Književne novine

—

_ nje teorije nego i

Godina X. Nova serija, br. 88-89

Rodoljub ČOLAKOVIĆ

NASHI UNIVEMRZITETI

ZA KMN„.„JSIŽ:eE VN O ST

e; az e —

O ME T NM O.ST _

BEOGRAD, 27 MART 1959

Često se čuje reč, da su famnicc u staroj Jugoslaviji bile univerziteti za osuđene komuniste. To zvuči malo

" ncobično, ali je tačno. One su doista

bile univerziteti m najširem smislu reči — škole u kojima se učilo sve ono što je borem zabranjeno, progonjene, revolucionarne partije bilo neophodno. To znači ne samo izučava-

i učenje upornosti, snalažljivosti, dovitljivosti da se neprijatelj zavara, učenje taktici u osobenim uslovima klasne borbe, u koijima je trebalo biti krajnje elastičan i stalno budan da bi se moglo nositi s neprijateljem koji je daleko nadmoćhiji, ali koji je ipak ranjiv i koga je moguće u određenoj situaciji i određenim sredstvima ~ prinuditi na popuštanje, na uzmak.

Poznata je činjenica koliko je jugoslovenska buržoazija bila brutalna i prema takozvanim slobodnim ljudima; njena policija nije mnogo »bre-

novala« čak ni ona veoma okljaštre-

na građanska prava zapisana u usta-

vu i drugim zakonima. Može se mi-.

sliti koliko ih je poštovala kad se radilo o ljudima koji su bili lišeni slobode, pa još takvim ljudima kao šio sm komunisti. Počevši od policiske istrage i suda do izdržavanja 'kazne — to je bio niz najgrubljih samovoljnih postupaka, a svaki zahtev da se poštuje čak i njihova jadna zakonitost nailazio je na cinično i podrugljivo keženje osornih pandura. uniformisanih i neuniformisanih, onih s fakultetom i onih nepismenih.

Siećam se kako je jedan radnik, osuđen kao komunist na dugogodišniu tamnicu, izazvao srdžbu i gnev iednog režimskog pandura s fakulteskom spremom. On je bio na položaju npravnika tamnice u Sr. Mitrovici, pravno obrazovan, da bi mogao, po slovu zakona, vršiti funkciju »popravljanja ljudi«. Taj radnik je tražio da se s njim postupa kao s političkim osuđenikom, što je i bio.

— Pih, ti si mi neki politički osuđenik, rekao je upravnik posprdno. Još smrdiš na ćiriš, a ovamo neki političar. Marš napolje!

Radnik se nije dao ni zbuniti ni uplašiti.

— Tražim da se sa mnom postupa kao s čovekom. To tražim i od vas.

— Šta-a-a, dreknuo je upravnik, ti ćeš mene učiti pameti. Daću ja tebi čoveka.

M skočio je iza stola i počeo kao mobnit da udara osuđenog komumesin, ;

Stoga, kad se kaže da su tamnice bile wniverziteti, ne bi trebalo zabo-

ravifi svu onm tešku borbu koju su

kommisti morali voditi s reakcionarnim režimom ·nasilnjijka i ubica, čiji ie vermi pandur otslikan mw gornjem neizmišljenom dialogu.

Ta borba je vođena za elementarna prava političkih osuđenika: za oslobođenje od prinudnog rada, za odvajanje političkih osuđenika u zasebna odeljenja s posebnim, liberalnijim režimom, kako je to zakon o izdržavanju kazne propisivao, za !egalne kmjige i časopise, čak za hartiju i mastilo itd. itd. U toj borbi mnogi su drugovi izgubili zdravlje, a neki i život, ali ona nije prestajala sve dok osuđeni komunisti nisu izvojevali bar snošljive wslove izdržavanja kazne w kojima se moglo učiti i spremati za pretstojeće bitke.

U toku svog tamnovanja učio sam na dva takva wniverziteta: sremskomitrovačkom i mariborskom. Na oba sam morao polagati svojevrsmi prijemni ispit: štrajk glađu, koji je prvi put trajao irinaest a drugi deset dana. Priznaću odmah: zbog onoga što sam ma njima naučio vredelo je gladovati i duže. Vredelo je zato što se na niima moglo svakodnevno družiti 5 delima Marksa, Engelsa, Lenjina, Roze Luksemburg, što su ma njima predavali takvi iskusni i prekaljeno prolesionalni revolucionari kao što su Moša Pijade, Josip Broz, Radomir Vujović.

Pošto sme u irinaestodnevnom štrajku glađu u proleće 1927 godime, uz pomoć naše i strane napredne javnosti, izvojevali izvesna, iako mne

Sva, prava političkih osuđenika, našli,

smo se u političkom odeljenju srem-

skomitrovačke rica političkih osuđenika, od kojih su sedmorica bili komunisti. Bio je to kolektiv koji nije mogao da robija samo da izrobija, nego drukčije, sa određenim smislom, to jest radeći, učeći. To je pitanje postavio Moša Pijade, inicijator i rukovodilac tog štrajka, dva-tri dana posle dolaska u političko odeljenje, na prvom sastankm našeg kolektiva. Govorio je:

— Lepo je to, drugovi, što smo u štrajku pobedili i došli w zajedničku sobu, da je Tepo, lepo je, ? ali sad valja organizovati život i raditi. Mi ovde ne možemo za pokret učiniti mnogo, ali nešto ipak možemo učiniti. Neki znamo jezike i možemo prevoditi. a svi možemo i moramo učili političku ekonomiju, istoriju radničkog pokreta, pa i druge stvari, kako se budemo dogovorili. Svaki od nas treba da odavde izađe sa više znanja nego Šlo je ušao, a koje ranije nije mogao da stekne iz raznih razloga. Da bismo to što uspešnije radili treba da utvrdimo vreme za rad, raspored časova za naše kružoke u kojima ćemo zajednički učiti, vreme i mesto za razgovor, pušenje i slično. Kad to utvrdimo, moramo biti disciplinovani i toga se svi bez izuzetka slrogo pridržavati.

Od tih reči prešlo se odmah na delo. Nije išlo bez trenja i irzavica, jer se i u našem kolektivu našlo ljudi koji nisu hteli da sebi »od jedne robije prave dve«, to lest da rade po određenom planu. Ali sve su te teškoće savladane, i u našem kolektivm započeo je tako intenzivan rad koji nas je toliko zaokupio da smo gotovo prestali da svakodnevno računamo koliko nam je još ostalo dana, nedelja, meseci, godina do kraja robije.

TI dotad ja sam na robiji ponešto učio, uglavnom strane jezike, i čitao manje-više bez nekog određenog plana i sistema. Ali sad je to bilo drukčije. Pomažući Moši na prevodu Kapitala prvi put sam se prihvatio oosla koji je iziskivao upornost, solidnost i pedantnost. Radilo se o prevodu jednog od najvećih dela svetske nauke, dela pisanog jednim neobično konciznim ali i komplikovanim stilom. A. cilj koji je Moša postavio bio je ambiciozan: dati prevod koji neće niučemu izneveriti duh originala, a dati ga u što je moguće lepšem, Tedrijem srpskom jeziku. Osim toga, za mnoge Marksove izraze mi ili nismo imali gotove termine ili su oni bili, po našoj oceni, | neadekvalni.

Stoga je trebalo tražiti, kovali nove.

tamnice nas deveko--

Pored rada na prevođenju Marksa (Kapital I i Beda filozofije), radili smo u tri kružoka: politička ekonomija, filozofija i novinarski tečaj. Političku ekonomiju izučavali Smo po Kapitalu a filozofiju po Auwudiringu. Iza naše sobe u kojoj smo spavali nalazila se umivaonica nevelika betonirana prostorija u kojoj je bilo, njenom dužinom prema prozorima, uzidano betonsko korito s nekoliko česmi; prostor ispred korita (5—6 kvadratnih metara) bio be slobodan. Tu smo održavali naše kružoke. Od sanduka smo sklepab žšamlice na kojima smo sedeli wkruz, a betonski patos između nas služio je kao tabla, na kojoj smo kredom pisali. ne samo formule, nego pokwšavali da svaku zapetljanu stvar grafički prikažemo. Time nas je Moša sve zarazio, jer on je, kao slikar, hteo sve da nacrta. (Sjećam se kako je, mnogo docnije, u partizanima, hteo čak da jedmu melodiju, pošto nije znao obične note, na svoj način gralički prikaže.

Mnogo sam časova proveo u toj predavaonici; bilo je u njoj Žžustrih objašnjenja, žestoke prepirke, prosto robijaškog pregonjenja, pa i svađe, ali dosade nije bilo nikad. Ali je bilo — i šale i smeha, i onog divnog intelektualnog zadovoljstva · kad se neki tvrd orah ipak slomije i dođe do jezgra Marksove ili Engelsove misli.

U našim kružocima radilo se solidno. Nama niije bilo stalo, da što pre »predemo« Kapital — a bilo je u početku kod pojedinaca takvih tendencija; Nama je bilo stalo da učimo marksizam, da osvajamo i usvajamo ono šlo smo smatrali osnovom svoje političke aktivnosti. Niko od nas nije bio potkovan u marksizmu; svaki je znao ponešto bilo iz knjiga, bilo iz prakse, ali to nije bilo ni mnogo duboko ni solidno. Zbog toga smo sad preduzeli da učimo što je moguće solidnije, trudeći se da naučimo ne samo kategorije Marksova Kapitala i društvene odnose koji se iza njih kriju nego i metod Marksov, njegov način prilaženja problemima, prodiranja u njihovu društvenu suštinu i utvrđivanja zakonitosti koja njima vlada.

Sjećam se kako smo se znali vraćati sa sredine Kapitala natrag, na njegove prve glave jer smo, radeći, bili utvrdili da neke osnovne probleme nismo pravilno razumeli. Šta je to oblik vrednosti? — o tome smo sbDOrili danima, ubedđivali se do promuklosti, ali nismo bteli da prekli-

zimo preko pitanja koja nam do kraja nism bila jasna.

Nikad wu svom životu nisam tako solidno izučavao meknm knjiga kao tada prvi Đem Kapitala na sremskomitrovačkom univerzitetu,

Moša je kao iskusan novinar cenio značaj pisane reči Ww našoj borbi i hteo je da nas nekolicinu, za koje je smatrao da imamo >»štofa& za novinara, Mvede u taj posae„ O tom cilju mi smo organizovali movinarski tečaj, ma kome fe Moža bio nastavnik. Na njemu smo učili kako se Hst slaže i prelama, kako se vrši korektura, i ostale tehničke poslove, za koje je on smatrao da ih dobar proleterski novinar mora poznavati. Ali najvaŽnije n tom tečaju bilo je čitanje i analiza članaka koje smo pisali na određene teme. Nisu to bile izmišljene teme, nego polemika protiv autora koji su svoje članke objavljivali u onim časopisima koje smo mogli primali (Bankarstvo, Srpski književni glasnik, Trgovinski pregled itd.). Po običaju, mi smo za vreme odmora pričali šta je ko čitao, kritikovali stavove pojedinih pisaca, a Moša bi odmah davao zadatak:

-— Lepo ti to meni napiši, pa ćemo oda zajednički prekresti u, kružoku.

I tako smo pisali članke koje bismo u kružoku čitali i analizirali, Moša je bio strog sudija, ali je isto tako znao da ohrabri i Učili smo se ne samo da pišemo članke, da kratko, jasno, jednostavnim

da pouči.

jezikom kažemo svoju misao, nego vodili diskusiju o nizu problema naše partiske politike.

Povodom jednog članka o Tfederaciji, Moša nam je održao nekoliko predavanja o borbi naše Partije za pravilan stav u nacionalnom pitanju. Tako smo postepeno, učeći se novinarstvu, naučili mnogo iz one teške i značajne borbe koja je vođena u našoj Partiji o bitnim pitanjima njene taktike i strategije.

Dobar deo moje partiske aktivnosti sastojao se iz pisanja članaka i držanja predavanja. Osnovna znanja kako se to radi, kao i izvesnu praksu, stekao sam na lim našim UnivCr-

U OVOM

* *

oi TANASIJE MLADENOVIĆ:

x JARA RIBNIKAR: Kuća 4 od

loša Savkovića

* RAZGOVORI

Kostić *

Nedelkovskog %

ŽŽ

zitetima. Prve svoje članke pisao sam u Sremskoj Mitrovici, kao šlo sam prve svoje relerale o političkoj siluaciji i predavanja o određenoj lemi držao na našem mariborskom univerzitetu, na kome je svaki od nas, po svom vlaslitom izboru, morao da drži predavanja iz one oblasti koju je izučavao.

Nije bilo lako uvek doći do knjiga; morali smo mnoge tekstove prepisivati svak sebi, ponekad i po nekoliko puta, kriti to od stražara i tamničke uprave, kamullirati marksisličke knjige drugim koricama, praviti razna skloništa itd. itd.

Ponekad bi nam propadali materijali i knjige, pa se onda opet po-

CRTPEŽI T VINJETE U OVOME BROJU: LAZE VOZAREVIĆA ISLAVOLJUBA BOGOJEVIČĆA

RODOLJUB ČOLAKOVIĆ: Naši univerziteti VRBLIBOR GTA4GORIĆ: Jovan Popović

ERIH KOŠ: Sećanja na susrete s Mošom Pijade

beni i objektivni kritičar

BRATKO KREPFT: Zapisi i sećanja

GLASOVI ZA SLOBODU — intelektualci između dva rata u borbi za građanske i lične slobode

O MOGUĆNOSTIMA 1I O USLOVIMA — odlomci iz pisaca-boraca i Stevana Galogaže, Augusta

kritičke proze Veselina. Masleše, Cesarca, Ognjena Price,

Gorana Kovačića, Jovana Kršića, Đorđa Jovano=vića, Otokara Keršovanija, Jovana Popovića, Mi

O MEĐUNARODNIM KNJIŽEVNIM

PRILIKAMA — govore: 5 Matić, Mihailo Lalić, Tanasije Mladenović, Dušan

RADIVOJE, PEŠIĆ: Herojska. smrt. pesnika Koleta

BRANKO MILJKOVIĆ: Politička pesma danas

PANORAMA. MEĐURATNE SOCIJALNE POEZIJE

BROJU: |

Đorđe Jovanović — borBotićevoj uhci

revolucionara:

Koste Racina, Ivana

Oto Bihalji-Merin, Dušam

činjalo iznova. To je bio sastavni deo naše borbe, i to nije obeshrabrivalo ljude koji su znali da samo

savlađujući takve teškoće mogu i za

tamničkom rešetkom učiniti nešto za stvar svoje klase i svoje Partije. Takav rad nije samo ideološki iz« građivao ljude, činio ih obrazovanis jim, i politički zrelijim borcima, nego je istovremeno bio nepresušni izvor moralne snage osuđenih komunista. U neku ruku oni su tako od napravili borbeno poprište svoje YVI+ ste, nisu dozvolili klasnom neprijale4 lju da ih izoluje od njihove matice, da ih osami i slomi jednog po jednog. Naprotiv, kroz takav rad, kao 7 kroz borbu za uslove za takav rad, oni iako odvojeni tamničkim zidom i rešetkama, stalno bili u živoj njenom se stalno borcima

famnice

su, vezi sa svojom klasom, s borbom, osećali koji će sutra, u novim uslovima, u prvi borbeni stroj.

I zato, iako malo neobično zvuči, tamnice stare Jugoslavije bile su za osudđene komuniste univerziteti koji su u borbi naše Partije, u formiraniu njenog kadra odigrali značajnu ulogu,

Mart, 1959. iorsgteir ugura: Ut aio guei1aronzpWgCUOBCIJSiĆ Ivan Goran Kovačić PO.CILGdaba: U tuđem kraju tuđe planine, U tuđem, polju tuđa mi žita, i tuđe ptice, tuđe daljine —

I vječno žedan pijem iz sita.

Mračno je sumce, preduge. noći, 1 nigdje me sjaš, moja zuijezdo moram se vratit: u šume poći, Gdje srce stane u svako gnijezdo.

Ma bistrom slapu oprat ću tijelOy Nakuvasit usta suha od žedi, Studenom vodom olrti čelo,

I bit ću kašto bijehu pređi. Mračno me doba zagušit me će, „Srkat ću smolu, jesti ću cuijećc!,