Književne novine

BESTSELERI U S.A.D. .! FRANCUSKO

,

Koajiševno stvaralaštvo u SAD za Moteklu godinu ocenjeno je od strabe kritičara kao stanđardno. U pore-" Benju sa 1957 godinom ono se razlikuje po prodoru i afirmaciji manje boznatih romansijera. To se naročito bđnosi na Fređerika Bihnera i njegov roman iz savremenog Života »Povralak Ansela Džipsa«, »Povratak s breka« Vilijama MHamfrija i prvi roman Helge Sandberg »Točak zemlje«.

Od poznatih imena američke litetature, koja su stekla međunarodnu reputaciju, javili su se samo Džon O? Hara sa romanom »Sa terase«, Džom Markand (»Žene i Tomas Harou«) i Sloun Vilson takođe romanom »Lelovalište«. Ali njihova dela, podvlače kritičari, ne unose ništa novo u renome Koji su već postigli.

Među naičitanijim knjigama u SAD nalaze se roman iz sudskog Života Anatomija wubistva«, koji je napisao suđija Džon Felker pod pseuđonimom Robert Traver, zatim Džonsovo delo •Neki su dotrčali« i roman Vlađimira, Nabokova »Lolita=,

Pasternakov »DĐoktor Živago« Koji je i na listi bestselera u SAD, u Francuskoj je, međutim, apsoluino prvi, Francuski novinari su već iz» računali đa bi Pasternak trebalo đa primi oko 60 miliona franaka za aulorske honorare, Prevod »Doktora Žiwaga« štampan je wu 300.000 primeraka M daleko je ispred drugog đela na listi. »Letovanje po svaku cenu« ođ Pjera Daninosa imalo je tiraž od #230.000.' Na trećem mesta se nalazi »Pitanje« novinara Menri Alega, Iako še »Pitanje« bilo zabranjeno, do zaMane je već prođato 162.000 knjiga. Dobitnica nagrađe »Pemina« Fran#0azr Male-Zoris sa nagrađenim đeTom »Nebesko carstvo« zauzima peto (110.000), a đobitnik nagrađe Gonkur, Fransis Valder, šesto mesto. Negđe Bri kraju liste ubeleženo je i drugo

BORIS PASTERNAK

đelo Pjera Daninosa »Sav humor sveta« a poslednji je Aragonov roman. »Sveta neđelja« koji je izašao krajem gođine. Prvo izdanje »Svete nedelje« rasprodato je za dvađeset đana! ·

* * *

Enciklopedija ljudske misli

Mrorimski izdavač Paolo Bornigijeri Bočeo je sa objavljivanjem zanimljiwe sbirke klasika koja treba da ima menciklopeđiski karakter. Već sam izor prvih knjiga wkazuje na poleMmički karakter zbirke, Tako je, naWrimer, među prvima, objavljena »Rasprava između MNajbnica i Njutna o sualigie, »Teorija prirođe« od Getea, VottePbva »Engleska pisma« i »Sopenhauer kao vaspitač« ođ Ničea.

x x x

Kamijeva adabtacija »Demona«

»Demone« sam otkrio kađa mi je bilo dvađeset gođina — rekao je Kami movinarima pre pretstave — i otada nikad nisim prestajao đa ih čitam i prelistavam. Ali, iako znam ruski, nisam hteo đa se držim adaptacije Stanislavskog, koja za njegove sunarodnike, u neku ruku, pretstavija klasično delo njihove dramske literature. Dostojevski je pisac velike privlačne snage. On poseđuje sve (zgusnutm radnju, dijalog, potekst, vizionarski pogled) sve izuzev koncizmosti. Dovoljno je, viđećete, da se materijal malo sređi«e.

OP O O O KNJIŽEVNE NOVINE

List za književnost, umetnost i društvena pitanja

Redđakcioni odbor: Miloš I.·l Bandić, Bora Ćosić, Slavko Janevski, dr. Mihailo Marković, Slavko Mihalić, Peđa Milosavljević, Branko Miljković, Tanasije Mlađenović, Mlađen Oljača, Vladimir Petrić, Đuza Radović, Izet Sarajlić, Vladimir Stamenković,

Urednici:

| ČEDOMIR MINDEROVIĆ PREDRAG PALAVESTRA

Direktor: TANASIJE MLADENOVIĆ

List izdaje Novinsko-izdavačko preduzeće •Književne novine«, Beograd, Francuska 7, Redakcija: Francuska “, tel. 21-000, | tek, račun: 101-707-1-208

List izlazi svakog drugog petka. Pojedini broj Din. 30. Godišnja pretplata Din. 600, r~lugodišnja Din. 300, za inostran=

stvo dvostruko,

Tehničko~umetnička oprema: DRAGOMIR DIMITRIJEVIC Odgovorni LDBONa ČEDOMIR MINDER c Stampa »:GLAS« Beograd, Vlajkovićeva 8

Kamijeva scenska adaptacija poznatog dela Fjođora Dostojevskog (»Zli đusi«) pretstavlja dramu ođ 26 slika čije izvođenje traje puna četiri časa, Posle generalne probe kritičari su se veoma povoljno izrazili o Kamijevoj verziji »Demona«, a i Andre Malro, sada ministar u vlađi, pohvalio je pretstavu. Glavnu ulogu u ovoj drami tumači Pjer Blanšar, koji je đuže isključivo na filmu. Ostale glavne uloge interpretiraju Tanja Balašova i Muše! Buke.

x Xx Xx

Fantastični roman iz XVI veka

Na nemački je neđavno preveden kineski roman iz XVI veka »MRo Lian Hua Ving«, Iz njegove sadržine se možc videti da je literarno putovanje na Mesec izvršeno mnogo pre Žila Verna. U ovom romanu se govori O nekoj drami imperatora Ming Tsunga, čiji je on ujedno bio i protagonista. Ming Tsung ođlazi na Mesec da bi se Doklonio tamošnjoj boginji. Vraća se sa Meseca posle bezbroj avantura i mnogo cveća koje je nabrao na zvezdama. vremena rađio

Autobiografija Žan Pol Sartra

ŽAN POL SARITE.

Žan Pol Sartr je neđavno najavio la sprema za štampu nekoliko Kknjiga. Najpre će se pojaviti jeđan esej o Floberu. Za njegovo drugo delo, scenario o Frojđovom životu, sva izdavačka prava već su ofkupili Amerikanci. Zatim će izaći filozofski traktat »Rritika , dijalektičkog uma« i đrama za čiji se naslov još nije đefinitivno odlučio. Poslednji njegov rad Koji bi trebalo da se pojavi u» toku 1959 godine je roman autobio-

; grafskog karaktera. Sartr ga je na-

zvao »Memoari jedmog mmalograđa-

nina.

I treća knjiga »Memoara« Kleonore Ruzvelt, kao i dve prethodne, doživela je veliki uspeh. U toj Knjizi, koja nosi naslov (»On my Own), opisan je period njenog života koji je usleđio neposređno posle smrti njeno8 supruga. »Memoarima« Mleonore Ruzvelt ne nedo-

staje ironija i puni su anegdota.

Vane MARINOVIĆ KMbeseć mnimuf: do početka

Po sitnom šljunku ispred klupe igraju tamne senke lišća..

„Trebalo bi' da pođemo”, pomisli Milena stresajući se od iznenadne jeze. „Još je sveže”, i

Ona htede da ustane. Pokrenu se, ali Mlađa ništa ne primeti. On je i dalje gledao šljunak ispred sebe, na stazi.

— Mislim da je vreme da pođemo — reče Milena.

On kao da se trže pa se njoj učini da ga je prekinula u mislima. , i

Mlađa se nasmeši i odmahnu rukom. |

U granama divljih kestenova šumeo je vetar. Preko Save na Velikom Ratnom Ostrvu upali se zelena svetiljka i brzo ugasi.

Tada Ruška reče u njemu:

„Ovo će biti naša klupa. Ovde ćemo đolaziti uvek posle čaSkola nam nije daleko. Ovde ćemo se sastajati. Hoćeš li?” On se naglo okrete Mileni osećajući njen pogled na obrazu: — Nije trebalo da dolazimo ovamo. :

A Ruški u sebi:

„Čuj, nisam spremio matematiku. Ne znam đa li da pobegnem sa časa. Tebi je lako, tvoj tata je profesor, on može sve da ti pokaže”.

Milena reče:

— Onđa da pimo i ulaznice.

Mlađa se okrete njoj:

— Trebalo je jutros đa uzmemo karte. .

. — Uvek ima na kartu više. Tako bih volela da vidim Milivoja kao kralja Lira. Ako sada ne gledamo ko zna kad ćemo. Ja ću uskoro u bolnicu. ;

Njen glas se

Ruška reče:

„Dobila sam peticu na pismenom iz srpskog”.

On Ruški: .

„Onda iđemo u bioskop. Kod „Koloseuma” se daje film sa Ken Majnardom u glavnoj ulozi”.

„Ja bih kod „Luksora”. Tamo je „Dobra zemlja”, Rajner. I Paul Muni. Je ]' važi?”

„Važi, Ruška”. i

Ispod bedema, pod Kalemegdanom, zatutnja „dvojka”.

Iza njih dvoje, Mlađe i Milene, nasmeja se neka devojka sme.· hom koji je imao u sebi oporost. Muški glas prekide njen smeh:

— Nije istina đa sam to bio ja.

Smeh se pretvori u glas koji siknu:

— Ja sam te lično viđela.

Ponovo zatutnja „dvojka” i odnese mladđićev odgovor.

Pod uđarom cipele šljunak polete u travnjak.

— Neću o tome da govorim — reče mlađič.

Iznad Save pale se i gase svetla, sijaju se u vođi, kao da su zaronila u vodu da bi osvetlila dno.

Mlađa, gledajući u pege senki na šljunku, reče 'Ruški u sebi:

„Šta bi ti učinila da sam sa Dacom otišao na izlet?”

Ona, Ruška: c

„Ja! Ništa. Bilo bi mi krivo, Možda bih i plakala. Ne znam. Ali, je li da nikađ nećeš sa drugom da ideš nikud? Kaži”.

„Neću, Ruška. Eto, ti i ja ćemo u neđelju na Avalu”,

„Ako me pusti tata. Znaš ti kako je on strog”.

„Znam, dobro znam. Danas sam kod njega zaradio dvojku”.

„Zamoliću ga”,

„Da mu slučajno nisi spomenula. Onđa mi je ne bi popravio do kraja godine. Ako mu kažeš baciću te sa bedema u Savu”.

„Uh, ala se praviš!”

— Hajdemo — reče po drugi put Milena.

On se strese i ustađe.

Brzo dođoše do spomenika „Zahvalnosti Prancuskoj“. i

Nekoliko mladića stajalo je u podnožju spomenika i dobacivalo devojkama. Jedna devojka se zakikota.

Iz zvučnika sakrivenog u granju začu se tango pa nekoliko mladića poče da miče ramenima. Jedan kuštravi, crn, viknu za devojkom koja prođe pored njega:

— Hoće li sestra sa bratom da odigra jeđan tango. Posle tanga dolazi rumba. Si?

Devojka se i ne okrete. On isplazi jezik za njom.

— Moramo da požurimo ako mislimo da gleđamo „Kralja Lira”. Možeš li brže? — upita Mlađa kao đa i ne primećuje Milenin zaobljen i narastao trbuh. -

— Znaš đa ne smem da trčim — odgovori Milena.

— Izvini.

sova.

pođemo. A i vreme je za pozorište. Treba da ku~

b gubio, nestajao.

Igra Lujza

Parodije

KRIŽOVEC: Ne bi moglo da se uzme kao netočno da gospođa barunica nije imala nikakva razloga da ne mrzi svoga supruga, ali bi se još manje moglo dopustiti da je gospodin pokojnik, „nad čijim truplom mi, evo, diskutiramo, moj dragi mlađi „gospođine kolega i amice, i o čijoj ste smrti danas pravovremeno i vlastoušno telefonski informirani, spađao i pored svoje barunske plavokrvnosti, u red onih legitimnih muževa svojih legitimnih supruga, o kojima, tj. o muževima historija šuti, jer ih smatra licima koja ostaju, da tako kažem, na prvom ili drugom katu bračne svijesti i, posve naravno, nemaju u svom momentalnom i mentalnom kompleksu nijednog fatamog faktora koji bi ih gonio da se, figurativno, spiralno spu-

u kome je, ako mi dopustite đa se spontano izrazim, nalazio ovdje ležeći a vlastoručnim samoubojstvom usmrćeni „barun „bivši pukovnik Lenbah, koji je, po meritomoj ocjeni svojih znanaca, počev od part nera na pokeru sa falš kartama do kompanjona za klađenje na trkama sa falš konjima, bio — dakle po toj ocjeni, a ja hoću đa ga najfinije okarakteriziram, — jedan neuropat plus šizoid i kombinacija moralnog, odnosno nemoralnog kre tena i stopostotnog reprezentamta jedne reprize perfidnosti, zapravo takav jedan notormni paranoid da vi, moj am.ce, u svojoj skromnoj

· Treća knjiga »Memoara« Eleonore Ruzvelt

»Za moj račun«

Šštaju u mračno moralno podzemlje,”

PRICa „KNJIŽEVNIH NOV/NGa”

leda pravo u lice i začudi se njegovom 'oči j nele. „Šta je sa njim večeras? O aaa ee Prošli su „Dečaka sa zmijom” i zaokrenulj. a

Milena ga po9

Išli su ćutke. zom prema izlazu. Jednom je na tom On kliknu: „Vidiš da sam te 5 azela”. Š Sklonili su se sa staze, travu, ispružila se i „Jesi li kada video gazel „Biologiji”. „Ima tanke noge. n Mlađa leže pored Ruške. Oboje su gledali u ne „Kad svršimo školu otpu

Je IP važi?”

„Važi, Ruška. Putovaćemo po svštu”". Onda se ona podiže | li lakat: „Mlađo, a ako nas vidi čuvar? . „Neće. Viđeo sam ga kod „Pobednika”.” Milena uze Mlađu ispod ruke:

— Moramo brže. | ! Iz zvučnika se začu džez.

isli i i tima. Samba, pomisli Mlađa i oseti oporo u USLI! “ Odlednom shvati: mora sa Milenom da ide u pozorište, Ne

sme da je ljuti, jer ona ne sme da se uzbuđuje,

dete, sina ili kćer, svejedno. – Ali, danas je došao onaj

lemegđan. Ruška, njegova ma

na travi i sprema se đa sa njim pođe na izlet, sutra, u nedđelju,

na Avalu.

ostati na Avali.

Iznad njih je nebo, veliko i čisto, pod njima je mlada aprilska i

trava, pred njima — ko to zna. Lice mu sada potamne.

„Ruška, zašto trčiš tako brzo? Ne govori mi da ne mogu da te stignem. Ne, ne volim što si toliko izmakla. Ruška, zašto, s; otišla? Ruška, vrati se. Ruška! Ruška!”

Iskrivljeno lice starice nadnelo se nad njim i cvili:

„Sine, sine, smiri se. Ne vredi. Vidiš da su svi mrtvi. Ne

vredi. Joj!”

On viđe: ruševine. Mrtva Ruška. Mrtav njen otac. I lep, bio je strašno lep taj aprilski dan, ta nedelja kad su hteli da idu na

Avalu, on i Ruška. Milena ga uhvati pođ ruku:

— Volela bih kađ bismo našli drugu galeriju. To je najjevlinije, a đobro se čuje. Inače nemamo para. Ko zna izgurati do kraja meseca. Danas je tek šesti.

On muklo reče: — Danas je tek šesti. Milena zastade:

— Mlađo, šta ti je? Ti kao da ne slušaš šta ti govorim. Tebi nije dobro? Kaži. Onda da ne idemo u pozorište. — Ništa. Stvarno ništa ozbiljno. Hajđemo. 1 ja bih želeo da

gledam Milivoja. On' pokuša đa se nasmeje. Samo mu se lice iskrivi.

Milena vide grimasu na njegovom licu i bi joj ga žao. Protiv njene volje javi se misao:

nervčik... Sada je kasno...”

— Nije — odgovori Milena.

Požuriše kroz večernju gužvu Knez Mihajlove. Do početka ostalo je samo đeset minuta.

policijskoj praksi svakako nigste..: | OLIONSET PRISTAV: Oprostite, ali...

KRIŽOVEC: Ovo vaše „oprostite" dolazi u pravi čas, gospodine i kolega, jer sam upravo htio da se dotaknđm momenta oproštaja kao motiva koji je dakako bio isključen u bračnom slučaju pred nama ležećeg baruna Lenbaha i nje gove supruge, koju je ovaj, bez obzira na njenu nebanalnost, natjerao da otvori jedan sasvim banalni krojački salon, čime je primorao barunicu da drži škare a ustvari on je, nota bene, držao nju U svojim ucjenjivačkim škarama, 1 vi ćete dopustiti .da vam ovdje izložim zašto taj i takav Čovjek starog bečkohabzburškog, Sovsko valcerskog, kavalijerisko po-

|I GS SiS ~

mestu stigao Rušku kad su se trkali, · tigao, Stigao sam te iako, trčiš brzo 181 levo prema Savi.

i zadihano' govorila: · ei u? Ja nikada nisam. Samo na sljej ;

Mora da je u prirodi mnogo lepa”. Samo to znam. Čuj, da te zovem gazela?

bo i držali se za ruke. Es tovaćemo u zemlju gde žive gazele

daleki dan, kao da se vratio na Ka. |

la ·gazela, vitkih, dugih nogu, opružena je

ILUSTRACIJA SLAVOLJUBA BOGOJEVIĆA

On leži uz nju, drži je za ruku i: misli: sutra ćemo ceo dan

\ Ona se skoro neprimetno pogladi po trbuhu. Učini joj se da na dlanu oseti pokret deteta. — Teško ti je? — upita je Mlađa. _

štrau- .

izgledu,

Ruška je legla \

čeka dete, njegovo

kako Ćemo.

PSŽ OAJJ

„Da sam ranije znala da je

Nad barunovim truplom

kerskog i alkoholičarskog lumpas roškog profila nije mogao nijeds nog časa..,

(Neočekivana stanka, Koncentris rana misao u Križovčevim očima),

KRIŽOVEC: A propo, koliko jB sati, molim ?

POLICIJSKI PRISTAV: Deset dd pet.

KRIŽOVEC: To je infamno! A za kazao sam sa Izabelom Georgijev” nom za pola pet, i već jntimno drhćem zbog ovog po vama prouzpokovanog zakašnjenja, No, zašto me toliko zadržavate i gnjavite, amice? Zbogom!”

Miroslav KROOII

Telefonske basne

SKUŠE ı TROLEJBUS U kutiji tužne skuše Sjetne misli ređom kroje: „Grozno pate naše duše "Trolejbuska gužva to je!

PITANJE BEZ ODGOVORA Tri je žabe progutala Jedna roda, zvana Ala, I u brizi svakog pita: — Zašto nemam apetita?

UCROŽENI TICAR” — Gdje se :kitaš? -- tigra grdi Tigrica u sate kasne, —

Basnopisac već se srdi, Strađat ćeš na kraju basne! Gustav KNKLEG (Parodirao Lav ZANAROV)