Književne novine
w%. E. STEPANOVA
Fridrih Engels (Radu, Beograd, 1859)
Mez obzira šta je sve bilo rečeno o ovoj knjizi kada se — mekoliko godina pre Drugog svetskog rata prvi put pojavila na ruskom jeziku, potrebno je konstatovati da ona ipak pretstavlja svojevrsno značajan dđobrinos biografskoj literaturi o osnivačima paučnog socijalizma, U to mas, poređ ostalog, uverava i činjenica da o PFriđrihau Engelsu ni do danas nije napisana nijedna opširnija ~— Kritički i strogo naučno funđirana +— biografska rasprava. Ono što postoji — ili kao posebne stauđije (obično malog obima) dili, pak, a sklopu nešto brojnijih rađova ove Wrste O Karlu Marksu — nedo wolino je, a često i sporno naročito w pogledu rekonstruisanja međusobnih odnosa između Marksa i Engelsa, kao i »utvrđivanja« ko je od njih dvojice »najzaslužniji« za »otkriće« dijalektičkog i istoriskog materijalizma. Opšte interesovanje za biografske monografije o Fridrihu En» gelsu osetno je poraslo upravo u poslednje vreme, To je rezultat reagovanja na savremeni dogmatizam i revizionizam wu marksizmu Koji je, da, bi obezbeđio svoj rajison d'čtre, specijalno wu EngeIsovom opusu nastojao da pronalazi »slabe tačke,
A. PB. Stepanova, „mnaravno, „đNnije imala pretenziju đa — 3QBuMaetodološki uwzev — odgovori na sva pitanja koja je na ođređene načine zaoštrila biografska, literatura „o osnivačima i Klasicima marksizma. Ona se zađovoljava time da čitaocu pruži popularan prikaz života i rađa mnajneposrednijeg saborca i najbližeg sarađnika Karla Marksa — Fridriha Engelsa. Međutim, njen pođuhvat je ipak neđopustivo jednostran. ona nas, naime, upoznaje isključivo s društveno-političkom delatnošću Fridriha Engelsa, zapostavljajući njegov rađ na uopštavanju rezultata dotadašnjeg razvitka prirođnih nauka i filozofije, Upravo to je ono što je
potrebno stalno imati ma umu čita-
jući ovu knjigu, koja se odlikuje svojom skromnošću u teoriskom Dpogleđu i velikim brojem pođataka.
Ipak, začuđujuće je đa ova Knjiga — u suštini bez teoriskih pretenzija — ima veoma pretenciozan »teoriski« završetak,
Prevod s ruskog ostvario B. Vujanac. . +otya ce F. 6
* * * ;
Dr. ALFRED KLOJNBERG
Hvropska kultura novog vijeka
(„Veselin Masleša«, Sarajevo, 1959)
Kulturni istoričar između dva rata dr. Alfred Klojnberg „izdao je 1931 gođine svoje delo »Evropska kultura novog vijeka« Na malom broju strana, do maksimuma Kkonđenzovano, pisac izlaže razvoj evropske kulture od vremena Renesanse do Prvog svetskog rata. Ova publikacija potvrđuje da se o materiji može suditi jedino ako se ona dobro poznaje: samo u tom slučaju mogu se izvoditi zaključci i davati sinteze. Dati presek socijalnog i kulturnog razvitka izvesne epohe nije lak posao. Postoje mnogobroijne opasnosti: da se ne zapadne u detalje, u faktografsko nabrajanje činjenica i ličnosti, da se u moru činjeničnog materijala ne izgubi celina i da se ne padne u šematizam i sl. Pisac je sve ove prepreke izbegao, i čitalac ima pređ sobom jasnu sliku evropske kulture. Polazeći od mmarksističke teorije, koja je i njegov naučni pogled na svet, pisac je duhovni razvitak DOsmatrao u najtešnjoj vezi sa ekonomskom &proizvođnjom, odnosno prođukcionim „odnosima pojeđinih epoha. Kod njega ekonomski razvitak je čvrsto povezan sa svojom nađgrađnjom (političkim iđeologijama, umetnošću, filozofijom i nau kom) što čini suštinu istorije. Primenivši ovaj metođ posmatranja pisac je sa finim osećanjem mere izdvajao bitno od sporednog i na Osnovu istoriskih činjenica, prikazao prolaznost pojeđinih perioda razvoja ljudskog društva i nastajanja novih ekonomsko-političkih i kulturnih epoha. Prikazao nam je nužnu uslovljenost pojeđinih epoha i njihovo proisticanje jednih iz drugih.
Delo ima više poglavlja: Prelaz Iz Brednjeg m Novi vijek — Renesansa
i Reformacija; „Reakcija vladara i crkve — Razum i moć opažanja postaju samostalni; Merkantilizam, apsolutizam, prosvetitelistvo; Doba re» volucije; Likvidacija revolucije; Restauracija; Nastupanje buržoazije; Razvijeni kapitalizam i izgradnja siStema evropskih država; Put u imperijalizam; „OOrganizirani Kkapitalizam i imperijalizam. Svaka epoha je karakterisana „najznačajnijim „ekonomskim, „političkim i 'Kulturnim momentima, ali se izbegavaju mepotrebni detalji.
Pisac izbegava nabrajanje ličnosti i dela. Ali za Kkorifeje pojeđinih epoha našao je mesto i.u određenoj meri ih približio #itaocu. Sstihiji, sudbini, slučaju — nema mesta u ovom đelu. Sve proističe jedno iz drugog. Novo Be smeje starim zabludama, ali je svesno da bi zgrada evropske kulture bila nepotpuna bez toga kamena. Svetlost i mrak se smenjuju. Svet se lomi, ali se u tome kršu uvek naziru konture novog, crta onoga što se rađd i šio
dolazi, Voja Martinović e... VLADA UROBEVIĆ
Jedan drugi grad
(b»Kultura«, Skopje, 1959)
Wlađe Uroševića Jedan drugi građe objavljena na makeđonskom „jeziku doživela je, nažalost, suđbinu mncgih zbirki pesama koje se objavljuju van «tzv. književnih i kulturnih ceniara; njena pojava je ostala skoro nezabeležena,
Međutim, kađa bi se ova knjiga po-
javila na srpskohrvatskom jeziku čitaoci sa ovog jezičnog područja bili bi u mogućnosti đa procene pravu vređnost Uroševićeve poezije, njenu sasvim eviđeninu uzđdignutost iznad prosečnih poetskih ostvarenja.
Originalan u izboru mokhiva, iskreno poetski inspirisan, gotovo nepresušan u novim, zaista svežim muetaforama, — Vlađa Urošević nam daje liriku 'koja po svim svojim osobenostima objeđinjuje valitete jedne apsolutne mođerne osećajnosti, „refleksivnosti, vibrantnosti osećanja. Ova poezija zahteva, „nesumnjivo, jednu potpuniju i savesniju analizu koja će moći bar đelimično đa eksplicira glavne njene osobenosti. Zato, zasađa, pomenimo samo one pesme koje »plene« svojom izrađenošću, onim što pretstavljaju kao novina u procesu permanentnog iz» građivanja novih i stamo novih O blika poetskog izražavanja sveta. To su, pre svega, Uroševićeve pesme: »Nespokojstvo u pejsažu«, »Maneken u pejsažu«, »Kratko putovanje«, »Knjiga postanja«, »Jeđan drugi građ«, »Nokturno nazvan Otkrićac. Ali i druge Uwroševićeve pesme, zatim, pesme wu prozi — nose pečat snažne inventivnosti „svoga autora. Očito, Urošević je sa tananom poetskom senzibilnošću svoj izraz uspeo jeđnim delom da izgrađi i na tome što je asimilirao viđove pesničke izražajnosti Žaka Prevera, Rene Sara, Klijara. Uroševićev stih je dat u tonu ležerne govorne rečenice, bez mutnih simbola, oslobođen Kkonvencionalnosti. »Jedan drugi građ« je zbirka koja nam donosi poruku o pesniku Koji poređ atributa mlađosti ima pravo i na ,atribut zrele, formirane pesničke indiviđualnosti.
Knjiga pesama
B. P. * * * ANTONIJE MARINKOVIĆ 'Trapez (pBagđala«, Kruševac, 1959)
Pesme magnovenja i čekanja, letova i treperave zamorenosti. Tražim majbolje stihove:
Mio mi romor šuma gorostasnih u zlatu jutra sa .senkom svesti što tihi beskraj žuđi, mio mi san u oku, mio drhtah u vlatu što se sa suzom mojom tek propraćenom buđi.
To je u karakterističkoj pesmi »Pijanstvo«. I dalje, ispovedne pesme bolje »Uzdah« i »Uzalud«.
Sve: staromodna i već prevazidđema romantičarska pevanja o ljudima, o ljubavi prema prirodi i životu, o mladosti koja je i poruka i uzdah i kovitlac i san i čekanje. Sve je to razneženo, talasavo, od žuboravih saglasja i mekanih emotivnih struja, o tanke nežne žice koja lepršavost is preda. Pesnik se i ovde, u »Trapezu«, javlja kao uznemireno talasanje emocija vibracija, asocijacija, opaža“
ija, Sve se nadovezuje na već goli
trenutak magnovenog obuhvatanja | doživljavanja »kretanja u mastavljanju«. Pesme su na izvorima melanholične kadence, u povoju žila kucavica koje kad »u ljupkim drhtavica“ ma zatrepere« sve svetluca, preobraŽava se »kao plač u.kovitlacima snova«, u budnom, uhu gde se završa” ·vaju trke sa suncem, jie počinje »ljubav ljubavi da se odaziva«, gde se reka »sa brzacima zore« u pesni”
kovo znamenje naselila, zauzela ga, pomutila, izgubila. Lirika sladunjava i povodljiva, razvodnjena iako iskrema, neutešena i često banalna, Svet privida i iluzija. Po koji stih kad se javi, kad zablista — to su ugodni trenuci: »Kad ljubavi ima čovek nije sam«. Davno je to: verovanje u sam. U to su nas uveravali još romanti-
čari. BReV,
Psa ZN WO 7 3 ASSINIR
O SSROI La 599 “A | a] '
Pi
Diana DAN e
OLAV DUUN | Ljudi s juvika (»Otokar Keršovani, 1959)
Izđavač je uz ovaj romam naveo mišljenja brojnih skanđinavskih romanopisaca, „Kritičara i esejista o Olavu Duunu i njegovom delu. Ima tu mnogo uskogruđog preterivanja, hipertrofiranja vređnosti „Koja su, uopšte uzev, nepotrebna i smešna u velikih naroda i književnosti, a kod ma! narođa i malih književnosti ne samo stalna pojava već često i tragikomičan odbranaški stav uveličavanja sopstvenih vrednosti koje bi, kao vrednosti, bile mnogo uočljivije i jasnije da nije uz to reč i o potcenjivanju onoga što se ne može potceniti, Tako ovđe čitamo mišljenje danskog Kritičara Martina A. Hansena da Anđre Žiđ u poređenju sa Duunom deluje provinciski (!). Mli mišljenje „Toma „Kristansena: »Duunovi romani ostat će kao najzreliji i najjasniji izraz naše generacije«. Naravno, sve je to koješta i bolje bi bilo dđa' je izđavač izostavio ova uskonacionalistička a tobož
SZ aabazcja Ž
Ti imaš svoj prostor kao stablo sjenu.
Ali, i pauk gospodari svojom pučinom.
Dok sam te gradila, spazih kako. je u wglu razaswo svoju mrežu. Jedna mala buba ulovljena prilazi, bliže, sve bliže: kao da je ljubavna žudnja vuče da se preda. mreži. — Onda se koprca, savija: u njoj se ratnik opire lakovjernom predavanju. Još jedan mali trzaj, i potpuno se smiri Pauk vladar približi se žrtvi.
Motreći to bezglasno žrtvovanje dok san ivot i vječnog čovjeka koji se hrve Smrt ponese sve.
doči mi se prizor: vidim s njim, da ga nadjača, a
čekala tebe, posvje-
Mogao si zakucati da skratiš ovo žrtvovanje: u svijetlom vrtu
tamni se moj prozor.
OTKUPITELJI
Sada je sve kasno. I ovaj kamem, koji je imao još malo sončeve topline, posvema je hladan. Naše je stradanje tako golemo, da nas nikakvi spasitelji ne
bi mogli vratiti u ono vrijeme i ot)
kupiti.
Fokriveni smo tamnoćom. Nema toga svjetla što bi doprlo do naših očiju, naviknutih na mrak. ?
I kad bi se vjetrovi udružili da nas pozovnu, ne bi nas dostigli: mi dvoje smo prognani. I nema povratka. Do našeg sluha
ne stiže nikakav glasnik ni doziv.
Preplavljeni smo. Gušimo se. Ne daju da se uspravimo. Svakim trenom dokazuju nam da je sve to za nas pripremlje-
no, i da se iz toga ni smrću ne možemo
otkupiti.
Da kad bi netko i došao da nas izbavi, mi bismo ga primili
kao čudo.
Usta su nam zarasla u vječitu šuinju. Ona je jedini odgovor
na sve što bi nas upitali.
Naše su oči već dugo, dugo zamagljene. Uzalud! — mi vas ne bismo mogli ni prepoznati. Čula su nam uzeta, udovi nepomični. Ni njima ne bismo uspje-
li da vam išta dokažemo.
A šta bi se uopće imalo dokazivati»
Kad su i sami dokazi jači
MAKSIM GORKI
Moji univerziteti
(»Rađ«, Beograd, 1959)
Knjigama »Delinjstvo« (1913) i »U svetu« (1915—1916), sledi knjiga »Moji univerziteti« (1922). Ova iri dela sačinjavaju poznatu trilogiju Maksima Gorkog koja je značajna me samo za one kojima je opus xor kog blizak, već i za sve koji žele da updznaju almosferu života Rusije u vreme kada se Gorki formirao u jednog od titana svetske književnosti.
Knjiga »Moji univerzitet pret stavlja jedan od najupečatljivijih umetničkih dokumenata o suočavanju Maksima Gorkog sa najgrubljom reaalnožću života u kojoj je svojim Žživotnim iskustvom, svojom umetničkom intuicijom „pronašao one lepote koje bezprizivno daju svim njegovim . delima ton romantičnog, istinski proživljenog, onog što otvara perspektive i daje nade. i
Gorki je sa punom jedrinom svoga. talenta opisivao ljude sa kojima se sretao; u »Mojim univerzitetima« srećemo: galeriju likova a svaki od njih je snažno i Živo okarakterisan. I me manje uspelo date su minuciozne samoanalize, proces odražavanja ljudi i situacija sa kojima se Gorki suočavao u svome delu »Moji univerziteti«.
Knjigu je uspelo preveo Marko Vidojković. i
Posebnu vredmost ovog izdanja, koje je objavljeno u okviru | »Rad«ove edicije »Reč i misao« (kolo I, knjiga 20) čini pogovor Dušanke Perović, pisan znalački i u prisutnosti jednog tananog osećanja Gorkijeve reči.
porBja
od nas.
estetička ocenjivanja kao mišljenja koja treba da našem čitaocu preporuče roman »Ljuđi s juvika« 'im pre što ova preterivanja ne Koristb delu koje, samo po sebi, dovoljno ubedljivo govori o svojim Kvalitetima, koje se rečito preporučuje kao dostojan reprezentant skandinavske književnosti uopšte, „posebno nor veške. : Dakle, to nisu »norveški »Buđenbrokovi« i još više ođ toga«, niti je to norveška »Saga o Forsajtima«, kao što se kaže u jednoj od „pomenutih neukih egzaltiranosti, To je, prosto, dobra, čak vrlo uspela umetnička tvorevina koja se sa pažnjom i interesom čita i koja potvrđuje mišljenja Arviđa Mernea, finskog Šveđanina, da se »u Olavu Duunu nalazi ključ za ulaz u poseban norveški svijet«, Zaista, čitajući roman »Ljuđi s juvika« doživljavamo ne samo jeđnu opsežnu i tečno ispričanu sagu u kojoj snažne realističke slike dočaravane jednostavnim jezikom, sugeriraju jeđan poseban i kođ nas gotovo potpuno nepoznat svet, već, više ođ toga, susrećemo se sa delom koje tako prominentno sveđoči snagu velikih realističkih panoa u kojima ne viđimo fragmentarno date Jlikove već likove kao integralne ličnosti koji gravitiraju i đobru i zlu. i osećaju lepote življenja i u. su mornim „trenucima ·beznađežnosti, skepse i umora. Srećemo vanredne opise prirođe i ljudskih stanja, izu» krštane društvene odnose sa oluđenošću intime čoveka i, gotovo kao u svakoj sagi, primećujemo onu paraboličnu liniju što označava jednu zoru, zenit i silaznu liniju koja vođi ka umoru i beznađu, čak i onđa kad pojavni oblici života to naizgled ne dokazuju, I ovom knjigom prevodilački »tanđem« "Zlatko Gorjan dosip Tabak, potvrđio je svoj visoki rang i kulturnu korist svoga rada, korist više nego eviđeninu. Pogovor Josipa Tabaka mogao je da buđe manje informativan, više Kritički,
B..P.
RARLHNAJNC DEBNER
Noć oko moje kuće
(ORosmos«, Beograd, 1959)
vom MDešnerovom delu je“ Bee ri Čeda i u priličnoj meri sugestivna partija koja govori o Ve” getiranju i o ličnom osećanju poraza, Ona počinje rečima: »U svemu ja sam pođbacio, ja sam kao metak koji u cev stave, a on posle ne Opa lis, Bez obzira što ova Dešnerova knjiga nema, očigledno, onu vrednost koju smo smeli đda očekujemo na osnovu brojnih diskusija koje je svo” jom pojavom izazvala u zapadnonemačkim Književnim krugovima, teza o svekolikom podbačaju, to veoma intenzivno osećanje poraza i uzaluđnosti trajanja kao osnovni ton knjiBe »Noć oko moje kuće« implicira u sebi i osnovnu piščevu poruku: očaj, očaj zbog toga što se pouke iz Dposlednjeg rata i poraza nacizma gube, zaboravljaju; njih zavejavaju smetovi savremenog merkantilizma, i onoBa što je Kasu nazvao viđovima podetinjenja našeg vremena. Ali reč je i o drugoj strani OVOE očaja i protesta, o načinu na koji ga je” Dešner kazao,
Prvo, njegov roman nije ujeđnačen po svojim umetničkim Kvalitetima; na pojedinim mestima ima i prave poezije i neposredne sugestivnosti, a zatim se suočavamo sa naglim padom u nervoznu, ishitrenu i u priličnoj meri neorganizovanu pripoveđačku fakturu. Drugo, đdpisi erotskih scena dati su hipertrofirano, bez dovoljno mira, gugestivnosti i one neposredne unetosti u situacije koja onemogućava tobožnaturalističke ali, „bitno, šematizirane đeskripcije. Ali ono što najvidnije nedostaje ovom romanu — to je homo genost forme, određenost ne samo ua tematskom smislu, me samo broničarska postupnost — Već, više oca toga, homogenost u kompozicionom smislu; neđorečenosti koje ovđe srećemo, čini mi se rezultat su toga što se Dešner nije hteo ili nije mo» gao da distancira od nagomilanih utisaka, preokupacija, potrebe da· govori, ne samo da govori i piše već da viče u znak revolta i želje za pravednošću, Da je svoj Krik osmislio jednom potpunijom romajsijerskom orkestracijom — onda bi zaista mogao đa potseća na Malapartea i Sartra, a tu sličnost su pripisivali ovom romanu nemački recenzenti, Nije, Dešnerov romam
dakle,
pošteđen ni slađunjavosti, ni svih onih atributa koji su atributi mnoge »tanke« proze. Ali on se čita sa interesovaniem i kao očigleđan primer nesrazmere između MDešnerovih moći i ambicija. Znajući neke njegove esejističke tekstove — pitam se: nije li »Noć oko moje kuće« pripoveđački promašaj jeđnog dđarovitog, obrazovanog i luciđnog esejište?
Knjigu je uspelo prevela Kaćauša Maletin. B. P.
LJU. BRANKO COPIC
Dragi likovi
(»Nolit« Beograd, 1959)
»U detinjstvu sam duboko zavoleo prirođu i ljuđe svoga zavičaja«, kaže Branko Čopić u kratkom predgovoru ove zbirke.
Pripovetke iz tri posebna vremen• ska periođa — detinjstva, rata i o·
slobođenja — skladno povezane ve“ štom „rukom priređivača „Radmila Dimitrijevića, pretstavljaju celinu,
koja autentično reprezentuje osnovna obeležja Copićeve proze — strasnost i čovekoljublje. Prisutni su oni i u piščevim vizijama o detinjstvu —
slike majke i drugova sa seoskog druma, i u stravičnim prizorima rata i u događajima koji će sleđiti posle njega.
Copić prikazuje bosanskog čoveka u atmosferi vratolomno brzih istori-+ skih promena, iznenađenja i SstOprocentnih zaokreta, kroz prizmu tragično obojenog dramatizma, što omogućuje da se shvati, kako su se. u tim i takvim uslovima anonimni, inače u običnom životu sasvim prosečni, čak tipično osređnji ljudi, uzđizali do pijeđestala heroja, instinktivnih protagonista Revolucije.
Zađivijuje srđačnost s kojom autor opisuje svoje · zemljake, kojima je pala u deo sreća da prvi u njegovom kraju »uzoru« »brazđe budućnosti«, brazđe novog Života.
we e Kyryvzyer Ye Vr XC }r We Ve sk
MJ pa
| \\ |}
|
Međutim, na momente smeta ten; dencija unošenja »razjašnjavajućege narativističkog materijala i opšte po» znatih pouka, u umetničko tkivo des la, Što mestimično umanjuje njegovu poetičnost i ritam. Dođuše, OVO O80« bine, karakteristične za ranije Ćopi« ćeve rađove, skoro i nema u mnogim, njegovim posleđnjim pripovetkama, gde marativnost zamenjuje živahan đijatog prožet iskričavim humorom,
- B. K.
=
* OR #% SILVIŠE STRAHIMIR KRANJCEVIG
Pesme | (sMolita, Beograd, 1959)
, . ww , Silvije Sirahimir Hranjčević, zanesenjak koji »u narod unosi sumnju«, mladić dobre glave »ali lakomislena duha, koji je nepodesan za svešte-
ničko zvanje«, pesnik uskočkih elegija
i »prorok .svog puka« — čiji su sti» hovi, po Krleži, vika iz balkanskih boganskih pustoši i provimcijalnih
tmina, sa osobenostima svojih pwotivw
rečnosti i poetskib vizija, bio je i pe
simist i pesnik revolta, traženja i ma»
de, Pesnik sumnje. Bio je proglaša» vam za »majkomsekveninijeg pesimi» stu« i za »ideološkog pjesnika« »najizrazitijeg slobodoumnika i res volucionara«, I bio je, opet: »j glas glasniji od svega što je otsvirano ma mašoj harfi osamdesetih godina«, Mi, po Matošu, »najčišći glas naše savjestic. Q sebi, Hranjčević je pevao: - i
»A. ja. vatrom: žŽžarke snage'
do zadnjega biću dana:
list hrvatske lipe drage
i slavenskog debla grana«
U knjizi — izbor, uglavnom, najs boljih Kranjčevićevih pesama pode» ljenih u nekoliko ciklusa. Priređivač dr Hlija Mamuzić je po, ciklusima svrstao srodne pesme, ma jednoj strani rodoljubive a zatim one sa 504 cijalnom tematikom, pesme o hr šćamstvu i mitologijama, o sumnjama u sve mitologije, o sudbini čovečamn» stva, i najzad — »Unutrašnja protve rečja«. Knjiga koja je, u okviru svoje mamene, i zanimljiva i dobrodošla.
R. V.
Obaveštenje bretblatn.cima
MOLIMO NAŠE PRETPLATNIKE DA OBNOVE PRETPLATU ZA LIST U
1960 GODINI, NA TERUĆI RACUN: —
101-707-1-208 PRETPLATA I U NAREDNOJ GO-
DINI IZNOSI: ZA NAŠU ZEMLJU GODISNJE 600 DINARA, ZA INOSTRANSTVO DVOSTRUICO.
ISPRAVKA . U prošlom broju našeg lista, tehničkom omaškom, pogrešno je otštam» pan naslov u rubrici »MKalendar«,
koji treba da glasi: Devedeset godina,
Narodnog pozorišta u Beogradu.
KNJIŽEVNE
NOVINE
List za književnost, umetnost i đruštvena pitanja Ređakcioni odbor:
Bora Ćosić. Slavko Janevski.
dr Mihailo Marković. Slavko
·Mihalić. Peđa „Milosavljević,
Branko Miljković Tanasije
Mlađenović, Mlađen „Oljača,
Vladimir Petrić. Đuza Rado-
vić, Izet Sarajlić. Vladimir
Stamenković.
Direktor: TANASIJE MLADENOVIĆ
Urednici: MILOŠ I BANDIĆ PREDRAG PALAVESTRA
Odgovorni urednik: ČEDOMIR MINDEROVIĆ
List izđaje Novin„&o-izdavačko preduzeće •Književne novine«.
Beograd MPrancuska ? MRedakcija: Francuska i. tel 21-000, tek račun: 101-707-1-208
List Izlazi svakog drugog petka Pojedini broj Din 30 Godišnja pretplata Din 600. polugodišnja Din 300 za inostranstvo dvostruko Rukopisi se ne vraćaju. Tehničko-umetnička oprema: DRAGOMIR DIMITRIJEVIĆ Stampa •GLAS« Beograd. Vlajkovićeva 8,