Književne novine
PRODAJNA GCAIFRIJ
„4 MA
UKOVNIH DMETVO" TI e
. Ideja, stara dwamaest godina, da likovni umetnici gobiju galeriju gde će istovremeno izlagati i proda= vati svoje slike majposle je ostvarena. Prva prodajna likovna galerija u Jugoslaviji već je nešto manje od mesec dana otvorena ma mirnim tvadimama Kosančićevog vemca. „Pedesetak eksponata, slika, skulptura, grafika i keramil:e, odYe= đenih za prodaju i izabYTa= nih od strane wmetničkog saveta galerije, imaju dvo= struko korisnu ulogu: omo= gućuju daleko bolji lasmam umetničkih, dela kođ zaimteresobame publike i, ako ne rešavaju, a ono bar čine snmošljivijim, materijalno pitanje likovnih u= metnika.
. Osmovmi podaci o DbYboj jugoslovenskoj | „nrodajnoj galeriji govore koliko o dobrim, namerama toliko i o posloomom, smislu miemih, osmivača, člamova zadruge Hikovn?"h, umetmosti. „Način ma koji je zamišljena i ma koji se obavlja prodaja sl!ika obiluje mmogim vonodmostima. Sistem, noslovamja veoma je uprošćem, odabrana umetnička dela po setioci mogu da kune za goto movac ili ma otplatu. Izabynoši eksnonat kumvač, akoliko želi da aa kvwvi a otplatu, potpiswie zaldjučnicu i obovezuje se da će Kkuvljomno delo otolatiti W\ yvokw od tri ro šest meseci.
Cena izloženih umetničkih dela kreće se od šezde= set đo sto osamdeset hilia= da. Privatna lica, među= tim, prilikom, kupovine sliKa"ili skulotura, dobijaju popust od trideset do pede set posto,
Mada su potreba i kovismost obe prođajne izložbe mnesumnjivi, madn će od sada, verovatno, preduzeća i ustanove, prilikom, dodelji= vanja momrada i ulkrašavpa= nja svojih Yadnih brostforija, imati na ww da ma Kosančićevom, vencu mogu kupiti, Đo svom ižhocTU, »redna i lepa umetnička dela, pođaci koji su o ovoj galeriji izneseni Yfileode da se o čisto poslovnoj strami cele ove akcije kaže koja reč.
Madđa popust koji dobijaju privatna lica prilikom, kupovine eksponata mnogo znači i stimulativmo deluje ma zaimteresovame ljuhite= lje umetnosti. pitamo se do on mije, s obzirom, ma mcrealno visoke cene, više pri o2idam, mego stvaram.
O pravoj vredmosti izloženih wmetničkih dela te= ško je davati bilo kakav sud. Ali lažički, okom, običnog gledaoca, „vosmofram ceo taj splet „fimamsijskog poslovanžja galerije mavodi ma pomisao: ako je bopnst za privatna lica stvaram, to će reći ako su sadnšmje ceme renlne, omdn predm?eća sbojim daleko „većim platežnim, mornenostima nađokmnaduju štetu. S druge strame. ako se uzme do, su. ceme slika i slotuYa merealno visoke i da je, oftuđn. Topust koji se daje pripatnim, kubcima pvribidđanm, fada kuvci koji prilikom. kanovimne mpYemndu OTGaoo, mn nopnst olečnju, dnmleko više mego što bi bilo Tealno. Još se me može govoriti kakav je do snda bio stvaTni poslovni i propannndmi, efekt ove nrođajne izložbe, jer je ona otvorema lo kratko vreme: ali koliko oraamnizatori budu išli ma visoke zevade. ako me budu vodili račama o sfonaYnim mplntežnim moavćmostima mašeq prosečnom čoneka. osmobma mamema DYOdaine aalerije moyn se primetiti, biće promašena.
Dušan, PUVAČIĆ
| |
|
k/ AAA AAA A
Dok tako stoji ovaj elementarni i do> minantni problem današnjice, skoro. neza= paženo, bar od šire javnosti a delom i od „praktičnih“ političara oba velika svetska bloka, čovečanstvo' se sukobljava i sa dru> gim, potencijalno · podiednako „krupnim problemima. Prvo ·o. jednom od njih.
Velika simultana revolucija koju je do= neo drugi svetski rat:i za njim talas us= pešnog oslobađanja čitsvih kontinenata od tuđe dominacije, a uporedo s tim početni privredni i socijalni napredak u novooslobođenim zemljama, postavili su pred čovečanstvo jednu novu fragičnu jednačinu sa više nepoznatih: }
Ogroman deo sveta, đobivši nezavisnost, popeo se na nov stepen civilizacije; počeo je da-se hrani bolie, da manje umire, da se više rađa. Oošti ro9zvitak svetske DOO se unapređuje, ali ne dovoljno
TZO.
Godine 1949. u Leik Saksesu. pođ DbOkroviteljstvom Ujedinienih nacijn, održPna je prva svefska konferenciia o rasDOlo= živim izvorima prirodnih bogatstava, to jest hrane, goriva i tome slično. Predđloženo je da se uskoro potom održi i slična svetska konferencija o pupulaciji. Potra=> jalo je pet godina dok ie ona organizo= vana i pripremliena. Bolje od svih poda= taka sa te konferenciie govori činienica, sasvim opipliva, da ie u tom međuvremenu od 5 godina, koliko je prva manie= više praktična mera ove vrste. pripremana, stanovništvo sveta poraslo za punih 130 milionn novih liudskih bića. Tvrđi se da je u drugsoi polovini XVII veka oko 500 miliona liuđi nastanjivalo zemliu, 1920. godine bilo ih ie 2 miliiarde; danas ih ima blizu.3 milijarde; prema procennma naučnika, za manie od dve deceniie, 1980, stanovništvo zemliine kugle brojaće oko 4 milijarde. Sadašnji tempo priraštaim, koii je u stalnom porastu. iznosi oko 35 miliona duša godišnje, više od 4.000 na sat, ili dnevno po jedan grad od preko 90.000 građana.
Sam ovaj podatak ne 'bi značio ništa, đa nije autoritntivnog mišljenja naučnika koji tvrđe da svetska privreda ne napre> duje ni približno istim tempom. Poznato je da u nekim zemliama Dalekog istoka, na primer Tnđiji, tai tempo zaista ugrožava. umesto da poboljšava, životne uslove stanovništva, ; ,
i godine
ljudi
DOBRIŠA CESARIĆ PESNIK
SVIH NAS
%;
Uz šezdesetogodišnjicu
Dobriše Cesarića·
| | aktuelnosti |
ČOVEK
PROTIV. SAMOG
SEBE
Bivši predsednik UNBSCO-a, „poznati naučnik Džulijen. Haksli, pisao je još pre skoro četiri godine: ;
„Činjenica je da godišnji. priraštaj od 34 miliona. novih usta,-koja treba. hraniti, zahteva više nove hrane nego. što je mo> gućno dodavati 'tekućoj. proizvodjni iz godine u godinu. Ima optimista koi tvrde da neobrađene. površine, novi! tehnološki procesi, dno okeana i mora, pa i druge planete oko nas, predstavljaju dovoline, pa čak i neslućene nove izvore i,rezerve. Međutim. za to jednostavno više nema dovolino stručnjaka, sredstava, pa čak ni vremena. Porast stanovništva ie dostigao takve razmere i. brzinu da. više ništa ne može pomoći.dđda on ne odnese pobedu u direktnoj trci protiv proizvodnje“.
Sa ovim mišlienjima se slaže, u celini,
i već pomenuti Bertrand Rasl. O jednom delu tog problema govori·u svojoj neđavnoi izjavi, u anketi beogradskog lista „Teh ničke novine“ (o kojoj malo više nešto niže), sovietski naučnik P. A. Čerenkov, dobitnik Nobelove nagrađe za fiziku za
1958. gođinu. On kaže:: „Mišlienja sam da”
su problemi daljeg razviiania enersetike
· naivažniii zađatak koji,fizičari treba da
reše u bliskoj budućnosti za večanstva“. ,
Ako se želi da pobegne od meizbežnih shvatanja i rešenja koja imaju korena u
dobro 'čo-
NES
· rođenja
| svefskim swkoebima. To sm
· Podaci su škrfi i malo govore: rođen je 10. januara 1902. godine wu Slavonskoi Požegi. Detinjstvo, do.male. mature, proveo je u Osijeku: gimnaziju je nastavio u Zagrebm 1916, a posle mafure, 1920, upisuje se na filozofiju, da bi se neko vreme bavio pozorišnom režijom, službovao pri Hieijenskom zavođu, bio urednik izdavačkih pređuzeća i sl. I danas slavi svoj šezdeseti rođendan. Ali, on je pesnik — i za a ovi suvi podaci skoro su beznačajni, ma8 3. oMwitlobia tih odataWka 'leži jednm život i
jedno Živijenje: oni su dali toplu Gesarićevu „pespau, "ljudsku, pesmu svih nas...
... Jer — rekne sam već — Cesarić je mes» mik fihih tuga zalmbljenika, njihovih osve'ljenih putova i zamaglženih svitanja, Pesnik slom-
. lienih. života, izneverenjih snova mladosti, pnesnik samoće koža ubita, nesnik odbačenih i prevarenih, pre"renih. Pesnik svih nas... Ali, mada s tom i takvom tematikom, njegove pesme nisu prožete ni obo?ene pesimizmom, beznađem. i nesmislom života; pesimizam im je stran. pa one mnaščešće delufu kpeo w'ieha, kao potvrđa da su pašnje.i bol. prisutni. u svakom čoveku. Živeti — za Cesnrića znači patiti, snositi sve nedaće življenja, kože u mneijzmernosti doživljnia ofup= liaju i bleđe pređ obasžanim frenueima raz= draganog srca, pred lepotom. koja nije frajna,
Maltusu i u njegovim teorijama. iz dva, doduše donekle različita, izdanja „Eseja o principima populacije“, postoji samo jedna mogućnost: potpuna mobilizacija materi~
'jalnih, finansijskih· i intelektualnih. sred~
stava kojima čovečanstvo raspolaže, preko Ujedinjenih nacija i pogodnih organizacija pod njihovim patronatom, da se trka koja lako može biti izgubljena ipak na kraju dobije.
Na velikoi svečanosti povođom pređnie ovogodišnjih Nobelovih nagrađa za naučne
„discipline i literaturu, przdravni govor
održao ie akademik Arne Tiseliius, dđobitnik Nobelove nagrađe za hemiiu za 1948. i predsednik Nobelove fonđaciie, U ovom govoru on je — ne prvi, ali uzimamo baš ovu priluku za povod — rekao i sledeće:
„Želeo bih da iznesem svoie ubeđenje, koie dele i mnogi drugi, ubeđenie đa u toku nekoliko narednih deceniia možemo očekivati progres i u drugim pranamn pri= rodnih nnuhka koii će nas staviti pred probleme podđiednako #+eške ili čak i teže (prethodni deo govora odnosio se na Zlouvotrebu naučnih otkriča na poliu nukleame fizike u svrhe vođenia rata i raznrania — prim. B. B.). Mislim, pre svega, na ispitivanie same suštine životnog pro= cesa, ispitivanie u koie se u ovom trenttku ulažu ogromne rezerve snage i inteligenmcije i za koje se ehlsploatišu materiiplna sredstva mneznmmislivih razmera...
Moguće 'je — mnogi veruiu dn je čak i-
verovatno — da ovi mnutevi dđovedn đo
metođa za direktno mešanie u' život ludi, za stvaranje nmnvih bolesti. za kontrolisn=
nie liudeke psihe. za uticamie na mpsleđe, čak možda i u želienom pravcu — da na=
veđem samo nekoliko primera. Sve 'ovo ·
· može im»ti za rezultat još rafiniraniie i
možda još opaeniie načine za zloupotrebu naučnog jstrpživania nego Što su mačini koje sadrže oruđa masovnog uhištenja“.
TU pomenutoj anketi. koiu su, u nnvo-
godišniem broiu, organizovale beogradske „Tehničke novine“, ioš tri pnučnika najvišea ranga govnre o fome “n oblpP=cs geenetike predsftevlia udarnu tpnčiu wdr:že-
nih naučnih dise'nlina: u mnairazviieniijm · „(i time naimoćni*im!) zemliama, anim lrnše
uiedno igraiu' elavne ulose m dpmnšnijm Nobelovac iz I9M1, čuveni Pritamski fizičnr Džon Kok= roft, koji smatra dđa se „jedan od najvaž=-
# Daglas Rembel (Gidđeon).
wnijih problema koje fizičari
treba da reše u bliskoj budućnosti odnosi na prirodu genetskih karakteristika“. Dobitnici Nobe= love nagrade za medicinu za 1958. odno-
:sno 1960.. godinu, Amerikanac G. V. Bi
i. Australijanac F. M. Bernet govore O ovom istom problemu, ukazujući na drugi: aspekt pitanja, onaj svetliji — na to da čovečanstvu preti opasnost (delimično b3š s obzirom na posledice radijacije, a i inn=če) da izumre od degeneracije, tojest
genetskih oboljenja i deformacija. Imolicitno stoii činjenica đa uticanje nan nnsleđ~
ne osobine, ako se ostvari, može da se
vrši u oba pravca — blagotvorno, ali i u negativne svrhe. :
Nije potrebno mnogo mašte da se zamisli šta bi Hitler, đa su niegovi naučnici posedovali moć za koiom su tragali (ali još prilike nisu bile sazrele, i prethodna saznanja). bio u stenju da "učini od Evrope. Ova napomena ie, veru'em, đovolina da podstakne svačiju maštu. Arvne Tiseliius je u pravu kad upozorava. On, uostalom, predlpže, doduše dosta maslovito, neki „međunarodni moralni kođeks koji bi regnlisao primenu naužnih rezultata“. Ma drueoi strani, ioš iedpm Nohelovac, Linus Paulung, ieđon od liudi čiie
' je ime vezano za· atomsto oružje, u svoioj
kniizi „Da više ne -buđe ratn“ pređlaže
'osnivanie iedne džinovske manwčme organi-
zaciie koja bi se osvefita isklivoživo, i kroz sve nnmučne disetolime, stuđiranju problema mira i blagostania. | a
'Covek je na pragu đa (ne shvpfniući đa će: možđa ijinnakn umreti od gplndi) osim dovoljno Afikasnih načina zn fizičio uništenie, iznađe i rafiniraniie. U fome je jiedna od suštinskih razlika mašeg vremena. odđ onog pre jedva nešto više od četvrt stoleća.
· Sadđošnie stpmie sveta jie tekvo da đilemu Čoveva čini, insmom., li teško Yešivom. toliko ie bitniia molifika. roia ide na smirivnanie i,izmirfvamše suorefnosfi u svetn.. što. nama. u ovoj npnšoi sredini, mo> že biti samo milo, jer min zastompmo. Ne bi hilo: štete dn se u mnšoi.-i svetslkoi iavnosti, · ne -onnike rnđi, već iz svwmrotnih nnmnrn, .đilema. o košni je' reč mini inš očiolednišom i m- defeliimn novnsfiiom. To ie i svrha ovih, neđnvolinn Wkrommnefenfno pisanih redovan. Uz želin: da neko pozva=– niji o tome kaže nešto više. t
Božiđar BOŽOVIĆ
ali koim ostavlia svoi trag. đeo sebe vaprefan wu čoveku da tinja. da podržava i čeka svoj povrafak, svoje ponovno svitpm?e. Doduše. toga svitanja nema, omo me .dolazi i omo nikađa i nikako ne vmože doći. Cesarić je nočto tu osmovmu varku Života. i biftismnia i mžjome prntkao, diskretno, fjho, nename{liivo, sve svošže stihove: jer. wzleti mlađoesti sm visoki i što je w~'"t+ viši, pad je teži. ubifačnijii: zbos fora su me>da nšže> Pove nesme. goa?fnvo .svPRi mf'emov stih, jedna rpmn Što pečć. Ali, u kapyivan'm svernm femrnm, svih tih bolnva i sgaynen“a, svih wle}w i nmdova. svih otveroenth krv=većih rama, Ciesprić miže modlemaop plačn Što frpži spasenje. M?jegavm jedmenstavna i holnn nesma e neemsn svšh košši žive, I-ofi pate, vole i ·*eže fome da. budn svoi smisao i da budm smžfsnma nežifeg Žirnta, svih Kkoži se rodu svim sveMos* a, fom?nta= mn i nežnnstima. · živižen”a... stavnim sfibnovimn MDabriše Cecsnrića, ho?isadrže firacičnost življem?ja i „Pezsdann men“, život se odnosi i živi. otima i daže, a n svemn tnme skvrife mn rađosti, nedđoživljene sreće i neđovršensw smrt.
Susreti sa tom poezijom znače uvek vraćanje samome sebi i — čoveku.
voljeni. da mašu
U bim i jed”o-
Tode ČOLAK
NAUČNI SASTANAK
O KRAROVU PORSVEĆEN IVU ANDRIČU'
Slavistička komisija odela Poljske akađemije nauka. u Mrakovu priredila je „đdavni maučni sastanak“, posvećen životu i stvaralaštvu Iva Andrića. Sveča» nost, održanu 20. decembra prošle godine, otvorio ie uvođnim „govorom poljski slavist-jugoslavist akađemik Tađeuš Stanislav Grabovski, autor brojnih monogra fija ı studija iz oblasti ju goslovenske književnosti.
O životu, rađu i vezama Iva Andrića s poljskom kulturom govorili su autor srpskohrvatsko-poliskog re čnika i gramatike srpsko• hrvatskog jezika za Poljake dr Vilim Frančić, profesor Krakovskog wniverzi teta i kritičar đr Milorad Zivančević. }
e NAŠA T SVETSKA NAUKA O CIGANIMA
Međunarodno izđavačko preduzeće i naučni antikva rijat B. 8 Bril u Laidehu (Holandiia) objavio je nedavno svoi 341. katalog knjiga etganima, U bibliografiji je navedeno blizu 150 dela i studija o ciganima, među
istočne Evrope 9.
kojima se ističu dela naših učenjaka, akademika Franje Miklošića, T. K. Đorđevića, kao | maših no» wijih istraživača Rađe Uh lika, koji več 45 godina proučava dezik i običa• je maših. cigana i Bramka V. Radičevića. U okvi•ru te bibliografije ističe se ime Rađe Uhlika koji je, među svim istraživačima, izdao najviše dela o ciganima, među kojima i SrDskohrvatsko-ciganski reč-
nik. —%
„SUSRETI“ — AUTOBIOGRAFSKRI FRAGMENTI ' MARTINA BUBERA
Ww Beču je nedavno obJavljena knjiga „Susreti“, sastavljena iz različitih autobiografskih fragmenata koji predstavljaju Wijučna mesta učenia Martina Bubera, savremenog izraelskog egzistencijalističkog filozofa Buher, rođen i vaspitan u jednoj vrlo kuliurnoj i eruditskoj jevreiskoj porodici, kaže ma jednom mestu đa svet za njega predstavlja zajednicu ljuđskih bića i da se smisao egzi> stencije ispunjiava kroz njihove bratske susrete. „Najunutrašnjije srce više vol svet nego duh“, misli on Suštinu mjegovog pogleda na svet sadrži sledeća rečenica: „Biti ljudsko biće znači biti i njemu suprotno biće“. .
,
OSAMDESET GODINA OD ROĐENJA STEFANA CVAJGA
\w Saleburgu je pre izves= nog vremena otvorena „Me morijalna izložba Štefana cCvajga“. Izložba je priređena povođom osamdđesetogodišnjice rođenja ovoga pi sea. koji je svojim delom i svojim živoinim stavom ste= kao veliki broj čitalaca širom sveta. Cvajig je rođem 28 novembra 1881. U Beču: stuđirao je filozofiju u Ber linu i Beču | mnoge godine života posvetio putovanjima 'po Evropl, Aziji i Africi. Tokom prvog svet skog rata živeo je u Svaj-•
· ecarskoj. 1938. godine morao
je da emigrira iz Nemačke. Posle mekoliko gođina lu-
'tania maselio se wu Petro-
polisu u Australiji, gde ·je počinio samoubistvo 22. fe» bruara 1942. gođine.. Ovo• gođišnia saleburška izlaže ba podseća na'nmlegov petnaestogođišnji boravak 1!
rađ u tom gradu.
•-GIDEON“ — NOVA DRAMA PEDI ČAJEVSKOG
Polazeći od starozavetne priče o Giđeonu, ispričane u tri kratka poglavlja Rnjige o sudijama, Peđi Ča• jevski je mapisao „dramu „Giđeon“ Ona je pre izvesmog vremena postavljena ma sceni njujorškog pozorišta „Piymouth Theatre“. U ovom najnovijem delu Ča jevski je jednostavno i sa humorom ispričao povest o Giđeonu i božjem Anđelu. Ova drama ima ednostavnost {i ljupkost legenđe i svežinu | oštrina pitanja koja savremeni čovek Dpo-• stavlja o sebi i svome mestu u ovom ogromnom sve ta Drama je naročito us> pela đijaloški: rečenice koje ličnosti izmenjiuju pune su topline ! ogleđalo su piščevog dobrog ukusa. Glav me uloge su izvrsno tumačili Fređerik Merč (Anđeo)
ovom
Ovo delo je, prema mišljemju mjujorškog pozorišnog kritičara Hauarda Taumhana. prožeto „nevinim čudom i mudrim smehom“,
* WwMRO JOVAN GEC Pre nekoliko dana, 9. jamuara' ove gBodđine, umro je w Beograđu istaknuti pozorišni i filmski glumac Jovan Gee. Rođen 1893. go-
dine u Pirotu, Jovam Gec .
je završio glumačke studije u Minhenu. Bio je člam pozorišnih ansanbla u Beo• gradu, Zagrebu, Novom Sa• đu, Splitu, Barajevu, Cetiniu, Osijeku i Skopliu. Poređ glume, Gec se bavio pozorišnom . režijlom, a Dpisao je i dramske teksiove. Posle rata zapažene su njeBove uwloge nm mnogim domaćim filmovima.
*
„NAJBOLJI MEĐU NEPRIJATELJIMA“
„Najbolji među mneprijate ljima* je novi film Gaja Hemiltona sa Deividom Nivenom i Albertom Sordijem n glavnim ulogama. U italijansko-britanskom koprođdukcionom filmu ispričana je priča o đva vojnika — britanskom i italijanskom — koji se nekoliko puta susreću tokom „abisinske kampanje“. Ova komedija najduhovitija je ma mestima gde protagonisti prave šale na račun svo
Jih pravih osobina i na OSnovu mišljenja koja imaju jedni o drugima. Kritika je ovaj film dočekala kao gabavno delo, puno podteksta i smisla, sa mnogo „inteligencije i šarma, *
NOVA DRAMA PFRANSOAZ SAGAN | Pransoazi Sagan, koja je ranije bila. poznata Rkao „brzopisae“,· trebala su dva
„meseca da napiše svoiu no
vu dramu „Violine ponekađ“, čija je premijera održana početkom đecem-
pravlieno. premijere Saganova je ka-
bra. Ovo njeno novo delo, u kome se u središtu paž•
nje nalazi ponovo jedan klasičan liubavni trougao, Bledaoci nisu dočekali sa
mnogo oduševljenia: Posle
zala: „Rad pišem neki po•zorišni komad i. uvodim komediju u sred drame javlja se tendencija da izgubim tle pod nogama Sada sam naučila kako da organizujem komad, da' bu dem manie rasplinuta Napisala sam još jeđan „komad, ali želim da ga još Jednom preglednm i postavim na scenu docnije“.
UČEŠĆE JUGOSLAVIJE NA EDINBURŠROM FESTIVALU Na Edinburškom festivalu, koji će trajati od 19, av gusta do 8. septembra, među mnogobrojnim drugim uglednim umetničkim ansamblima, pojaviće se i beogradska opera i baletski ansambl. Opera će prikazati Borođinovog „Kneza Igora“, Masneovog „Don ki hota* i „Hovanščinu“ od Musorgskog. U okviru baletskog programa prikazaće se „Čudotvorni mandarin“, i
Drugi jugoslovenski prilog ovom festivalu biće ize ložba naivnih, odnosno pri mitivnih slikara Hegeduši=čeve hlebinske škole, koja Će se održati noj galeriji
u NacionalSkotske. KNJIŽEVNE NOVINE
e Direktor i odgovorni urednik: Tanašije Misdenović, Urednik: Predrag Palavestra. Sekretar ređakcije: Bogdan A.- Popović. Tehničko-umetnićka oprema: Dragomir Dimitrijević. TRedakcioni odbor: Miloš I. Bandić, dr Milan Damnjanović. Zoran Gluščević, Slavko Janevski, Velimir Lukić, Šlavko Mihalić, Vladimir Petrić, Dušan Puvačić, Izet Sarajlić, Vladimir Stamen-
ković, Pavle Stefanović, Dragoslav Stojanović-Sip.
e List izlaži svakog drugog. petk
a, Pojeđini broji Din. 30. Godišnja pret=
plata Din. 600, polugodišnja Din, 300, za inostranstvo dvostruko,
e List izdaje Novinsko-izđavačko preduzeće „Književne novine“, Beograd, Francuska 7. Redakcija Francuska 7, Tel. 21-000, M'ekući račun 101-20-1-207.
e Štampa.„GLAS“, Beograd, :Vlajkovićeva-8.