Književne novine
MANK:KOLM KAULI:
Izgubljena generacija
(NIP, 1958)
O takozvanoj izgubljenoi „generaeiji američkih pisaca koja se u literaturi javila neposredno posle PrVOg svetskog rata piše se i govori uporno evo već nekoliko dugih degenija a đa ni do dana današnjega nije postalo dovoljno jasno u čemu Se zapravo sastoji dramatika te toliko dramatizovane i razglašavane generacijske »izgubljenosti«. U Knjizi američkog Kritičara Malkolma Kaulija (Malcolm „Cowley) »Izgubljena generacija« (čiji je izvorni „naslov »Povratak izgnanika«) sve je manjeViŠS ubeđijivo izuzev osnovnoga: izuzev objašnjelja toga fatalnog kompleksa šizgubljenosti,
Prouzrokovali su ga sleđeći razlozi: vat „ođvažjanje od sredine, zavičaja, Rušenje ionako neđovoljne tradicije, tumaranje po svetu i Život m. emigraciji, nepriznavanje autoriteta, pogrešna shvatanja o društvu i ulozi pisca u njemu... „Ali sve to još ne otkriva dublje, ponornije korene te patetično proktamovane i pomodno nakićene izgubljenesti. Tako »izgubliena«, ta gemeracija je m knjigama pisaca kao što su Ernest Hemingvej, Džom Dos Pasos, F. S. Ficdžerald i neki drugi đala doprinos bez koga se američka Titeratura ne bi danas mogla zamisliti. »Izgubljenoste nije tim. piscima-stvyaraocima, smetala dz tokom gođinaž pišu sve više i sve bolje. Ali je zato đobro došla grupi literarnih sapatnika kao izgovor Za anarhiju, samoreklamu i oskudmu kreativnost,
Niko iz te grupe nije osetio gust, stravičan Životni Dol; skoro niko od niih nije materijalno oskuđevao; #4& svi su Mboemisali, pili, putovali, KkoKketirali sa »čistom umetnošću, liberalizmom, socijalnim „problemima i nekakvom mulnom mnaprednošću. Igrali su se ·izguhljenosti. Poenta Kawlijeve knjige, »Odjeci jednog' samoubistva«, trebalo je da simbolično Kkruniše tragizam generacije. A ustvari, to je značajna (tojiest vešto i lepo napisana) istorija jedne potpune beznačajnosti. Tu se priča o Hariju Krosbiju, jednoj od „izmišljenih i večnih književnih »nadđa«, kako je u pozadini Zapadnog fronta viđeo da je u njegovoj blizini palo nekoliko sranata, i to je, tvrđi se, presudno uticalo na formiranje njegovog žŽivotnog stava; to je kasnije opravdavalo njegova (novčano dobro potkrepijena) lutanja, nesređenost, životnu prazninu i, iznad svega, i najpresuđnije, njegovu znatnu književnu nemoć, što je sve našlo logično i nimalo začuđavajuće razrešenje u R.rosbijevom teatralnom samoubistvu,
Kaulijeva knjiga inače đonosi Živi i dđinamičnu „panoramu američkog kulturnog života u prvim decenijama ovoga veka; slika lice i naličje američkih Kknjiževnih prilika u tom vremenu (do 1930 godine); daje portrete nekolicine istaknutih Književnika (T. S. Eliot, Ezra Paund, Tristan Cara, Džems Džojs, Pol Valeri); pisana ·je veoma zanimljivo, suptilnim žurnalističkim stilom i manirom. To je autobiografsko-sociološko-reportersko-lirski prikaz američkog 'đu hovnog i umetničkog kretanja u,Bgodinama snažnog ekonomskog Usspona i nadđolazeće (1929) Krize.
Na početku Knjige nalazi se (tendenciozan) predgovor Novaka Simića. U zaključnoj rečenici predgovor= nik napominje i zamera Malkolmu Kauliju što je u drugom izdanju ove svoje knjige izostavio neke pasuse koji kritički govori o odnosima zmeđu pisaca i američke javnosti. Kao da izvesni sporni odnosi ne moSu biti prevaziđeni. E kao da. Novak Simić smatra sasvim normalnim da jedan pisac zabija nož u leđa vlastitoj zemlji u kojoj živi i koja mu omogućava opstanak!
MZ LEB,
\ * * * MIŠKO KRANJEC: |
Zemlja se s nama pokreće
(Svjetlost, 1958)
”
Poslednii roman iz trilogije o savremenom slovenačkom životu Miška Kranjeca — »Zemlja se s nama ppokreće« (»Zerilja se z nami premikm) niie najbolje što je ovaj daroviti prozaist napisao. Ofsustvo krifič nijeg, odnosa prema građi koju je koristio i oštrijega Mriterijuma prema onome Što je oblikovao i stvorio, uticalo je na Kvalitet romana. Obiman po opsegu i tretmanu, širok po dubokim psihičkim . preživljavanjima ličnosti i njihovim talasastim, neočekivanim promenama, ovaj roman imao je sve preduslove da preraste međe regionalnosti. · ·
U prvom delu romana »Zemlja, "se s nama pokreće« Miško Kranjec je necbično živo i uverljivo, „Kkristalno jasno i poletno dao tragičnu sudbimu svoga junaka Nacija Kouđile, impresivno i ubedljivo, temperamentno slikao je jarkim bojama život u se> Tu Gornje Ravno, a što je najvažnije, sve tu teče tako skladno da čovek na kraju zažali što Kranjec nije nasta-
\wio i dovršio svoj roman istim zama«
hom i intenzitetom, Dok je u prvom delu, dakle, đinamično, uverljivo i psihološki konkretno i opravđano ocenjivao svoje junake i suproitstavljao ih meminovnosti vremena, dotle je u nastavku pisac dao samo niz događaja Koji deluju prilično namešteno, izveštačeno, promašeno.,. Izvanredne su sposobnosti Miška Mranjeca u dočaravanju ambijenta i u Kkarakterizacijama ličnosti. Seoski motivi (kosidba, berba) i prirođa Slovenačkog Prekomurja, dati su rukom sigurnog majstora. Bež ijedne suviŠne reči, bez ijednog suvišnog poteza pred nama izrasta život snažan, raznolik, upečatljiv. Takav je KMranjec i u slikanju likova. Lepršavost Barice Lebareve, životnost i reljefnost staroga Raja, pokretljivost i punokrvnost Irme Salaj, upornost i otpornost Smodiševe, perfidnost župnika Salaja, psihološka iznijansiranost Naci Kouđile — dokaz su neospornih Kvaliteta savremenog slovenačkog pisca Miška MKranjeca u odđabiranju tipova iz sveta i posmatranju i uočavanju najbitnijih osoĐina u njima. .
Šteta je, što Kranjec nije uspeo da u drugom delu, većom Kkoncentracijom, izbegne niz slabih mesta i nedostataka. Ovako je roman »Zemlja se s nama pokreće« samo polovičan uspeh.
Stjepan Godić
*** STEFAN CVA3G:
Balzak:
(Narodna prosvijeta, 1959)
Pored Franca Verfela, Andre Moroa i Gi de Purtalesa, Stefan Cvajg 'je jedđan od najpoznatijih biografa velikih ljuđi iz istorije kulture i političkog* života Evrope. Poznate su nam njegove biografije Marije Stjuart, Marije Antoanete, Magelana, Mrazma Roterđamskog i Žozefa Fušea, Većinu ovih knjiga objavila je »Narodna prosvjeta« u svojoj već dobro poznatoj ediciji »Gama«. Tim knjigama priključuje se romansirana biografija Onore de Balzaka, tog titana evropske MKnjiževnosti koji Je u Cvajgu našao biografa vičnoc jednom zaista životnom biografskom Tekreiranju njegove ličnosti. Ako učinimo makar i jednu površnu komparaciju između Cvajgovog eseja o Balzaku i ove romansirane biografije, neće nam biti teško da uočimo najbitnije sličnosti. Naime, i u eseu, kao i u biografiji, Balzak se pred očima čitaoca pojavljuje kao ličnost koja živi svojim bogatim i sadržajnim životom, kao pisac Koji je moć opservacije dovzo do najvećih visina i koli je svojim titanskim delom pružio presek Kkrož svoju 6e= pohu. U ovoj romansiranoj biografiji, kao i u eseju o Balzaku, Cvajg je ispoljio svoje izvanredne sposobnosti veštog, spretnog i neposređnog kozera, vičnog da sa svega par rečenica ostvari štimung, ocrta detalj, skicira situaciju, Međutim, iako nam se MBalzakov život i put iz ove romansirane biografije kao veoma evidentni nameću, možemo da prime-
REPUBLIKA, broj 2–-3
Najzad — izišla je Republika, dvobroj. Najviše se očekivala zbog, KWrleže, zbog »99 varijacija na razne teme«. Već poodavno se o tim varijaecijama uveliko usmeno điskutovalo. I evo: lirske fraze o muzici i Šopenu, o Listu, Berliozu i Betovenu, o wnašem kobnom sveopćem zakašnjenju« o Bahu, Kurbeu, Matisu i gerasimovštini. Sve u znaku »verlenske poetske inspiracije«, toplo i visoko literarno napisano, pomalo čak galamno a pomalo i metafizički mutno, nedosledno i protivrečno. A da nije tako zar bi to bio pravi Krleža? Najbolje ie Krleža mislio i pisao o mu-– zičkoj frazi i muzičarima, bao i o slikarstvu i o slikarima, ali, gđe je pokušao da daje zaključke, da uopštava i napadno forsirano generalizuje »umčinost kao shvatanje, treiiranje i oblikovanje duha i materije« on je negirao neke svoje ranije stavove i ubeđenja, đa bi se, opef, u istim ovim varijacijama — za njih zalagao! Kao što je poznato, ranije — u esejima (naročito u »Marginalije uz slike Petra Dobrovića« i »Pređgovor podravskim motivima Krste Hegedušića« Krleža se zalagao za tvrdnju: da su u umefniku prevashodne i notorne »vražje i tamne -šile, pune strasti i nagona« i da »umjetnici stvaraju pomoću „umjetnosti: — a sađa, u ovim Varijacijama
MW
· približi kao pisca velikog
timo da Cvajgova biografija ima i nekoliko nedostataka. „To su, pre Svega, nedostaci opšimijeg i dubljeg zahvata Balzakovog dela i, na druRoj strani, mestimično će nas smetati Cvajgova, da tako kažemo, »prepismenost«, a fu mislimo na njegovu često veoma ornamentisanu, gotovo baroknu i široko raspričann rečenicu. Pa ipak, jedno vreme iz ove knjige pred nama se pojavljuje u svoj svojoi punoći i sugestivnosti, „pojavljuje se lik Balzakov, njegova monumentalna figura, figura pisca koji je bio vičan obuhvatanju i najširih dimenzija totaliteta života. Najveći Kvalitet ove Knjige je to što je, Cvajg uspeo da nam Balzaka formata, potpunog čoveka a ne samo kao jednu literarnu sudbinu.
Branko Peić
**
BRANKO NWUŽIČ:
Dieca crtaju
(Bkolsha Knjiga, 1959)
Zaista izvanredna knjiga. „Zajsta korisna i neophodna knjiga. Mislite da se radi o nekom konvencionalnom udžbeniku crtanja koji je namenjen nastavnicima osmoljetke? Ne. KnjiBa Branka Ružića, ustvari, „obimna je studija koju treba smatrati neophodnom zato što iz savremenog a5pekfa objašnjava Mhako treba prilaziti problemu likovnog odgoja dđeteta i što daje niz dragocenih saveta mefodološke prirode MWkojim se nastavnim sredstvima i postupkom freba služiti da bi se sasvim prirodno, nesmetano i potpuno mogao da razvije svet dečje mašte na planu likovnog izražavanja. Likovna peđagoEija ovom izvanredno opremljenom i dokumentovanom «stuđijom Branka Ružića kođ nas dobija jedno kapital no delo. I mislim da je ovo delo, kapitalno pre svega zbog toga što je autor knjige stručnjak koji iza sebe ima ogromno iskustvo, koji je liŠšen staromodnih i konvencionalnih iđeja o tome da je najbitnije naučiti naše mališane da olovkom fotografišu gipsamog Voltera, gipsanu ruku, cvet ili neku. drugu sasvim konvencionalnu figurinu. Međutim, ne treba shvatiti đa je Branko mRužić apologet neke apsoluine slobode likovnog izražavanja. Ne, on je autor koji traži najprikladđniji način da se svet dečje mašte razigra a skladu sa pozitivnim intencijama nastavnika, Ružić je vrlo jasan: »Naglašavam, da upravo tražimo način kojim bismo dijete iz seđmice u sedmicu osposobljavali da što bolje vidi, da Što više uoči, da iz okolice izvuče Što više pođataka, a od učitelja pak tražimo, da pruži što efikasniju pomoć učeniku« „Međutim, Ružićeva intervencija u odnosu na dosađašnju konvencionalnu nastavu, jeste, ustva ri, pledoaje za antišablonsko tumačenje sveta oko nas i za jedno zaiSta slobodno ali i organizovano pristupanje problemu likovnog vaspita= vanja deteta, Bogato ilustrovana, luk suzno opremljena, pisana „jednim neposrednim, tečnim i inventivnim stilom, ova nam se Knjiga nameće kao neophodnost upravo đanas kada se sve intenzivnije traže putevi jeđnog novog i savremenijeg likovnog vaspitania naše dece. Neophodna knjiga.
Branko Peić
— Krleža ismeva umetnike »sa tom vražjom silom „u sebi«ć, umetnike #Roji potsećaju na »huđožnike«. Ali — ove su Varijacije varijabilne, lirske, zvuč ne, patetične, — a Krleža ih u napomehi i opravdava, đa su pisane »kao slobodne lirske varijacije, bez ikakve pretenzije da djeluju bilo Kkakvom takozvanom naučnom ambicijomae. Iza Krležinih Varijacija objavljena .je proza Mirjane Matić — Hale »Dd'rešenje«. Sentimentalna lirska patetika, umetnička nemoć da se podredi materija, tema, opažaja. Nađa Iveljić pretstavljena je sa »Tri pjesmme« — O suncu, mesecu, livadi i ljubavniku, Elegični odjeci romantičarske izgubljenosti i zalutalosti. U prevodu Ante Jurevića Republika objavljuje dva soneta Šarla Bodlera. »Delirij«, drama u jeđnom činu Višnje Stahuljak (radnja se događa 1938 godine u Zagrebu), sva u pokidanim tokovima, čini se —' i dinamična. Na pozornici, — možđa bi bila i interesantna, Ivan Slamnig »pokušava da ispita« šta je to zapravo slobođan stih, da bi ponovio teoretske odredbe već poznate škole koja slobodni stih, prirodno, vezuje za »urođene principe ritma« Tomislav Sabljak škoiski piše o Petru Hektoroviću i njegovom dobu, dš Ivan Le o »Osnovi stručnog obrazovanja« O dramskim obeležjima Viljema Sarojana i o romanu Ivana Kušana »Razapet između« piše Marian Sinković. »Pjesme sjevernozmeričkih inđijanaca« prevođi — prevođilac naravno Zvonimir Golob u saradnji sa
Irenom Vrkljan, Ma temu »Opera đa-'~
nas« Predrag Matvejević peđanino i profesorski suvoparno diskutuje o »krizi opere«.
x
Između dvije obale ! (Svjetlost, 1958) ·
Iako zbornik rađova najmlađe Knji Žževne generacije, Bosne i Hercegovine nema upadljivih i značajnijih književnih vređnosti, zamisao izdavačkog preduzeća »Svjetloste Valja, kao vrio korisnu i predđuzimljivu, podržati. Ovakve Knjige su potrebne. Sav greh, kad postoji (a on je u ovoj knjizi znatan i uočljiv), snose sastav ljači, Njihov kriterijum postaje presuđan i, ponekad, od kobnog žZžnačaja za generaciju u čija se stvaralaŠtva upuštaju.
U ovom zborniku zastupljeno ' je 45 mladih pisaca. Poeziju donose Simha Kabiljo, Vojo Babić, Vladimir Pavlović, Miroslav Milinović, Rasim Deraković, Dobrota Lošić, Duško Trifunović, Alija Kebo, Mijo Ivanišević, Velimir Milošević, Nusret Muhović, Vlađimir Nastić, Petar Gudelj, Vladimira Pancer, Niko Martić, Slavko Šantić, Zoran Rankić, Tufik Burnazović, Ljubo Janđrić, Tomislav Šipovac, Gojko Jokić, Radivoje Marinković, Ljiljana Lalović, Vlado Puljić, Kasim Prohić, Jolanda Bilić, MNranko Marčeta, Đorđe Vranješ, Ljubomir Cvijetić, Veselko Koroman, Draško Šćekić, Radoslav Glušac, Vera Nastić. Prozaista je — kao što se može i očekivati mnogo manje: Boro Drašković, Mirjana Ružić, Sead Fetahagić, Vitomir Lukić, Dragan Novaković, Veselko Grizelj, Miroslav Jančić, Tomislav Lađan, Šefko Međedović, Alija Isaković, Bela Šubić, a Melvi Albahari prilaže iz poznate drame »Bližnji svoj«, uspešno izvedeme u beograđskom Ateljeu, jeđan' vr lo čitljiv odlomak. Ređaktori su (Miodrag Bogićević i Luka Pavlović) propustili, iz neobjašnjivih i nepozna= tih razloga, đa zbornik obogate i prilozima već očevidno uspešnih Ppisaca Dragana 'Kolundžije i Anđelka Vuletića, kao i nešto starijeg, ali samo po gođinama, Dragana Smuđa.
generacije, zborniku bar, svodi· se na gimnaziska pričanja o ljubavnim sastancima ili spomenarska sećanja na susrete sa
Poezija ove u ovom
prirodom. Rečnik je "ograničen na krug već unapred poznatih termina, a ritam potseća na pismenije šlagere. Ima izuzetaka, ima f{alentovanih i već zrelih, formiranih, odmerehih i svojih na poseban način. To su, njih valja pomenuti, Petar Gudelj,· Miroslav Milinović, Simha Kabiljo, Ljuba Cvijetić, Rađiyoje Marinković, Duško Trifunović, Nusret Muhović... Oni su se, svaki prema snazi Svog talenta i književne obrazovanosti, pretstavili i potvrdili rezuliate za koje se znalo preko objavljenih knjiga ili iz časopisa gđe su neki ođ njih bili aktivni. . »Život« Mamiđa Mizdara mnoge je od njih otkrio i njihova prva poetska raspoloženja pustio u
javnost, je, opet, pomoi »Miađa kultura« i tako dalje...
neke
STVARANIE, broi 6
Na prvom mestu je odlomak drame Radoslava Rotkovića »Umri dok nije kasno« Po ovom odlomku, đobija se utisak da i Rotković veruje u Krizu Savremene domaće. đrame. Od četiri
pesme Dušana Kostića izdvaja se »Raratoč« Pesma sva u štimungu Kostićeve poezije, sva ođ melanho= ličnog lirskog nerva, od neke samosvojne tuge koja se lagano stišava, kao da propada negde đuboko, kao da tone. Stihovi „Nikole Drenovca »Iz Marije Magđalene«, pomalo monotoni i ne osobito inventivni. »Priča o čovjeku« Jovana Raonića neđora– đena i neodređena. Čini se da je Raonić znao Šta hoće ali da to nije mogao da iskaže. »Mizara« — to je poema Dragutina Vujanovića, Stvaranje objavljuje odlomke iz poeme. Odmah treba reći, đa neki stihovi dolaze u ređ najboljeg što je ovaj mlađi crnogorski pesnik dosađa napisao. Rađa bi se poema skratila, dobilo bi se mnogo. Ovako — pričanja mnogo, sažimanja malo. Stihove objavljuje i Blažo Šćepanović. sa prilično nenadnih osmeha čita se zaĐis ili napis R. Kovijanića »Vitin zavičaj« (njegove ljepote i čari): »U sučelju uđivstvenih kontrasta prirode, na nodnožju gorostasnog Lovćsna, a na krajnjem rubu najraskošnijeg rukava plave Adđrije, kojim je duboko segnula ka gordom crnogorskom titanu, leži građ Kotor, koji je ·đao Vitu, neimara Visokih Dečana. Nad njime streme k nebesima dva
stravična vrha surog planinskog ma-
sa prozom je Već drugačiji slučaj. Tu je najočiglednije siromaštvo u književnom postupku, u kompono= vanju ponekad srećno nađenih tema. Kođ ovih mlađih prozaista nije sve u ređu sa pismenošću. To je utoliko čudnije kađ se zna da je većina
njih sa jezički čistog pođručja, ali
se može verovati da su izvesna ugleđanja, uglavnom na pomodne i lošije pisce, učinila medveđe usluge. Ipak, mora se podvući svežina proznog izraza Bore Draškovića i točaoEt pričanja Seada PFetahagića, kao i ve utvrđena dramska vrednost tekstova Melvija Albaharija. |
Šteta je što se nisu pojavili i članci nekih od zastupljenih, u prvom ređu Ljubomira Cvijetića, kao i Anđelka Vuletića. 5 tim prilozima knji ga bi dobila u sveobuhvatnosti inte-
resovanja književne generacije koju
nam ređaktori Miodrag Bogićević i Luka Pavlović žele da prikažu. Miloš Jevtić * * *
'Kıitika Gotskog programa . Kritika Erfurtskog programa
(Kultura, 19559)
Pred nama se nalaze dva značajna programska dokumenta iz istorije međunarođnog pradničkog „pokreta. Mađa su mapisani u razmaku od 16 godina, oni pretstavljaju jeđinstvenu celinu. Maime, maja 1875 došlo je na” kongresu Socijalističke radničke par tije Nemačke održanom u Goti, do ujedinjenja Socijalđemokratske radničke partije i Jasalovskog Opšteg nemačkog radničkog saveza. „MNacrt programa nove nemačke radničke političke organizacije, koji je patio od mnogih nedđostafaka, „pripremio je Libknehi. Nekoliko nedelja pred kongres, Marks je dao temeljitu Kkrjtiku tog nacrta, ali njegove kritičke' primedbe na zahtev lasalovaca nisu usvojene. Gotski program je zamenjen Erfurtskim programom tek oktobra 1891. U pripremi KErfuriskog programa učestvovao je Engels koji se borio za prihvatanje Marksovih stavova iznetih u RRITICI GOTSKOG PROGRAMA. 1 zajista, u MErfurtski program je, Engelsovim rečima, »Marksova kritika kompletno prodrla«. Za našu javnost nije značajno samo to što se ovim povodom HngelSova KRITIKA ERFURTSKOG PROGRAMA prvi pub pojavliuje na srpskohrvatskom jeziku, već i to Što je ovo izdanje in toto veoma studiozno pripremljeno. Uz, KRITIKE GOTSROG i ERFURTSKOG PROGRAMA, obavljen je i izvestan broj Marksovih i Engelsovih pisama, kao i Lenjinove beleške iz sveske MARKSIZAM O DRŽAVI na osnovu kojih
je svojevremeno“ nastala DRŽAVA 1 REVOLUCIJA.
Uspešan prevod i izbor tekstova res alizovao je Zvonko Tkalec.
Franc Cengle
siva, Pestingrad (1.100 (1,450 m), sijamski blizanac dezer» Skog Vrba, na čijem sljemenu Nie=
BOŠ vjekovječi«. MDosfa je, ako je i od Kovijanića! |
m) i Štirovnik
Rade Vojvodić SAVREMENIK broi 7
Na uvodnom mestu Mito Hadži-Vasilev; tema: »O žđanovizmu, idđejnoSti, tenđencioznosti i nekim drugim
pitanjima«, Hadži-Vasilev opravđavia.
marksističku estetiku kojoj se zameTa da je isuviše programska za umet nost, napominjući: »Svaka stvarnost je ukrštanje epohe: umetnost je izraz tog ukrštanja, stalnog kretanja, napređ, nezastarelog dubokog proce5a očovečavanja koji je postao osnova celokupnog razvitka objekta i Subjekta« MHadži-Vasilev često mamerno neće da shvati »novi jezik Marka Histića, pa tako dovođi i sebe u opasnost đa se i sam zalaže »programsku umetnosta«e. Poezijom u Ovom broju zastupljeni su Vlađimir Nazor (dve neobjavljene pesme), Radoslav Vojvođić, Nikola Drenovac, M..5. Mađer i Rajko Čukić, Odlomak iz proze Slobođana Džunića »Đorđija« samo najavliuje atmosferu. »Homer kao umetnik« — dabome, to je tema Miloša N. Đurića. Kleonora MićunoVić piše o racionalnom i emocionalnom u muzici. Piše, piše a pomalo i citira Lenjiha. Srđan Musić objavlju je neki seminarski rađ sa femom: »Dva poetska doba Salvatora Kvazi-
mođa«. Uz četrđesetogođišnjicu KPJi SKOM-a Savremenik „objavljuje prilog Velibora Gligorića: »Novi pokret« 'i Otokar Reršovanja,
za
FILIP ERIJA:
Razmažena djeea .
(Otokar Keršovani, 1959)
Roman pretstavlja kovitlae menata Moji su često izglačan MM bljeska, ali bez čvršće unuta % veze, Ne može se ući n trag koja bi bila duša i organizator
s onoga Što se zbiva/ na stranie ovog umetničkog pokušaja, koja bi
jasno podvukla razliku između biljne poruke i manje-više zaba: ćaskanja. Pisac posmatra život fran cuske Kkrupno-buržoaske porodice, | nije, beleži ispovest jednog njeno zabluđelog člana, Agnes. Ta mlađa devojka provodi na školovanju Americi dve godine i doživljava „o. man sa studentom Normanom, N njegovo dete, vraća se u otadžbiny i'udaje za daljnjeg rođaka Ksavije, ra da bi sprečila skandal. Njen novi muž pada kao Žrtva intriga Dorodi. ce kojoj oboje pripadaju. Ogorče ona odbacuje svaki dalji kontak ii njom i posvećuje se vaspitanju svo, ga sina. Time dostiže vrhunac njen višegodišnji permanentni sukob jednim određenim društveno-moraj, nim Kkodehsom.
Mevolja je, međufim, u tome đa je autor tom prilikom zaboravio na »sitnice«. On ne otkriva i ne raššl., njava osnove Agnesinog buntovnog ponašanja, prepuštajući nama da na. gađamo.
F. Erija se ne izdiže na nivo smwj, oznog istraživača i poimanja ljuđj | njihovih problema. On priča da pre, krati vreme. To čini pismeno' i sa do, sta inventivnosti. U njegovoj rečenl, ci ne oseća se zamor, aljkavost,,, Kovitlac konfuzije, profivurečnosti | deklarativne konstrukcije okreće sa bez zastajkivanja i ritmično, Aulo, rova teorija o suštini života, koja na prvi pogled stvara utisak misaono. sti i analitičke intelektualnosti, prek · stavlja pouzdan pokretački mehani. zam za slične tvorevine koje ne um buđuju i ne mobilišu. i
Božidar Milosavljević * #' O
Yh0j
ma,
KNUT HAGBERG:
Karl Line
(NMaprijed, 1959)
Ovo je jedna odđ svakako najboljih romansiranih biografiia u okviru edicija »Veliki ljudi ji njihova dje la« zagrebačkog izdavačkog pređu, zeća »Naprijed«. _
Karl Line, jedan od najvećih umo. va Švedske i evropske nauke, siste. matičar prirode i naučnik koji je svojom velikom erudicijom, nauk nom istrajnošću 1 strpijivošću | o. gromnim radom uneo ređ u Živi, svet u ovoj knjizi prikazan je kao čovek koji se neumorno predao proučavdi nju prirođe, đa bi posmatrao, žapl sivao i razmišljao. Hagberg je dan sliku Lineove vatrene radoznalosti koja je u istoriji evropske kulture urodila tako bogatim plodom, kao što je Kineova sistematika, Autor ove romansirane biografije veoma često citira Linea. I iz ih 6citata možemo da zaključimo da ije Line bio ne samo luciđdan naučnik i si stematičar, već i pisac Koji je sa jednim neverovatnim „entuzijazmom umeo da se preda problemima svoje · nauke. Hzgbergova knjiga, zato, čita se sa interesovanjem kao povest o jednom čoveku čija je neukrotiva vitalnost bila jedan od nužnih pre duslova stvaranju opštije i sistema tičnije slike sveta.
; B.P
KNJIZEVNE NOVINE.
Čist za književnost, umetnost 1 društvena pitanja Redakcioni odbor:
Miloš IL. Bandić, Bora Ćosić,
| Siavko Janevski, dr. Mihailo
| Marković, Slavko Mihalić, Peđa Milosavljević, Branko Miljković, MmTanasije Mladenović,
Mulađen Oljača, Vladimir Pe-
trić, Đuza Radović, Izet S”
rajlić, Vlađimir Stamenković
Urednici:
ČEDOMIR MINDEROVIĆ PREDRAG PALAVESTRA
Direktor: |) TANASIJE MLADENOVIĆ List izdaje Novinsko-izdavačko preduzeće »Književne novine, Beograd, Prancuska 7, Ređakcija: rancuska 1, tel. 21000, tek. račun; 101-707-1-208 List izlazi svakog drugog pefka. Pojedini broj Din. 30. GOdišnja pretplata Din, 600, r-!Ugodišnja Dim. 300, za inostran• stvo dvostruko.
Rukopisi se ne vraćaju. 'Tehničko-umetnička oprema: DRAGOMIR DIMITRIJEVIĆ
Odgovorni urednik:
CEDOMIR MINDEROVIĆ
Stampa »Gi,ASs«, Beograd, Vlajkovićeva 8