Književne novine

NAM GOVOB...

Jedan od tvoraca neorealizma analizira

prošlost i. predočava

budućnost italijanskog filma

lako bolestan, Čezare Cavatini. je biG ljubazan da da svoj intervju za jugoslovenske čitaoce,

~— Jedini način da' vas primim, rckao je ležeći bolestan od „azijatike” kako Italijani familijarno na-

zivaju aziski grip. Bolest mu nije

smoetala da jasno i sa žarom odgovara na haša pitanja. To su pitanja Roja, očigledno, i inače okupiraju njegovu pažnju. Smetalo mu je, kaKo je sam u toku razgovora izjavio, to Što bi imao još mnogo toga da kaže.

Razgovor je pošao od izjave Al bĐerta Moravije!) o neorealizmu, ko ja Je ne tako davno bila objavijcna i u našoj štampi. Ne slažući se sa sudom koji je Moravija izrekao u javnost nad neorealizam, Cavatimi je, jedva primetno savlađujući uzbuđenje, pribrano pošao u pole-

„Pitanje koje postavlja naš vcliki pisac Moravija po meni nije dobro postavljeno. Istina je da i autori imaju ođgovornosti u krizi italijanskog filma, ali ne za ono šio je bilo s njihove strane učinjeno do-

Tro, već za ono što pored toga.

misu učinili dobro.

Intuicija moralna, politička, umetnička koja je došla do izražaja u posleratnom italijanskom filmu nije bila intuicija „sentimentalna mi kvalunkvistička. Naprotiv — bila je to intuicija antisentimentaljstička i antikvalunkvistička. Antisentimentalistička jer je tražila i realističlci pretstavljala čoveka angažovanog u kolektivnom životu, a ne čoveka opuštenog po ritmu pesme tako poznate i tako večne u našoj narodnoj lirizi; to je bila intuicija antikvalunkvistička, jer je proizilazila iz osećanja odgovornosti i iz stroge analize odđovornosti a ne iz komothe optužbe drugih.

Kao što sam već više puta rekao, ne može se praviti analiza procesa razvitka kinematografije tih godina bez odgovarajuće analize političke situacije. Italija je katolička zemlja. Neorealizam, razvijajući .se ka svojim stvarnim i krajnjim konsekvencame stavio bi na diskusiju, neću

% U izjavi, objavljenoj u »EPxspressoc A. Moravija je između ostalog rekao: »Za nas je van svake sumnje da Krivica za smrt naše Kinematoprafije treba da bude podcljena podjednako između prodđucenata i %Uupravnih vlasti. Ali bismo hteli da kažemo da delić krivice snose i autori. Oni su uneli, u stvari, u kolevku „italijanske kinematografije, već ođ samog početka njezinog preporođa, dva kobna poklona: sentimentalizam i Kkvalunkvizam. Uzmimo naprimer, film »Kradijivci biciklas, koji je 5 pravom smatran klasičnim delom neorealizma: da li su sigurni Cavatini i De Sika da načim gledanja društvene stvarnosti, Koji je u tom žJilmu našao tako pesničii t fako podesnu ilustraciju, razvijenu i vođenu sve do njezinih zadnjih posledica, nije kasnije morao da doveđe do glupog apstraktnog skiciranja poslednjih pseuđo-neorealističkih filmova?

reći pitanje o poslojanju boga ali svakako celokupnu organizaciju religiozne italije, koja ima tako vclik uticaj na duše ı činjenice u Ita-

liji. Otuda interpretacija koju je Papa dao iilmu u svojim enciklikama nije bila interpretacija neorealizma, Sa jačanjem pak njegovog i onako velikog autoriteta u dru šivenom životu Italije jačale su i sve forme direktnih i indirektnih prepreka. koje je katolička ćrkva činila neorealizmu i neorealistićkim stvaraocima.., -

Pa ipak, ja ne verujem da je neorealižam oslabio. Mislim da su Oslabili neorealisti, kao što sam već rekao. Činjenice ovih dana, velike naučne činjenice opominju da film može igrati neorealističku ulogu u dijalektizi sadašnjice samo ako je naoružan onim zahtevom za istraživanje makrokosmosa i mikrokoSmosa, za istraživanje izvan Čoveka i u čoveku. Još uvek smo u situaciji da možemo načiniti. jednu „geofizičku godinu” u filmu i siguran sam da ćemo u principima heorealizma naći dobre znake za „ići napred”. “ON

„Istina je da je neorealizam tražio od nas mnogo, a mi smo bili kao deca koja, kad otac okrene glavu na drugu stranu, iskoriste, priliku da bi se olenjila, a otac u ovom slučaju beše onaj duh neumoljive kritike! To će reći ni semtimentalizam ni kvalunkvizam! 1 ja hoću reći svom prijatelju Latuađi, kog smatram jednim od najintere-

· santnijih i najbritkijih ljudi našeg

filma i koji je dao dela koja to dokazuju, da sam ne pada /u rizik odbrane. Bojim se da on sam u ovom trenutku može pasti u' atmosferu pomirljivosti, jer on ima prava da

prizna đalje „Gvenđalina” film vec~.

like: finoće: i kapaciteta spektakularnog, zrelog i majstorskog, ali oh ipak zna da je·'analiza istine o modernoj situaciji mlađih nešto mnogo suvlje i tvrđe, da sudbina ko ja stiže mlađe tek treba đa bude dostignuta filmom. Latuada je jeđan od malobrojnih koji znaju šta bismo morali činiti čak i ako sam

ne može to učiniti ili se ne. bori za -

to kao što se danas kod nas. na polju filma mikoime bori u sto otsto

na pitan

fim. Kustoa, »Svet line. Oaj fihm.

W anketi koju je naš list neđavno sproveo” međo filmskim Kritičarimx. je »Koje bi filmove trebalo otkupiti« više" glasova pomcenulo je,

je 4kupilo preduzeće »Hinema«

mogućnosti, već traje jeđan svako-

dnevni kompromiš, .svakim danom

Sve prirodniji u jednom. svetu koji bi se hteo. uveriti da. je uređen za večita vremena. Ali, na sreću, dođe dan i dođe" jedan signal s·neba: pip-pip-pip i — počne se sumnjati u to da 2 i 2 čine 5, ,

· Sa neskrivenim oduševljenjem i verom u buđućnost italijanskog filma Cezare Cavatini je u toku razgovora izražavao svoje nade ređajući · imena italijanskih filmskih stvaralaca, imena, kako je sam rekao, stare slave i novih mogučnosti, Stare i mlade garde, poznata našoj

publici. · .

Ljiljomci Čoelovska

Smaza ePdad MN O S

vo ' POJLDNHI , \ \

We de

»Abra Kadabra« novi đomaćči criani film u proizvodnji »Zagreb f{ilma«

· Daleko, daleko u 'prošlosti čovek je, na različite naćine, manifestovao svoju želju da zabeleži i oživi pokret. Put je dug: magična svetiljka, Platoov fenakistiskop, · Rejnoov praksinoskop i ggeluloidne pločice prikazane prvi put oktobra 1892 u Muzeju Greven. To je početak crtanog filma, te male crtane pričice o „Jadnom Pjero i „Oko jedne kabine“ koje su zadivile svet, oduševile ga i učinile mru se amahronizmom u času kada su braća Limijer prikazali, đecembra 1895, svoje žive slike, ljude koji se Kkreću, polivača koji je polivem

.i voz što ulazi u stanicu.

· Fenomen pokreta bio je ostvaren: na razapetom čaršavu kretali su se ljudi, pravi, živi, gOtOVO Opipljivi, i male pantomime Roejnoa misu bile više atrakciia, nisu više zanosile. I njihov autor, razočaran

Scena iz žilma »Bambi«

' Scepx ip filom, wiovodiamm i sedam patuljaka

Trebalo je čekati skoro deset gOdina da se ı našoj zemlji organizu= je Savetovanje o Kraštkometražnom filmu,,u jugoslovenskim razmerama, koje će se, evo majzad, ođržati w drugoj polovini ,februara u Zagrebu,

„Jako sa velikim zakašnjenjem Save-

tovanje ipak dolazi.u pravi čas: sitmacija u produkciji kratkometražnog

filma sazrela je da, seo njoj govori,

i to da se ozbiljno govori. Od onog vremena Rkađa, se prešlo

| na sistem slohodnog, ugovaranja. iz-

među {filmskih radnika i prođucenafa, MWratkometražni film je prošao. različite faze svoga razvoja: majpre, je pokazao izvestan napredak, zatim se našao u ćor-sokaku, pa se javila konjunktura. koja je zapretila đa se negativno odrazi ma Kvalitetu. Ođ

| onog vremena kada se ma prvom

skupu dokumentarista 7 raspravljalo O opravđanosti rekonstrukcije i inscemacije u” dokumemtarnom ” filmu, kratki film je obogaćem novim žanrovima, n& međunarodnoj pozornici

stekao je značajna primanja, ali se

— udaljio ođ našeg čoveka i njegowih problema, '

BOLJE TKAD NEGO

. Savetovanju filmskih radnika i producenata, prediožem je glavni referat pod naslovom »Mesto i funkcija kratkometražnog filma u savremenom društvu«. Bez obzira na to što mm mesto i funkcija „Kratkometražnog filma u našem društvu davno ođređćni (o čemu se možemo informisati preko članaka i napisa iz štampe od pre 10 ili 13 godina), mo» žda ne bi bilo zgoreg da 'se takav referat ipak pročita nekim filmskim radnicima i prođucenfima, koji su io izgleđa zaboravili, a takođe i. mnmašim distributerima (hoće Ji i oni prisustvovati Savetovanju, i ako ne —

· žašto?). Ovim poslednjim je i inače,

izgleda, mesto i uloga domaćeg kratkog filma u našem savremenom društvu potpuno irelevantna, Sastanak u Zagrebu bi bio zgoda da. se otvoreno i oči u oči kaže po neka istina,

Sa druge strane, nagomilani pro-

blemi koji čekaju svoje rešenje nameću jednu novu i aktuelniju temu: »Odraz savremenog Života na filmu i naš pogled na svet« Tema je sasvim slobođno formulisana i nema sumnje đa će sG referent sam odlučiti kako i sa koje strane da Joj

film i zaboravljen, pobacao je jedne lepe pariske večeri svoja mala remek dela u Senu.

Jedan drugi Francuz, karikaturista Emil Kol imao je više smelosti m je prihvatio | pronalazak braće Limijer i udruživši ga sa svojim talentom crtača stvorio je stilizovane, uvek pomalo nedovršene crtane figure preko kojih je uspeo da uspostavi direktan kontakt sa publikom. Kolov pronalazak multiplikacije otkrio je novi svet i mogućnosti realizacije najfantastičnijih priča i oživljavanja neizmernog sveta mašte i fantazije. Između Koja, oca multipiikacionog filma i naših dana stoji čitava plejada velikih majstora. Mak Manus, prijatelji i jedno vreme sarad-

nik Kolov, zatim Flajšer, Grimo, Fišmger, Pašćenko, Ivanov, Dizni. Za neke, i po mišljenju | mnogih,

Diznijevom umetnošću krug crtanog filma je zatvoren. On je kažu +— pronašao savršene oblike i dostigao do savršenstva. Umiljate figure Diznijevih filmova pOostale su pomate širom sveta i nsšle su svoje prijatelje i među decom i među odraslima.

No Dizni ne znači kraj. On je samo kraj jednog stila, kulta idealizovane figure stvorene iz kruga i elipse. Savršenstvo je zaista postigao u jednom svom delu + „Snežana i 7 patuljaka“ — no dalje od toga nije otišao. Tražio je i sam nove puteve, stvarao je ilmove sa živim i crtanim junacima, ekipe njegovih saradnika snimale su godinama dive, autentićno priče iz životinjskog carstva. Ipak Dizni se zatvorio u svoj sopstvyemi krug, ali su zato drugi, vođeni svojom maštom i nagonom đa pronalaze novo, progovorili umesto njega. Bosustov ili pak eksperimen tator i novator na području crtanog filma Kanađanin Mak Laren istakli su svoje sage i postali, takoreći preko noći, sinonim za ono

Naslavak sa 6 strahe·

kojoj se dodiruju nebo i zemlja reŠšeni u samo dva siva tona; gasna lampa na golom stolu; polusuvo, kržljavo cveće u uzanoj vazi; boca, prazan tanjir i dva limuna... Eaktura ovih slika je gotovo lazuć“na a fon svetao, jednobojan, uz crni kontur boje jedva đa ima, Svoj stil je izgradio u godinama 19471952, a zatim, iz gođine u godinu, — sve do 1957 — umetnik razvija sliku ovog svog sveta bode ı usamljenosti postižući i kvalitet originalnog ekspresionističkog silkarstva. Dete rata, Bife govori o tuzi, promašenosti, nemaštini, nesigurnosti i užašu koje je nosilo vreme hjegove mladosti. Tako velika platna iz 1952, kojima je tema religioznog ·karaktera: bičevanje ši raspeće Hristovo, ustvari govore savremenom gledaocu o poniženju i bedi u mučilištima koncentracionih logora. Na slikama od po 7 metara, beležio je Bife 1954 užase rata, sa malo sredstava, i to pretežno grafičkih, ali sa mnogo o-

priđe i kakav ton da joj. da, ali kako bila postavljena, njen odjek mora da, prevaziđe okvire samog Savetovanja. Pitanje je šta bi i koliko takvim referatom moglo da se obuhvati; ostali koreferati i razgovori ne bi smeli da mimoiđu pitanja. koja govore između ostalog o Odnosu >»novih« žanrova prema specifičnim tfemama kao što su {i)movi o radničkom samoupravljanju, komunamz, zatim, o stalnom filmskom beleženju naše —- jugoslovenske stvarnosti, e filmovanju savremenika (stari proĐlem filmskih arhiva), o filmovima na temu NOB-e, o filmskoj proizvodnji i njenom finansiranju, o Pulskom festivalu i kratkom filmu prihazanom na mjemu, o zapostavljenim rođovima (kratki igrani film, dečji . film, filmska Komedija), o reklamnom filmu, itd. itd. \

Ako ma i jedno od ovih mnogobrojnih pitanja ostane mneobuhvaćemo i nerazjašnjeno, Savetovanje će dati polovične rezultate, •&2

A ko će onda imati strpljenja da čeka još deset godina do sleđećeg sastanka?

Diznijev Petar Pan

što označava revolucionarstvo jednoj grani umetnosti. x ) vaza ina" sredstva crtanoga fie ma su nija, boja j zvuk. Potptmwo stilsko jeđinstvo tih elemenat steklo se u crtanim filmovima Mar T,arena. Nasuprot ostalima stvare~ Md ocima crtanih filmova, on je uspeč da ostvari ncostvarljivo: Čistu DOeziju. Uđaljivši se potpuno od đru> gih, ovaj genijalni umetnik Do. tkao je svoje filmove filozofijom („Ljubi bližnjega svoga“), mne zabo» ravljajući pritom da je funkcija ovoga žamra da bude glas fantas zije, plod mašte i delić sna, sve jedno bio on lep ili ne, · Crtani film stalo je u _ stadije razvitka. Mak Laren danas prete stavlja vrhunac. Kada će i ko će ga prevazići to je samo pitanje vremena. Jet u umetnosti — a Cr tanom filmu niko ne spori da je umetnost — nema stagnacije, ne~, ma ponavljanja starih uzora, Dizni je najbolji dokaz. Morija Mcrinčić

'Kandinski — Bite

sećanja. Godđini 1955 pripada mnaj= kolorističnija faza dosadašnjeg umetnikovog stvaranja. „Posvećena je lažnoj radosti i veštačkom bijo+ sku cirkuskon života, sa Zivotinja ma po kavezima i šarenim odclima na skeletnim klovnovima.

Ova izložba govori svakom. gledaocu da umetnik tako duboko, utonuo u kompleks patnje za koji je našao i ekspresivnu snagu i 0» riginalan izraz nije mogao da „likovno iživi svoje saopštenje #3 svega desetak gođina (a tek mu je 50!). I baš zalio se nameće pitanje pred radovima iz 1957, slikama pariskih pejzaža i naročito Amerike, u kojima gotovo ničeg nema sem maniriranog vertikalizma, koje prst stavljaju vrlo osetan pad s obzirom na kvalitet dosadašnjeg dela; baš zato se nameće pitanje zašto umetnika nisu ostavili da u miru-· delje svoju viziju ljudske bede, umesto što su ga nagnali da hipez+ produkcijom stvara slike čija. je vrednost veštački podržavana reklamom? izgleda, nažalost,. tla se njeni milionski troškovi plača-. ju Bifeovim talentom.

,

Dr Kcicrina Ambrozžić

KNJIZEVNE | NOVINE

List za književnost, umetnost i društvena pitanja i

Uređivački odbor:

Oto Bihalji-Merin, Miloš i.

Bandić, dr. Mihailo: Marković,

Peđa Milosavljević, Dušan

Matić, Tamasije Mlađenović,

M. Panić-Surep, Vicko MERas-

por, ing. Rajko Tomović, NKJsto Tošović.

Urednici:

| DUŠAN MATIĆ i TANASIJE MLADENOVIĆ , · List izdaje Novinsko-izdavač. ko preduzeće »IGnjiževne novine«, Beograd, Trancuska 7. Redakcija: Prancuska 7, +el. 21-000, tek. račun: 101-1-408 (U| druženje književnika Srbije). | List Izlazi svakog drugog petka, Pojeđini broj Din. 30. Godišnja pretplata Dim, 600, polugodišnja Din. 900, za ino» stranstvo dvostruko. Tehničko-umetnička oprema Dragomir Dimitrijević Odgovorni urednik Dušan Matić Stampa »Glas«, Beograd Vlajkovićeva 8,