Književne novine
Naši kandidati za Nobelovu nagradu
vSugoslavija se đo danas mije poslužila pravom đa predlaže „Svoje Kkanđiđate ma Nobelovu nagradu, Nedavno, međutim, Bavez WKnjiževnika Jugoslavije Dboslao je predlog švedskoj Akađemiji nauka za ovogođišnju Nobelovu nagrađu za Kknjiževnost i kao svoje kandidate istakao je književnike iva AnOrića i Miroslava MKrležu.,
Naročito poslednjih gođina strani čitaoci i Kritičari imali su prilike da se proko Andrićevih (»„Travnička hronika, »Na Drini ćuprijne) i Mivležinih dela (»Povratak Filipa Latinovwića«, „Pogreb wu Terezijenbur= Bua) steknu izvesnu pretstavi o stvaralaštvu ove dvojice znamenitih Jugoslovenskih pisaca.
Vilijem Folkmer završava hroniku o Džetersonu
Toznnsti američki Mmjiževnik Wilijem PFokner završava svoj . najnoviji roman »Dvorac«, WuĆ stvari treći deo jedne .trilogije čiju Je prvu knjigu, »Hamlete#, . objavio 1940, a drugu, »Grad«, prošle gođine, Kao i u dve prethodne Knjige radnja ovog
_ romana se odigrava u izmi-
šijenom mestu Džefersonu.
Godišnjica rođenje. Tomoasca Kida
Ove gođine navršava se če-
'#%lri veka od rođenja dramati"ara Tomasa Kida (1558—1594), jednog ođ onih engleskih bDpisaca, koji se ubrajaju u »univwerzitetske umove«, a koji su " čiveli i pisali uglavnom u drugol polovini XVI veka,
'romasu Kiđu „pripisuje se nekoliko đrama nejednakog umetničkog dometa, ali, mu sigurno pripada samo »Bpanska ftrageđija«, komad koji je o'đuševljavao elizabetinsko gleđalište i čija je popularnost, kako pretpostavljaju neki istoričari književnosti, zasenjiala sva druga dramska dela tog vremena, me izuzimajući "mi .Šekspirova, Ta surova i krvava drama, vešto komponovann i ponekad pešnički snanaš, u kojoj je Kid dodirnuo pilanje bezrazložnog oklevanja junaka da osveti svog najbličeg rođaka — pitanje koje će kasnije toliko zanimati SBekspira, pretstavljala je osnovu za razvoj jedne move dramske wrste, fakozvane »osvetničke trageđije«, koja je u Klizabefino doba bila veoma omi» Njena,
Od drugih komađa za koje se veruje da pripadaju Kidu, treba pomenuti »Arđena od PFaveršama«, jedno ođ.majbo> ljih dela Klizabetinog doba, kao i prvog »MHamleta« u en• gleskoj Kknjiževnosti, kojim se Šekspir verovatno poslužio, ali je neizvesno wu kojoj meri jer nijeđan primerak Kiđovog Kko= mađa nije sačuvan.
“Sea <!
IZ STARIH DANA
| Broazilijanski ambasador u Beogradu
– dobitnik međunarodne Đremije za boeziju
'muj Hibeiro Monto, pesnik | sadašnji ambasađor Brazilije u Beograđu dobio je međunarođnu mWagrađu za poeziju, koju svake godine dodeljuje Žiri sa» stavljen od preistavnika više zemalja, Pesnik i diplomat, Ribeiro Kouto, ima za sobom Šivotni opus od preko irlđesetak knjiga, pesama, pripoveđaka i prevođa. Književnošću je počeo đa se bavi još kao dečak i naročito Je zanimljivo to da prva njegova priča imx za temu Balkanski rat.
U izjavi koju je dao jednom francuskom novinaru povodom đobijanja nagrađe, Mibeiro Kouto je između ostalog rekaot »U toku četrdesetogođišnje literarne delatnosti nikad nisam napisao nijeđan stih i nijeđan ređak koji bi mogao da obe shrabri. Po mom shvatanju Wwmetnosti, misija umetnika se
„sastoji u izražavanju izvesne
wnutrašnje rađosti, uživanja u životu, potrebe da se vole bića, i stvari..«
U Italiji je neđavno održana premijera Milerove drame „Pogleđ s mosta“. Nosilac glavne uloge je poznati po-
zorišni i filmski glumac Paolo Stopa (Edi
Karbone).
Buđući da je tekstom predviđeno i Kraće pesničenje,
pedantan i precizan Paolo Stopa je želeo đa uzme neko-
Hko časova iz te „plemenite veštine“ od nekom „Kkvaliti~
kovanoy maistora“. Izbor je pao na bivšeg evropskog
šampiona srednje katenorije Tiberiia Mitriia. Na slici: Paolo Stopa (levo) za vreme lekolje.
Za vreme svog višegođiknjeg boravka u Beogradu on je na„učio srpskohrvatski jeziP, ta• ko da dela naših pisaca može đa čita u originalu. Od pesnika naročito mu se dopađaju Ivan Goran Kovačić, »jugoslovenski Lorka« zatim Gustav Krklec i Desanka Maksimović.
3 pored svih poslova koje zahteva njegova diplomatska duŠnost, Ribeiro Wouto nije mi» kađ prestajao đa se bavi knji ševnošću, Njegova dela preve» đenm su sa portugalskog ma muoge evropske Jezike,. |
Elremizovone novele Prospera Merimea zabromjena tu froncuskim kolonijoma
Poznata Merimeova movela, sTamango«, koju je uz manje izmene adaptirao za film Žorž Neve, đoživela. je veoma laska> ve ocene ođi strane Kritike, ali francuske vlasti su ipak ovaj film zabranile za prikazivanje u svojim prekomorskim poseRazlog ne treba dugo tražiti, jer već u uvodnom delu filma čuju se reči: »Čast je za Tranhcusku što je još 178 godine proklamovais zakone profiv ropstva am poznato je kako se on boštuje, O Kkuloarimz se priča đa je za film »Tamango«, u kome nastupaju Kurt đirgems i Moroti Den dridž, na nadležnom mesfu re» čeno đa bi zbog svojih sloboGđarskih iđeja mogao da đeluje subverzivno, Rađnja filma sec odigrava na obalama zapadme Afrike, u Gvineji.
dima.
Novo Šostckovičeva
simfonija
Pre kraćeg vremena, u MOskvi i Lenjingrađa po prviput je izveđena nova, jeđanaesta simfonija kompozitora Dimitri• ja Šostakoviča. Ova simfonija, posvećena revolucionarnim đogađajima iz 1905 gođine, prožeta je plemenitim osećanjem težnje ka, slobođi.
Obraćajući se izvorima ruskog revolucionarnog f{olRIora, kompozitor je protkao svoje đelo melodijama borbenih pesama: »Bure se besne viju...s, »Vi pađoste žrtvom«, » Tamna je noća«, »Slušaja, »Crven dje istok i zapađa. Sve te melodije, kako piše jeđan sovjetski list, organski se prepliću i ne zvVuče kao »ubačoene« epizođe, već kao sopstvene teme autora pot» činjene simfoniskom razvitku,
Đanas sc smatra đa je Kidovo Književno delo značajniše u tehničkom pogiedu nego u umetničkom pogledu, Naime, neka mjepgova dostignuća, kao šio su veština kompomovanja dramc i razvijanje likova uporedo s razvijanjem radnje, pretstavljala su drago» ceno nasledstvo za elizabetinsku dramu. Kad se, pored to“ ga, uzme u obzir da je Kid, zajedno s Marloom i Nilijem, nagovestio osnovne probleme bĐuđuće drame, počast koju mu je Jednom prilikom odđao T. 5. Eliot, nazvavši ga »izvanređnim dramskim genijem«, ne može izgledati preterana.
Traži se pisuc romona
Poznata pariska jizđayačka kuća »Olcrugli sto« primila je 14 decembra prošle gođine ruRkopis romana »Vučja šapa«, bez ikakve oznake imena i adrese pisca. Sada Kroz čitavu literarnu parisku štampu MHolan Lodenbak, Književni uređnik »Okruglog stola«, poziva pisca OvVOg romana da mu se javi, jer želi da objavi njego» wo delo,
Ovo bi bio lep primer ?z3 naše izdavačke književne sa wete, — ako nije samo čitava ova stvar predrekiama za ne~
ku novu literarnu senzačiju?...
je lt
Somerset Mom: „Zatvaram radnju“
Krajem meseca, januara, u svojoj vili »MoresMk« na AZUT“ noj Obali, posle proslave osam deset i četvrtog rođendana, poznati engleski književnik 89» merset Mom, pozvao je novi” mare i kratko izjavio: »Zatvaram radđnju« Znači prestajete sa pisaniem, upitao jc jedan od prisutnih. Stari književnik je odgovorio poivrdno. Čim buđe završio svoju zbirku esečja »Gledđišta« nemirni svetski putnik i aulor tridesetak ro» mana, nekoliko zbirki novela i. drama. .prestaće sa aktivno» šću ma literarnom polju.
Pored književnog rađa, Mom je pod stare dane počeo da se bavi i »sedmom umetnošću«. Njegov filmski debi obeležem je filmom »Kvartete«e, koji pretstavlja filmsku adaplaciju njegovih četiri priča. Posle veliKog uspcha, snimljena su još dva omunibus-filma (»rrio« i »Ankor«) u kojima se Mom pojavljuje na filmskom platnu kao komentator, Više njegovih romana je adaptirano za pozornicu, a on sam je dra» matizovao svoju priču >Pismo«. Ipak, i pored većeg broja romana Mom sebe smatra »novelistom« i veruje đa će mu njegova Mraika priča sigurno obezbediti muoesto u istoriji svetske književnosti.
Somerset Mom u punom sjaju — pre 47 godina (portret iz 1911}
YT
pularnosti Marije Menegin
Bimskoj operi samo je doprineo po DOBAVEed! Marije 3 OB u Americi. (Kao što je
poznato M. M. Kalas je posle prvog čina opere „Norma“
odbila đa peva). To je uptr nmostovanje u Čikagu, Sve u je trebalo đa nastupi prodate Na slici: Marija Menegini Kalas
avo pokazalo njeno sadašnje : laznice u konečrtnoj sali gde .
su nekoliko dana ranije. sa direktorom orkestra
posle koncerta. '
Francuski književnici i Svetska izložba ·
Za Svetsku izločbu sprema se poređ mase drug: iznenađenja, i nekoliko Književnih senzacija, Između ostalih stvari, u francuskom paviljonu, u jeđnom od odeljenja posvećenih »francuskoj misli« biće izložena književna i lična zaostavština deset francuskih pisaca, umrlih za poslednjih dvadeset gođina: Bernanosa, Klodela, Koolete, Blijara, Žiđa, Žirođua, Larboa, Romena MKolana, Sent-MWgziperija i valerija, Rukopisi, prisni predmeti, rađne sobe, slike, gramofonske ploče i filmovi snimijeni za wreme njihovog Života, biće izloženi i prikazani ma izložbi.
Pored ovog odeljenja biće na izložbi organizovana i pre” đavanja g duhovnim pokretima omladine, o umetničkoj
nastavi, o kino-klubovima„ kaoe i o nastavi uopšte liceja i uni«. verziteta. Takođe, prikazivaće se | rad Francuske Komeđije, Nacionalnog popularnog pozo= rišta. U ovom okviru biće, kao i pokojui pisci, prikazani nedavno iščezli đramski umetni= ci: Pitoef, Dilen, Bati, Žuve.
Zatim, biće prikazane današnje –· mlađe pozorišne grupe. Čak i'
mimo i marionete. Tako isto, u tom paviljonu biće prikas zan i rad i napređak francus ske nauke: fizike, medicine i hirurgije.
Oko glavnog paviljona »Fran= ı cuske misli« podižu se više manjih, kao i pojeđinih {ran<« ecuskih izdavača. Tako če u pas viljonu Ašeta biti rekonstru« isana, nmnekađašnja štamparija Balzakova,
— —_———---—-_ “_— – --- -—— —_——
Istorija evropskog pozorišta
MKrajem prošle gođine u BSalcburgu je objavljena prva od tri knjige čiji je zajednički naslov »Istorija evropskog pozorišta«. U prvoj knjizi, koja ima 550 stranica i 150 slika, obrađeno je antičko i srednjovwekovno pozorište,
pojave narednih gođina, pored velikog broja zemalja biće obuhvaćena istorija pozorišta u našoj zemlji. Austriski kritičari ističu đa je ovo prva Knjiga ·iz oblasti scenskih umetnosti koja pozorište postavlja u o Kkvire kulturne istorije. Autor »Istorije evropskog pozorišta« je Majnc Kinđerman, šef Instituta za pozorišnu umetnost na Bečkom wniverzitetu.
Dodeljena nagrada „Bagutia” Mtalijanska Književna nagra> đa »Baguta«, koja je po svome karakteru pandan francuskoj
U sledeće . „odveknjige, koje treba da se
premiji »Gonkur« dodđeljena je književniku Lorencu Montanu. Ali »Baguta« se ipak, po ne ćemu razlikuje od »Gonkurove nagrađe«a, jer je, slično Nobe= lovoj premiji, podeljena na vi* še sekcija. Ove godine njom su takođe okrunjeni dva novi«
nara i jedan slikar, Od iduće.. godine nagrada »Baguta«e će 506... dodeljivati i pajboljoj itaiijanć
skoj romansijerki.
Poljski kompozitor dobilinik nagrade za komernu muziku
Poliski kompozitor MihoL Spisak dobio je prvu nagra»
du na Međunarodnom „kon=
KMursu za kamernu “muziku,
koji je neđavno održan u Bri Na konkursu su bila ize•e
slu.
vedena dela kamerne muzike. iz 371 zemalja. Prvu nagradu
od 10%b%000 belgiskih · franaka dobio :je evaj savremeni Dpolj« ski kompozitor za Rkompozivi=· Ju »Concerto giOCOSOd, |
· Milovan Glišić u „Srpskoj nadi“
(POVODOM PEDESETOGODIŠNJICE SMRTI)
Poput velikoškolaca s kojim su bili pod istim krovom, po uzoru na njihovo Pobratimstvo, Osnlvaju i daci Velike beogradske 1868 g. Srpsku nadu. U toj poznatoj i zaslužnoj dvružini učinili su početne korake mnogi od naših istaknutih književ~
nih radnika. U njoj će ošttiti pero Jovan Gvyijićk::,
Pavle Popović i Jaša Prodanović, u njoj će pjevati i pripovijeđati Milorad Mitrović i Nušić; najzad u njoj su započeli. karijeru J. “Skerlić referatima iz prirodnih nauka, A. Belić filološkim rađovima, Brana Petronijević proučavanjem Spensera i Petar Kočić poezijom.
Članovi ove družine imali su pored ostalog zadatak „da čitaju korisne knjige domaće i stranske, da svoju mladu snagu zajodnički u srpskom duhu ogleđaju i spremaju za veći umni rad, da izvorne sastave svoje ili prevode wpretresaju javno u skupu,..“ ;
Premda ga nema među 65 potpisnika~đaka, koji su osnovali ovu družinu, Milovan Glišić će ubrzo postati jeđan od najvrednijih njenih članova. On ća tu započeti svoj književni rad prevodima, čime će ga uostalom i završiti,
U toku 1868—70 g. pročitaće on na tim sku-
povima nekoliko svojih prevoda. Pored radova sa
nemačkog, kao što su Prava morska zmija od Hansa Valena, Svirač Leca od L. Auerbaha, Kritički Iskonizam od L. Bernesa, pored Lamnoeovcg spisa Glas·iz tamnice sa francuskog prevedenog, Glišić će u to vrijeme prevesti Gogoljevog Ivana Fedorovića Šeponjku i njegovu tetku i jednu litavsku narodnu pesmu Sin. Iz tih dana je i njegov prvi štampani rad, pripovijetka Strahovita noć preveđena s nemačkog, a objavljena 8 juna 1869 u 10 broju Zore T. Popovića,
Ako je kao đak morao po školskom programu učiti nemački i francuski jezik, sa ruskim to nije
Ž
bio slučaj, Jezik Černmiševskog i Gogolja bio je tada na cijeni kod „novih ljudi“. A siromašno seljače zlehuđog života, koje je često učio jezik u redu za vođu kraj česama, čulo je i prihvatilo te nove misli.
Tako na sasvim i ne uvijek dosljedan, — on će naprimjer čitati slobodoumni Lamneov Glas iz tamnice i u isto vrijeme sarađivati u poluzvaničnom listu Jedinstvo, — Glišić će velikim dijelom u Nađi uobličiti svoj idejni i književni lik.
Prije svega upada u oči da je počeo rad prozom, i to prevođenjem. Tome će on ostati vjeran tokom sve četiri docenije svoje djelatnosti. Stihovi Čudo piromansko, zatim Odrođena i Pjesma o junaku Crnogorcu te se učini mehom pa tutunćesom i epigrami u redakciji Zvezđe od epizodnog su značaja i pretstavljaju ne mnogo vrijedni danak poeziji dat u godinama kad drugi obično prestaju pjevati. U vrijeme ućutkanog pjesništva to je i razumljivo. .
S druge pak strane vidimo da u jeku kulta na-
; uke, onda kad će i naš najveći umjetnik riječi,
L. Lazarević prevoditi Darvina i Faradeja, „komunac“ Glišić uglavnom odabira beletristiku. Od njegovih prevoda mogao bi se, izgleda, uvrstiti u nauku jedino Kritički lakonizam. a
Jadno vrijeme, pri kraju svoga đakovanja, Gli-.
šić je bio i član uprave Srpske nade, Među potpisima 'pretsjednika družine Živojina Simića, pisara Josimovića i osam odbornika bio je i Glišićev. Oni su tražili 29 aprila 1870 od „Soveta gimnaziskog“ da im se odobri održavanje sastanaka i onda kad profesor nije prisutan, To je bio dosta oštar protest ionako buntovno raspoloženih đaka, protest usmeren ne samo protiv gimnaziskog savjeta, ne samo protiv Đorđa Maletića, direktora–konzervativca, već U posrednoj liniji i protiv Namjesništva
UZ JEDNO PISMO
koje Je zazivalo od „politiziranja“ u školama i na čiji se mig sve to i radilo. Ali uzalud je uprava protestovala, Savjet je odlučio „da ostane sve kao i do sada“. Re
Juna te godine M. Glišić, Ž. Simić i dr., koji su nosili teret posla u Nađi, završili su gimnaziju, To je osjetno pogodilo družinu. Životareći kojekako, ona je kao i sve đačke družine zabranjena.odlukom Namjosništva 1872, da bi docnije više puta bila obnavljanha i zabranjivana.
Osvjetljenju Glišićevih odnosa prema Srpskoj nađi dopriniječe i ovo dosad neobjavljeno njegovo pismo o rađu te družine: .
Biograd 11 avgusta 18695 Braćo!
Još marta mjeseca prošle 1868 godine pojavi se među đimnazistima višijeh razreda misao, da osnuju družinu, gdje će se uzajamnijem obavješćavanjem vježbati u naukama, što spadaju u krug njezin; gdje će se vježbati i privikavati i praktičnom radu i dogovoru društvenom. Tako i bi. Po odobrenju zbora profesorskog sklopi se družina pod imenom „Sıpska nada“. Štatute društvene propisao je sam zbor profesorski, U tijem štatutima glavno je ovo: „đacima iz viša tci razreda đimnazije do> pušta se, da mogu sklopiti družinu. Zbor im određuje dane, u koje će raditi. Družina se bavi književnijem vježbanjem svake vrste, Od uloga novčanijeh sastavlja se biblioteka, Zbor profesorski može družini zakratiti radnju, ako premaši krug, koji joj je određen štatutom“.
Družina je držala svoje sjednice svake nedjelje od 10 do 12 časova prije po dne. Od 14 aprila prošle 1568 godine, kao početka društvenoga rada,
pa do 26 juna ove godine držano je triđeset
i šest sjednica, Na tijem sjednicama čitano
ulaže u društvenu blagajnu
je svega četrđeset i đva sastavka. Ođ tijeh sastavaka ima triđeset i četiri prijevodđa, pet narodnijeh umotvorina i tri oriđinala. S njemač-
koga je jezika najviše prevedeno: dvadeset i šest 2
komada, s francuskoga četiri, s qrč ı S grčkog dva, s latinskog Jeđan i s ruskog jeđan. Oriđinali su spram
snage same družine vrlo slabi, Od ovijeh sastavaka .
ima Šest, što nijesu svršeni, dva su č 3)
_- l ; odbačena, 3
ostali su primljeni. Tri su komada štampana, a
ostali stoje u arhivi društvenoj. Po strukama kad
se podijeli ima: trinajest komađa, što spadaju. u
ORO ale Što spadaju i historijuy;
u etnografiju; dva u biografij ranajest u
Doježtju: ; gražiju a dvanajest u Kad se god pročita kakav sast
: avak,
da se da na kritiku. Kad Kvritičar |
kritika prekida i družina prema odlučava, da li da se sastavak primi ili ne, 7 U biblioteci društvenoj ima svega sto i GRA ČESI išes.,t djela. Knjige se daju samo ia a revers da čitaju, i to na petnajest ra književnijeh listova družina dobija: „Kvčti“, io A „Maticu »ı „Revue des cours litteraires“, ela alur, „Europa“, i „Ueber Lanđ und Meer", - ekonomnijeh: „Seljaka“ i „Težaka“, a od politi a. ofdstavu/i „Srbiju“ i „Jedinstva“, EIN vi se daju samo članovima na revers da Družina je u početku uglavila da svaki član Ze | mjesečno po četiri. ee Tako se plaćalo samo za neio VibNić) Doc0 opet družina odluči, da se ulaže samo po dva gro 3. Novce družina daje direktoru na ostavu, A L r profesorski stara se i odlučava, kakve će se Brpaie nabaviti i koliko će se izdati. Od kako je 1iad a započeta skupljeno je svega do sad: hietar petnajest groša i dvađeset i a ŠSBRVE 1. 00 OE novaca izdato je nešto - | ru, u al kod direktora. DRTOLOOTEO tdr 0 oped VO o je rad „Srpske nađe“ od 18 : aprila 1868 pa do 26 juna 1869 godine. Milovan S. Gle. Dopisnik,
Golub Dobrašinović
KNJIŽEVNE NOVINB
vak, običaj je, | _ ritikaje djelo, , pisac ima pravo samo jednom da odaovori ah se ei)
kritici i odgovoru .