Književne novine

| kulturne politike, ali pesnici valjđa i. sami uviđaju da bi trebalo prestati s

| pisanjem poezije „koja se može štam-

i aktuelnosti

iti Nastavak sa 1. strane insistiranje na potrebi promene naše

pati ali koju je nemogućno čitati“ i prihvatiti. (D. S. 1) ) V *

Suprotnosti na kongresu slavista

SVEČANA ATMOSFERA prvog daina IV kongresa slavista Jugoslavije u Ohridu, već sleđećeg dana ustupila je mesto ispoljavanju idejnih i estetičkih nesuglasica, Izveštač „Politike“ (nedeljni broj, 26. V 1963.) obaveštava nas čak i o „Vvelikoj buri u #kongresnmoj dvorami“, koja je nastala povodom referata kmjiževnika Dimitra Mitreva sa temom „Naša domašnja kmjiževmost i naša damašnja stvavmost“" (od četiri predviđena „referata s potpuno istovetnim naslovima pročitana su samo fri). Na citiranu misao iz pomenutog referata o „pojavi stilističke · „prenaglašenosti i odvajanja od stvarnih problema života“ đeo auditorijuma odgovorio je,dakako,iođobravanjem. Ne možemo ulaziti u polemiku sa tezama ovog i drugih referata jer ne raspolažemo integralnim tekstovima, ali nam se čini đa je i na ohridskom skupu, kao i u mnogobrojnim drugim * književnim diskusijama o slici „naše današnje stvarnosti“ u našoj savremenoj književnosti, đošao do izraza nesporazum zasnovan na nedovoljno preciziramom pojmu „naša stvarnost“ i „naša savremena Kkmjiževnost“. Tako je uvek reč o današnjoj jugoslovemsikoj stvarnosti i jugoslovenskoj kmjiževnosti, jedni stvaraoci idđejno i senzibilno reaguju na stvarnost u smislu ekonomskke, socijalne, političke i kulturne situacije u ovoj zemlji, dok drugi, po prirodi svojih dispozicija i inspiracije, vide u toj situaciji, kao i uopšte, u današnjoj situaciji čovečanstva, uslovljenost svesti savremenog čoveka klimom stalne opasnosti od nuhklear– nografta i drugim nevoljama Ovog SVEta i ovog veka. I sama „formalistička izveštačenost“ ima svojih socijalnopsiholoških korena, pa bi iz tog ugla gledana mogla biti i objašnjena, što

ne znači da je ireba odobravakti, ako zaista postoji... „Politikin“ dopisnik, uostalom, pominje i mime referate

drugih učesnika koji predlažu da se

| mimoiđe „besmislena i neinteligentna

podela na realiste i modernisteć, Albuelnost i značaj ove problematike svakako bi nalagala da svi referatti sa ovog kongresa buđu što pre publikovani, kako bi se javnost mogla upoznati. sa tezama i kriterijumima '?jihovog postavljanja. (P. S.)

Nezaboravno gostovanje Moskovske filharmonije u Beogradu

SUSRET MEOGRADSKE PUBLIKE sa Simfonij ć.m orkestrom Moskovske državne filharmonije predstavljao je redak umetnički doživljaj koji ostaje u sećanju. Dve večeri ({3. i 14. maja velika dvorana Doma sindikata bila je ispunjena najraskošnijim, najlepšim i najtoplijim orkestarskim zvucima koji mogu da izrasku iz jednog homogenog orkestarskog tela, predstav'ljajući nam sovjetske umetnike kao najsavršenije majstore simfonijskog muzičkog izraza.

Praćenji onom očaravajuće „nemom koncentracijom mnogobrojne publike,

n ı koja je svaki završetak izvedenog dela ___dočekala spontanim frenetičnim „Bis“

~ „Bis“ „,dajući tako oduška svom raspoloženju, članovi orkestra, vođeni " retkom umetničkom voljom, bujnim temperamentom i preciznim dirigemtskim gestom Kirila Kondrašina, upoznali su nas s muzičko-poetskom sadržajnošću Pete simponije Mojseja Samuiloviča Vajnberga, s raskošno instrumentiranim „Simfonijskim, „igrama Sergeja „Rahmanjinova, s četiri

· kontrastna štimunga Ravelove Španske |

'dugo-

- rapsodije, s Wristalmo jasno izvajanom

Devetom simjfonijom Dimitrija Šosta-

koviča i uvek ljupkom i gracioznom

Mocartovom Jupiter simfonijom. Poseban doživljaj predstavljao je na-

stup mlađe i veoma talentovane ViO-

linistkinmje Irene Bočkoye, koja je snagom retkog violinskog virtuoziteta, Uz skladnu aorkestarsku prafnju, ušla u sadržajnost Prvog violimskog komceYta Prokofjeva, iznoseći na površinu svu njegovu lakmi i prozračnu liriku, Dprožetu blagim | humorom i bogatstvom tonskih preliva, . e

Na zahtev oduševljene publike, SOV-,

jetski umetnici izveli su još čitav je-

dan program: rusku igru iz baleta Pe-. truška Stravinskog, polku iz operč Gajdaš Švanda Jaromira Vajnbergera, dva slava iz Hindemitovih Simfonije skih metamorfoza i feeriju iz Špamske wapsodije Ravela, ostajući svuda u relaoijama vrhunskog izvođačkog majstorstva. (B. KJ ·

aki

Za koga se pišu doktorske disertacije?

„DA BI SE STEKAO ispravan sud o prirodi naših doktorskih teza i opravdanosti doktorskih itula, trebalo bi imati uvid u naše disertacije. Dok one trunu po arhivama, nedostupne javnosti, dok su prekrivene neprozirnim velom „službene“ tajne i debelim slojem prašine, i dalje će se stvarati zla krv i micati summje. „Nekonformisti“ će ukazivati na doktore i pribijati ih ma sramotni stup, Trpati u isti koš i pume i prazne titule. Sahranjivati i učenjaike, i smmobove, i kruhoborce u zajedmičku grobnicu preživjelog akademizma.

Prošle je godine u Jugoslaviji prihva= ćeno mnogo disertacija: dvije. stotime šezdeset i četiri. Naša javnost ne. može suditi o tome koliko tu ima zvanih a koliko odabranih. Na osnovu golih naslova i nekoliko propratnih riječi, Što se s vremena na vrijeme pojave u novinama, časopisima ili službenim izvještajima, bilo bi nepravedno krojiti sudbinu našim novim doktorima, Njihove su radove pročitale izabrane komisije... Pretpostavimo da, su članovi komisije pravedni i nepotkupljivi žreci Mimer= vina hrama. Da su sve prošlogodišnje teze, njih 264, odlični naučni radovi a njihovi pisci pravi naučni radmici. U tom je slučaju neoprostiv zločin što ta

264 rada nisu objavljena u znansiye- ı ON { ie ibi o nim piblikacijarna, "Jer, naša matia“ oi LN OB. igr /

osjeća vrlo živa potrebu za uvijek novim prilozima, Ako, naprotiv, te disertacije nisu zrele za objavljivanje, kako su mogle biti primljene kao naučne?

Poznato je da se u drugim zemljama disertacije moraju objaviti. U nekima je kandidat dužan da ih izda o vlastitom trošku. Naši novi doktori, naravno, TiCmaju novčanih sredstava za takve pot= hvale. Ali bi im društvo moralo pomoći. Javnost koja summja u stečene titule morala bi izvršiti pritisak na zajednicu. Primorati je da omogući provjeravanje u oblasti gdje se ne smije njkome.vjerovati na riječ ili'u komad papira. Tiskaju se cjelokupna djela Zejn Greja i Karla Maja, To se novčano isplaćuje. Tiskaju se, međutim, i pozamašni izvještaji koje nitko ne kupuje i ne čita. Mogle bi se tiskati i disertacije. Ako ne potpune a ono barem u izvodima i s glavnim zaključcima. Na taj bi se način povećala i odgovornosti. kandidata i ocjenjivačke komisije. Drukčije se piše rad namijenjem trojici ljudi, i to obično poznatih, nego rad koji je svima pristupačan. Drukčije še ocjenjuje djelo predviđeno za ukras fakultetskih arhiva nego djelo koje će drugi ocjenjivati, pa možda i osporiti opravdanost službene ocjene...

Mladi bi bili mnogo slobodniji i smio-

niji u svom radu na tezi kad bi mali .

da neće samo komisija suditi o njihovoj sposobnosti, nego da će i šira jaVnost suditi o vrijednosti komisijine ocjene, A uljezima,, duhovnim skorojevićima, znatno bi splasnule ambicije pri pomisli da stjecanje doktorskog naziva nije samo formalnost. Nešto što se obavlja u atvorenom krugu, na sjednici masonske lože i masonskih laži.

Onda bi predsjednici komisija prestali izjavljivati da su prihvatili radnju iako je (ili baš zato što je) nisu Trazumjeli. Onda bi prestale i ucjene: prihvatit ćemo vašu tezu ako se pismeno obavežete da je nećete objaviti. Onda sudbina prvog zamašnijeg znanstvenog ostvaremja ne bi više zavisila od autorove spretnosti da nađe izdavača, Onda se stid pred vlastitim djelom ne bi mogao sakriti na policu svezaka za kojima niko me posiže“

Zvonimir JUNKOVIĆ, Naše teme, april 1968. Mo NAPE eV j

ROMAN

) re meki dam premela je i naše j Štampa vesti o jedmom nemilom „slučaju u, političkom životu Grč-“ ke; nas ovde neće zanimati suština, već način kako je to — tačnije, rečnik kojim je to — našoj javnosti saopšteno. Novinski izveštaji obavestili šu našu javnost da su grčkog levičarskog (?) poslanika Lambrakisa wnapali i naneli mu teške povrede profašistički elementi. Ti isti elementi pominju se i u kasnijim vestima o stanju Lambralkisa,

Nipošto mi nije želja da umamnjim dužno poštovanje prema ličnosti nesrećnog Lambrakisa, ili da se šalim na račun svega onoga Što iza OVOB slučaja stoji, ali je upadljivo koliko su ove vesti dehumanizirane upotrebom klišeftiranih, besmislenih termina iz takozvanog „političkog“ rečnika. Ko su zapravo ti profašistički elementi? Šta su to profašistički elementi? Postoje hemijski elementi (kojima je američki satiričar, koji sam peva svoje tekstove i prati sebe na klaviru, Tom Lerer, spevao posprdnu odu sa tekstom od jednostavnog nabrajanja njihovih imena); arhitekti elementima nazivaju rebra na radijatorima, ili „grejnma tela“ (opet nonsens); celina se, kažu, sastoji od elemenata... i tome slično.

Mislim da je jasno da grešnog Lam. brakisa nisu napali nikakvi, pa ni profašistički, elementi; on je žrtva profašista ili. određenije, pripadnika togitog pokreta ili. organizacije. Kojeg, odnosno koje, za nas ostaje 'tajna, baš zbog toga što je nekome bilo dovolino da ih proglasi elementima a verovatno se, u Grčkoj, tačno zna koji su pojedinci učinili zločin, i za čiji račum.,

Ovalkav rečnik deo je naših navika koje ne kvare samo jezik, nego, kako vidimo, postaju i element nehotičnog, nemamernog dezinformisamja.

Tma) naravno, i naivnijih besmislica — ali nimalo naivnih kad je reč o jeviku, Kod mas je poodavno svaki ho-

_Genuununusupsrruuuu=eu ru aun uuu auuu naar ari uzuiuuei a n ae n _—

"život oko nas ~

Božidar BOZOPIC

UZGRED

BIRAČI SU ZNALI KOGA HOĆE

vreme kađa je rukopis irebalo lj predati štampariji imao sam na raspolaganju detaljne podatke o tek obavljenim izborima za opštinska veća jedino iz Beograda, i to iz svega 11 „od ukupno 15 opština: Verovatno je da u ponekom pogledu ovi podaci ne mogu da posluže kao osnova za potpunu i konačnu političku ocemu izbora za opštinske skupštine, svakako ne kao osnova za ocenu koja bi važila za celu zemlju. Ipak, neki se zaključci, makar i površmi ili privremeni, mogu izvVUĆI. Od 208 izbomih „jedinica, iz kojih. sam rezultate pregledao, u 42 je bio kandidovan omoliki broj budućih odbornika koliko je i trebalo izabrati, a u 166 jedinica bilo je više, obično dvostruk broj kandidata od broja odbor-

ničkih mesta. U nekim opštinama (Ze-.

mum, Novi Beograd, Voždovac, Surčin) kandidovan je dvostruk (u Starom Gra= du čak i jedan više), a u 'drugim veći od potrebnog, ali ne i dvostruk broj kandidata. Pada u oči da je opštini Čukarica, od ukupno 20 izbornih jedinica, 8 imalo onoliki broj kandidata koliko ima odborničkih mosta, Zašto? Zar na Čukarici, tradicionalnom radničkom kraju Beograđa, za razliku od drugih opština, nije bilo dovoljno čestitih i sposobnih ljudi i žema da se napravi širi izbor? Odgovor je taj da bi ovakav zaključak bio ne samo nepravedan, i principijelno neprihvafljiv, nego i potpuno netačan, upravo besmislem. Reč: je o tome da su neke političke organizacije u pojedinim opštinama još van MRoraka sa našim

demokratskim razvitkom.

A birači su, izgleda, ponekad ispred aktivista. Od 166 izbomih jedinica u kojima je postojala mogućnost izbora između više kandidata, u 957 izabrami ·su oni koji su se našli na čelu spiska kamdidata, odnosno onako kako su po'ređani na glasačkom listiću. U 69 izbormih jedimica, međufim, izabrahi su

sccijalističkim

ubiše rešavajući

čak metar?). Naravmo, ne treba shva-

Elementi i organu

teljski ili turistički objekt, i to ne samo u terminologiji administracije

i stručnih organizacija, nego i u štam-

pi i javnom izlaganju. Došlo je dotle da mi, subjekti, svraćamo na pivo u ob-, jekt, a ne u bife. NR

Na drugoj strani, đeca, koja pivo ne piju, pohađaju isturena odeljenja svojih škola, ako nemaju u svom selu celu školu. Njihovi roditelji se probleme, a njihovi učitelji (reč koja nestaje — Valjda je nedostojna?) i profesori postali

, su nastavnici, nastavni kadar i

prosvetni radnici.

Svi zajedno čitamo u novinama kakva su privređna kretanja (!), saznajemo da je nešto kvalitetno (kao da Kvalitet, kakvoća, isto kao i kvamtitet, količina, ne može biti dobar i loš, odnosno veliki i mali)... i tako nedom,

U ovoj amaterskoj kovačnici jezičkih koještarija učestvujemo, na širokom frontu, svi, tako se rađa komadni nameštaj, trgovinska radnja (ni trgovima, ni radmja), smabdevačka organizacija. Tilmski kritičari iskovali su i termim kratak metar — za kratke, dokumentarmme filmove. Da li je u pitamijau kratka pismemost, ili moda (prevođ sa nekog stramog jezika?), ili što drugo, nije važno; činjenica je da malo ima

| besmislenijih izraza od očiglednog ap-

surda koji nam tvrdi da metar, jedinica mere, može biti dugačak ili „kratalk (zašto ne i dugačak film -— duga-

kandidati „Pa preskok“, „odmosno po unutrašnjoj logici koju određuje ako ne neka apsolutna objektivma vrednost ljudi kao potencijalnih predstavnika u opštinskoj skupštini, ono bar mišljenje birača, njihovo uvereje o lome ko bi ih najbolje predstavljao.

To.je jedam od dokaza da su obavljeni.izbomji uspeli, a ujedno i dokaz da je>zmehamizam samoupravljanja našim društvom, kako se razvija u protekloj deceniji i nešto Jače i kako je usmeren novim Ustavom, kmeuo dalje najboljim putem.

Drugi zaključci iz pročitanog niza imema i brojki bili bi površniji i kud i kamo mamje pouzdani; ipak ostaje utisak da su, onde gde je birano nekoliko od više kandidata, najbolje prolazili radnici, omladđima (studemti!), lekari.

Ali za dublje amalize treba više vre-

mena i podrobmijih podataka.

PUT SA SVRHOM ILI BEZ NJE -ajzad je, zahvaljujući agilnosti jednog siručnjaka, i pitanje izgradnje jednog važnog druma, stavljeno ja” vnosti na diskusiju. Profesor imž. Živorad Đukić (u „Politici“ od 26. maja) podvrgava MWritici predložemu frasu Jadramske magistrale kroz oblast Boke Koiorske, jedno od najlepših područja jadramske obale. Trasa, naime, predviđa da magistrala prođe samo kroz spoljni bazen Boke, od Hercegnovog, preko Bijele, do Veriga, gde bi trajektom (a kasnije mostom) prešla na suprotnu obalu i nastavila preko 'ivta ka Budvi. Otpada iđeja da sel!za magistralu Koristi sadašnji put oko Boke, kroz Risan i Perast, jer je to “eljko, zaobilaženje. |

Profesor Đukić predlaže nešto drugo, Njegova je, osnovana zamerka da se unutrašnji bazen Boke (pogled na Perast i otočje pred njim, pogledi na Kotor sa njegovim zidinama i crkvama, pogled na serpentine nađ mjim, pogled na Lovćen) jednim u prvom ređu turističkim drumom ne sme zaobići. Stoga on sugerira takvu trasu koja bi, nešto više nad morem, prešla Verige i umesto da kod Lepetama skrene desno, ka Tivtu, zasekla u unutrašnji deo Boke, u sam Kotorski zaliv, pored Stoliva i iznad Prčnja, ka Trojicama, ras-

· krsnici odakle se, ujedmo, može skre~

muti i ka Lovćenu, „odnosno Cetinju. Nad Verigama bi se, u ovom slučaju, odmah, morao da izgrađi immpozamftan most (koji se ionako me bi mogao izbeći). |

Iznošenje ovih predloga pada u trenu kad su dodeljemi krediti Među-

titi sve doslovno, bukvalno — ali ipal, alko se teži za stilom, sažetim, jezgrovitim, eksplozivnim, novinarskim zašto bi on morao da buđe po suštini, unutrašnjoj logici — besmislem? Englezi su izmislili poseban izraz — reč journalese (pravljenu po jezičkoj analogiji 58, recimo, japanese ili burmese). To je naziv za naovinarsiki rečnik, za novinarski jezik (za razliku običnog i literarmog engleskog). Nastajanje ovakvogs žargona, oskudnog po leksici, mora da je neizbežno, jer se u novinarstvu piše na brzinu, kreće u uvek istoj ili srodnoj materiji, sažima radi kratkoće, osobito u naslovima. Taj jezik, međutim, iako predstavlja argo, neke vrste deformaciju jezika, nije besmislen i nije protivan du-”' hu jezika; možda 8a, čak, u nekom smislu i umapređuje, samim fim što ga modernizuje, skraćuje, čini efikasnijim, Ali taj žargon, baš iz pomenutih razloga, ne sme da ide suprotnim putem · — da postojeći govorni jezik produžuje, čini ga trapavijim, puni! ga. apsurdima. Najrečitiji primer za ovo je trgovinska radnja: da je” ovaj pojam postojao, kao nasleđen, i da nismo znali za reč trgovina, trebalo bi je izmisliti po logici po ko-" joj se stvara pravi novinamski sleng. Naši su urednici i lektori, i svi saradnici, i te kako krivi što preštampaju i odštampaju svaku kovanicu ili burgiju Koju ma nekom skupu, ili u nekoj imstibuciji, čuju, a nisu, po pravilu, i njini autori. To ih, naravno, ne osloba= đa krivice. Jer, novine su, zajedno sa rađiom, i sve više i televizijom, mnajmasovniji učitelji (časma reč, ne mastavnici) jezika, pored mnogo čega dru- | gog. | \ Jer, kako bi nače doško do one čudesne, autemtične fraze, koja pokazuje . šta je sve već uveliko (i, ko zna, možda. neopozivo) ušlo u govorni jezik: ) „Prišao mu je organ i upozorio ga . da se ne izražav a“...(B. B.)

narodme banke za razvoj i obnovu. Pitanje je aktuelmo već i po tome što će iduće godine na Jadranskoj magistrali raditi i omlađina, koja je svoje mogućnosti dokazala stostruko ma sličnim zadacima. Dobro je dđa'se prefresu ovakva pitanja i u javnosti, jer se ovakvi poduhvati ne preduzimaju ni svake dccenije, a kamoli češće —,a pogreška može imati krupne posledice. Uostalom, nafezanja među komunama oko trase ove magistrale na području srednjeg Jadrama već su izazvala štetna odlagamja, i vreme je da se završavamju ovog izvamrednog druma pristupi snaj većom elspelitivmošću, i uz najbolja rešenja.

ČIKO, DAJ BANKU

licama naših gradova „krstari jedna mala ali odabrana četa dece, koja na razne wnnačine Upotrebljavaju nazna objaš= njenja zašto im je movac potreban. Ima ih, očigledno, Takvih koja su već profesionalci; to su, Vverovađfno, uglavmom deca koje roditelji. na lo sistematski upućuju. Ima, međutim, i amatera, koji prose, da tako kažem, na sopstvenu inicijativu — Za · bioskopsku ulazmicu, cigarete, sladoled, ili ko zna šta.

prose,

U mome kraju neđeljom pre podne pojavi se i mladi „amsambl“ — ·.devojčica prozukla glasa, Roja zapeva melodije koje su u modi, uz cilikanje harmonike kojom rukuje njen bra Podstakmnuti malograđanštinom, lažnom samilošću, i nemuzikalnošću, žuli novčići ih zasipaju sa prozora na ko“ jima se pojave bezbrojne glave — 4 te glave, bar jednim delom, pripadaju alttyvnim i svesnim članovima OVOE društva, i 7

Društvene i političke organizacije U” glavnom prelaze preko toga (mislim na one, mesne, koje na svojoj teritoriji imaju ovakve slučajeve); milicioner će decu u majboljem slučaju upozoriti da ne prose, ali će se retlkko rešiti da ih por veđe u stanicu, Što bi bio jedini put da se vidi čija su, da li i zašto prose; i da li imaju, i kakve, roditelje ili sta“, ratelje. Postoji Savez društava za sta“ ranje o deci, koji ima mnogo korisnih alttivnosti (bavi se i cvećem, i uređivanjem balkoma, i izletima), ali bi dobro učinio da ovu, zapuštenu decu, smatra svojim prvim zadatkom, „mnajvažnijim predmetom svog staranja i brige.

Ipak je nedopustivo da u mašoj sTedini postoje prosjaci, a posebno deca koja prose.

KNIŽEVNE NOVINE