Književne novine

Godina XII, nova serija, br: 156

Dr Bratko KREPT

BEOGRAD, 20. OKTOBAR 1I96l:;

SLAVISTIKA I NAŠA STVARNOST

ss« Uloga i značai slavistike *) jugoslovenskih naroda u borbi za njihovo nacionalno oslobođenje i ravnopravnost, od početka do danas, nisu ništa manje od uloge naših književnosti. U naučnim, jezičkim i literarno-istorijskim, etnografskim i drugim istraživa= njima i proučavanjima, „mnogi slavisti nisu samo dokazivali na= še jezičke osobenosti i srodnosti, kulturne i umetničke ekvivalentnosti s drugim jezicima već i njihovu narodnu individualnost koja je sazrela i društvenog i nacionalnog kulturnmo-istorijskog razvoja. Oficijelna slavistika u bivšoj Ju goslaviji ponekad je nosila pečat nerešenog nacionalnog pitanja. Pojedinci su čak pokušavali, slušeći se raznim lažnim „naučnim“ ftvrđenjima, da podupru hegemonističku „politiku · „raznih kraljevskih vlada do generala Živ kovića, . zloglasne Jugoslovenske nacionalne stranke i Jugoslovenske radikalne zajednice koje su jezike hrvatskog, slovenačkog i makedonskog naroda „ponižavali do nevažnih narečja i samim tim đo govedarskog jezika, kako su njihovi preci prebacivali Vuku Karadžiću, jer je oslušnuo nafodni govor koji je bio jedini pra= vi jezik: srpskog naroda i Kknjiževnosti. Hegemonijski, protivna= rodni, govor, koji je bio jedini pra priznavao Hrvatima, Slovencima i Makedoncima nacionalnu rav-

nopravnost, Raznim „načinima, služeći se i nasiljem, pokušavali su da što više uguše svest tih

naroda, ne znajući da kopaju sebi grob.

.. Potrebno je da se, povodom dvadesetogodišnjice „početka ot= pora, oslobodilačke borbe i revo= lucije, svih tih stvari sete i slavisti, čiji je najnapredniji deo u staroj Jugoslaviji zastupao i bra= nio, zajedno sa naprednim književnicima naših literatura, lenjinističko, socijalističko narodno= revolucionarno stanovište, koje je vođstvo Komunističke partije postavilo kao isto tako važan socijalno=revolucionarni cilj.

Snažan i dinamičan ekonomski i tehnički razvoj kod nas i svetu odvaja pažnju savremenog čoveka od humanističkih nauka, među koje spada i slavistika. O= vom ili onom, .koga je·zahvatio tok tehničkog napretka i zadovoljenje ekonomsko-materijalnih potreba, možda se na prvi pogled humanističke nauke uopšte više ne čine važnim. Ipak, pravog socijalizma nema bez plemenite duhovne kulture društva i pojedinca. Uporedo s razvojem tehničkih nauka i uspešnom, izgrad= njom ekonomske društvene osnove, kada zajedno padaju i ra=> zna predubeđenja i okovi kojima je prošlost zarobila ljudski duh, raste i potreba i značaj humani> stičkih mauka, koje moraju isto tako, na svom-području i svojim sredstvima, da sudeluju' pri oblikovanju savremenog čoveka, čiji plemeniti lik, koji je uvek bio krajnji i najviši „humanistički cilj socijalizma, ne raste samo tako mehanički iz ekonomske osnove, već mu treba isto tako iz-

dašno pomagafi u njegovom raz= voju i oblikovanju, kao što mu treba obezbediti pravu materijalnu društvenu osnovu.

Tu daje naša stvarnost slavistici, pored njenih tradicionalnih zadataka, novo, značaino područje i dužnost, naročito slavisti pedagogu: etičko-moralno i este=tičko obrazovanje. Ako je načelo socijalizma na ekonomskom planu da ukloni materijalno iskorišćavanje čoveka po čoveku, isto= vremeno je neđeljiv od njega načelo da čovek čoveku bude čovek. U socijalističkom društvu jedan član „nema samo naišira prava, već ima i velikih dužnosti prema svom bližnjem i društvu. Slavista, koji je izrastao iz naše revolucije i iz naše socijalističke izgradnje individualnosti stvarnosti, ne istražuje i ne +tu>

mači samo istorijski razvoj i su= · jezika i književno= :

štinu naših sti, naše kulturne prošlosti i sađa= šnjosti, ne traži i ne uspostavlja, i ne obraća pažnju samo na estetske, literarno-istorijske, nacio= nalno-kulturne i, uopšte, društvene ljudske vrednosti velikih de= la u književnosti naših naroda, već može i mora da crpe iz njih i etičko-moralne vrednosti, te ih kao primer i podstrek prenosi svojim „učenicima i slušaocima, kao i narodu i društvu.

Lik slaviste koji bi u svemu odgovarao našoj višenarodnoj državi i socijalističkoj . stvarnosti, u kojož su i u kojoj moraju biti ravnopravni svi jezici i sve književnosti, još nije dobio konačan

oblik i osobine, ili kako kažemo ~

PREPOZNAVANJE

U Gracu dožipljavam, fausse reconaissamce, osećam, kao da prolazim, kroz Zagreb. Prepoajem u imenu ovog grada slovensku reč, kao iu Leibnitz-u, koji me najpre zbunjuje, uvodeći me w krug profesionalno prismih asocijacija, + naročito u imenu Semmeninmg čujem lepu reč smreka. Spuštam se u dolinu u kojoj uskoro prepoznajem, prilaze i obrise grada 20 koji su bezani kritični trenuci moga života i, u uzbuđenju, više mišta me prepoznajem. i

Ne bih rekao da su Yadost što prepoznajem prijatelja ma stamici ili intelektualno zadovoljstbo što prepoznajem poreklo jedne reči dožibvljaji srodni wmetničkim. Rađošću prepoznavanja je tumačio wmetničko uživanje pisac prbe DOetike; Goethe je ma moderan mačim umetničko užibanje shvatao Kao naknadno stvadramje, ĐG ipak verovao Wu meophodmo prisustvo opštepomatih, lakoprepoznatljivih, simbola wu delu, da bi umetnik oslobođio svoju· kreatiomu, smagu 2G indipiđualno oblikovanje me rasipajući je u iTa. Ženju novih predmeta, i da bi posmatrač slično mogao da uživa. u ispoljemoj umetničkoj snazi, đa se ne bi gubio u dešifrovamju i upoznavanju, novih predmeta. Sa napuštanjem, klasične i klasicističke teorije urnetmosti napušten, je i ideal mimeze i prepoznovanja u prilog romamntičke teorije i iđeala, izraza. DIĆI estetika anda, stvaralačku, priodu, umetnosti i ona J] termim, PVARALAČKO PREPOZNAVANJE (creative recormition) koji najpre liči na neki oksimoron, kao što je subjektivna objektivnost, Da siona. alttıomost i sl., te svakako zahteva 0tiaa Šnjenje. Objašnjavnjući prisustvo mitoloških ela mentn u, svom delu, slaomi muzičaT je tek pre nekoliko dama, u YažagObDOTW, zabeleženom, u, 0D0m, listu, rekao da publika više voli prepoznavanje ođ upoznavanja. | Reklo bi se da je Dprepoznavamje ođupćk Đredstavlia!o problem, teorije umetmosti, ali š 0 upravo može zmačiti stvaralačko prepozmavam)e:

Creatie vecoomitiom, je izra? Gertrude 2008 i on nema mihocpe stodmosfi S pedagoškom i. ČE lem WStrovinskom ili S ekonomskom, OI Goethe-a. Možda bi se mogao profumačiti + Sa shu teorije velikih i voečnih, moftibd koje sudi umetnik, može prisvojiti pod uslovom, 55% : ziđe svoje uzore, teorije po kojoj je kra tmetnosti dozooljemn DO HNde Ebije, ATi stvoralnčho ROM ima drugi sraisao u modernoj umetnosti,

d uslomom da pokradeni vanje

pa i

(

sama Gertruda Stelm, neadekvatno „objašnjava, značenje tog termina u stvaralačkom, poduhvatu. Ona kaže: You have to know what you have to get, a situacija u, kojoj se nalazi moderni umetnik je upravo suprotna, jer om wnapred zaista ne zna šta će dobiti. U slikarstou akcije početak rada je sasvim, beznačajan, i čak melagodam za umetnika. Najednom, nepostojedi lik preuzima 4nicijativpu, on „likuje“ i stvara samog sebe u procesu mepredvidljinom i za samog umetnika; spontamo u smislu događamja mezavismog od, htenja umetnika; automatski, ali kako?

Kako shvatiti ovaj automatizam? Mođerna likovna umetnost započela je uklanjanjem pbredmeta iz slike + osamostaljenjem, likovnih clemenata koji sad postaju jedini objekt slike. Prepoznavanje pređmeta, izgubilo je tako svoj smisao, već ma samom, početku obog Yažvoja. Na drugom vrhuncu mođernmo slikarstvo postiže osomostaljenje materijala i ovaj fizički automatizam, masuprot psihološkom u madrealizmvu, treba da karakteriše naročito slikarstvo akcije, tzp. imformel. Materijal čije autonomno kretamje ostavlja trag ma platnu sličan, je pesničkoj reči koja govori sama za sebe (verbalni automatizam,) # vlada wmetnikom, dok ovaj uobražava da vlado, njom i da je podređuje svojim, svrhama.

Pizički, psihološki, verbalni automatizmil, jesu li oni još po mečemu malik na mehaničke automatizme, one u ·kojima mastaje meizmerno bogafstvo oblika i boja pođ dejstvom, kretanja voda 4 tektonskih, sila, atmosferskih i kosmičkih zbivanja, i vitalnih impulsa? Njihov je tok mesvesom i autonomam, a ishod, estetski 2načajam. Pa fpak, umetničku spontamu aktivnost me možemo savesti ma mesvbesmu, prirođu koja prirođuje. U pravcu spontano otkripemom, u umetnosti žatim, suđeluje ractonalna obrađa, ideiranje, pridavanje smisla, PREPOZNAVANJE već vealizovamih formi. Stvaralački proces teče, dakle, spomtano sve do pauze u kojima se wnatrag osvešćuje i voetski obrađuje, đa bi nastavio apsolutno lično + spontano Kkretanie do nepredvidlimog kraja. · Nastaiu NOVE FIGURACIJH. umesto informela, + to u stvaralačkom, prepoznavanju, u sveshoj nesvesnosti, u boetskom, umetan.iu, u sadržajnom, osldnjanju ma bomate stvari. Takvo umetanje može značiti i unošenje mitoloških elememata o kojim. % sasvim, drugom sklopu ideja, govori

travinski, RIO Milan DAMNJANOVIĆ

COOP A O OGI OR MAIT Jimi i me ene =C—=—=

—-· fizionomiju. Ponegđe smo još u vezama razdvojene prošlosti, ponekad smo još suviše zagledani svaki u svoje, tu i tamo se pojavljuje čak i preuveličavanje svoga nad tuđim, što nije u skladu s bratstvom i jedinstvom pre kaljenim u oslobodilačkom ratu i revoluciji, nije u skladu s našim socijalizmom, Rđava specijalizacija i zagledanost u sebe vođi u opasnu .jednostranost. koja :se mo že vrlo brzo izroditi u prikrive-

Cena 30 din:

at M

POSEBAN ZADATAK IMAJU SLAVISTI:

NOVA

POKOLENJA TREBA PODIZATI U LEPOM I Či-

STOM JEZIKU,

ONA TREBA NJIME POTPUNO

DA OVLADAJU, JER LEP GOVOR SPADA U KUL-

TURU I ETIČKO-MORALNI

LIK ČOVEKA UOP-

ŠTE,. VELIKE IDEJE SOCIJALIZMA ZAHTEVAJU

OD NAS I LEPU, PLEMENITU REČ, JER SE SA-

MO TAKO LEPA OSOBINA NJIHOVOG PRAVOG ZVUKA LIJE U DRAGOCENU KOVINU.

–

ne ili neprikrivene hegemonistič ke težnje čije otrovne korene dobro poznaje napredni slavista još iz predratne Jugoslavije. Lik „savremenog „jugosloven= skog slaviste, koji mora da izra= ste iz.maše stvarnosti i koji. neće

a ppruu —_____ SA IZLOŽBE IKONA U NARODNOM MUZEJU

1 NARODNOM MUZEJU U BEOGRADU OTVORENA JE IZLOŽBA IKONA, ČIJI- PRIKAZ DONOSIMO NA STRANI 9,

biti samo srpski, hrvatski, slove= nački ili makedonski, već jugo= slavist, ne može se oblikovati drukčije nego putem temeljnog jugoslovenskog, literarno-istorijskog i estetičkog proučavanja svih naših jezika i književnosti. Nemoguće je doživeti i razumeti u svoj lepoti i dubini Prešernov „Sonetni venac“, Njegošev „Gor ski vjjenac“, Mažuranićev ep „Smrt Smail-age Čengića“ ili lepote makedonskih narodnih pesama ako se ne znaju dublje ti jezici i njihova indiviđualno-=nacionalna i narodna lepota, jer jezik nije samo govorno sredstvo već je zlatna riznica svakog naroda i svakog književnog, umetničkog stvaranja. Iz jezika diše psiha naroda isto kao iz plemenite melodije pesme. Zato mora, po mom dubokom ubeđenju, taj buđući jugo-slavist, koga, pored serbiste, kroatiste, sloveniste, i makedoniste, nužno očekuje naša stvarnost izrasla i izgrađena na idealima naše oslobodilač ke borbe i revolucije u kojoj su padale žrtve svih naših naroda, barem „pasivno da ovlada svim našim jezicima. Samo tako bi mogao u smislu revolucionarnog socijalističkog bratstva i revolucionarmmosti da prenosi i drugima kulturne i literarme umetničke tekovine koje su na jezicima naših naroda stvarali veliki pesnici i pisci. Treba oslušnuti istom ljubavlju i znanjem sve naše jezike i njihov plemeniti zvuk, jer je u svakom od njih zahvaćeno nešto od lepote koje nisu lepote samo u okviru jednog naNastavak na 8. strani

U OVOM BROJU:

D. STOJANOVIĆ-SIP

MAŠINA I ORGANSKA FORMA

PAVLE STEFANOVIĆ

UZ „GOSTOVANJE OPERE SANTA FE

ORTOBARSKA PANORAMA PESNIKA

ZORAN GLUŠČEVIĆ KAFKIN „ZAMAR“ — NI ALEGORIJA NI PARA. BOLA NAJMLAĐA GENERACIJA ENGLESKIH PESNIKA PREDRAG PALAVESTRA DRUŠTVENI ROMAN ILI MELODRAMSKA FELJTONISTIKA

DRAGAN JEREMIĆ i VUK VUČO

DVA MIŠLJENJA O PFILMU „DVOJE“

HUSEIN TAHMIŠČIĆ

GOVOR KAO ZAVIČAJ ISTINE

VIKTOR ŠKLOVSKI

SEĆANJA NA MAJAKOVSKOG

BOŽIDAR BOŽOVIĆ

NEKE POZORIŠNE MISTERIJE

- vena 0