Književne novine

Pesimističko sagledavanje života

| — »Sabinjanhe“ Rastha Petrovića u Jugoslovenshom dramskom pozorištu —

. Drama Rastka Petrovića Sabinjanke ostavlja gledaoca u statihe nedoumice i nezađovolj-

. stva. Gledalac, dođuše, uočava iz-

vratan dijalog, koji spontano otkriva ličnosti, ljudske situacije i odnose, a takođe opaža i piščev dar za tanano (iako donekle bizarno) razumevanje života; no istovremeno, gledaocu se nameću i neki nedostaci komada: tako mu jzgleda da se svi bitni činovi i konflikti (koji se začinju ~ intimnoj sferi ličnosti) odigravaju ili jzvan drame ili davno pre njemog

a. Zatim, zbivanje se nikako ne sažima u jeđinstven dramski tok, u kome bi se stekle osnov ne akcije ličnosti, i nameće se utisak đa autor ne uspostavlja u ravnotežen odnos između tri svoje glavne teme: teme o devojci koja pripadne nepoznatom ubici, teme o ženi koju opseda uspomena na muževljevo samoubistvo i teme o majci koja doživljava stvarni dođir sa životom tek u trenutku tragedije „svoje kćeri. Taj nedostatak dramske ravnoteže mamifestovan je davanjem izuzetnog značaja sporednim epizodama: i ličnostima, zanemarivanjem prelomnih mesta i glavnih jmaka, i povremenim vasfrsavanjem zaboravljenih ličnosti ili dramskih stru janja. Gleđalac zapaža i nedđostatak Kkontinuirane radnje, ali njegovo nezađovoljistvo najviše je izazvano time što ostaje nerazjašnjeno ubistvo oko koga se zapliće realistički konstruisana fabula.

__Uz to, publika ne, uspeva da tokom pretstave odgonetne razloge koji uslovljavaju takvu formu komađa; najjednostavnije bi bilo doneti zaključak o autorovoj neveštini, ali nas u tome sprečavaju trenuci nekog dalekog potresa, koije doživljavamo u času kad drama oživljava prave male stvene isečke života. Ustvari, tek posle završetka pretstave razaznajemo da suštinu drame određuje jedno dđuboko pesimističko sagledavanje života: po autoru, naši prelomni činovi u životu nisu ra” cionmalne prirode i iskrsavaju po-

tajan-

O O

RASTKO, PETROVIĆ

Oca

put sudbine, „ostavljajući nes trajno uznemirenim; život — nagoveštava pisac — ne uzima oblik organizovanog kretanja, koje pretpostavlja opredeljenost i svrhu, već vid slučajnog Kkrivuđavog lutanja, u kome se povremeno začinje nešto tuge ili veselosti, malo prljavštine ili čistote, poneka smrt ili tiho ozarenje kroz tragediju. Taj smisao dela ostaje skriven iz dva. osnovna razloga: prvo, Što se bitni čČinovi odđigravaju izvan drame, a naknadno opisivanje nema potrebnu dramsku verođostojnost; i drugo, što realističke slike i akcija — Koji određuju piščev prosede — imaju na pretstavi veliku, gotovo fizičku uverljivost i potiskuju u pozadinu onaj dublji tajanstveni smisao dela. U toj svetlosti postaje opravdano govoriti O autorovom neuspehu da formu prožme suštinom komada i stvori sugestivno delo sa jasno izraženom idejom.

Reditelj. Mata Milošević prven-

stveno je nastojao da u Sabinjamkama otkrije neko cen= tralno dramsko kretanje i naglasio temu usamljenosti, koja”. prisutna u svim ličnostima komada. Ređitelj je pokušao da formalnim sredstvima pojača scensku

izrazitost te teme: s jedne strane,.

pretstavi je dao oblik konđenzovame Kkonverzacione. melodije, u kojoj se na karakterističnim mestima ispoljava grčevito osećanje osame; s druge strane, zbivanje se odigravalo pred ogromnim panoom, koji je impresivno dočarao pustoš bezličnih ljudskih mravi-

njaka: na takvom fonu trebalo je

da se plastičnije ocrta ljudska '1samljenost i uzaludnost. Postavlja se pitanje da li je takav postupak najpotpunije odgovarao karakteru drame. Jer, konverzacioni ton je potiskivao živu treperavu plastičnost jumaka i otkrivao da delo nema neku ozbiljnu misaonu dimen-

je.

iju; istovremeno, akcija je često postajala preterana iz želje đa se na toj ogromnoj sceni: zgusne atmosfera ili je, ne prelazeći rampu, ostajala bezlična i neubedljiva.

U naslovnoj ulozi mlađa glumica Olga Savić ispoljila je inteligentno razumevanje za dvostruku prirođu mlađosti i sigurno vladanje glumačkom tehnikom.

Veliku kreaciju ostvarila je Blaženka Katalinić. U početku je naqlasjila lepršavu |neukorenjenost ledi Džesmin u životu, da bi tek u četvrtom činu pronašla jezgro Uloge u trenutku kađ sa scene izlazi razmaženo i nedgovorno StvoOrenje, a vraća se ljudsko biće, Ozareno patnjom i mučeništvom. Pomoću kontrasta intensivnog Unutrašnjeg doživljavanja .i spoljne ukočenmosti, izrazila je onaj čudan stid, koji ponekad prati čovekovo sazrevanje ispunjeno saznanjem O svojoj: nedavnoj povlašćehosti.

· KAFKINO OKAMENJENO

VREME; x

— KAFKIN »PROCES« U

Nema gotovo nikakvih moguć“ nosti da se Kafkin Proces uspešno prilagodi uobičajenim zahtevima pozornice. Uočimo li tri osnovna elementa pozorišnog dela (vreme — koje obuhvata i problem zapleta, situac i karaktere) i pogledamo li kakav vid imaju u Kafkinom romanu, doći čemo do neobičnih zaključaka, koji će potvrđiti gomju tezi. Proces počinje potmulim udarom groma, kaže jedan ozbiljan Kafkin kome tator, — jednim svršenim činom: saopštenjem o hapšehju, a razvoj romana ne. proizilazi iz radnje, već iz spekulacija i diskusija o tome šta bi mogao đa znači taj uđar iz tmine. Jedina prava akcija Kafkinih ličnosti sastoji se od razmišljanja o hitjadama moguač-

Džon *j|' STEJ]NBEK

VNerujući da sy stitim nogama, nisam ni bilo koju moju siguran. ze mojih šest kratkih romana,

jući o svemu što se su bili napisani, došao na

zbiva sa knjigama sasvim liči na on

i čoveku. ;

Ove knjige pokrivaju je života i kako ie koja bila z deo mene samoga bio got god je kmjiga u procesu

nerazdvojnu celimu., Završetak pisanja

vrsta smrti, bola i žalosti za pisca novu knjigu i s njom i novi život, potpuno nov slično mestalnom ljubavniku, bav. Ona više nije njegova: prošli. Toliko sam i ja znao, da će moji kraiki romani mora jedan neprijateliski svet i da k Oni su takođe sticali iskustva, njali se ili propa stvarali su sebi DP ! iščezavali zbog zanemarenosl. »Crveni ponić bio je odavno kada je u mojoj porodici zadesila prva smrt i cela. se po dete bilo uvereno u 5 remećenom stanju. Mož čoveka i žene. „mu i . koga sleduje prihvatanje i dete je »Crveni pomni« Je Dio želite, da se opiše taj | sti smrli i nastanak zrelosti, objavljene bi knjige i nije blizu rasprodaje svog prvoš nije mogao naći iz ćan, sve dok ga a kupio za »The North American mi devedeset dolara, sumu Za

da se ne može naći u celom svetlu.

proslavu nafravili!

Dovoljna je i trunk stavio sa radom, a a | se brani i gorčinom neuspeha.

»Visoravan Tortilja« ; mog proučavanja ciklusa kyalja da priče o mom rodnom gradu tako da poisećaju na narodne i romam »Visoravan 'Tortilja«. I išlo kao obično. Jedan za bijali sve dok je nije štampao sa njom se zbilo nešto izuzetno, ostalim mojim knjigama: šta se dogodilo? Odeljenietereja, plašeći 2 izdalo je saopštenje da je sa laž i da tskvi večasni lini. Možua mi je

aki moj rad mora da stoji na vlakada napisao predgovor za knjigu ako je ijedan njen deo bio „neKad mi je bilo zatraženo da napišem prikaprvo šlo sam odlučio bilo je da to odbijem. Onda sam, ponovo razmišljadogodilo 5 tim romanima misao kako sve ono što 56

dan dugačak period mo avršena, tako je i jedan ov. Sasvim je tačno da dokle stvaranja ona 5 piscem čini

koji će biti, zaista, ako se pisac menja 3 brzo zaboravlja novu lju= prisnost i čar novine su ali nisam ni pomišljao ti da se probijaju kroz rče svoj put u njemu, postajali zreliji, me” dali i umirali kao sve na ovom svetu; rijatelje i neprijatelje, a

vladala tuga. Nju je tada rodica, čije Je svako voju besmrinost, i da je to prvo sazrevanje Sva og Prvo mučno pitanje « već postalo čovek. bio jedan pokušaj, eks E gubitak, prihvatanje neminovno” U io vreme meil dna od njih nije izdanja. davača. Rukopis

najzad jedan brsbri urednik nije

koju sam ja

a obrabremja da bi pisac na“

ko ni nje nema, on C

proizišla Arytura. du Momtereju rezultat je bio | sa ovom knjigom ić drugim i Paskal Kovisi. Ipak, što nij" bio slučaj sa miu misu ig| : za Irgovinu grada Mon-

se za razvitak turizma Vo a! držaj moje knjige obična

ge, a Ja

· Jati, ojkada snimanje

o što se događa

pretstavlja neku On posle počinje Ž »Miševi i ljud

i sazreva. MĐisac,

ponekad i

u vreme

napisan, veče.

malazila u PO" javno optužena.

„Zašto?«, iza eksperiment ako

meni su bile bila ni »Crveni poni« mi je stalno vra"

Review, plativši "mislio

Kakvu smo onda

e naučiti da knjige bilo je

je kao posledica Želeo sam

napišent bio kratki predanje i

izdavači su je od osećanja ka

norisali. Ustvari, ja proživeo

u ovom llraiM, ona mi

ljudi, svakako, ne žive u okoOdeljenje za trgovinu aćčinilo dobru

Moji kratki romani

uslugu, jer su bila rasprodana dva izdanja ove knjidobio toliko ohrabrenja da skoro misam tu količinu mogao ni da podnesem. bih se mogao korisiti uticajem takve podlosti jedan deo javnosti i znao da to ne može dugo raJedno filmsko preduzeće kupilo je pravo na »Visoravni 'ortlja« za čelri hiljade dolara, Tri biljade i bilo bogatstvo. Kada je, nekoliko godina kasnije, isto preduzeće izbacilo iz službe svog književnog savet nika, jedan od razloga bila je i kupovina »Visoravni 'Tortiljae, koju je on izvršio. gu od preduzeća za istu cenu i posle dve-iri godine prodao za devedeset hiljada dolara. Za mene vrsta zadovoljenja, a za savetnika pravi trijumf.

Plašio sam se da ma

žestotina je stiglo do mene. To je

Čovek ije otkupio knjiod četiri hiljade dolara Metro Goldvin Majeru , je to bila neka

i« su bili pokušaj da se napiše no“

vela u tri čina, koja bi se igrala direktno Već sam je bio skoro završio, lovačkog psa preko noći izgrizlo rukopis i, terarno izrazim, mapravilo znao kako da završim prvu verziju knjige verzija je lo samo dokazala. Delo je imalo nekog uspeha, ali je kao uvek naišlo na neprijatelje. Ipak sam ga prepravio u pozorišni komad koji je doživeo kakav-takav uspeh.

Između ovih kratkih romana knjige i smatram da su one Tada je izbio rat »Mesec je zašao«, u kojoj je bila slavljenma snaga“ demokratije. Nisam mogao Ja sam ljude, a ne kao nadljude i to se smatralo za moj veoma slab stav u tom pitanju. Nisam bio u stanju da izvučem iz ovakve izgleda tek sada besmislena kad znamo da su Nemci bili samo ljudi, tako skloni pogreškama pa čak i porazu. Rećeno mi je kako ja ne znam što je bilo potpuno tačno, jedan delić rata kao dopisnik.

Iz toga je proizišla malo nostalgična stvar, nika koji su mi rekli: »Napiši nešto smešno što nema veze sa ralom. Napiši mam je već od rata«, dovao je poznati kritički postupak. Prebacivali su mi kako sam trošio vreme ma da pišem o ratu, Ali, pola miliona primeraka ove podeljeno vojnicima i oni se nisu Žalili, Imali smo tada nekoliko r-tobornih kritičara koji su bili borbeniji od vojnika. j

U Meksiku sam čuo jednu priču, te učinih veliki skok unazad, u vreme 'Tortilja«, Trudio sam da joj dam onu kvo nalazimo u svim narodnim pričama, “Nazvao sam je »Biser« na bolje primljena, ali izgleda da je našla mešto prijatelja ili bar poznanika. Dođe mi čudnovato da sam toliko života. istovremeno izgleda kao beskonačno vreme

i kao samo jedan jedini tremutak.

iz knjige. kada ie mladunče moga da se liod njega konfete! Nisam i druga

pisao sam duže bile vežbanje za ove

prve knjigu

i ja sam mapisao zamisliti da će knjiga biti Nemce opisao kao obične

kritike neki smisao i ona mi

mišta o ratu, mada sam kasnije i ja video

knjiga »Redovi konzervi, mapisana za jednu grupu voj“

...

mam nešto za čitanje — 3muka Čim se knjiga pojavila, sle-

koještarije kad je trebalo

kada je bila pisana »Visoravan se da je napišem kao narodno izdvojenost i buđenje

i ona upočetku nije bila naj-

Razmišljajući o prošlosti

(Preveo, Aleksandar KOSTIČ)

_____________—--— c----—–—1oı KkK RCLL a —

KNJIZEVNE NOV,,NE

SAVREMENOM POZORIŠTU —

i Ke ae aa

je dvostruki zadatak: taj u osnovi realističkokonvencionalan tretman, i određi unutrašnji smisao postignutog kre tanja. Putnik je Kkoncipirao Proces kao privatnu trageđiju individđue suočene sa nekim nemilosrdnim društvom, kao indđiviđual= nu tragediju koja nas je potresalal svojim emodionalnim sadržajima, Naravno, može se prihvatiti i takvo tumačenje, ali je nemoguće zanemariti đa Proces tretira i jednu metafizičku čovekovu situaciju. Dođuše, u nekim scenama (u katedrali i na stepenicama) Putnik je postupio drukčije: prividno nepovezanim dijalogom nagovestio je tajanstvene, iracionalne (u psihološkom smislu) suštine dela, a „prediteljskim sredstvima funkcionalno pomogao da se Otsudnije ispolji upravo to svojstvo dramatizacije.

Najzad, Ssvrstavajući Proces u Čvrsto organizovan poredak slika · i akcija, koji ima doslovno značenje, ređitelj se ođrekao mogućnosti da živu energiju ličnosti iz" razi' manijom interpretiranja, koja opseda sve Kafkine junake i „nateruje ih da se i sa najmanjih ' otskočnih dasaka realnosti otisnu u široke i zamršene horizonte pret postavki.“ Ustvari, ta čudnovata manija pretstavlja največu Kafkinu poetsku šansu: pomoću kolidi rajućih interpretacija ocrtati zastrašujuću mnogostrukost aveta i potom je preobraziti u duboko lo-

qičma fantaziju. Vladimir STAMENKOVIČ,

SCENA IZ KAFKINOG: »PROCESA«

IN MEMORIAM

BORIVOJE JEVTID

Sarajevo 1931, str. 136. — Fra

nosti, koje poput bezbrojnih snopova svetlosti zrače iz svake tačke događaja.“ Ovde je neophodno naglasiti đa je ođavno zapaženo da se događaji u Procesu sa-

stoje ze slika; međutim, bilo bi "pogrešno

zaključiti “đa se Kafka služi „simbolističkim postupkom: Kafka ne prevodi u slike pojedine pojmove ili sudove, već situacije svog romana. S druge strane, sve situacije u Procesu pretstavljaju samo refleks osnovne situacije: beskrajne čovekove usamljenosti, koja je ispunjena i određena osećanjem straha. Tako postepreno dolazimo do saznanja da se akcija glavne ličnosti Procesa svodi na beskonačno i uzaludno ponavljanje pokušaja da se iziđe iz stanja usamlienosti. Ali neprestano monavljanje iste akcije uniBštava vreme i preobražava situacije — i događaje — u okamenjene paralizovane metafore. Vreme ne postoji kao proces i to omogućava cne mnoqobrojne inverzije na kojima počiva „roman (prvenstveno okolnost đa kazna prethodi Kriv! ci). Istovremeno, uništavanje vremena razjedđa naše pojmove o razvoju, radnji i napredovanju akcije, kao i mogućnost da se montažom različitih slika ilustruje neki unutrašnji progres.

Po toj tezi, Kafkini junaci nisu očovečeme apstrakcije, već stvarni ljudi otrgnuti ođ punoće ljudske egzistencije. Jozef K. je, na primer, samo. optuženi, i njegovo postojanje iscrpljuje se tom apsurdhom funkcijom. To je uzrok njegovog otuđenja: koje sa svoje strane uslovljava. usamljenost i

nemogućnost stupanja u stvarne odnose sa drugim ljudima. .Nećemo se, naravno, upuštati u iscrpnije nagoveštavanje suštine Drocesa koji leži u pozadini Kafkinih romana jer je jedina svrha ovih redova đa se istakne neminovnost nekonvencionalnog tretiranja vremena, situacija i karaktera prilikom dramatizacije Procesa. Izgleda da ti problemi nisu dovoljno zaokupljali Jovana Putnika, koji je adaptirao i režirao Proces. Zato je daleko važnije ulvrditi da Putnik nije pronašao jedno novo mnekonvencionalno pozorišno vreme ili način tretiranja ličnosti i situacija, nego ustanoviti da nije otkrio pravi smisao Kafkinog dela (koji je, uostalom, go” tovo nemoguće prona6j). Upitajmo se: kako je- postupio Putnik? Nastojao je 4a poveže dijalog romana u logičnu racionalnu celinu, u kojoj se ocrtavaju različite faze radnje i izvestan minimalan #aplet. Rediteljeva intervencija (mi-

Borivoje Jevtić, roden u Sa rajevu 30-VI-1894, umro je u Sarajevu 27-XI-1959. Gimnaziju je završio u Sarajevu, pozorišne studije u Beču. Pripadao je pokretu Mlade Bosne i godine 1914, po Sarajevskom atentatu, bio uhapšen. Ujesen 1915 osuđen ie u Travniku i deportovan u Zenicu gde je odležao tri godine robije. Bio je niz godina dramaturg, reditelj i književni referent sarajevskog i beogradskog pozorišta, Prvi put se pojavio u književnosti pred Prvi svetski rat štampajući pesme u prozi u »Bosanskoj vili«, »Srpskoj omladini« i »Srpskoj riječi«, Pisao je pesme, pripovetke, filosofske eseje, književne i pozorišne kritike i književne prikaze. Uređivao je »Srpsku omladinu« (1912); »Književmu kritiku« (1923); »Kunjiževni pregled« (1924); »Srpsku scenu“ (1941—1942). Objavio je 18 drama i deset hnjiga pripovedaka. Dobio je prvu nagradu Narodnog

| pozorišla u Sarajevu za dramu »Obećana zemlja« (1936), nagradu Akademije sedam umetnosti za »Pripovetke« (1937) i nagradu sarajevske »Cvijete Zuzoric« za najbolju pripovetku (1940). Bio je član Udruženja lnjiževnika NR Bosne i Hercegovine.

Zasebno štampani originalni radovi: Zalasci, scene, Sarajevo 1918, sr, 39. — O profanim stvarima. Satirične skice. Izdanje I. Đ. Đurđević. Beograd

. — Sarajevo 1920, st. 106. Sarajevski atentat. Sećanja i utisci. Sarajevo 1924, sb. 77. — Carske kohorte, šest slika jedne tragikomedije. S intermecom. Beograd 1928, str. 71. Tabažšnica, hronika iedme ulice. Beograd — Zemun 1929, st. 51. — Darovi majke zemlie, pripovijetke, S predgovorom Milana G. Đurčića. Izdanje Grupe sarajevskih Kknjiževnika. Sarajevo 1930, str. XXIII+184. Deset godina sarajevskog pozorišta. izdanje Grupe sarajevskih književnika.

STATUA

U nemim ustima ·

Stihija se skrila

I zubi večnosti Pal Razdnobili su prošlost

Po telu

Njenom

Godine su se sakupile |

U metalu. razlupanom i Ostavljajući samo tragove Ponosa ljudskog

Vetrić kad je pomiluje · Glas joj u srcu odjekne Uspomene se probude Iz prohujalih dana Žiivljenja čoveka

U očima bez zenica Probuđen bdi X Ponos moj.

Enver ĐERĐEKU,

Severni Bulevar

Ovo noć je obespućenih

što ostali “su mirni

u snu. Noć poraza tihih. Jedrenje rascvetaloj međi oblaka

do neizmerne dubine

zaspalih bespućem i ljubavlju. Ovo noć je tihih

što predali su ključeve

svojih škrinja vetru

i suncu, snom da ostanu mimi.

Ovo noć je ljubavi.

Noć male sobe i smeha zazidanog usnama gorkim.

I umornim od jednoličnog izbijanja časovnika, kroz večnost zaljuljanih katedrala,

i oblaka.

Umomim od vozova predgrađem Što tutnjv. Rekom i drvoredima kad ćute. Umornim od leta malih ptica.

Umomim od krovova zamagljeni! I pristaništa,

Od putovanja

i nesanica,

Ovo noć je ljubavi, a dah nam i oblake skamenila.

Vladimir V. PREIDAČ

errticelmv

t O in oOvVeO

Jukićevo znamenje, dram“ ska hronika u 5 činova (8 slika), Sa predgovorom Viktora Rupčića. Sarajevo 1934, str. 90. — Dani na Miljacki. Izdanje Gece Kona. Beograd 1935, sut. 132. — Pripovetke, Izdanje Srpske književne zadruge. Beogra 1937, sw. 109. — Obećana zemlja (Princip). Dramski uiptihon. Prolog u 11 slika. Sahajevo 1937, sw. 170. — Pod. vig na Suhodolini, istori« ska slika. Srpsko kulturno pro“ svemo društvo Prosvela. Sarajevo 1939, st. 32. — Pometeni iezici, pripovetke, Sa slikom autora. Izdanje Prosveta. Beograd 1952, str. 359. — Igračke wu vremenu, izabrane pripovelke. Sa predgovorom. Izdanje {zdavač« kog preduzeća »Narodna prosvje“ la«. Sarajevo 1958, str. 311. Predgovori i pogovori: Miroslav Peldman, Arhipelag snova. Sarajevo 1927. — Mihailo Delixs bašić, Pesme. Sarajevo 1927. — Isak Samokovlija, Od prole«

ća do proleća. Sarajevo 1929

Marko. Marković, Kriva Drina. Safajevo 1935. — Jo“ van St. Popović, Beograd ne

kad i sad. Beograd 1942. Jovan St. Popović, Tvrdica. Beograd 1942.

Prevodi: O pisanju i sti“ lu od Artura Šopenhauera, Sa studijom o piscu. Sarajevo 1918. — Sumrak idola od Fridriha Ničea. Sa studijom o piscu, Za« greb 1919. — Život i smri od Avgusta Forela, Beograd 1932.

U rukopisu: Otac od Avgu«

sta Strindberga. — Jesenje vi oline od iIlje Surgučeva. Napast u dolini Šenti“

Florijanskoj od Ivana Can“ kara. Sva tri komada igrana su sarajevskom i splitskom narodnom pozorištu.