Književne novine
likovna: umetnost 3
Oto BIHALJI-MERIN
FUGE SATKANE OD BOJE TI DUHA ·
'U modđemoj umetnosti rastvaraju se gramice nacionalnog. Simultami eksperimenti i brza komunikacija duha koja je obuhvatila ceo svet omogućili su uporedno postojanje različitih Rkultura u neposrednom susedstvu i pokazali da je neodrživo svako geografsko i istorijsko ograničavanje. Korenovi svake velike umetnosti leže duboko pod nacionalnim slojevima. Sta nam predstavlja tvrđenje da Pikaso pripada pariskoj školi ili Huan Griz francuskom kubizmu kad su obojica izrasli iz duha iberijskog pejzaža? Šagal ili Kandinski došli su iz Rusije, stvarali su u Nemačkoj a našli su pribežište i inspiracije pod francuskim nebom. Da li su Vols i Hartung nemački ili francuski slikari? I da li je Kle bio švajcarski slikar.
Paul Kle usađen je svojim korenovima u pejzaž prelogičnog, njegova postojbina prevazilazi nacionalne granice. A zar ovo ne važi i za Rusa 'Kandinskog, Jevrejina Šagala, Španjolca Pikasa?
TI B.V.Nej — možda najmnačajnija slikarska figura današnje Nemačke — vodi poreklo iz jedne šire postojbine vremena i prostora.
Pozvan da napišem prilog za katalog retrospektivne Nejove izložbe, koja je povodom njegovog šezdesetog rođendana otvorena ovih dana u muzeju PFolkvang u Bsenu, izgleda mi opravdano da kažem da je ovaj slikar izgradio i razvio na svoj sopstveni način i u novoj viziji ono što je Kandinski skicirao a Baumajster utemeljio. Rođen 1902. godine u Berlinu, sbudirao je na onoj istoj berlinskoj akademiji za likovne umetnosti koju sam i ja pohađao. Na poziv Edvarda Mumica otputovao je na T.ofote i stvorio ekstatično ftransponovane pejzaže. Pejzaž, Ččovek i životinja kmoz čitave dve decenije su tema koja se razrešava i igtančava, dok iz magične pozadine u predeo čiste boje prodiruća instrumentacija baca na nju svoju senku.
U jednoj određenoj fazi pokazuje se srodnost sa Manesirom i Poljakovom. Od početka pedesetih godina stvara Nej iz elementamih ritmova i akorda muetodično izgrađenih od boja jednu prezasićenu osobenu i zakonitu kontrapuniktiku.,
Sećam se nežnog i lepog koncerta njegovih akvarela jedne nedelje popodne prošle godine u njegovom ateljeu u Kelnu; onih akvarela koji bude u nama predstavu grčkih otoka sa kojih se Nej taman bio vratio: jasnoću neba, blještavost boja, kreativnost pokretnih oblika, zakonomernost harmonskih sklopova.
U Rkameno-brežuljkastom · prostoru istočnogrčkih otoka, pod plavetnom "tišinom egejskog neba njegove boje dobile su osobitu moć svet-
Povodom šezdesetogodiknjice slikara E. V. Neja
stveno-podmrugljivo osmejkivanje udesa i želimo da shvatimo kao puku igru slučaja to što je njegov izbor pao upravo na Mikonos, u Kikladima, što će reći da spada u prstenasti niz otoka koji se kao kakav krug pružaju oko svetog otoka Delosa. Tako je inspiracija. kmiga. u Nejovim slikama našla svoju prazavičajnu analogiju sa morskim kamenom i nebeskim svođom. Simbol velike okrugline, u krug smoftana zmija što jede svoj rep, kružiteljka, tvoriteljka, porodilja, prasimbol muško-ženskoc jedinstva, propadanja i večitog obnavljanja.
„Jedna svojevrsna koreografija ravni“, kaže Nej. On stavlja prvi akord svojih kolutova po slobodnom nahođenju. Sada su boja i oblik utvrđeni kao tonski niz. Svaki dalji potez kičice potčinjen je celini, .Ne u tom, smislu što bi umetnik koncertirao na osnovu jedne gotove partiture. Trovačka radnja obavlja se u skrovitom,
U brzom prevlačemju, u oklevajućem rukopisu
kičice, u mueditativnom ili ekstatičnom dijktusu čitamo ono što se oMtvarilo iz nesvesnog i metoda, iz znanja i osećanja.
Nej nije poneo sa ovih otoka ništa što bi bilo njihovo ma kakvo preslikavanje. On ih je.
obišao i nastanio se na njima ne zato da bi doslovno reprodukovao istoniju ljudi, folklormu primamljivost boja, atmosferu prirode, Već naprotiv, da bi u stramoj Rkonstelaciji, usamljem, vodio razgovor sa samim sobom. .
Teži li Nej za tim da ostvari dodir sa kosmosom? Jesu li njegovi kolutovi zemaljske kugle, sunca, zvezde spojene trakama od vazduha i sferičnosti? Ja mislim da Nej teži za onim što se ne može oblikovati samo iz racionalnog. Um je kod njega prisutan u dovoljnoj meri, on čeka samo da se duh pokrene, da kucne pravi čas. A za njega ima dosta „pravih“ časova, na različitim mestima, na raznim otocima, u svim vY}emenima. .
Dvojstvo ređa i fantazije, geometmijskog OSnovog oblika i ekspanzivnog izraza, konkretne umetnosti i psihičkog automatizma — to je ono što predstavlja osobenost u umefnosti E. V. Neja. Platonov praoblik i Mondrijanova univerzalna ravnoteža njemu su srodni, a istovremeno i osa-
·mostaljenost duševnog izraza i delovanje pod-
svesnih toničkih sila — iako cenzurisanih od volje i duha.
Nejove slike, naime slike Tkolutova nastale poslednjih godina, pokazuju prodor u neispitano područje. hromatske kombinaiorike. Površina, koju Nej oslobađa svih ograničenosti, postaje beskonačni prostor — načeta tema za univer=
losti i prozračnosti. Name:
mo previđamo fajan-
zalnu jednačimu.
KOROV UNA.
Do prije godinu dana malo Sc pisalo O izdavačima. i njihovim problemima. Međutim, naročito poslednjih mjeseci, vjerovatno u sklopu opštih" privgednih mjera,
) u mnogim listovima i časopisima
zapažamo Više napisa koji tretiraju raznovrsna pitanja ove izu zetne i komplikovane privredne grane. I ne samo da štampa i časopisi daju širok publicitet ovoj značajnoj kulturno-privrednoj gra ni (da je tako nazovemo!), već je ona dobila i prvorazredno, pa po nekad i uvodno, mjesto u njima. Ali, u većini slučajeva, nijesmo
nije u mogućnosti da naučne, kul turne, javne i druge radnike okupi i'ma' drugi. način, isem preko izdavačkih savjeta: kao organa društvenog upravljanja. Čemu, onda, služi ređakcija u izdavačkom savjetu. Ona se neće, valjda, baviti isklučivo tehničkim po slovima. Svaka edicija, takođe, ima i svog urednika, a svaki Uu-
rednik okuplja veći broj konsultanata i recenzenata, posebno za svaku vrstu književnih „naučnih, popularnih i drugih djela, već prema tome kakva je edicija koju vodi. Prema tome, prije iz-
Ipak. integračila
zadovoljni sa načinom na koji se ovi problemi tretiraju.
U listu „Književne novine“ (br. 172 i 175) objavljena su dva napisa Uglješe Krstića. Do skoro Oni bi, možđa, ostali nezapažehni, ali u ovom trenutku, kađa smo svi koji rađimo na ovom poslu vrlo zainteresovani da se prilike kod izdavačkih preduzeća konačno srede, tretiranje tih problema ne može proći mimo nas a da ih ne zapazimo, potkrijepimo novim činjenicama ako treba, ili Opovrgnemo, takođe, činjenicama.
Na Žalost, mnoge konstatacije u Krstićevom članku „Izdavački savjeti i integracija“ trebalo bi da budu opovrgnuti. Prije svega, Vezivati problem integracije za sastav izdavačkih savjeta i njihovo brojno stanje je suviše jednostra no gledanje, đa ne kažem i iluzorno. Zar izdavačko preduzeće
davačkog savjeta najmanje desetak ljudi rađe na izboru djela i izdvačkom savjetu prezentiraju skoro konačan nacrt izdavačkosB plana.
Krstić vjeruje da integracijom ni u ekonomskom pogledu ne bi postigli ništa značajno, pa kaže: „Možda bismo njome dobili neko liko ekonomski jakih preduzeća (možda i ne, jer ekonomsku snagu veličina ne uslovljava automat{ski, ima i trulih džinova!)“... Ako je to simbolika i aforizam, onda je to, zaista, mutno, jer tru 1i džin nije ni patuljak — to je, jednostavno, lješ! Ali, da se ne „hvatam“ za takve sitnice, da se vratim problemu. Moram da kažem da sve to nije osobito i pre sudno. Društvena zajednica nastoji, u sklopu opštih mjera u privređi, da sredi i pitanje izdavač kih preduzeća, Problem, zaista,
ne bi bio riješen ako se mnoga izdavačka pređuzeća ne udruže. pPođimo: od. činieniče da na svakih dvije stotine biljada stanovnika imamo po jedno izdavačko preduzeće, Svakako je i to jeđan od razloga što Knjiga „ne iđe“, upravo što su magacini izdavača prepuni. Svi mi u jeđan glas kažemo da je krajnje vrijeme da se prilike u našim izdavačkim preduzećima konačno srede, Izdavanjem beletristike bavi se, na prim jer, ravno triđeset izdavačkih pre duzeća. Zbog čega ne bi moglo da se ovom vrstom izdavačke dje latnosti bave svega pet, ili najviše deset izdavačkih preduzeća. Nije, onda, slučajno da pojeđino izdanje, na primjer, Tolstojevu „Anu Karenjinu“, štampaju jednovremeno pet izdavača!
U izdavačkim preduzećima nužna je, prije svega, sistematizaci ja koja obavezno vodi u studđiozno proučavanje cjelokusne proble matike izdavačke djelatnosti, kojom se dotično preduzeće bavi. Zar nijesmo svjedoci da nas je ta „raznovrsnost“ literature i „Širina“ poslovanja (pa uzgred rečeno prodajemo i kesice za bonbone) odvela, bar djelimično, u stihiju. Po mom mišljenju bi ta takozvana specijalnost izđavačkih preduzeća obavezno nametala potrebu integracije. U tome pojedinci, ne kažem Krstić, možđa, polaze od subjektivnog koje ne bi trebalo da čini smetnju i da buđe pre=preka za organizovano sređivanje prilika u izdavačkim pređuzećima. Zbog čega se, na primjer, pored zavoda za izdavanje udžbenika, u onim republikama u kojima oni postoje, mora još neko drugi, i više njih, baviti izđavanjem te
AV a i
Druže uredniče,
U 21. broju revije „Danasć štampan je članak pod naslovom „Šta znate o Feješu?“ sa potpisom St, M. U tom članku se, između oOstalog, kaže kako „jugoslovenska kulturna javnost je vrlo malo upoznata sa onim ostvarenjima pi-
de u našoj zemlji, da mora dovesti u pitanje realno poznavanje tih pisaca od strane autora članka. Kako bi se drukčije moglo desiti da naslov čitavog članka bude „Šta znate o Feješu?“ (Feješ je poznati novosadski naivista, ali koliko je nama poznato
Iniormaciie i deziniormačije
2:
saca mađarske nacionalne manjine koja po literarnom kvalitetu zaslužuje punu pažnju“. Članak i inače jasno i pravilno pledira za veća međusobna poznavanja pisaca koji pišu na mađarskom i pisaca koji pišu na srpskohr= vatskom jeziku. Sve je to, međutim. rečeno u tolikom prisustvu mnetačno navedenih imena mađarskih pisaca koji žive i ra-
ne egzistira u literaturi)? I kako bi se smelo desiti da se nabeđeni Peješ u članku pominje još u dva maha, pa i kao koautor knjige pesama „Boje i reči“? Najzad, kako bi se dopustilo onoliko proizvoljno ređanje imena: Tomi, Kovaču, Šeferu, J. Atile, umesto Tomanu, Aču, Šaferu. A. Jožefa? Nisam uopšte sigurna da je u
pitanju niz grešaka nevino nastalih „prilikom prekucavanja (a takođe i korektorskim propustima)“; kako bi to htela Ispravka objavljena u 93. broju revije „Danas“. Te greške su previše krupne i neodgovorne da bi njih smela da zaobiđe i odgovornost jednog odgovornog urednika. Utoliko pre ukoliko je on i autor članka.
Stoga se potpuno solidarišem sa beleškom koju je, povođom članka „Šta znate o Feješu?“, ob javio zagrebački „Telegram“ od 3. avgusta 1962. godine. Sam napis u reviji „Danas“ je naibolji dokaz Koliko smo nedopustivo malo upoznati sa stvaralštvom pi saca na mađarskom jeziku u Jugoslaviji. Usuđujem se, na kraju, da zapitam autora članka u reviji „Danas“ da li su takođe bile u pitanju greške daktilografa i ko
vrste literature. Svejedno je da li će se to zvati zavod, ili izdavačko pređuzeće, ali nije svejed. no hoće li biti jedan, ili pet iz-
davača koji rade na istom DpoSlike,;
Isto tako nije svejedno đa li će domaću literaturu štampati pet, ili triđeset izdavača, iz prostog razloga što za nešto tako nema potrebe. '
'Krstićeve „činjenice“ protiv integracije su neuvjerljive, jer ili nije dovoljno upućen u suštinu rađa izdavačkih savjeta kao organa društvenog upravljanja, ili je sasvim zaboravio na odlučuju ću ulogu organa radničkog samo upravljanja. Izđavački savjet je više savjetođavno i konsultativno tijelo koje nema pravo đa odlučuje, pošto, konačno, organi radničkog samoupravljanja daju odlučujuću riječ u smislu usvajanja izdavačkog plana preduzeća. Pre ma tome, smanjenjem broja izda vačkih preduzeća smanjio bi se i broj izdavačkih savjeta, ali ne njihova inicijativa da okupljaju širi krug naučnih, kulturnih, jav nih i drugih radnika, koji {Tormalno ne moraju biti članovi iz davačkog savjeta, ali koji mogu da odđigraju odlučujuću ulogu u izboru djela, a time i u koncepciji izdavačkog plana preduzeća.
Ipak, integracija! Ne bismo imali ni „trule džinove“ (lješeve), ni „Žive patuljke“, već preduzeća „srednjega rasta“, koja, prije sve ga, imaju svoju koncepciju i što
je naročito značajno granice 0Oovlašćenja do kojih mogu da idu u svojim, u dosadašnjoj praksi,
grandđioznim izdavačkim plano-
vima.
Čedo VULEVIĆ
rektora kađa je napisao: „Poznavaoci stvari kažu da pisci najmlađe generacije uzimaju „stvar u svoje ruke“, to jest, da nalaze nove oblike preovladavanja jezičkih prepreka. Jedan od njih je član medakcije „Polja“, drugi urednik „Indeksa“. O kojoj se to dvojici mađarskih pisaca radi, kađa je svakom ko je u rukama imao „Polja“ i „Indeks“ jasno da može da se radi jedino o jednom piscu. Koliko je nama poznato, jedino je Janoš Banjai, novelista i Kritičar, i u redakciji „Polja“ i na položaju glavnog i odgovornog Urednika „indeksa“,
U Novom Sadu, 4. avgusta 19632.
Tako se sve ove dezinformacije pojavljuju i kao uvodnik revije „Danas“, ipak je previše. Zato sam i napisala OVO pismo i zato vas molim da. ga štampate, E. MOLNAR
Velimir
LUKIĆ
Zlosrećni epitaf
Damas potpuno izlišma, i „presahla
U kome uglu sveta počivaš nepotrebna pesmo?.
'Kako te zamišljam, kako te vidim,
Sličmu odbačenoj ljubavmici već prozuklog glasa
Već prezrelih oblika, kako obilaziš gradove i
Ne možeš više da preletiš mora. Ne možeš da se mastaniš u brdima. Na ulicama i suviše je malo mesta
ı A trgovi su puni::žagora i samoće.
~ Kuda: ćeš i kako? Šta hoćeš od ovog sveta?
Šta od ovog. dama: i ove sasvim ugodme moći? Treba li da treperi meko uz tvoje mejedmake,
QO smrti, prirodi i lišću koje mestaje.
Okreni se! Prođi! Objavi svoju sahranu. Možda će i doći meko ozbiljnog lica,
Čela pomalo maboramog i setnog, da rečima IL više čak bojom glasa, izrazi Ss?Vu Ništavmost. v\uge zato što si umrla
Tako kasno i tako meprecizmo.
'A ako ipak, slična. \ukabom mesečaru,· Dostrujiš w mečiji krvotok, Pomisli koliko izlišnog, koliko uzaludmog
U tom, sasvim, medužnom, mesu ljudskom, stvaraš!
luke.
· Nejasne zvuke? Treba li da sluša tvoje kamncome
Sa prvim sutonomt, između, trava, između krošnji ; I olimjalih oblaka, praćemo, dekorima smrti i ljubavi \
Iščezni, gaduro, mapusti maše duše Tako je dobro lebdeti u praznim.
PARSA
Svetlost, kao mepomovljiva magija godima Kao prerušemo obličje zaspalog dama
I lice magmuto mad ogledolom, ili ponoromt Puni jednake srdžbe i istog uzglavlja!
Tako u otvoreni cvet zureći Nekome . prošla moć je, mekom sudbina.
A predeo ima svoju igru, nmeponovljiou, smrinicima,
Pun besmisleme lepote i pw usklika.
I kao pepeo Odranja se deo po deo sveta! Zastrašene, ili stidom obuzete senke
Oklevaju, umiru, zaboravljaju, putujući ka modrimi.
PESMA
Dugo vetrovito more, duga tetrovita, uspavanko ; Opet se javlja ono isštQ, ostrvo lišemo' spokoja, 7 reyožoš[d
rot
Tamo gde ko ptice čudnih imena i Krila
TC
Odzvanjaju senke obuhvaćeme dvostrukom, prazmimom
Postoje oblici istovetni svim željama, madama,
Ponesi me ka tom uzdignutom, svetlu
Ti nimalo meprevarema pesmo i načini Dug trag umesto pbutokaza
Da bi uspomene ili ono što priliči njima Progovorile jezikom nimalo meobičnim.
zaista.
Zapostavljeno mebo, ta dvostruka varka talasa
IL. svetovi što se udaljuju bolno podozrivi Tek da bi stvorili tamu, ili kobam prolaz
Za prohladmi vetar umiranja, 2q posrnule cvetove Sto miču iz vema, iz usme, iz zemica utopljene devojke.
TO OBBrt 5živ
M
Sve zakone, sve tajne podmeblja, svu tu lakomost priroda ~
To podlo lišće koje lukavo obilazi vreme To neprestano gnušamje peme i muzika obala Da li će zamemiti, da li dostojno ocrtati
Stostraku, opomenu u koremju stabla sakrivenu
Sličnu strašnoj mudrosti smrti ili mevinoj igri
DIJALOG UMESTO BALADE
Zašto posrćeš čoveče lica uspavamog? Od putovanja, putovamja i putovanja.
voda.
Da li je beskrajan to put što mosiš ga u svojim, očima?
O isti koliko i svod, koliko i trag mevidljiD?
Zašto posrćeš i zenice širom otvaraš?
Pratim, taj trag ispod, oblaka i ma rubovima šuma.
Koga to slediš? Ženu? IH smrt odbeglu?
Tražim, stihove i stihove. predeo pogodam za pesmu.
Onda zbogom čoveče lica uspavamog! Od putovanja, putovamja, putovanja...
R A Z V OLD Evo me došao sam, prošao sve kapije Hada!
O ljubljeni moj, o mužu, kakva svetlost wu svetu senki,
Pođimo! Biće to majsjajnija pesma Yođena iz vaskYsle
ljubavi.
Reci mi prvo kako je gore. Kakve je boje svod?
Isti kao što je bio i kada si sišla.
Zašto mije tako čist i proziryan, kao u svojim, pesmama?
Posmatraj ga samo lowoz moje pesme i takav
će biti.
Ja tlvoje stihove i ovde šapućem, i mije potrebno da gorč
Pogledaj me, sve Kapije sam, prošao Hada! O ostavi me da mrmljam slihove i divim, se
KNJIŽEVNE
odlazim.
svetlu, koji
si izsmislio.
NOVINE ~