Književne novine
ENGELS — LAFARG:
Nepoznata prepiska („Naprijed”, Zagreb, 1958)
U čemu se sastoji osnovna vređnost prepiske između Fmgelsa i porođice Lafarg? Da li ta prepiska može da pretenduje da bude jedan od priloga klasičnoj marksističkoj literaturi? Najzad, šta nam ona ustvari pruža?
Kao što je poznato, pretstavnici reformizma i revizionizma pokušali su svojevremeno da u ostva-– renju svojih intencija „„pokažu”, naprimer, da se Engels posle Marksove smrti nije principijelno i dovoljno intenzivno i neposredno bavio pitanjima razvitka međunarod-
nog radničkog pokreta. Pored to-
ga, govorilo se i o tome da neki Engelsovi stavovi iz „osamđesetih godina prošlog veka takođe pretstavljaju svojevrsnu reviziju nek:h od osnovnih principa marksisLičke nauke o društvu i državi. Sličnih pokišiaja, pa čak i direktnih imputacija, bilo je više vrsta, ali su — zbog aktuelnosti ipak prevagnula pitanja razvitka društveno-ekonomskih odnosa.
Značaj objavljivanja prepiske Engels — Lafarg sastoji se prema tome, u obaranju istaknutih i svih sličnih „pretpostavki” Naime, iz ove — do neđavno nepoznate prepiske jasno se vidi da Engels rađeći na sređivanju Marksove ru-
· kopisne zaostavštine — ni jednog
trenutka nije propuštao da se interesuje za sva važnija pitanja razvitka međunarodnog radničkog pokreta. Ova prepiska, pored ostalog, ne ukazuje samo na izuzetno važne Engelsove zaključke o konkretnim zbivanjima, kao i o unapređivanju Marksovih stavova; ona svedoči i o jedinstvenoj Engelsovoj zainteresovanosti za sva pitanja njegovog vremena. Između ostalih, veoma su važna ona pisma u kojima Engels obaveštava Lafargove o svom rađu na pripremanju druge i treće knjige Marksovog „Kapitala“ i „Teorije o višku vrednosti". Informativan predgovor i komentare je napisao Mile Joka, čiji prevod ove prepiske je veoma sugestivan, RC.
*
A •#K
Lao ŠE: : Kuli iz Pekinga
Povest o Veselom Srcu, kuliju iz Pekinga sasvim je srećno izabrana da bi jugoslovenskom čitaocu autentično pretstavila jednog od najpoznatijih savremonih kineskih pisaca, Lao Šea. Za našu prevodnu literaturu to je jedan od dragocenijih priloga, jer su izvesni raniji prevodi sa kineskog manje bili u sferi pravih umetničkih vrednosti, a više u znaku tamošnje konjunkture socijal:stičkog realizma. Možda tome doprinosi i podatak da je „Kuli iz Pekinga“ napisan pre skoro četvrt stoleća (1955), jer se i u delu ovog velikog pisca Mu _ novije vreme može· zapaziti izvesna evolucija u pravcu prihvatanja zahteva i određaba političkog trenutka.
. I sam učesnik u velikom poduhvatu da se književni jezik poistoveti s narodnim jezikom, u prvim decenijama našeg veka, Lao Se je dugo stajao izvan književnih tabora levice i desnice, ali je svojim pripovetkama i romanima organski bio vezan za osnovna revolucionarna htenja svog naioda. Ni „Kuli iz Pekinga” nije programsko delo; u njemu se ne ču,u koraci Velikog marša, ali je životni put Veselog Srca, između Tigrice (žene s kojom se hvata u, koštac i zagrljaj) i Male Srećnice (u kojoj će naći ijubav i cilj), sav u koordinatama evolucije, ako se ona shvata kao
· potreba, izlaz, spasenje za običnog
malog čoveka, koji je dominantna preokupacija Lao Šea. Izvrstan dijagnostićar njegovih nevolja i suptilan poznavalac njegovih strasti, on gradi likove i karaktere ljudi iz narođa od krvi i mesa, ne laćajući se ideološkog voska. Zato „Kuli iz Pekinga” može da bude i socijalni roman i psihološki roman u isti mah, a Lao Še „slikar ljudskih karaktera”, kome su prebacivali da se igra kičicom i tušem — pisac potresnog i snažnog pledoajea, za nužnost revolucije.
Posredstvom francuskog jezika delo je dato čitaocu u korektnom prevodu Jugane Stojanović.
RM,
Anato! FRANS:
Zločin Silvestra Bonara („Narodna knjiga”, Beograd, 1959)
Ovo nije prvi prevod Fransovog romana „Zločin Silvestra Bonara”, ali, svaki ponovni susret sa lucidnim duhom francuskog nobelovca i prefinjenim sarkastičnim pasusima ovoga romana — osvežava nas i rađuje. Moralo je doći do novog prevođenja jer su sva dosadašnja izdanja rasprodata tako da se jedino u antikvarnicama mogao pronaći neki stari predratni prevod.
U romanu se govori o članu francuske Akademije Silvestru Bonaru, čoveku zaslužnom za mnoga naučna otkrića, jednom neumornom naučniku koji spekuliše i razmišlja o beznačajnim „stvarima, o čoveku koji je: ceo vek proveo okružen samo knjigama „a da ništa nije osetio od života”,
Silvestrovu sfarost krepi mlado stvorenje, Žana. Njihov susret je ustvari uzrok njegovom žzločinu, ako se tako može nazvati ono što je glavni junak romana i počinio
U ekstazi koja je spoj osećanja i strasti Bonar je oteo Žanu i želi da se stara o njoj. To je krajnji cilj: da oseti životne rađosti čoveka koji se brine o drugima.
Sta je osnovna ideja Fransovog romana? . ·
Jednom ne tako izrazitom satiričnom niti karikirati sudbinu čoveka koji je godinama bežao od sveta i društva, koji je bio indiferentan prema svemu onome što ga okružuje. Ovo nije individualna pojava nego tipična za jednu vrstu ljudi koja beži od društva u kome živi, Knjiga koja-ponire ! obrađuje jednu ovakvu društveno štetnu pojavu uvek “je korisna i aktuelna.
M. M.
Dr Boško NOVAKOVIČ:
Stevan Sremac (izbor)
(„Svjetlost”, Sarajevo, 1959)
U uvodu, Boško Novaković objavio Je dva teksta: „Život Stevana Sremca” i „Književno delo Stevana Sremca“, Novaković određuje prilike i epohu u kojoj je živeo Sremac, đa bi istakao književne vrline, opredeljenja i osnovne motive Stevana Sremca. U knjizi su objavljeni odlomci iz dela „Pop Ćira i. pop Spira”, „Zona Zamfirova”, kao i kratka· priča „Buri i Englezi” — „sličica iz srpskog života”,. Neobjavljene odlomke Novaković je prepričao literarno živo i sveže. Na kraju, objavljena su mišljenja istaknutih jugoslovenskih književnika o Stevanu Sremcu.
Izbor iz književnog dela Stevana Sremca mogao je, čini mi se, biti i srećniji, Zar nije bilo mogu-– će da se objave i odlomci iz „Vukađina”? Ali i pored toga, sužena na svoje tematske odredbe i tendencije, ova knjiga može da pruži potpunu sliku i karakteristiku Stevana Sremca, njegovog vremena i njegovog književnog dela.
R..V.
*
Dr. Salko NAZEČIČ:
August Senoa (izbor) („Suvjetlost”, Sarajevo, 1959)
Uređivački odbor „Školske biblioteke” sarajevske izdavačke kuće „Svjetlost” (Milica Borić, Milica Gra bovac, Muris Idrizović, Slavko Leovac) zamislio je i zanimljivo ostvario biblioteku „za školski uzrast, i korisnu i preglednu i pomalo heuobičajenu. Skoro sve istak nute starije domaće i neke svetske pisce, upravo izbor iz njihovih dela, objavljuje se u jednoj knjizi malog formata, uz nužne predgovore, fusnote i komentare. Tako je dr Miloš N. Đurić priredio izdanje Homera, dr Dragoljub Pavlović ]Ivana Gundulića, Živko Jeličić Marina Držića, Velibor Gligorić Branislava Nušića, Midđhat Begić Jovana Skerlića, Borislav Mihajlović Ra-
doja Domanovića itd, Prve knjige već su se pojavile. :Pejkod
Jedna od njih je i „August Senoa”, izbor iz književnog stvaralaŠštva, u ređakciji dr Salka Nazečića. U kratkom predgovoru, Nazečić naznačuje i vrlo pregledno pretstavlja život i vreme Augusta Senoe, kao i njegovo književno delo. U knjizi su objavljeni odlomci iz „Seljačke bune”, „Prosjaka Luke”; stranice koje nisu objavljene Nazečić je prepričao u kratkim sadržajima. August Šenoa zastupljen je
i sa tri pesme „Propast Venecije“, .
„Budi svoj” i „Građ na oblaku”. Učenicima će ova knjiga svakako pomoći da shvate i upoznaju književno đelo Šenoino.
B. V.
* Bernhard, KELERMAN:
Ingeborg („Narodna Knjiga”, Beograd, 1959)
Mnogi naši čitaoci nasmejaće se kada im dođe do ruku roman „Ingeborg” jer smatraju da je to delo prošlosti, jedna neoromantičar= ·ska tema puna sjaja lažnog biljura i nežnosti. Ipak ovaj roman je najbolji među deima čija je tema: nežna „petrarkistička ljubav, odbacivanje telesnog i materijal-
og Za ljubav emocije, treptavog voljenja ı nestvarne čežnje.
Sadržaj je fino ispređena priča o plemiću Akselu koji se živeći u šumi, daleko od ljudi, zaljubi u drvosečinu kćer Ingeborg, koja posle proživljene ljubavi odlazi sa Akselovim prijateljem pesnikom i lutalicom Karlom. Ona posle nekoliko vremena napušta i Karla i udaje se za jednog muzičara. Rano oseđeli Aksel zaljubljuje se u Mariju, sestru lepe Ingeborg, ali ova odbija njegovu ponudu za brak.
O svemu tome pričao nam je Aksel, nesrećno zaljubljeni knez koji je napustio „trulež plemićkog života i mračne zidine dvorca, da bi se posvetio šumskom životu i prirodi.” To je monolog 'na oko dve stotine stranica pun patetičnih uzdaha i bolnog afektiranja napuštenog junaka koji nije mogao nikako da zaboravi svoju „šumsku devicu”, To je realistička bajka o „zaljubljenom princu” i nestal-
. e e—-Ž
+f
ZA GOTOVO I NA OTPLATU U TRAJANJU OD MESEC DANA
ZA ČITAOCH I PRETPLA/TNIKIS NAŠEG LISTA
Z A G RE B,
Matica hrvatska
MATICINA 2?
NA SVOJA PROBRANA IZDANJA IZ SVIH OBLASTI KNJIŽEVNOSTI I POPULARNE NAUKE
10—15% POPUSTA KOD KUPOVINE ZA GOTOVO 10% POPUSTA KOD KUPOVINE NA OTPLATU
ODOBRAVA
KNJIGE SA POPUSTOM 6 KNJIGE SA POPUSTOM 6 KNJIGE SA POPUSTOM
10% KOD KUPOVINE KNJIGA NA OTPLATU
Porudžbine preko 5.000.— Din. za gotovo šalju se bez troškova a do 5.000.— Din. uz
pouzeće. Na otplatu rata mora biti najmanja 400.— Din. a najduži rok otplate 10 meseci ČITAONICE, BIBLIOTEKE, KNJIŽNICE, SVA LICA SPOSOBNA ZA KREDIT: SLUŽBENICI,
IZ BIBLIOTEKA DOMAĆI PISCI — POEZIJA, FROZA — DRAME — STUDIJE T KRITIKE . SUVREMENI HRVATSKI PISCI
SVJETSKI PISCI
DJELA ŠEKSPIRA |
GRCKI I RIMSKI KLASICI
OMLADINSKA KNJIŽZNICA
FILOZOFSKA DJELA ·
BIBLIOTEKA OPĆE KULTURE
HISTORIJA UMJETNOSTI “
HISTOR!JSKO-EKONOMSKA DJELA, BIOGRAFIJE, RAZNO
ZBORNICI 1.ČASOPISI OVE BIBLIOTEKM DONOSE DELA POZNATIH DOMAĆIH I STRANIH AUTORA: STANKA po VRAZA, SILVIJA S. KRANJČEVIĆA, PETRA PRERADOVIĆA, TINA UJEVIĆA, RODOLJUBA ČOLAKOVIĆA, V. KALEBA, A. FARCA, Ž. P. SARTRA, H. MANA, MOPASANA, TOLSTOJA, DOSTOJEVSKOG, ŠEKSPIRA, EVRIPIDA, ARIJANA, PLAUTA, TUKIDIDA, DIME, DŽ. LON-
DONA, E. KESTNERA, IVANA KUŠANA, HERAKLITA, KANTA, FOJERBAHA ITD. KUPUJUĆI MATICA HRVATSKA ODOBRAVA VAM VELIKI POPUST 15% KOD KUPOVINE ZA GOTOVO, KOD PORUDŽBINE PREKO 5.000.— DIN. ·10% KOD KUPOVINE ZA GOTOVO, KOD PORUDŽBINE DO 5.000.— DIN.
IZDANJA NAVEDENIH BIBLIOTEKA ,
RADNICI, PRIPADNICI JNA, PENZIONERI, VLASNICI ZANATSKIH RADNJI — MOGU j- KORISTITI GORNJI POPUST U ROKU OD MESEC DANA OD DANAS I SLANJEM RKRUPONA MATICI HRVATSKOJ LJUBITELJI KNJIGE, ČITAOCI LISTA I PRETPLATNICI mogu se korisiti gornjim uslovima samo preko našeg lista KUPON BR. 104 »KNJIŽEVNE NOVINE« VAŽI MESEC DANA KUPON BR. 104 i E MATICA HRVATSKA — ZAGREB, MATIČINA 2 Ovim potvrđujem da ću se koristii popustom koji je objavljen u »KNJIŽEVNIM : NOVINAMA« od 23 oktobra, a kod narudžbine za gotovo do iznosa od 5.000.— Din. sa 10% popusta za gotovo preko iznosa od 5.000.— Din. sa 15% popusta . "na otplatu sa popustom od 10%, najmanjom mesečnom ratom od 400.— Din. i-rokom isplate od 10 meseci Pošaljite mi spisak knjiga objavljenih biblioteka i narudžbinu a OON, Spasite pa aaa gaa NJE:P Or ti 36 e aha api rajsaažıy pa ace dO ral o ada l ta ai ia Spy. „cuc yayusyab aaa oriačaasaateNnse sosova čo ea a aka , (Nepotrebno precrtati) \ _ VAŽI MESEC DAMA OD 23-X-1%9 GOD. , LU
7. *
•
| nosti,
noj i kolebljivoj „devici” koja neće da se vrati svome draganu.
U čemu je vrednost Kelermanovog romana „Ingeborg”? ~“
U emotivnom „nađahnuću kojim je ophrvan pisac dela, u čistoti stila i pomirljivom obraćanju prirodi. Roman je sa nemačkog prevela
Gorđana Velmar Janković. • Miodrag: MLADENOVIĆ
. * Onore de BALZAK:
Sjaji beda kurtizana
(„Matica Srpska”, Novi Sad, 1959)
Ponovni susret sa Balzakom, koga smo u detinjstvu doživljavali na jedan poseban način, koji nas je osvajao već prvim opisima” atmosfera, sadržaja i likova, još izrazitije nam danas pretstavlja bogatu galeriju raznolikih likova seljaka i primitivaca i onih sitnih građana i malograđana, običan svet provinciske francuske buržoazije kao „mali i veliki” svet Pariza. Berze i bankari, elegantni pariski saloni, žene iz polusveta i „dame koje odišu i mirišu francuskim buržoaskim vazduhom“, novinari i visoki državni funkcio-
političari, irža\ ci neri i diplomati, intriganti višeg stila i prljavi činovnički životi,
svet beda i laganog rasipanja i propadanja — to su teme velikog ivorca realističkog romana, autora giasne i širom sveta proslavljene LJUDSKE KOMEDIJE”. „Sjaj i beda kurtizana”, jedan od ogranaka i neođvojivih sastojaka ciklusa romana „Ljudska komedija”, iz
grupe je Balzakovih romana koji '
slikaju Pariz. U liku Lisjena. de iibamprea Balzak ocrtava karakteristične detalje i štimunge jedne epohe i jedne klase, a posebno „realistički nađareno ilustruje naklošarm i opredeljenja jedne
| civilizacije koja, u mnogim trenu-
cima kriza i nacionalnih nesnalaženja, nije znala i nije razlikovala puteve napretka od ekonomskih već kapitalističkih stramputica”.A roman se čita naglašeno brzo, sa interesovanjem koje čitaoca drži do kraja. ;
Vredno jie istaći dobre namere izdavača koji, u vrlo zapaženoj opremi, objavljuju u ediciji „Popularni romani” knjige Maksima Gor-
kog, Korada Alvara, Emila Zole, Čarlsa Dikensa, Gotfrda Kelera, uskoro Stendala i druge — Što sve
pomaže širokoj čitalackoj publici da
ova, ko zna koja po redu izdanja |
i preštampavanja, prihvati kao nc-
što što je neophodno svakoj gene-~ |
raciji. PSA %* B. HAJDIN: \ ' e Tri bekstva Miha Batuše
(„RAD”, Beograd, 1959)
Za knjigu pisca koji, se krije jj iza pseudonima B. Hajdin moglo bi |
se reći da je kriminalni roman samo utoliko što bi to tematski ipak bila najbliža klasifikacija zš žanr kome pripada. U svemu drugom ona se razilazi sa romanima
\ Agate Kristi ili Pilera Činija na-
primer, koji obično služe kao arbitri.za norme i zakone ovog književnog roda. Time su u biti. djefinisane i osnovne vrline, ali glavne mane knjige B. Hajdina. Delatnost grupe falsifikatora jš siže koji se često susreće u knjigama džepnog formata, Na toj temi inspektor Megre i Peri Meson bi demonstrirali sve finese detektivskog zanata do trenutka „kada bi grupu falsifikatora doveli do ZI-
_da pravde. Ne zato što se sve to
tako zbilo, već stoga što su Simenon i Gardner virtuozno iscrpeli intrigu. B. Hajdin nije izmišljao:
sličnost sa događajima i licima 3 sasvim namerna! U tome či neosporno može da nađe (i po prase vilu nalazi) specijalnu draž: afinis teti te vrste obezbediće zahvalne čI taoce MHa,jdinovoj knjizi, Međutim, ono što je zanat ili čak literarni kvalitet u ovom žanru — dinamičnost radnje i maksimalna funkcionalnost svih komponenti, čine knjigu B. Hajdina u određenoj meni inferiornom u odnmosu na pravi kriminalni roman. '
Radnja romana se dešava uoči rata, za vreme rata, dosezajući do naših dana. Počinje u Americi i dovršava se u gradu sa rivom, Splitu. Iseljenik Frane Kosić savladava abecedu „gangsterskog „poziva kođ famoznog Smita Korneja s one strane Atlantika i hvata u «svoje mreže talentovanog operskog pevača i crtača Mihu Batušu. Od fal„ sifikovanja predratnih jugoslovenskih hiljadarki do crtanja rukom novčanice od hiljadu dolara Miho Batuša triput pokušava da se otrgne zlokobnog uticaja Frane Kosića i iskrade iz lavirinta u koji je upao. Uzalud. Poslednju reč ima Kriminalistička služba.
Crno-beli šavovi su vidljivi. Ali su pozitivna nastojanja autora da 'svog glavnog junaka pretstavi kao kompleksniju ličnost. a
ı P.
ı * Predrag: PALAVESTRA
Borisav Stanković, (izbor) („Sujetlost”, Sarajevo, 1959)
Staro Vranje, oronulo, nalomljeno strujanjima novog vremena, za-. boravljeno i već izgubljeno između bašta i polomljenih ograđa, nadvranjska tuga, silovita, sva od strasti i žalbe za mladošću, jeđan svet pomeren od pesme i zbog pesme, jedna tuga za izgubljenom srećom, za izgubljenim snovima i idealima, jedna osobena i jedna od najlepših pesama tuge ispevanih u jugoslovenskoj književnosti — književno delo Bore Stankovića — uvek će imati svoje čitaoce i svoje poštovaoce. Skraćeno izdanje dela Bore Stankovića, najuži i najnužniji izbor Predraga Palavestre, u okviru „Školske biblioteke“ sarajevske izdavačke kuće „Svjetlost”, još jednom nas vr--i u veliki svet Stankovićevih vranjanskih promašenih ideala, u vreme Mitka — čoveka, „koji je sve imao, a bolan, bolan bio — od kad se rodio”.
U knjizi su objavljeni iz „Nečiste krvi”, „Koštane”, Jovče”, „Uvele ruže” itd. U predgovoru, Predrag Palavestra je obeležio znaj, sve odlike,j. bitno, D= dredbe književnog dela Boroe Stankovića. Knjiga je namenjena .učenicima i oni će je, verovatno, rado prihvatiti.
| KNJIŽEVNE NOVINE
List za književnost, umetnost ı društvena pitanja Redakcioni odbor:
Bora Ćosić, Slavko Janevski,
dr Mihailo Marković, Slavko
Mihalić, Peđa „Milosavljević.
Branko Miljković, Tanasije'
Mladenović, Mlađen „Oljača,
Vladimir Petrić, Đuza Rađo- ,
vić, Izet Sarajlić, Vladimir
· Stamenković.
Direktor: TANASIJE MLADENOVIĆ Urednic!:
MILOS I. BANDIĆ PREDRAG PALAVESTRA
Odgovorni; urednik: CEDOMIR MINDEROVICĆ .
Yast (daje Novinsko-izdavačko preduzeće •Književnce novine•, Beograd. Francuska “7. Redak· cija: Prapcuska «i, 'el 21-000. tek. račun: 101-707-1-208 List izlaz; svakog'drugog pc | ka Poledini bro} Din. 30. GO| dišnja pretplata Din. 600, = "!Usodišnja Din. 300, za Iinostran: stvo dvostruko. Rukopisi se ne vraćaju.
TehniČčko-umetnička oprema: DRAGOMIR DIMITRIJEVIC
Stempa •GLASs. Beograd. Vlajkovićeva 8
| SVAKOG | · DRUGOG a ad
KNJIŽEVNE NOVINE
“7 “
“M
odlomci