Književne novine

Duša PObyaNyadU? ori jentisane buržoasije i vojnih vrhova protiv pristupanja Jugoslavije 7: OČOIARGAN bloku prevasiđen je r aspološenjem i kretanjem narodnih masa, jer rastući revolucionarni demokratski pritisak, koji se ostvarivao pod rukovodstvom Komunističke partije nije dopustio da taj puč ostane u granicama u ko jima su ga pokušavali da sadrže njegovi

(IZ PROGRAMA SKJ)

| TLOSIOCI. KPJ je uspela da ga dalje razvije u pravcu dubljep revolucionarnog pokreta“.

DVADESET SEDMI MART 194!.

BIO JE BOJNI ZOV POD ORUŽJE

JOSIP BROZ TITO:

Dan koji ulazi u historiju naših naroda · dokaz je nebokolebljive težnje za slobodom

». Dvadeset sedmi mart, koji ulazi u historiju našeg naroda kao praznik, jeste dokaz sile, nepokolebljive težnje naših naroda za nezavisnošću, za svojom slobodom i za očuvanjem svoga opstanka. Ja sam srećan što mogu, đanas na ovome veličanstvenom zboru da vam čestitam ovaj veliki praznik. Neka ovaj dvadeset sedmi mart bude nov potstrek za nova veličanstvena djela na polju obnavljanja i izgradnje naše mapaćene herojske zemlje. Dvadeset sedmi mart 1941. godine bio je bojni zov pod oružje, na odbranu ove zemlje, a ovaj dvadeset sedmi mart neka bude zov na izgradnju, za srećnu i bolju bwu-

bućnost naših maroda.

u Ovaj praznik slavimo u znak konačne pobjede nad najvećim neprijateljem naših naroda, nad najvećim neprijateljem čitavog čovječanstva. Nije daleko dan kada će svi krajevi naše zemlje biti oslobođeni. Pobjeda je vrlo blizu, Ali, ne zanosimo se suviše uspjesima na bojnom polju, nego brinimo o tome kako ćemo izgraditi naše gradove, naše Železnice, naše drumove, naša sela, naša polja, kako bi naša buduća pokolenja mogla kazati da su njihovi očevi izvršili sve da bi njima bilo bolje... i

Kbwva

rogizasza

BZAVA 0

RADNICI, SELJACI, GRAĐANI IT OMLADINO! VOJNICI 1] OPICIRI!

U ovom sudbonosnom momentu udružite sve snage da se

obezbede mir i nacionalna nezavisnost naših naroda. - Najurivanje izdajnika Pavla, Cvetkovića, Mačeka i Kuloveca jeste posledica narodne borbe za mir i nezavisnost, ali agenti drugog imperijalističkog biqaka — Engleske — već sada čine sve da te uspehe narodne borbe iskoriste za svoje sebične interese.

Sada je glavno: očuvati našoj zemlji mir, što je jedino moguće u naslonu na Sovjetski Savez, Svako odgađanje pakta o uzajamnoj pomoći sa Sovjetskim Savezom znači da će nas nemački imperijalisti napasti, znači omogućavanje rovarenja engleskint agentima da nas uvuku u rat za interese engleskih imperijalista, znači pustošenje naše zemlje.

Radnici — obustavljajte posao!

Građani i omladino — na ulice!

Vojnici i oficiri — pridružite se narodu!

Nek ne prestanu vaše manifestacije sve ono zašta se čilav narod borio i bori,

Pakt o uzajamnoj pomoći sa Sovjetskim Savezom kojim se jedino može obezbediti mir i nezavisnost našoj zemlji!

Demokratske slobode za radne mase!

Narodna vlađa koja će paktom o uzajamnoj pomoći sa SSSR-om obezbediti mir i nezavisnost, a svojom demokratskom politikom podići na noge sav narod da čuva taj mir i nezavisnost našeg naroda! ·

ŽIVELI MIR. I NEZAVISNOST NAŠEG NARODA!

ŽIVEO SOVJETSKI SAVEZ, JEDINA NAŠA NADA, TVKE-

ĐAVA MIRA I NEZAVISNOSTI MALIH NARODA! (Letak Pokrajinskog komiteta KPJ za Srbiju)

dok se ne ostvari

JE ZA TRENUTAM. POČEKALA

TOG DANA ISTORIJA

*

Bz proglasa CG KUP. 0. manda 19415.

».„.Ovih smo dana bili svedoci nečuvexne izdaje nad narodima Jugoslavije od strane prošle vlade Cvetković —Maček—Kulovec. Pod snažnim pritiskom narodnog revolta na čelu s Romunističkom partijom Jugoslavije, ta protivnarodna izdajnička „vlada zajedno s Pavlom Karađorđevićem bila je zbačena i zamenila ju je nova vlada generala Dušana Simovića od koje narod ima pravo da očekuje da će izvršiti njegove zahteve koji predstavljaju za narodne masc pitanje njihovih sloboda, njihove nezavisnosti, njihovog obpstanka„.. :

Nezavisnost naroda Jugoslavije nalazi se u strašnoj opasnosti. Svaki minut je dragocen,..

Mi komunisti smatramo da je u interesu očuvanja mira, um interesu jedinstva i sloge svih naroda Jugoslavije, u interesu odbrambene snage za očuvanje slobode i nezavisnosti naroda Jugoslavije da sadašnja vlada odmah ispuni zahteve za koje se ogromna većina naroda godinama bori:

pakt o uzajamnoj pomoći sa Sovjetskim Savezom;

ukidanje svih vanrednih zakona i davanje narodima Jugoslavije njihovih demokratskih i nacionalnih prava i sloboda; sloboda sindikalnog i političkog organizovanja; potpuna amneslija svih političkih i vojnih osuđenika i povratak iz francuskih logora herojskih" sinova maseg naroda španskih dobrovoljaca; i stavljanje pod sud svih petokolonaša, raznih krvoloka koji su Do glavnjačamia Jugoslavije mrovarili političke uhapšenike, čišćenje državnom i VO,nog aparata od svih prolivnarodnib elemenata i tuđih agenata...«

6.

(Borba, 28. mart, 1945. god.)

EDVARD KARDELJ

»...27 mart 1941 gođine nije bio samo puč šačice oficira, kako to pokušavaju da dokažu otvoreni i prikriveni neprijatelji oslobodilačke borbe naroda Jugoslavije. 27 mart 1941 godine bio je prvi veliki uspeh dugogodišnje borbe naroda. Tu borbu su, na čelu namodnih masa, vodile najbolje snage naroda Jugoslavije, protiv antimarodne i antimacionalne politike raznih reakcionarnih i nasilničkih beogradskih režima, koji su stalnim protivnarodnim merama i nasiljem u unutrašnjoj politici slabili odbranbenu moć naroda Jugoslavije, a u spoljnoj politici, svojim kapitulantskim popuštanjem, dozvoljavanjem ekonomskog prodiranja fašističkih sila u Jugoslaviju. neprestanim paktiranjem s tim silama protiv svog sopstvenog naroda, stvarno otpočeli sa izdajničkom rasprodajom zemlje naroda Jugoslavije još mnogo pre otvorenog OrUžanog napada, fašističkih razbojnika na Jugoslaviju«.

_ »..Ali, otpor naroda Jugoslavije time e bio slomljen. Aprilska katastrofa zadala je smrini udarac reakcionarnim pelokolonaškim silama i na čelu oslobodilačke borbe naroda, Jugoslavije došle su istinski demokratske narodne snage, one snage koje su dovele do 27 marta 1941 godine. Pront naroda Jugoslavije protiv fašističkih imnperijalista, koji je. prošlog aprila zauvek slomljen, ponovo je brzo uspostavljen. Sa ovogodišnjim prolećem

27. mart 1941.

BIO JE TO JEDAN NEZABORAVNI MAR!, DAN KOJI JE DANAS VEĆ ISTORIJA I KOJI JE POSTAO SIMBOL OTPORA, DAN KADA SMO REKLI DA JE BOLJE GROB NEGO ROB, KADA SMO ODLUČNO REKUIL NE — NE RATU, NE NASILJU, NE ZLOČINIMA, NE FAŠIZMU, NE ROPSTVU.

| našim frontovima otpočinju odlučne borbe, koje će nesumnjivo zajemčiti pobedu i slobodnu budućnost narođa Jugoslavije...

OSlovenski poročevaleca od 25. marta 1942. god.)

JEDAN OD NAŠIH DATUMA

dvadeset sedmi mart 1941

Vredna je pažnje pojava kako u nekim zemljama, više no u drugima — javno mišljenje ili sam narod zadire u politiku i u otsudnom trenutku joj menja pravac ili smisao. To su trenuci kad u politiku navre moral. Ima i politika moral, ali specifičan, stranački, „međustranački, međunarodni, diplomatski, Diktat javnog mišljenja ili naroda, to je, skoro bez izuzetaka, od dve čestitosti ona bolja, od dva mo= rala onai koji je etički, Dakako, ne uvek etika u čisto teorijskom smislu, ali svakako jaka kolektivna zapovest dobrog nagona, dobrih običaja i razbuđenost sve sti. Javno mišljenie u Engleskoj čuveno je. Nekada preklija u Domu lorđova, nekada na običnom mitingu kojemu predseđa= va jedno poznato ime; sutrađan je u svim novinama, prekosutra je u stotinu mitinga u prestonici! i u Londonu, a prekosutra će ili biti tako, ili će Temza obrnuti tok i podaviti London. U proš lom svetskom ratu Nemci su streljali patriotkinju Engleskinju Iditu Kavel. Javno mišljenje Je

razđelilo „patriotizam i visoku pravdu, i diktiralo vladi poznati natpis na kamenu i na javnom mestu: „Patriotizam, nije dosta, ne sme se mrzeti i zlopamtiti“... Na svoj način, Narod Srbije je oduvek bio činjenica politička i

poluga politička, Od 1804-te pa .-.

do 1941-ve, kroz niz svakojakih Srbija i srpskih pclitika,

je ostajao stvaralački faktor u

zemlji, bio volja i bio ukaz, ne--

čemu učinio kraj, nešto započeo, u svima slučajevima gotov bio da krvlju svojom ispisuje ukaz, da trpi i čeka, svejedno, triumf ili tragiku svoga morala,

Pre četiri godine, „marta 27moral je odlučio, čestitos je pro sekla čvor, i nastalo je veliko ve selje duša i tela. Beograd je bru jao, brektao i klizio kao okićen i okrilateo brod. Pa je ciklon ra zlupao brod, a svet na njemu ostao da živi ugašenih svetiljaka, na pučini bez krme, van luke, Danas još, u poneku noć, Beograd izgleda kao avet iskidanog brođa, ali, u luci smo, čestiti smo. A već zna se đa je Srbija od istorijskih dimenzija, i da je

„života.

narod.

BIO JE, TO DAN KOJIM SE PONOSIMO.

Beograd mit punog života, Od vremena na vreme Beograd je mahovit, uzvitla. haos zato da bi se sve ostisnulo da misli i odgovorno sudi; ali, zatim. ukroti haosy i izbije moral u obnovu

Stari Grci su imali svoje , re dovne Kronije, stari Rim svoje redovne Saturnalije, A Beograd i Srbija nešto. slično, sa svojim martovima i majevima, navečer jima i ravnodnevnicama, kad sec sve što može da zameine, da op lodi, da osemeni, sVe se to još ı prejede i prepije, razbreca i razviče, prosipa ulicama snagu i blago, gazi red i pravilo — i od jedared stegne krcati haos i sebe 5 njim u zakon, odgovornost, od luku, moral pisan li nepjsan.. Marta 27=og 1941-ve stojala sam pred kućom i slušala kako odđo le bruji, topće, vri i prolama *se, kad odnekud nalete na mene čo vek nepoznat, srednjih' godina !

verovatno domaćin i otac, ali mladalački „gologlav i s grančicom ruci, Noglo mi se uneo u

lice i uzviknu: „Obraz smo spa sli, a što ·će doći“... Pa sc Uoz-

GOO aaa PSE iN ain III LALA nepri —————

27. MART 194. NA ULICAMA BEOGRADA

bilji, oteža u kroku, pođe od mene vukući krila po zemlji, Ali zamalo, pa opet izbaci mišice i potrča vijcreći onom zelenom grančicom u zubima, ·

Toga dana istorija je za trenu tak počekala, mit je ovladao, pun života je damarao u nama svima svečano, plodno,. tragično. To su lepi trenutci kađ narod. iz baci totalnu pojavu nagona i sVvVC sti u isti mah. Za vreme onog brujanja Beograđ ie iživeo jedan san, a Srbija rodila jedan od onih početaka koji preobražavaju svet. Što je vitlalo kao avantura, prešlo je u jedno od „naših teretnih pionirstava. Osetili smo se jaki da ne primimo ni lažne ideje ni niske odluke i postuprke, a da primimo sve drugo, sve ostalo. Već sutrađan, haos od pretnji, zakletava i radosti stegao se, znali smo šta je ono Što mora doći, i ono što se dalje mo ra hteli, To „sutradan“, u Većoj il, manjoj meri, traje još u svi ma zemljama Jugoslavije.

(„POLITIKA“, 27. mart 1945) . Tsidora SEKULIĆ

KNJIŽEVNE NOVINE

a — = —. = <

~ r;= ==

a a