Književne novine

VANI RODARI

Čipolino (Mlađost«, Zagreb, 190).

Slarm, iz bajki dobro poznata {abula o borbi malog, a često i veoma mlađog junaka protiv nasilnika, Drcšla je ođavno mw dečju literaturw i obrađa tog sižea u najklasičnijem viđe postala je gotovo nemoguća. Zato je talijanski pisac Đani Rođari (Gianni Rođari) pokušao da takay motiv — borbu malog, oširoumnog luka, Čipolina protiv okrutnog i glupog princa KLimuna i njegovih limunaca, i limunovaca, — oživi veđrom igrom reči i neočekivanim obrtima, dajući čitavoi povesti oblik osavremenjene bajke. Izbegavši lirsku opšimost i izvesnu jednolikost, elemente koji najčešće prate bajke dobijajači u njima posebne Kvalitete, on je u toj svojoj težnji za savrememosću uglavnom. uspeo,

U junacima ove priče, personificiranim biljkama, i životinjama, pisac je našao ođgovarajučćče mosioce liuđskih wrlina i mana, Među njima sc ističu, poređ malog Čipolina, i njegov otac Čipolone, čiča Tikvić, majstor Grozđić, Parimk Porilučić i đrusi Čipolinovi priJatelji koji se bore Protiv prinea Limuna, grofica TreManja. i njihovog đomoupravitelja simnjora Pomidora. Sve te ličnosti pisac osvetijava sa svih sfrana; retke su ličnosti bez ikakve mane, što doprinosi živosti i Životnosti ovog đe-

la, U kome mnoge ecpizođe imaju svoju posebnu vređnost i karakter basne,

Na Mkrajiu pisac otkriva alegoriski smisao priče: Čipolino i mjegova đružina obaraju sa prestola princa NLimuna, narođ diže revoluciju i prozlašava republiku. U poređenju san sličmim bajkama u kojima se mladi junak obično ženi princezom koja mu donosi u miraz pola carevine, mRodarjjevo rešenje je zaista origibalno i đaleko više ođgovara shvatanjima. savremene dece, Duhovitim ehrtima i meobičnim zapletima ova Mndiga omogućuje mašti mladog čitaoca novu i lepu igru.

S obzirom đa Je ovo prvo veće delo piščevo izvesne greške bile su neminovne. Ponegde se događaji odveć Drzo smenjuju; iznenađenja kao da vrebaju iza ugla da preplaše radoznalog čitaoca, đa bi zatim iščezla me otkrivši mu svoje pravo značenje. Prirodni tok pričanja prekida se, da bi posle iskonstruišsanog obrta pošao 'drugim putem. To prouzrokuje mneujeđnačenost, što je najveća mana 'eve Majige, * 2 O NO WTO

U prevodu Raika Zvrka ima dosta nategnutih rečeničnih Konstrukcija, koje ne odgovaraju mi duhu našeg jezika ni potrebama najmlađih čitalaca, Odlične ilustracije izradio Jječ Ferđo Kulmer.

IS * MIHAIL LJERMONTOV

Junak našeg doba (»Rađ«, Beograd, 1960)

Popularna biblioteka »Reč i misao, kao prvu knjigu svog ovogodišnjeg, MI kola, donosi roman M. J. Ljermontova TMunak mnmzšcg doba, Posle Puškinovog romana u slihovima EBvgenije Onjegin, ovo Ljermontovlievo đelo značilo je nov korak na prelazu ođ romantizmn ka realizmu wu ruskoj književnosti.

»w umak našeg doba, gospodo moja, zaista je portret, ali nc portret jednog čoveka: to je portret mw kome su oličeni svi poroči celog mašeg pokolenja«, kaže u predgovoru Ljermontov, odgovarajući onima, koji 5U bili uvređeni pojavom ovog TO” mana. Njegov junak Pečorin je portret obrazovanog ruskog plemića tridesetih i četrđesetih godina prošlog veka, »suvišnog čoveka«, pretstyvnika generacije koja se gubilmn u vremenu na putu ka Kkrajnjoi dekadeneiji i oblomovštini, Svi njegovi poBbtupci mormalni su za laMWVOR Čoveka i za prilike koje su ga pralile: etmieca tatarske lepotice Bele, i 5lučajna avantura u Tamanju, i fleyfovanje sa kneginjicom Meri, i dvoboj sa Grušnjickim, On teži da razbije dosađu i teo život posvećuje

tome, nigđe ne našavši što je tražio i me rešivši se bola koli ga je mučio.

Pričanje Ljermontova «ije jasno i originalno, puno svežih opisa i metafora, Slike se smenjuju pred čitaocem filmskom brzinom: upoređimo Hi, uostalom, ovai roman sa filmom, morali bismo priznati da je odlično režiran, · Ne. 8

Nastao ı vremenu „Mapakterističnom po promenama i u ruskom društvu i u ruskoj Mnjiževnosti, Ljermohntovljev roman dje nadživeo svoje doba i pretvorio se u trajanje Svojstveno samo najvećim umetničkim đelima. i j

Prevod dr Miloša Moskovljevića.

Lir 9. * FJODOR DOSTOJEVSMI

• i Njetočka ·. Njezvanova: • • Dvojnik (»Rađ«, Beograd, 1960)

Sudbina siroćeta Anete-Njetočke bila je preteška za njene godine, Ne naišavši u rođiteljskom domu ma onu toplinu koju deca očekuju od svojih najbližih, Njetočka ubrzo ostaje siroče, primorano da živi u svekmu nerazumljivom za nju. A i taj svet, 1 poređ saučešća koje joj je ukazivao, nije uvek imao razumevanja za vVečito tužnu, usamljenu devojčicu,

Ta usamljenost, na koju jie od rodenja bila osuđena, izazvala je ubrzano sazrevanje njeme ličnosti, Ona posmatra liude oko sebe i pokušava

đa ih shvati, da pronikne u njihove tajne, A kad joj to uspe još više

se otuđuje od njih, nemajući hrabrosti đa poruši neviđljive granice kojima su ličnosti ovog romana odeljene i sputane,

Setne, pronicljive Njetočkine ispovesti (roman je pisan u prvom licu) prerastaju postepeno wu hroniku o hlađnim, otuđenim liuđima. MDostojevski nije završio ovaj roman, ali Njetočkino detinistvo je završeno i na taj način ovo delo ipak ima određenu celovitost.

U romanu Dvojnik DMDostoievski rešava kompleksniji problem sudbinu pojeđinca u začaranom i okamenjenom svetu građanskog druBtva i birokratije. Njegov junak, titularni savetnik Goljatkin, u ruskoj literaturi je majbliži srodnik i mnaslednik Gogoljevog AkKkakija AKkakijeviča. Ali on je' složenija i savršenija ličnost od Gogoljevog junaka. On sc rešava na borbu, on pokušava čak da se bori, ali je neđoraštao preprekama koje sw pređ. njim i njegovi pokušaji svršavaju se neuspehom i novim poniženjima,

A onda sec javlja i njegov tajan-

stveni dvojnik, Jakov Petrović Goljatkinm mlađi. Spretan, laskavac, beskrupulozan, on je personifikaciia osobina koje nedostajnm Goliatki-

nu starijem. Nikakvo batrganjie Goljatkina starijeg ne pomaže. Dvojni go iskovišćuje, potiskuje, uništava, Otpušten sa posla | napušten od svih, Goljatkin stariji dočekuje trijumf svojih neprijatelja i ostvarenje najcrnjih slutmji.

Kao i n svetu NJjJetočke Nijezvanove, i među ličnostima Dvodjnika

caruje alijenacijh. Svi očajnički po

kušaji Goljatkinovi imaju jeđam cilj — Yušenje ziđa koji ga odvaja od ljudi, od života. Uzalud: hladnoća i mera zumevanje vrebaju sa svih strana, U njegovoj figuri nema ničeg herojskog, pa ni donkihotskog. Odvojen od svib, smešni i smušeni Goljatkin, nasuprot svome dvojpiku, nije bio predođređen mi za mala dcla,

Oba romana korektno je prevela 5 ruskog NLiudmila Mihailović.

Ivan Šop

JUGOSLOVENSKO DRAMSKO POZORIŠTE POVODOM PRVOMAJSKIH PRAZNIKA

UPUĆUJE, NAJITOPLIJE POZDRAVE, SVOJIM GLEDAOCIMA

KNJIŽEVNE NOVINE

LUJ3ZA DORNEMAN

Klara Cetkin

(»Narodna Knjiga«, Beograd, 1559)

Kao biografski pisac Luiza Dorneman bila nam je pretstavljena, pre nekoliko godina, „knjigom o MDženi Marks, supruzi Karla Marksa, Obiavlimwaniem biografije „KMlare Cetkin, utisak o NLujzi Dorneman u mnogo čemu je bpolpuniji, premda bitno ipak neizmenjen. Reč je, naime, O jeđnom specifičnom tretmanu istorisko-biografske građe, O postupku koji gotovo polpumo isključuje prisustvo autora i njegove lične stavove, O zahvatu koji karakteriše faktografska muetodološka orijentacija, suviše uopšten izraz i mustimično verbalističko-parolaški stil, Čini se da bi Lujčza Domeman, u oba mama znan» slučaja, „da nije uzela da obrađi dva poznata, interesanina, „kompleksna i dinamična lika, meinventivmo tapkala u mestu. Nije to romansirana biografija, miti pak štivo maučne vrednosti, To je tekst koji mosi isključivo čitaočevaA želja i strpljenje, tekst bez teoriskih intencija i vrednosti. MDobar zbog toga, što nema boljeg u sličnoj litcrarnoj vrsti,

Klara Cetkin spada u ređ majistaknutijih pretstavnika mođernog socijalističkog i radđničkog pokreta, Ona je jedma od onih veoma retkih ličnosti koje su svoj lični život u potpunosti posvetile stvari rađničke Kla5C, posebno borbi za emancipaciiu žena, Upravo zbog foga je njena lična istorija u izvesnom smislu i jstorija Yevolucionarnih Mretanja, u nemačkim i francuskim, a, zatim, u međunarodnim okvirima.

Polazeći ođ toga, može se postaviti pitanje o tome đa li ie Lujza PDorneman bila obavezna da pruži iscrpnu ocenu revojiucianarne alttivnosti Klare Cetkin. Razume se

da jeste. „Oma, međutim, to nigde nije učinila eksplicitno i s potrebnom Jjasnošću, sem alegorički, Principijelan stav brema. đelatnosti Rlare Cetkin uključivao bi, dalje, i ocenu revolucionarne aktivnosti bar mekolicine — najistaknutijih preistavnika „nemačke socijalđemokratije i Komunističke partije. Đrugim rečima, ono Sto je rečeno o FTrancu Meringu, Karlu Libknehtu i Avgustu Bebelu — više je nego necdovoljho. Jedino o, Rozi Luksemburs ima meto wišce feksta, pretežno: parolaški intimnog, ali o njoj kao tcoreftičaru takođe, nema ničeg što bi

moglo zađovoljiti i najelementarniji smisao z teoriskovistorisku retroSspekciju. Uopšte uzev, ocena glavne i ostalih ličnosti i đogađaja, ako nije

· izostavljena, đata je »slikovito«, i to

5 teorisškim konsekvencama, »starim« nekoliko đecenij#.

Ovoj knjizi Lujze Dorneman mogle bi se staviti i. brojne đruge primeđbe, U zavisnosti ođ aspekata prilaženja, naravno. Ipak, i pored toga, ona zaslužuje pažnmiu koja se obično posvećuje literarmo•zanatski meopredelienom tekstu ako se želi — 5 izvesnom dozom strpljenja i nešto većom dozom kritičnosti — uočiti ogroman broi podataka.

Nije ovo ni yoman ni stuđija. To Što ovo jeste — mičim se me može uspešno opravdati. U suštini, ovo je faktografski simplifikovan „i osetno iđeološki izvrnut gcurriculum vitae.

Najzad, knjiga je đata u neđovoljno solidnom ·prevođu Vere Stojić, a opterećen ie i velikim brojem štamparskih grešaka.

Knjiga nije opremljena mi pređgovorom a mi pogovorom. To je, isto tako, neđozvoljivy propust, ako se ima u vidu ođavmo već alkcćeniirana i verifikovana, potreba đm, je prevođnoj blografskoj lteraturi ove vrste potrebno veoma Kritičk! prilaziti.

HL... *

ĐULA ILJEŠ

Petefi

(oNaprijeđ«, Zagreb, 1060)

Đulu Iiješa smatraju danas u njegovoj domovini „ne samo majivećim mađarskim savremenim pesnikom, već i piscem najbolje knjige o Petefiju. a

Tlješ se slažio jednim postupkom Roji je principijelno wzeto sasvim ispravan, Njega je u prvom redu interesovalo šta Petefi kao pesnik đeveđeset gođina, posle svoje. smrti {knjiga je pisama 19538, a popunjavana i đopunjavana kasnije) može đa kaže savremenom čovekwu, Pokazalo se da Petefi kao pesnik slobođe i ljudskog bratstva, napretka i soll-

darnosti u jednom vremenu kakvo je”

hortijevsko vreme, kađa su ti ideali ne samo ozbiljno ugroženi nego i negirani, može da nađe zajednički jezik sa savremenim čitaocem, Ali to svakako nije osnovni razlog što Petefi i đanas može puno da kaže savremenom čoveku. Njegova livika po nekim „svojim osnovnim, obeležjima, i nekim osnovnim poeitskim preokupacijama odgovara · u znafnoj meri senzibilitetu savremenog čoveka. Sto je Petefi i đanas živ i drag

Dileme

Žar moram da znam sve o tajnama

Đoreklo južnog vetra i smisao obnavljanja drveća Zakonitosti i ćudi godišnjih mena

Zašto dolazi da se pali i gasi zvezda jutamja.

Zar moram da znam tamu iz koje dolazim

i što svi dani služe samo jedmom danu

Da odgonetam smisao praha koji ću postati

Tremufke svršetaka i trenutke otpočinjanja neprestanih,

Zar moram baš da znam sve šta se krije iza. zida vremena Poruke mrtvog rastinja i smisao proticanja voda

Zar nije dosta što smo iu, što jesmo i što trajemo

Trenuuke svoje večnosti, pouzdani tek u svoju smrt.

Mile BISKUPLJANIN

Zahtevi ili probni program

moja pesmo

zahtevam od tebe posedovanje lepote devojaka koje ulaze u veče zanjihanim hodom stabljika kukuruza

dobrote mirisa hleba iz

pekara

pored kojih skitnice prolaze niku=uda bistrine od koje se blage smućuje

iskrenosti šiknule krvi

buknule vatre, sručene wluje i smelosti onih koji su pritajili

jedam svoj život

da nikne sledećeg proleća

nežne snage porodilja. iz pepela, iz raspadanja stroge mudrosti spaljenih knjiga koju raznose vetrovi

ljubavi očajnika, samoinika, zalutahh, slabih

jer je u njih najveća

otkrića kontinenata radosti : svetlosti junskih svitaca barem, ali svetlosti

sličnosti predelu ove zemlje

ispod moje dve noge

na moje dve noge

velike nade, svakom čelu nežnu zvezdu na uzglavlje a reči koja iz temelja ljulja, podyriva

toliko za danas

a sada možeš na posać ili

nemoćna odustani

/ Luka ŠTEKOVIĆ

Mo ij otac svira. mobarima

Podne je mobari stižu do pola njive :“ grejale im se oštrice iskrivljenih srpova,

pa se sa njih slivao znoj. A otac moj, iako star

Vilicom svojom dobro je stisnwo violinu —-

Svira mobarima što su se u prteno rublje obukli.

Sveta MARINKOVIĆ,

| peotdtt žreba raš0ti wwmolte w Waiho> loško-estetičkim vređmostima mjegove poezije, a ne nw njenim sociološki vrednostima, mada i wjih ređovmo treba imati ma umu, i

Ima, Još nešto to je zanimljivo tu ovom slučaju. Nesummnmjivo je imfteresanimo kako jeđan pesnik iz jednog đoba, viđi drugog pesnika is vremena ·'koje je prilično daleko. Ali taj odnos jednog pesnika prema. drugom Jlieš je nasiojao da zameni prilično ravnođušnim stavom hnaučnika koji analizira liriku Šandora Petefija, 5a svom mogućnom nepristrasnošću i naučnom ohjektivnošću, Tlješ je dao dosta Kritičkih analiza Petefijeve poezije koje su nesumnjivo zanimijive. Za prikaz Petefijevog doba, kome je pisac ove knjige posvetio dosta pažnje, ne bi se moglo reći da je naročito interesantan. Taj prikaz je u mnogome šematičan i konvencionalan i nije „preterano reči đa on ponavlja ono što o društvenom razvitku i stanju Mađarske pred 1848 gođinu znamo iz istoriskih udžbonikn.

Pored toga Jlješu je bilo nmeobično stalo đa izvrši reviziju nekih sudova o Petefiju. Mnoge od rezultata njegovih prethodnika Ilješ je revidđirao, pokazao da su neki ođ mjih puke mislifikacije, a neki drugi očigledni falsifikati Petefijevog dela, Ali, polemišući sa itrađicionalističkom mađarskom istoriografijom pisac ove Knjige primio je, ponmekađ, i njen način izlaganja, Ne retko, prisutan je mađmen ton, lepe fraze MNrojimz se pođređuje misao, netrpeljivost prema protivniku zato što ima suprotno mišljenje itđ. Baš na muestima gđe je to bilo najpotrebnije iljieša je naučnička objektivnost. đo koje mu je bilo toliko stalo, napuštaiz.

Knjigu je prevela Peđora MBikar, a Petefijeve stihove preveli su Gu>stav Mrklec i MDobriša Cesarić., Ne ulazeći u fto koliko su ti prevođi tačni, jer o tome ne možemo govoriti, potrebno je reći đa su stihovi u prevođu Dobriše Cesarića i Gustava MKrkleca izvanredno muielođični, a đa je iezik kojim je ovu knjigu prevela Feđora Bikar rđav srpskohrvat-

ski jezik. Fredrag Protić VV. M. TEKEERI Njukamovi

(oRad«, Beograd, 1960)

Mnglesko društvo viktorijanskog periođa sa svim svojim posebnostima i Žživopisnim Karakteristikama, u romanu »Njukamovi« đato je na žirokom planu ocrtavanja ljuđskih sudbina, običaja, naravi i društvenih odnosa.

Međutim, Tekeri u ovom romanu, kao i u „W»Vašaru ~ taštine«, „»Henri Ezmondu« ili u »Rnjizi snobova« me ostajć samo miran i inđiferentan posma{rač, ekeri, satirik i realista, često se jetko „obračunava sa glupošću, sebičnošću i sno

VINJETE U OVOM BROJU IZRADIO DERĐ SABO

on jc i osctljivi i,

bizmom. Ali, istovremeno, „romanlični i skep“ tični „ocenjivač moralnih vređ-

nosti; njegov realizam i polemičarska nota u »Niukamovimacs Kao i w mnogim đrugim đelima — samo še naličie gorčine Što svet nije onakav Wakav bi, možđa, mogao da buđe, Na sređini puta između onog đestruktivnog w svoJoj Kkritici drušiva i opštepripmvaćenog — Tekeri je kon: vencionalnim i — ako nec konzerva» tivnim stavovima, ono svakako sa konformističkom potkom i rezervi» sanošću svoje Kritike — oskao, O» stvari, na izobličavanju, čak i vrle oštrom, naravi i sredina ali me utvrđenih normi i najviših vrednosti buržoaske Klase. Ako je prenebregao'. oštre sukobe ličnosti u njihovim sm štinskim odredbama, Tekeri je dad sjajne portrete Mmıoze, Tomasa MNjM* kama, Klajva, Barnsa i Laure, por čitave galerije drugih likova.

Roman »Njukamovi ustvari je ep“ ski široka i u svim svojim pojeđino2 stima razrađena slika jeđnog Vre“ menza i mjegovih društvenih Kkoorđi“ mata. „Ali ono što čitaoca mnajviš može da impresionira, to je, čini se, 'Tekerijeva sposobnost da, đaje sjajne portrete ličnosti podeljenih u svome stavu na odnose prema poslu i od» nose prema prijateljima, kao žig uspešno slika i likove maglstralne' dosledne svojim stvarnim ili namet• nutim normativima života i ponms šamja.

Knjigu su 5sa engleskog veoraž, uspelo prevele „MDesanka Petković i Krunica Trbojević, a stuđiozan pređ• govor napisala je Dr, Ivanka Kova“ čević. P. B. B.

iEMBRBGSP IDES ANI koy:m anreiipa rak ana ia Povratak staPih zvezda

Ljubitelje filma obrađovala je ves đa će se možđa u toku ove gođine nenađmašna Greta Garbo ponovo vratiti filmu. Ovu vest je objavio, časopis »Njusvik«, čiji filmski uređ« nik tvrđi đa je posle povratka Pole Negri, Ramona Novara i Džeka Okia, Greta Garbo. izjavila đa mameravaA da potpiše dvogođišnji ugovor sa svojom starom kompanijom »Foks« za snmimanje mekoliko filmova, Koji bi uglavnom bili) autobiograf&kog ka+ raktera. Ukoliko se Greta Garbo #3» Ista pojavi na filmu, to bi verovatno bila prvorazredna senzacija u {ilm« skom svetu, -

Prva pesma o prognanstvu

ZŽalutali brodovi skrivaju ti se u pluća Lirija, brodovi srca, brodovi ptica selica. Lirija, kišo bez imena, izgubljena reko zar jezera ljubiš biljem svoga srca, jagodom ubogom, ojađenom rukom

vetra? Žuta žumo, ružma ružo,

moja Lirija je nevinija od lutke, nežnija od gugutke, zlatnija od morske suze. Slepe jeseni zaspale su u

kosi moje Lirije, muzikom drhtave

vile, gorčinom

oirovne gljive i plašim se njihove osvete. Nemojte

umoriti Moje Jutro, nemojte poljubiti njene ruke,

jer ljubomora vri prastara u jesenjoj povorci i

neutešno je voleti njene prste, Lirija luta po šumi

moga oka, provalijom pakosnog bilja, prizemnom brezom wjlaska, i ne voli moje pesme. Jedino si što volim Lirija jedino si što nemam, oj tamnico, goro od sindžira, nemirno More bez brodova, divljino daleka mojim rukama. Dohvatiću ite mrtvilom pelena, ukrašću ti višnje iz srca, šumom pustom. Izgubio sam se progonjen u svetu Lirija, divlji su pogledi dana tuđe su reči svačije, jer nisi moja dragana, jer nisi trava mlađana rosom ljubavi plavljena. Lirija ptico odletela

ruke su mi grane listale da }i bi na njih sletela,

Liirija ptico odletela.

Bora HORVAT

NOVINSKO IZDAVAČKO I ŠSTAMPARSKO PREDUZEĆE

RILA PRETPLATU

1.000 DINARA.

7.000 ŠTRANA;

OD 1.500 DINARA.

.RULTUBRBA*

BEOGRAD. MOŠE PIJADE, 29/III TELEFON 39.362

ĆESTITAJUĆI PRAZNIK RADNOG NARODA 1 MAJ, OBAVEŠTAVAMO SVE RADNE LJUDE I POLITIČKE AKTIVISTE, NAŠE ZEMLJE DA JE KUL TURAĆ OTVO-

e• IZABRANA DELA VLADIMIRA ILIČA LENJINA U 16 KNJIGA, SA PRETPLATNOM CENOM 12.000 DINARA, PRETPLATA IDE U MESEČNIM RATAMA PO

. 9 »40 GODINA« — ZBORNIK SEĆANJA UČESNIKA . REVOLUCIONARNOG RADNIČKOG POKRETA U JUGOSLAVIJI PO CENI OD 6.000 DINARA U KARTON. SKOM POVEZU ILI PO CENI OD 7.500 DINARA U PLATNENOM POVEZU. ZBORNIK ĆE IĆE U 6 KNJIGA OBIMA OD OKO

e POLITIČKU BIBLIOTEKU SA SVIM NJENIM EDICIJAMA PO PRETPLATNOJ 'CENI OD 5.200 DINARA ZA 1960 GODINU | e POLITIČKU DOKUMENTACIJU ZA 1960. GODINU PO PRETPLATNOJ CENI

NIP »KULTURA«