Književne novine

ka: ana a M: Ca

R_M

SLOBODE

Nastavak sa 1. strane

je i nejednak nivo i položaj onih u čije ime govore. Pored već poznatih i priznatih književnih imena, sede publicisti, novinari, pa i profesionalni političari, koji se, pored alttivnog političkog rada, po samoj prirodi stvari, često prihvataju i pera u borbi za praktič-

· no ostvarenje svojih ciljeva. Po=

red predstavnika zemalja sa raz-

·vijenim književnim jezikom, seđe

predstavnici nekih naroda crnog kontinenta koji, usled vekovne po tlačenosti i zaostalosti, tek stoje pred stvaranjem svoje vlastite az buke i svog vlastitog jezika. Pored pisane umetničke literature, u svetu znane i priznane, naporedo stoje folklorna književnost, narod na predanja, mitovi i legende. Po red umetnosti, čista publicistika. Pored pisane, usmena Književnost. 1 sve to zajedno čini najangažova niju literaturu koja se ikada dala videti i zamisliti.

Poistovećenje literature i ŽiVOta, njihova, skoro bi se moglo reći, potpuna i puna identifikacija ovde se mogla osetiti više nego ig de dosad. U toj naivnoj i čednoj i dirljivoj simbiozi, verovatno sa=mo na znatno višem nivou, 6igur– no i leži budućnost i spas umetnosti i umetničke reči uopšte.

Identifikacija književnika i knji ževnog dela sa samim predmetom opisivanja, sa samim životom, sa narodom koji znači neprekidno trajanje i postojanje u prostoru i vremenu, to je bio najsnažniji utisak koji se nametao, svima i sva kome, na ovom kongresu.

Predstavnici duha onih naroda koji su nekađa, u davnoj prošlosti, bili začetnici kulture i civilizacije, kao iz sna probuđeni, sricali su ovđe, pred licem sveta, je dnostavne istine o slobodi i kulturi, koje su se, kao i uvek do„sad, pokazivale kao dve strane je dnog istog predmeta, jedne te iste stvari.

I mnogi dokumenti kongresa, naročito neki stavovi u njima, go vore o ovoj dvosekloj istini: da nema kulture bez slobode, ni slobode bez kulture. Ima stvari, razume se, i formulacija s kojima se ne bismo mogli složiti, ali sam „fakat,„da.su,se pisci Afrike i Azi-

_je ujenlini}i oko jednog jedinstvenog cilja — progresivna „je pojava. Sto pedeset i devet predstavnika pera afro-azijskih literatura izricali su tu jednu te istu zavetnu misao u Opštoj deklaraciji, u rezolucijama o specifičnim (najvažnijim i najaktuelnijim) proble mima svetske politike, u rezoluci ji o potrebi prevođenja rađi konsolidacije duha solidarnosti afroazijskih naroda, u brojnim preporukama idejno-organizacionog ka raktera, u apelu upućenom svim piscima sveta, u poruci progresiv nom sindikalnom pokretu i progresivnim profesionalnim asocijacijama sveta i, najzad, u poruci upućenoj studentima Azije i Afrike. |__A podteksi svim ovim mislima i željama impozaninoš skupa u Kairu bio je: upoznati se — znači bolje se razumeti, a razumeti se bolje — znači zavoleti jedni druge, jer ljubav je u korenu svih stvari, u korenu svega ljudskog. Ne možeš se ni boriti za nešto ako nc zavoliš i samu ideju o pra vim ciljevima borbe. .

Susreti na obalama drevnog Ni 1a bili su u znaku bratske ljubavi i solidarnosti svih onih koji su krenuli u borbu protivu svih ob-

lika ropstva, političkog isto tako kao.i ekonomskog, rasnoB i socijalnog isto tako kao i kulturnog i

duhovnog.

U atmosferi tog kairskog zimskog proleća osetila se snažna VO lja za životom, za nacionalnom 1 kulturnom afirmacijom novih i probuđenih, do juče vekovima tamom zarobljenih, nacija i rasa. Poniženi i tlačeni ustali su protiv svakog ljudskog ponižavanja i tlačenja.

U svim tim nagoveštajima ie zultatima osetili smo istinsko pro leće afro-azijskih naroda.

T. M.

i aktuelnosti :

Nastavak sa 1. strane njihovim tehničkim kadrovima. i drugim službenicima, knjižarstvo itd. Pa ipak, dobija še ufi'sak da su „nadničari ti noćno] službi“ najviše pogođeni, odnosno da je materijalna naknada za njihov rad i delo najviše ua pitanju, sa brojno vrlo „malim izuzetkom autora.

Čini mi se da je očigledno da su autorski honorari, a tako isto i honorari prevodilaca, niski, da autori, uključujući i prevodioce, veliki broj njih u svakom slučaju, ne mogu da žive od finansijske naknade za njihova dela, iako su ta dela od hesumnjive umeiničke vrednosti. Ne može se poreći činjenica da neki izdavači mogu da naveđu pođatke o jednom relativno zado·voljavajućčem odmosu prema piscima. Bilo bi korisno da izdavači naveđu regu> lator tog odnosa. Međutim, po mom mišljenju, ta činjenica može da opravda, danas i ovde, nisku stopu autorskog honorara koja se Pprimenjuje u odnosu na drugi, mnogo #eći broj pisaca.

Nesumnjivo je da autorsko pravo pisaca predstavlja danas sa stanovišta staleških interesa jednu od najbolnijih tačaka našeg kulturnos života. To pitanje je, dospelo u sasvim akutnu fazu. Po svemu sudeći pisci su danas, naročito pesnici, esejisti i dramski pisci, prepušteni silama klasičnih zakona pijace. Ti zakoni, kao što se već pokazalo, kriju u Sebi pored ostalog, i značajne deformacije kulturnog života, što e u našoj sredini, po rome mišljenju, neodrživo; mislim tu, pre svega, na sve veću poplavu ms= skiranog i nemaskiranog šunda i kiča.

Takozvani kolektivni ugovori ili nekakav sličan dokumenat, koji je korporacija izdavača tre bolo da zaključi sa organizacijom. pisaca, još uvek nije povpisan, iako je on za diskusiju. U pitanju je Sama opravdanost ili bolje reći održivost, u današmjim uslovima, tretmana autor skog prava pisaca onako kako taj tretman treba da se SproVOdi putem tih bitiijmajućih propisa i tarifa izdavačkih kuća.

Prihodi radnika i službenika industrije papira potpuno su ga rantovani mnogim vrlo strikinim propisima; prihodi radnika i službenika u grafičkoj industrij: i radinosti takođe su obezbećdicni na isti način. Isti je Slučaj i sa prihodima službenika izdavačkih „preduzeća — i njihovi prihodi su obezbeđeni mnogim zalonskim propisima. Praksa je čak pokazala do sve naveđene kategorije prihoda, u sklađu sa promenama u našem sistemu ?T.9– građivanja, rastu.

To se, međutim, ne može Treći za pisce, za autore Uopšte. Njihovi prihodi nisu Svim tim striktnim i efikasnim regulator;ma navedene vrste regulisani i obezbeđeni. Danas je naš autor slavlien u položaj da zavisi nd tarifa koje su pripremljene ih tek pripremaju radnički saveti izdavačkih preduzeća. Ovakv?h situacija stvara jedan komples problema pisac — izdavač. Ako uporedimo na ovaj način slavus svih onih koji učestvuju u izđavanju knjige kao „robe“, nesumnjivo je da je pisac pogođen, da ie prepušten u veliknj meri ću” dima 7proizvolinih okolnosti 1 slučaja, to jest, oštrije rečeno, da je diskriminisan. Sve to takođe pogađa i prevodioce, O čemu bi Udruženje književnih prevodđilsca Srbije takođe trebalo da kaže nešto dokumentovanije i Ubedljivije nego .do sada. Tako smo došli u situaciju da, dok svim ostalim učesnicima u 1zfadi knjige naknade za njihov rad rastu, naknađa autorima — OP: da i postaje sVe više neađekvaina. Međutim, iako to zvuči paradoksalno, svemu tome doprineli su izvesnim delom i sami pisci svojom neangažovanošću.

ČEDOMIR, MINDEROVIĆ

PUTINA PISCL IZDAVAČI

JAVNOST

| Razgovor sa Čedomirom Minderovićem predsednikom Udruže-

nja književnika Srbije Kakvi će ubuduće biti kri-

terijumi za prijem novih članova u Udruženje?

Prema stvarnomi stanju u našem kulturnom životu i Književnosti, nesumnjivo je da će se broj članova povećavati još višejer je, na primer, uprava Udruženja na svojim poslednjim sastancima konstatovala da su mr.opi vrlo značajni autori bili dugi niz godina van Udruženja,» a takvih slučajeva ima još. Pored toga uprava je zatekla Veliki broj molbi za prijem. u članstvo. Sve fo predstavlja iežak problem za novu Wiupravu. Pitanje Wkriterija za prijem u dlanstvo "Odruženja bilo je uveF: primarno pitanje, još od doba prvog predsenika Udruženja Jovana Popovića. Ali uvek je Kkriterijum sadržavao Osnovnu i skoro jedinu kategoriju — kvalitet umetničkog rada. Kvalitet umetničkog dela osnovno,je meri lo sadašnje uprave za prijem novih članova va, PFormalni momenti — jedna objavljena Knjiga, ili slično — uopšte ne dolaze u obzir kad sadašnja uprava tretira. slučaj nekog Disca. Bibliografije novoprimljenih članova pokazale su ne samo dugogodišnji rad tih književnika, nego kad je reč o pojedinim njihovim delima, nesumnjiv umetnički i književni kvalitet,

Kakav je odnos nove uprave prema pitanju slipendiranja mlađih pisaca?

Kad je reč o stipendiranju mia đih pisaca treba primetiti da Disci po različitim oshovama 'putuju u inostranstvo radi kontakta sa piscima drugih zemalja, iako je broj tih pisaca takođe dosta ekskluzivan. S druge strane i problem oblika stipendiranja vacč je delimično počeo da se reša= va. Potreba za sistematskim stipendiranjem mladih pisaca VrTIO je velika i uprava Uwdruženja misli da u tlom smislu stupi u vezu sa odgovarajućim ustanovama, kako bi se to pitanje rea:nije i efikasnije rešavalo, odnos= mo, kako bi se postigla potrebna srazmera stipendiranja pisaca u odnosu na druge umetničke Brsne. i,

Šta uprava Udruženja mnamerava da preduzme u posledu daljeg razvoja međurepubličke sarađnje?

Pitanje međurepubličke saradnje stalno se nalazi na dnevnoin vedu sastanak svih uprava Udruženja književnika Srbije. U vezi sa jednim predlogom slove= načkih pisaca predviđeno ie da se i u Srbiji osnuju manje gru-

pe književnika koji bi obilazili pojeđine republike i boravili u njima po nekoliko dana, ali ne samo da čitaju svoja dela nego i đa obiđu razne kulturne i drnuge ustanove, i tako na neposrcdan i manje iskliučiv način Upn= znaju život i probleme tih sredina. Razume se da je ta akciia zamišliena na recipročnoi osn'vi i da se očekuje da će i iz drugih republika dolaziti slične grupe. .

Da li biste, možđa na kraju hteli da kažete nešto što bi bilo zanimljivo za naše čitaoce, a čega se u preihbodđnim odgovorima, niste dotakli?

_ Hteo bih da sa zadovolistvom istaknem odmos Saveta za kulturu Srbije prema jednom od bitnih problema prilično velikog broja književnika, prema stambenim teškoćama naših člamova. Savet, za kulturu Srbije, koji le stalno u toku stvari, doprineo je mnogo da se neki slučajevi naših književniha već. reše.

Dalje, na jednom od poslednjih sastanaka Saveta za kulturu Srbije odlučeno je da Savet u dogovoru sa odgovarajućim telima, organizuje komisiju koja će pripremiti elaborat o odnosu štampe prema kulturnim proble= mima i pojavama. Udruženje književnika Srbije vidi u tome realnu mogućnost za neposredniju i efikasniju saradnju Saveta i nove uprave. Ne prejudicirajući rad i ideje komisije koja će se osnovafi, mislim da Doustoji već mmogo simptoma o tome da razvitku naše književnosti, koja je u jednom nesumnjivo vidnom „usponu, nije dalo odgovarajuće mesto u našoj štampi, uključujući fu i rađio i televiziju. Radu te komisije mnogo može da pomogne jedna amaliza koju bi sproveli, kad je reč o književnicima, sami Dišci. Prema tome, Udruženje književnika, „odnosno književnici, he ireba da očekuju rezultate te komisije pasivno, nego treba da joj što više doprinesu, utoliko pre što se veliki broj naših bplsaca nalazi na odgovarajućim mestima u štampi, na radiju, televiziji i filmu.

Sredstva kojima Udruženie raspolaže minimalna Su. To ?5to važi i za sredstva koja Udruženje dobija namenski, ili po drugoj osnovi od zajednice. U današnjoj situaciji nešumnjivo je da društvo ima i unutrašnjih rezervi koje nisu još uočene, ili ikoliko su uočene, nisu raciona!· no i efikasno iskorišćene. Ali e pomoć zajednice, danas, za ostvo– renje svih funkcija Udruženja, koje su mnogobrojne i komplek= sne, još uvek potrebna pri T”spodeli sredstava u oblasti kulture. Mislim da to treba imati u vidu.

Ako se izvrši precizna, egzakina analiza kako se troše matorijalna sredstva našeg građanina data kulturnim '· ustanovama i organizacijama po jednom kon= parativnom metodu, iakva ana liza i komparacija dali bi, po mom mišlienju, vrlo interesantne zaključke sa značajnim posledicama. Stvari bi se u mboeo bolioi meri postavile na SVOje mesto. Nesrazmere postoje. i u nekim slučajevima su sasvi!) preterane. A treba stalmo imati

| na umu da se radi o podeli

svedstava koja pritiču od DOoreskih i drugih obaveza nažih građana prema zajednici, pa ds ie odgovornost za tu podelu u-

_ toliko veća ier naši graćtani, Ko-

ji ta sredstva daiu, s pravom cčekuju da im se ta sredstva na odgovarajući način vrate Dre= vilnom nrimenmom u razvifku našeg kulturnog života, čiji je :in= tenzitet nesumnjiv.

Na kraju bih napomenuo da će uskoro početi da. izlazi bilten Udruženia kniiževnika Srbije, pošto nova uprava stoji na stanovištu da široko članstvo dc sada nije bilo potpuno i bingovremeno obaveštavano mi o rađu uprave Ttdruženšna Mmiižev nika Srbije, ni o radu . Savezb književnika Jugoslavije. Bilten treba đa buđe organ upraVe, ali i celokupnog Udruženja, i to bez ikakvih rezervi u pogledu sa-

je. TRR OB;

se približava

UVOD

Pamtiš li rast talasa, . onda mapoT zgušnjavamn/ja, sila, što ga pripode bež kraja

uri samorasprsWwuća?

Jedmo reci.

Netom, se seti

svojstava i moći a ||

njegova maknadmog pribstamja

u, buđenju što se glasa | , onda međa, telima suncem, osenjen4h, kupača, u. mirisu soli s tvetrovbima, južnim,

po Tazgobo7nmom stenju, što ga ođrža9a.

vw, borju što uspravno mol. I to moraš Yoeći.

Da to je ispad, nadzvučnog u šetnju,

budmog u gestu začahurenog w suilu.

Jednako kao i talas

jednako kao i sve što moraš TYeći i korem, i deblo + blod

na okupu od?Tžaba

neki svetao krug

što prepokripa, samorasprswućo,

kroz opoj lipteći. POZIV NA PUTOVANJE

Na, neki način, smisli ono što ti treba,

sve je ionako tu, sve — WU nagoveštaju,

orvofmosti za tvoja čuđenja i nekoliko slika. o wjima. Na neki način, dobro je što još Ovek i vidiš.

I to je sve što još možeš da poduzmeš. I to je sve što održava vredmost Ove smolaste ure. Raskriće movih predela u, kojima čovek još uvek pristaje ma, život. Sive i mykosmeđe mastambe wu kojima čovek još uvek pristaje i ma, gobo?. Opsedmut i omeđem 'čovek na dohvat voda, šuma i preleta što mu preostaje. Pa onda, ruku moa, SsTce: PAU rad prirode što ga budi i uspavljuje' d62utU Tako bar izgleda. Ir (or Bla Da, to je ono što se obim glasom, mađaje tvojoj igTi. | Tako se bar pričinja. Još memaslućeme skele kao svetlosne tapete. Lepa izdašnost građe 2a TmešO, senku i svet.

Na meki mačin, pogled, ti wikad ne napušta zemlju. I ćutati pred, tim, udesom, nije više ćutanje. Seti se rasvetljenja junskog jutra. I ta prvojutarnja linija pokremutog života milje lišena tajne i čuda. Seti se kako samo dugo, dugo tone kroz nabore moći. Seti se do poricanjda. Ona, bi te izricala kad bi + nastavio s ćutamjem.

Sve mas obuzme, sve — u vladanju punimom naših bića ma krajini prestupa. Pre početka se oglasi i časovito plaminja u, prvim, pravim, rečima. Kruži belim, svetom, u tamnim obručima Kraja. U spornim, moćima, to je ono što mas ište, hvali, poriče i kuša.

Huvaljem, neka. je obrat što mas uvodi u, moć Gupke numu, ljuta svetla, pa sad padamo iz glasa u glas izvam težinih, sila. Noć senki mad, vodama. Noć paleža nad, šumama. Tako se bar pričinja. Jer u tamnim kruzima što ih uzdaš cepa spiralna, galaktička gesta mi buljimo u mekote iz postojanja hoda zverimja mi strepimo pred rastom, iz napora lekovšta, gorobilja, mi iskipamo. belo usijanje iz obruča ljudskog dahtonja. Hvaljen meka je javni put lovnog glasa.

Velika je moć prevladavanja zadobijenih, predela. Gomile ljupkih okamemotina. Zborovamja hlađenja. Tromi napitak smeoti kao otužnost ponavljanja. Velika je moć detinjstva: botonja kao i prva. Igra poživa u svuda. Tako bar izgleda. I tako se gacrtava i ono što mam, se samo pričimja. Na meki mačin + oči progovore.

Gore vatre. Kroz njihov plamen šume naknadno šumore, Na neki mačin sluh možeš i svetli i

ošć

Gore vatre. WO?

Ono što me skončava — šuma je: liptavi Ššumor promene.

ZAPISI SA KINDŽALA

i . I.

meni je put kojim će smrt doći. I krop, blagoslovema, mjega će mpozlatiti. il II.

utovanje je ispljusnuta školjk,

| jka-

I svet, blagoslovem, šumi u mjoj za meme.

KNJIŽBVNE NOVINE