi sadržnj nije postojao Nhao ni prava emocinalna boja #*uprotno masfrojenih)y atmosferi, "To se pre wvega owvetilo kontimuiranom dramskom MKretaunju -i sawioj poenfi Whomadn., Osim fo ga prelistava Je bila izgrađeni ma dva rašličita postupka: realističkom i sutirično-karikaturalnom. (iledalac se, tako, prema raspoloženju, mogao ds u mosi bilo w Č#!“enlistička priču bilo socijalnu satiru.
'Preći Rhomad Whoji su izveli ba gavski gosti bilo je delo pevni ka Peju Javorova „U podwož,u Vitoše“. Delo „je. dramska puoo-
„Mia o nekim bitnim sadržajiman,
Sav što su ljubav i smri, Fri njegovoj oceni mora se imati u vidu da danas deluju naivno i mmnoga dela značajnih franen skih simbolista, Moji su nw sve,je vreme imali veliki uwficaj na da vorova, U oyo, poetskoj tragediji prepliću se dve osnovne +e me: jedna o Čđljubavi i smrti dvoje ljubavnika i drugm o sple fu socijalnih okolnosti koje či me ovu ljabay nesrećnom,
ir . : š
Scčna iz »Volpona« (»Krsto Sarafov«)
Srdčadži,jev nio Je znatno više pažnje ovoj drugoj temi, To se pre spolinoj Marekteriza ciji ličnosti i sredine, u podvia-
konliikta, i u izbegavanja efeLatu koje je preporačio pisac. I sam dekor vediteli je podvrgao sYvoJOj mameri. su dodmše činile okvir zbivanja ali se sadržina sivela slična tra,ja malograđanskil sta čak ni mračni DOelski akeenti u trećem činu (mu
da se približi
BU samo
suptilna, kojoj se povremeno
la bitna otstupamnja od MIA" OvOg postupka koji preovlađu,je u Ovom pozorištu, | Poslednja pretstava majbolje je pokazala vrednost ovog pozorišta. ljivo je da su nam komedije w oba slučaja (i Muja MMHAT-a i sad) kaz da duge godine okamenji vanja postupaka nisu mogle da hasuše srž umetnosti
Ali je van slobode u fo
dopustilo da
DOTast realizma n sedam-
i svojom j Sta, i stavnom formom | jom jedno- '
lu znači suprotno vomanfičarsko S le. Ttediteli Srdč, Yao Je pretstaym šetali ne e budalaštine # 5 gluposti, smeh samo ; već 5U fežili da
„M. „ IT _A i pPg:L UO ....j R jcfcft:kFoirsr:itrć—
lepe, razvraf. ei nišn izazva MĐom akcijom
GOSTOPA4NJE BUG4RSKOG POZORIŠTA
KRSTO SARAFOV
Dokjo ·igraju ljude do le mere obuzefe
nekim ekscesom da fo gura, nji hovu eelokvupnii delatnost o jed
svega ; Š E nom praveu. Gluma je mn svakom
Pogledu bila izvamredma: još sn najslabiji bili |V. 'randafilowy delova, feksta boji io „Volpone i 0. „Jabandžijev drpstvehdi io Moska. Među četiri divne
pozadini i meodoljivo smešne vole najviše
ke istakao K, KHisimoyv, kao Mor bačo. Njegova maska i hod, nja ova dihcija i gest, nepresfauno Bu uzimali nove oblike i om sa neprekidno preobražavao i dopu njavnao,. | ostala trojka (I Obre tenoyv JNa Načelnik straže P. Rarlukovski kao Leone i B, Sšarafov. kao hudija) izgradili su plastično smešne Warjkature i doprineli da se ostvari jedma široka emocionalna, površina, sme nog. dostojna, da, 5e uporedi i ša „najvećom tragedijom, Najveća vrednost bugarskog pozorišta je glumački ansambi Veliki broj glumac. '
Orne draperije i boli
naterali veditelja mekoj nzvišenoj
donekle sle-
dili način reditelja i u'njihovoj djapuazona koji do | tabURa ia glumi „e često dominmirno poet- du Klasevnim sretstvima i 5ki simbol, melaholična, boja re epizodne nina DOIRUČAVR da 1 nožna igra, u, Studije, Alko Drihvatime ite
otkrivala ECOe nijedan glumac ne možo
meka viša smudDinska, opredelje- w IBpiUR ši nešto Čega nema nošt života mesrećom, To sm bi garskih umetnika od vaeije bu
70 potvrđuju da se » j
. .._ JU Ua se radi o pleja=
Gi neobično inteligentnih gldita . mo. da, IL je lo sve u umet odali 1 RBledanju eve ı
1 oddliivo Se nameće Wligko. LG
Paa je nužno da se Čovek u wmosti preda nekom sistemu
ila bi potom krei bugarskih ireIrao, Iz
komedija
Zanim
prilikom gostova
pružile do. 5YOg majstorstya, pored
io O A, dolazilo do u-
nih pot Spot ubedljivih
oškop andra aa prAVOR psiho
E S RK sadržaja, "o H osa
„Teško 48) av doprinosilo i to? pa rav
zbog Šega je, tako, loma Šte postavljeno u drukčic
sumnje da je yiše je OUR Vremenm, nego što i” i « = i. BT ji i i
Ymalnim sredstvima Ya pogodan je. aa Kih. Dreisfu
umetnost ima uni- ja Maja dd pre nekoliko ie db
i ; a. i * iy eceni
smisao. Ben Džonso. 385 fi d0 žasvim nepodesamn da
„Volpone* obeja “držaji, kav rjnoVi životmi sa-
Takay Tifam uslovljava i
Gi. eNJU, i rita. đa' al eda acijativine tokove. Izmne OL. oća i glumea uspostavnajboljem slučaju
nečeg alično. Zi, melodrame (ili odit) i DTavoOg' muštin najčeći POprp.a Ali svakhako : VOR pozorišta
Bio Teperfoarskoy ia slo SD KK njega mvala, apstrakto Si. 9 danas kad je i
Der mje nosti" Tema m
mizansen, i dikci
1 zapletom bli
adžijev Tealjzou kojoj su poživi ljuđi ı poGlaum spol