Književne novine

„SVETA NEDELJA“ LUJA ARAGONA U AMERICI

Kada bi se suđilo po američkoj reKlami, koja je sve pre nego umerena i trezvena, „đva najveća literarna đogađaja u poslednjih 20 gođina su Doktor Živago i Sveta nedelja“, Kritika, međutim, komentariše Aragonov roman hladnije, osvrćući se na pomalo čudnu činjenicu da je Jeđan od najistaknutijih nadrealista, čovek sasvim nekonvencionalnog životnog i literarnog uspona, napisao roman O Napoleonu, o šest dana, od 19—25. marta 1815, koji su uzburkali Frančusku. i

Pap Sam Aragon, objašnjavajući uspeh svoje knjige, koja je .obeležavana u Trancuskoj na rajrazličitije načine, pa i kao „napuštanje socijalističkog realizma“, rekao je: „Baš ona strast prema realnosti, peđantno upravljanje pažnje na detalje, doneli su „Svetoj neđelji“ neočekivan uspeh, neku vrstu jednoglasja publike i Kritike koje moje delo i mene mepre» Kkidno drži pod mlazom svetlosti tražeći objašnjenje“.

* Tr

NOVA KNJIGA BERTRANDA. RASEBLA

Izdavačko preduzeće „Pengvin“ nagoveštava đa 23. novembra, u speciJ3alnoj ediciji, izlazi iz štampe nova knjiga Bertranđa MRasela „Da li čovek ima buđućnost“. Izđavač smatra da ime Knjige i pisca govore đovoljno o čemu autor u svome delu govori i đa je o toj knjizi nepotrebno bilo šta drugo reći,

x '* *

USPEH NEPOZNATE ROMANSIJERKE

Lora Del-Rivo, nepoznata engleska romansijerka, postigla je svojim prvim romanom „Nameštena soba“ primetan uspeh. Glavni junak „njene knjige Džoe Beket, „autsajder“, živi u prljavoi jazbini, u sivim pustošima Noting Hil Saida. On rađi u jedđnoj kancelariji i povremeno vođi ljubav sa IIzom, posetiteljkom kafane i klubova. Zabludeli katolik, Džoe Veruje đa je pravi nihilist. Jednoga dana on sreće hvalisavog kapetana Dajsa i poznanstvo s njim primorava E& da stavi na probu svoje protiv-društvene poglede hčestvujući u jednom savršenom zločinu. Kritika ističe da

e9006069096000000060606

KNJIŽEVNE NOVINE

LIST ZA KNJIŽEVNOST, UMETNOST |I DRUSTVENA PITANJA

Ređakcioni odbor: Miloš ı Bandić. dr Milan Damnjanović, Zoran Gluš« čević, Slavko Janevsk!. Velimir Lukić, Slavko MihalHć. Vladimir Petrić, Izet Barajlić. Vladimir Stamenković, Pavle „Stefanović, Dragoslav Stojanović-Sip

Direktor i odgovorni urednik: TANASIJE MLADENOVIC

Urednik:

e006000000006000900b0000000 800000000000000DĐBoD60000000000

a PREDRAG PALAVESTRA

| Sekretar redakcije:

< BOGDAN A. POPOVIĆ

& List Izdaje Novinsko-Izda- e G& vačko preduzeće •Književ0. ne novine«. Beograd, Fran& cuska 71. Redakcija: Fran- e e puska 7. tel 21-00, tekući e račun: 101-20-1-208 • 0 iist izlazi svakog drugog e OŠ petka. Pojedini bro) Din, • 30 Godišnia pretplata Din. • • 600. polugođišnja Din &ž800, • s za inostranstvo dvostruko. & e Tehničko-umetnička e. (% oprema: “E đ&. DRAGOMIR DIMITRIJEVIĆ 6& 0 Štampa »GIL.AS«, Beograd, '· & e Vlajkovićeva 8. e. e e 0000000000000000

Mel-Rivo piše wrlo đobro i da je svoje ličnosti 1 sređimu u kojoj se ome kreću posmatrala svežim okom i wernom objektivnošću. Roman je 1mao najviše uspeba kod mlađih čifalaca, opsedmutih, kao Džoe i Iza, večnim problemima ljubavi ı morala.

* '* * „DUGI SAN“ RIČARDA RAJTA.

Ričard Rajt, pisac mnogo prevođenog i hvaljenog romana „Domoro“đac“, objavio je neđavno novi romam, „Dugi san“ je priča o Fišberiju, crnom dečaku koji raste u državi Misisipi, u svetu koji mu ođriče sva prava ljudskog bića. Ovo movo đelo, poput Rajtovog prvog romana, jeste snažna priča puna strašne istine, snage i vatre koja je od Rajta stvorila književnu ličnost koja se lako ne zaboravlja.

* * * NOVA STUDIJA O SERSPIRU

Dr Džon Holovej posvetio je svoju stuđiju „Priča o moći” majvažnijim Bekspirovim trageđijama. On svoja istraživanja zasniva na istorijl iđeja 1 ma izvesnim pronicanjima w oblasti đruštvene antropologije. Moralna ubeđenja koja Šekspir izlaže u svojim trageđijama pisac studije dovođi wu vezu sa Šekspirovim „wrememom i njegovom trađicijom i posmatra ih ne kao stvari od odlučujućeg interesa za svaki komad, već kao doprinos svakom ođ njih. Izđavač je „Rutledž 1 Kegam Pol“.

* * * POZORIŠTE APSURDA

Martin Milin, pisac veoma cenjene biografije MBertolta Brehta, posvetio je svoju novu knjigu „Pozorište apsurđa“, objavljenu u izdavačkoj kući „Enčor“, Beketu, Brehtu, Adđamovu, Zeneu, kao i nekim drugim avangardnim dramskim piscima Evrope i Amerike. On analizira njihova đela i otkriva šta oni pokušavaju da (ap: šte čitaocima i gleđaocima o svetu u kome živimo.

%-i e „COVEROVA SUDBINA“ NA OPERSKOJ SCENI

"rriđesetog septembra u Boljšom teatru održana je premijera opere Ivana Dzeržinskog „Čovekova sudbina“. Za osnovu libreta uzeta je istoimena, priča Mihaila Šolohova. Kolektiv DOzorišta posvetio je ovu premijeru XXII kongresu sovjetske Komunističke partije.

Opšte konstatacije o krizi na šeg pozorišta, pod kojima se nisu podrazumevale uvek iste suštine tog pojma, ali koje su ipak narasle u nešto nalik na usputno konstatovanje istine, čak na uzrečicu uz drugi razgovor, pre desetak dana pokazale su se tačnim bar u jednom slučaju. U obliku erupcije nezadovoljstva jedan pozorišni kolektiv obratio se jav nosti — predstavnicima štampe i radija — sa željom da bude saslušan. Na ovoj neobičnoj konferenciji za štampu učestvovao je praktički ceo umetnički ansambl drame Narodnog pozorišta u Beogradu (bez ijednog člana uprave!), pa je i govorilo više njegovih članova. ;

Prema onome što je tom pri likom bilo saopšteno, direktor drame „Bojan Stupica je tih dana dao ostavku zbog toga što, i pored ranijih obećanja, situacija u kojoj se ovaj ansambl nalazi nije nimalo izmenjena. Ta je situacija zaista izuzento teška. Ona ujedno predstavlja ilustraciju dokle zastareli, administrativni odnosi između jedne umetničke ustanove i zajednice mogu da dovedu. Kako je saopšteno na konferenciji, jedan isti organ, koji ovo pozorište dotira — a dotirana su sva naša pozorišta bez razlike — određuje drami Narodnog pozorišta, s jedne strane, da može igrati u svojoj zgradi svega dva puta nedeljno, a s druge strane joj postavlja istu normu kao ostalim pozorištima — 940 predstava u sezoni. „Time stvar prerasta u apsurd, jer se, u isto vreme, u ovu normu od 240 predstava ne #lđdbrajaju gostovanja van Beograda, pošto se te predstave daju van terena Narodnog odbora grada (njih pozorište naplaćuje, ali

se ni one, kao ni predstave u sopstvenoj zgradi, ne isplate).

Članovi ansambla smatraju da ove. okolnosti , zatim nedo-

gUGOSLOVENSKA moeaorGA. U SOVJETSKOM SAVEZU

od 3. do 14, oktobra održama je u Beograđu izložba sovjetske Knjige koja je pružila uvid u sve oblasti izđavačke delainosti u Sovjetskom Sa» vezu, Za jugoslovenskog gleđaoca naYročito je bio zanimljiv ođeljak gde je bila izložena jugoslovenska knjiga preveđena u Sovjetskom Savezu. Pre ma podacima objavljenim u katalogu samo posle rata sovjetska izdavačka pređuzeća objavila su oko 6 miliona Knjiga iz raznih oblasti literature. Knjige jugoslovenskih pisaca „nisu preveđene samo ma ruski jezik, nego i na ukrajinski, gruzijski, uzbečki, Nirgijski, letonski, estonski, litvanski, čuvaški i druge jezike naroda SSSR. Među izloženim knjigama mogli su se viđeti „Kurlani“ Mirka Božića, ne= Koliko Knjiga Iva Andriča i Rađoja TOomanovića, „Teleskop“ Ivana Bratka, zbirka stihova J. J. Zmaja, Kočićev „Jazavac pređ suđom“, stihovi Desanke Maksimović, „Glorija“ RanMarinkovića, „Autobiografija“, „Dr“, „Ožalošćena porođica“, „Jednočinke i Kkomeđije“ Branislava Nušića, „Simela Šolaja“ Mihaila Renovčevića, nekoliko antologija („Srpski ep“, „Srpske narodne pripovetke“, „fugoslovenske narođne pesme“, „Ju goslovenski pesnici“, „Dalmatinski pće= snici“, „Pripovetke jugoslovenskih pisaca“), zatim dela Cankara, Čopića, Čipika, Kikića, Veljka Petrovića, P. Voranca, PF. Čulinovića, D. Cosića, B. Cosića, Matavulja, Sterije, Cesareca, VW. Nazora, S. Markovića, Nađe Marinković, Sremca.

Cankarev „Sluga gernej i njegovo pravo“, Prešernove pesme i Njegošev „Gorski vijenac“ izišli su u neko» liko izđanja u velikom tiražu.

Časopis „Inostranaja literatura“ objavio je tokom poslednje četiri godime preko 40 dela jugoslovenskih pisaca. Po ovim pođacima vidimo da u Sovjetskom Savezu postoji veliko interesovanje za našu Knjigu i da je ona prodđrla do široke čitalačke Du-

blike. * ·* * KNJIGE IZ PRASTAROG DOBA KINE

Nekoliko istraživača koji pripadaju muzeju u Kansu.pronašli su na 5everoistoku Kine, u pokrajini. vVuvej, veoma stare Knjige. U jeđnoj pođzemnoj suvoj pećini nađen je Kkamenom jzgraviran kovčeg na kome su bile pažljivo položene — nekađ

verovatno svilenim nitima povezane

— kineskim pismom načičkane, duge Đambusove pločice. Ova „knjiga“, sta-

statak prostora za probe, osobito scenske, nedostatak tehničkog parka i osoblja kad su opera i balet na gostovanju, pa je pozornica izuzetno slobodna, i najzad neregulisan položaj članova kojima za ovu sezonu, još nisu potvrđeni ugovori, obrazuju situaciju u kojoj se dalje ne može opstati. Ima i drugih detalja. Narodni odbor grada je, po izjavama na konferenciji, najpre usmeno obećao, zatim pismeno odbio, da uloži potrebnu sumu za adaptaciju dvorane u domu „Vuk Karadžić“, što bi donekle olakšalo položaj ansambla, koji bi u njoj mogao redovno da gostuje i tako dalje. Tako problem stoji posma-– tran iz tesnih prostorija drame Narodnog pozorišta, Ima gledišta koja su u priličnoj meri drugačija i koja, zaoštrena do kraja, prave uzroke teškoćama ovog pozorišnog ansambla fraže u njegovim umetničkim neuspesima, u nesigurnom i često pogrešnom repertoaru i u predstavama koje su ponekad «bile zaista nedopustivo loše. Ko je u pra= vu u ovom začaranom krugu kokoši i jajeta danas se ne može lako istražiti, a osim toga je, iz jednog žireg aspekta. irelevantno. Čak i kad bismo uzroke današnjih teškoća ovog ansambla pouzdano našli u tome što nije uspeo umetnički da se afirmiše onako kao opera i balet te iste kuće, ili kao, možda Jugoslovensko dramsko pozorište, ne bismo učinili mno go. Jer, niko valjda neće sugyvirati da se najstarije beogradsko pozorište zatvori? (Uostalom, izvrsni umetnici igraju vrlo često u vrlo lošim filmovima, pa ih niko zbog toga ne smatra umetnički nezrelim, a loši filmovi se i dalje prave, i to u broju koji raste uporedo sa povećanjem · filmske produkcije).. Prema tome, treba. · tražiti rešenja. U

ra više ođ 2.00 godina, pokazuje Kako se wu Kinl čitalo ! pisalo pre Dromalaska papira, u doba dinastije Han. Listovi su dugi 60 sm, a široki 1 sm. Na svakom listu napisano ·je 60 reči odozgo nađole, a sličnost s današnjim listom knjige čine oznake broja lista. Ova prastara knjiga ima 3 svewka, a glavni naslov je „Ponašanje plemstva u našem društvu“, Knjiga uglavnom opisuje ritualne obređe.

* * * POSLEDNJI DEO POZNATE TRILOGIJE IVLINA VOA

Početkom novembra treba da iziđe treći i poslednji đeo trilogije Ivlina Voa o doživljajima Gaja Kraučbeka, izđanka jedne stare engleske Kkatoličke porodđice, u II svetskom ratu. Zanimljivo je đa se jeđan deo radnje odvija u Jugoslaviji, gde glavni junak dolazi kao ratni posmatrač; tokom romana Gaj se ponovo Ženi 5VOjom ranijom ženom i, posle njene smrti, pređaje se vaspitanju svog nezakonitog deteta.

* * * GLUMCI GOVORE O GLUMI

. Džon S. But 1 Luis Fank, pozorišni wrednik njujorškog „Tajmsa“, snimili su na magnetofonskoj vrpci intervjue sa mnogim najpoznatijim savremenim glumcima. Sađa su ovi intervjui, 54 izvesnim biografskim pođacima, Objavljeni. u izđanju izđavačke kuće „Rendđdom“. U ovoj knjizi se mogu naći skladno izložene iđeje i mišljenja o glumi i glumcima ser Džona Gilguđa, Hoze Ferera, Vivijen Li, Siđni Poatjea, Alfreda Lanta i mnogih dru-

gih. Se. e Se „FRENI I ZUI“ USPELO DELO DŽ. D. SELINDŽERA

Dž. D. Selindžer, pisac čuvenog romana „Lovac u žitu“, pisanog u obliku ispovesti jednog „šesnaestogodišnjeg Amerikanca, knjige koju je teško maći u našim Knjižarama mada je neđavno preveđena, objavio je polovinom prošlog meseca u jeđnoj knjizi dve svoje priče, štampane pret hodno u „Njujorkeru“ U njima om mastavlja svoja pripoveđanja o porođici Glas, o kojoj piše od 1948. godđine. Članovi. ove porođice javljaju se u Selindžerovih „Devet priča“, zbirci štampanoj 1953. gođine, u tek objavliemoj Knjizi „Freni i Zui“ i u dve druge pripovetke Koje su izišle u „Nujorkeru“. „Saga o porodici Glas“ je Selinđžerovo majambicioznije delo i ono je daleko od toga da bude potpuno završeno.

POZORIŠNE MISTERIJE

pogledu objektivnih teškoća (o repertoaru i umefiničkim rezultatima drugom prilikom, posebno), to je rešenje, ono pravo i konačno, u tome da se sačeka, na neki način izgradnja nove zgrađe Opere i Baleta, pa da prvobitni doma– ćin zgrade na Trgu Republike ostane sam u svojoj kući. Jasno je, dakle, da se ne može dozvoliti da nestane doajen među beogradskim pozorišnim kućama, koji se približava sto godišnjici, i, da treba učiniti sve da mu se makar i privremeno i postepeno, u očekivanju konačnog rešenja, pruži što pre šansa da radi pod uslovima ravnopravnim sa drugim beogradskim pozorištima, i da samim fim javnost i kritika steknu pravo da ga ravnopravno ocenjuju.

Uporedo sa ovim problemima, nastale su neizvesnosti i svojevrsna kriza i sa Ateljeom 219 — i u pogledu funkcije ove umetničke institucije i u pogledu sudbine zgrade koja je za njega projektovana i počela da se diže. Situacija je poslednjih dana — koliko se dalo saznati — utoliko raščišćena što je postalo jasno da nova zgrada neće biti vlasništvo Ateljea 212. Postoji namera da se ona, kao pozorišna zgrada Narodnog odbora grada, stavlja na raspolaganje raznim ansamblima i za razne umetničke — scenske priredbe. Ta je ideja svakako veoma zdrava i unosi potpuno nov element u naš pozorišni život. Postoji samo jedna ograda: možda bi ipak bilo dobro da se ona (s tim što bi se najhitnije završila) više puta nedeljno ustupa drami Narodnog pozorišta do konačnog rešenja problema njene stalne i isključive dvorane. Bilo bi bitno da ovaj ansambl dotle računa u svom radu sa pouzdanjem na dvoranu u Lole Ribara ulici, i da ima osećanje sigurnosti. · Mislimo da bi taj

Pre kratkog vremen& štampana je u Americi biografija Sinklera Luisa čiji je autor Kalifornijski profesor i istaknuti Kritičar Mark Borer. Kako tvrđi Irving Houv, biografija đonosi obilje pođataka o velikom piscu i ne» srečnom čoveku, zbog čega se autoru može zameriti neekonomičnost, ali se ne može izbeći inmpresivnosti fakata. Citav život i celo literarno đelo obuhvaćeni su knjigom „Sinklera Luis jeđan američki život“.

Između Marka Šorera, „kultivisanog čoveka ođ pera“ i SBSinklera KLuisa, pisca sa prirodnim talentom, velika je uđaljenost i teško je premostiti je. Svestan tog problema, Šorer se truđio da Kontroliše svoja osećanja, prouzrokovana mnogim gođinama proveđenim pored Luisa, ali često nije mogao da se otme preoštrim suđovima o postupcima čoveka Koji je za sebe pređ Kraj života rekao: „Bože, nikađ nijedan čovek nije bio toliko jađan!“

privremeni delimičan ustupak bio vrlo koristan i potreban; u situaciji koja je nastala rešenja se moraju tražiti u kom promisima.

Svakako je vrlo korisno po umetničku fizionomiju Ateljea 215 što se neće pretvoriti u vlasnika jedne stalne, sopstvene zgrade; Beogradu, u vreme nikad punih pozorišnih dvorana, nije potrebno peto pozorište nego peta scena. Ateljeu 219 time se pruža mogućnosti da se oslobodi balasta (i ume{iničkog i birokartskog) i da ostane ono što je trebalo da bude — avangardno jezgro za mlade i talentovane, labora forija za eksperimente, pozornica za dela koja se ne mogu pojavljivati u klasičnim pozorištima, Stoga nikakva šteta ako ostane u staroj dvorani, jer ga ona bar donekle, fizički, sprečava da izraste u još jedno pozorište istog roda kao sva druga.

Ostaje još nešto da se kaže, Kad je zgrada u Lole Ribara počela da se gradi, bila je namenjena jednoj uže određenoj svrsi.

Ako je danas iasno da je tre ba što pre završiti (kad je već započeta i kad su u radove već uložena znaina sredstva) još uvek nismo ubeđeni da je njenu gradnju trebalo započinjati (osim što mislimo da je ipak, pre trebalo odvojiti novac za njeno dograđivanje nego za još jedan monstr-–stadion kraj postojećeg). Ne bi vredelo o tome govoriti đa nije u pitanju jedan princip: taj da o ovakvim pitanjima, problemima i mukama treba javno i šire diskutovati. Od toga ne može biti štete, već samo koristi Osim toga, u vreme kad se od kulture očekuje da postane funkcija savremenih potreba društva, a od društva da je zato finansira, prava tog društva ne smeju da se svode — samo na finansiranje. J

Božidar BOŽOVIĆ merite ga inz mr ner O ira RO O O

EPSRKI ROMAN MHAJMITA FON DODERERA

Kođ nas neđovoljno poznat, austrije ski pisac Hajmito fon Dođerer (Mesa mito von Dođerer) đobio je u Amee ricl, povođom štampanja knjige „De moni“ mwmajveća priznanja: mnjegovs knjiga upoređuje se sa „Plođovimz. gneva” ! Foknerovim ciklusom veza: nim za izmišljenu Yoknapatwpha Co“ unty.” Knjizi koja obrađuje Jeđam određeni đeo zemlje (Austriju), i jee dnu određenu đuhovnu klimu (vreme Oko prvog svetskog rata) priđaje se

Fređerik Motron,

opšti značaj. na primer, analizirajući sve aspekte O vog dela, tvrđi da je fom Dođerer manje intelektualan, ali mnogo fluiđniji i dramatičniji nego Herman Broh I Robert Muzil, a đa ie mjegovo delo dijagnoza zapadne civilizacije koja poseđuje univerzalne vrednosti.

eoeeoeeeosoo06000o0%

ISPRAVKA

'UU prošlom broju „Književnih novi“ na“ tehničkom greškom izostavljen je iz članka Zorana Gluščevića „Lek“ sikonski pregleđ književnosti“, posle rečenice „Oni su se ograničili samo na bibliografiju domaćih prevođa, ali fu misu bili dosledni, jer se mnogi značaini prevodi uopšte ne spominju“ sledeći deo: „Evo MWratkog nepoipunog spiska „nepomenutih prevoda: beogradsko izdanje Brehtovog „Pro“ sjačkog romana“, Sabrana dela Če” hova koja su izašla pre rata u Beogradu, dela Dosliojevskog isto .tako objavljena pre rata u Beograđu; Haineovo „Putovanje po Harcuć u izdanju beograđskog JBŽA: Yloberova dela: „Gospođa Bovari“, „Sentimen“ talno vaspitanje* i „Salambo“ kao. da uopšte nisu prevođeni u Beogradu t Novom Sadu; SŠeliiev „Oslobođeni Prometej“ u izdanju beogradske PROSVETE; Sternovo „Sentimentaluo puUutovanje“ u predrainom izdanju BSRPSRE RKRNJIŽEVNM ZADRUGE; „Le“ gende“ Tomasa Mana u izđanju heograđskog MLADOG POROLENAA; ni pomena o tome đa su „Vertera“ pre” vodili IIsiđora Sekulić ili Stanislav \winaver, da postoji SavićevV prevod „Fausta“ i đa je beogradski NOLIT izđao „Poeziju i stvarnost“,

· Isto tako iehničkom greškom U prikazu knjige „Vladimir Gaćinović“ pogrešno je odštampano da Je izdavač „Svjetlost“ iz Sarajeva, a, trebš da stoji „Nolit“ iz Beograda.