Književne novine

GODINA %IV NOVA SERIJA, BROJ 166, BEOGRAD 9. MART 1962,

CENA 30 DINARA

PUTEVIM sLOBOD

Utisci sa kongresa afro-azijskih pisaea u Kairn

· Noć je bila uveliko pala kada je avion JAT-a izbio iznad, kako „nam se iz velike visine učinilo, ja ko osvetljene prostorije koja je u ·sveopštoj im'ni ličila na osvetlje no ostrvo usred beskrajne pučine. Kairo. Komad Afrike, jedan delić Afrike, delić prijateljske zemlje :i prijateljskog naroda. Prijateljskih naroda, dosad neviđonih na njihovom ilu, pod njihovim podnebljem. A u tom podneblju, u ovom trenutku, pred samo ate-– riranje naše metalne ptice. zvezde su odjednom zasijale i odozgo i odozdo, oblivajući tamnu masu ze mlie i sve stvari i predmete na njoi nekom ireainom. skoro bi se reklo, teatarskom svetlošću. U magnovenju samo — ili nam se to tako učinilo? — jedna polutam na traka podelila je osvetljeno o= strvo na dva npjednaka i krivudava dela. Je li to bio Nil? Pod nama smo naslutili Misir iz našeg detinjstva, iz biblijskih. priča i legendi, iz kazivanja drevnih istoričara. Mis:r drovnih naroda i drevne civilizacije i kulture...

Odmah sledećeg trenutka, sad već na čvrstom tlu, zapahnuo nas je svež i snažan vazduh ranog proleća, u stvari zimski vazduh egipatski koji tako liči na proleć= ne početke naše. Posle velikih sne

. gova beogradskih, ova afrička pro lećna zima (ili zimsko proleće), iako sasvim stvarna, deluje poma– lo i simbolično. Uopšte govoreći, svakojaki čudni s:mboli i neke da leke i mutne slike iz prošlosti, iz

prošlih kazivanja i viđenja, stalno nam se. vrte u glavi, stvarajući u nama noeslućena osećanja i neslućene predstave, ;

Po samom izlasku iz aviona, kao da bi da potvrdi slutnje i pre dosećanja o susretu s drevnošću, čitava lepeza mladih Egipčanki u plavim uniformama, smešeći se i cvrkućčući na raznim jezicima, Do gazuju putnicima pravac kretanja. To su ista lica, iste boje kose i očiju, iste linije tela, čak iste zamišljene kretnje i gestovi s reljefa i slika iz doba. faraona. Ista muzika glasa koji nikađa nismo mogli da čujemo nego samo da naslutimo pod patinom vekova.

No, to je samo trenutak prošlo-> sti, trenutni susret s prošlošću,

ka ovog - velikog. četirimilionskog grada, punog kolorita i svakoja-

kih kontrasta. Vreme koje je ne=-

umoljivo prolazilo, i koje neumoljivo prolazi, ostavilo je za sobom svakakve tragove. Zato se pored udžerica dižu ogromne. palate, po= red bezbrojnih automobila asfaltom kreću zamišljene deve, pored

fabričkih sirena i buke velegrađa .

pred zoru čuju petlovi i zavijanje .

pasa, uz ritam najmodernije muzike sentimentalna i tužna istoč-= njačka ljudi, ljudi, naročito u sadašnje dane ramadana, za ramađanskih večeri, kad dan liči pomalo na noć a noć na uzburkani dam, i kad se skoro sve živo sjati na ulice i njima razlije kao reka koja kao da i nema korita. Ljudi svih boja i svih rasa. Svih znanih i ne znanih jezika. Čitava postojeća skala ljudskog roda, trag:čno dosad podeljenog, tragično dosad razjedinjenog. · %* “*

Iste te ljuđe, iste te boje, razli= čitih gestova i različitih tempe= ramenata samo, ali sa istim misli ma | istim željama, sa istovetnim zavetnim programom, susrećemo sutradan u sali starog „Senata, Dva probuđena kontinenta sede naporedo, rame .uz rame, i, služe ći se različitim jezicima, čak i jeziecma svojih „bivših i sadašnjih porobljivača, traže. zajednički jezik. Jezik nezavisnosti, jezik slo= bode. Taj jezik se probija čak i kroz nemušte gestove ruku i hrOZ iskričavu svetlost plamenom oživelih očiju, i često postaje rečitiji od svakog glasnog' govora.

Pisci Afrike i Azije, posle Ban= đunga i drugih konferencija afro=azijske solidarnosti, drže svoj dru gi kongres u sedištu i u sred:štu ove prijateljske zemlje, koja kao da je i svojim geografskim položajem predodređena (ne semo sVO jim savremenim doslobodilačkim duhom koji je od prevashodne važnosti) da bude spona, da bude karika u čvrstom lancu zbratimljenih naroda..

Šarolik je taj skup i nejeđnak po intelektualnom nivou, kao što Nastavak ma 5. strani

T. M.

popevka. A zatim ljudi, ~

; trajne vizije

Kuda, noć, slog

ŽZenskih šešira

Kiša.

Usna vođe prelijepa, lažnu Jesem uža, smijeha: ..• bogatstvo laži sinjeg Yuha, bogatstvo tlapnje zvuka,

. Kkađa se rumen lica gasi!

•.. bogatstvo kvađe, vila, bijele krvi razbludmica•

U spomen Ž. Brajinovića,

O to apanje priča, snova, o to jaukanje za vratima, slava, O to zavijanje kroz jata lišća!

Mrtva, uvela ruka čuda rasplela snenu šarenicu, mog, bića. | ; Stvari su otišle: tapkanje osamljenika. | ·

| Iz koje. dubine da uskrisim sebe, kada je staklo pogledalo u moje oči s hiljadu oči, kada, ie put wu bijeloj vrpci, ' preko samrtnog klasja, rekao kroz vjetar čitava poslije po=

dneva: · lokot moći, ; lažni šapat kYvi,

snijeg na kraju jezovštih htijenja?

„•.• bogatstvo laži sinjeg ruha; bogatstvo šlapnje zvuka,

kada se rumem lica gasi!

•.. bogatstvo krađe, vila, bijele krvi razbludnica.

Kao laž!

I nije laž u, staklu svilenih meža, sumporne puti boje,

razdraganog srama vila!

Ne, to je. sablazna istima, bdijenja.

Kao istina!

Ah laž je u lroi istine naše, laž je vapnema, štura želja: ... kolut groze w mosu hiijenja,

Vlaga. Raspete wre. Zgažene Yiječi.

Smrtniče! Vi razgovarate? S kim?

S kim?! Ah, da... O Sabaotu ovog vida.

Eto, ovi su šeširi ukleti hod, želja, sitmozorna poezija grada, šedrvam doba. Kala crma morbidmost snova, Wum,obolnost forme: kalcav cerek laži — a sve tavno...

Eto me ma pragu lozinke smisla! i iWRa

Htio sam samrijet wu, šutnji, a Šutnja je postalo, zavičaj riječi. slova. Kakvo čudo dakle?!

Da, o svojstvu, tajntom svojstow YTulcu, Yaspojasamih, u svjesnosti svojih forma. O intimnom, vrzinom, YTazgoboTu 84, zrealima, kada liše mada, magle zremja luduju ludo Kko~

nakom budućnosti! Ah, šara, pastel riječi!

Ne, ne, govorim, o wzanomiremju, o ljepoti...

Ne, o zločinu!

Zar?! Govorim 'o. ljepoti.

Ljepota je kruh, ljuba», istina.

Ćini se doista, da se ma dnu plača malazi istina i ljubav.

AL ne, svejedno, ovaj grč vida što miYiše grobom, miTisa uznemiruje. Taj štuk je sudba oblika svijesti u obom sithoumlju grada, taj klak je zelen od, razvrata žudi i biti, ali prilazi hodom umobolnika kao ljepota i razbuđauje harfe duha.

Vi govorite o bolnom. upravo bolnom, kriminalu!

Me, ne, ljubav je hlad, mudrost, klas. Ona je hod, hod aliječnim stazama kroz mrak.

— — ~ — ~ — — — —~— ~

Vjetar i nagost ulice.

Petar ŠEGEDIN

LIKOVNE „PRILOGE U OVOM BROJU IZRADIO · MIODRAG VUJAČIĆ

4 tu, Sablası konja, zguswuta sva u suru boju, prigmula je glavu sve -do crnog asjalta i zijeonula, jodđam put i zatim, odmah, drugi put... !

Sjetih se: tu, pred neko vrijeme, mazvao me metko iz

CSR U

Ostavio me smisao duga u staklu i odteturao sam, dalje.

na sredini ulice, Kisla je stara, crma ·kočija.

mene sama: „Sınrtniče!“ Koliki prostor!

Padne ponekad, u dubinu svijesti riječ + sve postane * svijqtlo od mje. . :

Kiša.

Usna vođe prelijepa lažnu, jesem uža, smijeha:

..• bogatstvo laži sinjeg Yuha, bogatstvo tlapnje zvuka, kada se rumen lica gasi!

•.„ bogatstvo krađe, vila, bijele krvi razbludnica.

U nedoefinitivnom obliku ovaj tekst je bio objavljen u novogodišnjem broju zagrebačkog dnevnika NOVOSTI za

1940. godinu.

e e, vri,

Pisei · izdavači i iavnost

RAZGOVOR SA ČEDOMIROM MINDEROVIĆEM PREDSEDNIROM UDRUŽENJA KNJIŽEVNIKA SRBIJE

Kao predsednik Udruženja,

| Kknjičževnika Svbije da li bi-

ste nam mogli reći kakvu SA

držinu rada Udruženja predviđate u ovoj godini?

Mislim da bi Udruženje trebalo da intenzivira šsvoj unutrsn= šnji život i razvitak, aa bi kaca jedna od značajnih kultumo-dru štvenih organizacija u što većoj meri odgovorilo sve rYaznovrsni= im i kompleksnijim

ha akoi, Pre ac r Plenumi Udruženja književ= | nika Srbije, interni i rutinski, bili su došli u“fazu stagnacije. Mislim da bi oživljavanje plenumskih sastanaka | Udruženjsm izmenilo i smisao i karakter i atmosferu u Udruženju.

Od drugih zaključaka, koje ;e uprava Udruženja „književnika Srbije na svojim poslednjim saslancima donela, značajna je odluka da se u sali Saveza. knji

· ževnika priređuju ne samo iš= ključivo književni plenumi, nego da se ta dvorana prelvori u živu tribinu naše društvene i kulturne javnosti, otvorenu „svakome ko je zainteresovan. Tu bi se. pred širokim krugom, raspravlja!o o literaturi, ali isto tako o soc:ologiji, politici i drugim oblicima naše društvene alttivnos\ S druge strane, sala bi trebalo da posluži i kao stecište istaknu tih umetnika, iz Beograda i zoemlje, kao mesto gde bi se održavali recitali, muzičke i druge priredbe.

Da li uprava predviđa neku akojju u vezi sa, materijalnom situacijom pisaca; na prvcm mestu mislimo na odnos

zadacima.

Oživljene slike dalekih i nepo= znatih umetnika, čija je sugestivna vizija odjednom zatroperila u nama, ubrzo se brišu i ustupaju mesto stvarnim slikama, samoj

stvarnosti. • .: '.

TEgipat (uzečemo ovo tradicio= nalno ime, iako bi pravilnije bilo reći Ujedinjena arapska republika) nije Afrika; on je samo delić Afrike. Pa ipak, danas, ceo afrički kontinent, cela Afrika, pruža, sa ove široke i moćne raskrsnice, svoje ruke drugim kontinentima, Aziji pre svega, Latinskoj Americi, i drugim narodima, demokratskom javnom mnjenju sveta, tačnije rečeno. Jedan novi duh, oslo bođen svih predrasuda i stega pro šlosti. veie na ulieamn sa nločni=

Pavle RR __ -— đđ-MmHz_x—-KZITTIHI-"MFOČ·KQLOIIOGIRGIIOII STEFANOVIĆ i

OD STVARNOSTI

UMETNOSTI

| {hem RO 2

“Ako se dešava da umetnik Jiksiya meki oda-

brani tremutak, om ga me Jiksirya time što ga

reprodukuje, već time što ga preobražava. (Andre Malro: Glasovi ćutanja

Posetih letos davnašnjeg prijatelja u dragom primorskom gradu R. Posle nekoliko izmenjanih dopisnica i pisama kao zajedničkog napora da se oiklone glupe, tehničke smetnje našem obostrano veoma željenom viđenju, susreli smo se na pristaništu, on i njegova supruga sa malim kitama (simbolima velike dobrodošlice), ja sa koferima u rukama. Već na. četvrtom spratu, u njihovoj sobi sve troje, zadihani od penjanja i radosti, obasipamo se prvim op:ažanjima i jarkim iskazima simpatija, nagomilanim u dugom vremenu od poslednjeg rastanka. Ljudski trenutak izliva osećanja prijateljstva — međuljudske veze koja mi je najdraža od svih, jer je lišena svakog vida sebičnosti. a nastaje „izborom po srodnosti“, u Geteovom smislu te reči — ovde je nesumnjivo totalno autentičan i in= tenzivan. „Uzajamnim pažnjama i jzrazima zadovolistva niknd kraia; no kada se prva bura veselja ipak' nekako stišala, precbrazivši se u prijatni umor posle dobrog raspoloženja, moj prijatelj, čiji je životni standard od nnšeg poslednjeg susreta primetno od=. stočio, smislio ie da mi priredi jedno malo iznenadenje, .razume se, opet kao znak prijatielj-

Taj problem se postavlja pred movu upravu u.sve većoj mori.

Izvestan broj pisaca, po mom3 mišljenju ipak nedovoljan, ili DD lje reći dosta ekskluzivan, učestvuje u radu mnogih naših. iavnih ustanova. „Ta angažovn= nost je znača;na, iako broj, knjiševnika na tome poslu može i treba da se poveća. Međutbm, nesumnjivo Je da je rad u Udruženiu književnika njihov prvi zadatak, njihovo lice i njihova društvena pespektiva i da ie ne= ophodno pofrebno da se naću organizacioni oblici da se članstvo Udruženia kniiževnika pre

izdavač-autor?

Po nekim s'mptomima izgleđa da je vrlo potrebno is'icalı ele= mentarne mate.ijalne drušivene momenie kod nas kad je reč 6 kulluri, kad je reč o umetničkom stvaralačkom radu. Za rad „nadničara u noćnoj služb “. qo> ko ie piscm nedavno nazvao Bratko K-eft., prema satistikuma najviše izvcđeni „slovenač“ ki dramaturg, kao i za rad prevodilaca. životno su vezane mnao= ge društvene' ekonomske delnt=nosti, od kojih bih pomenuo gra-

ske pažnje: na traku mneđavno kupljenog i dotle. nevidljivog magnetofona snimio je prvih pet minuta naše trojne razdraganosti, na samom licu mesta, u ovoj sobi. Jedva smireni, mogli smo ponovo čuti svoju autentičnu i emocionalno intenzivnu nedavnu prošlost, svojih tek proteklih zajedničkih pet minuta iskreno ispoljavanog velikog prijateljstva.

Kakav užas! Od plemenitih prijateljskih deklaracija i eksklamacija, od plemenitih pobuda

čistih ljudskih srđaca, nije ostao ni kamen na

kamenu. Umesto toplih i srdačnih reči sada su, pred našim sluhom, proticale jadne, iskidane, jedna na drugu nabacane, besmislene, skoro sumanute krpice nekog tmulog i nejasnog, gotovo neartikulisanog: mrmoljenja, cijukanja i skičanja. Poneka ljudska reč, koja bi se u tom neorganizovanom i haotičnom žamorenju još i mogla razabrati, visila je kao bedni otpadak; nemoćno usamljeni dronjak, u gusfoj kaši na sitno istucanih glasova, šumova, smešnih uzvika

. i cmizdrećih piskuta. SkRupoceni aparat mog '

prijatelja je odličan. niegovo rukovanie mehanizmom magnetofona besprekormo, vešto i sjgurno, a sve ono što smo sa ovoB preciznog i vernog snimka mogli čuti pre bi se moglo nazvati kukurikanjiem, krkljaniem, „štucanjem, uzdisanjem, nekim kašljavim mijaukanjem i šuštavim, pneumoničarskim ili astmatičnim testerenjem i škripanjem, no ljudskim govorom,

svega u svoioi društvenoji orgonizaciji angažuje u mnogo većožš

fičku industriju, industriju · pabira, izdavačka preduzeća sa Nastavak ma 2. strani

razume se, emocijama natopljenim i stimulira~-

nim, afektivnim i ekspresivnim ljudskim govo- '

rom.

U čemu je, dakle, stvar? — Odgovoriću odmah, iako valjda već i sami tačno pogađate: u nepodudarnosti (i nemogućnosti podudaranja) autentično emolivnih ljudskih stanja i trenuta> ka, ishkazivanin i pokazivanih mekolikim izra=žajnim sredstvima, sa jednim bilo kojim od tih upotrebljenih sredstava, ako je ono posebno u hvaćeno i dato, izolovano, veštački izvučeno iz prirodnog kompleksa (ili hibrida) u kojem sudeluje i saučestvuje. Magnetolonski snimak u navedenom slučaju — ispričanom ovde jedino u cilju anticipativnog ilustriranja teze o kojoj se sada vodi reč — sasvim je verno i tačno izdvojio samo ljudske glasove (neka bude i poluartikulisane, improvizaciono aljkave i nepodešavane efektu jasne ekspresivnosti) iz kooperativnog i koegzistencijalnog dojstva ljudskog govora, ljudskih pokreta. gestova,*fizičkih stavova i mimičkih, facijalno-muskularnih radnji. .Ljudi koji su se posle dužeg vremena susreli, zahvaćeni talasom prijateljskih emocija, hitali su da, više jedan pred drugim no jedan drugome, ispolje svoja raspoloženja. Ne namenjuiućči svoja emocionalna stanja datog trenutka bilo kojoj i bilo kakvoj umetničkoj ekspresivnoj fiksaciji i kranspoziciji, oni su ehstemporirpli prve zna-

Naslavak na 2. strani