Književne novine
1 ii » x |! ; x. y
Veličansivo _ Uverenie
JEDAN ČLANAK objavljen „Borbi” od 10. novembra učinio je temom dama mešto što je sbDOjim, meprikosnovemim, mmogostrukim, prisustoom, postalo jedma od uwečnih tema ovog mašeg vremena. Njegovo weličanstvo Uverenje (ili Potvrđa), mnogoglavo čudo koje sc pojavljuje wu majrazličitijim i majmeočekivanijim oblicima, „doživelo je dokumentovamu i oštru, „javnu kritiku. Treba očekivati da će ubrzo doživeti abdikaciju bar omi njegovi mezakoniti oblici.
Statistički podaci mavedemi ma lrećoj strani „Borbe” veoma rečito ilustruju u kojoj se meri Nj. V. Uvevenje, simbol razularemog birokratizma, nametnulo svojim, prisustvom i postalo meizbežni i veoma važni deo maše svakidašnjice: „Damas se izdaje oko 260 raznih w>berenja (165 nemaju zakonskog osmova!).
Zavođi za socijalno osiguramje su medostižni Tekorderi: omi od građana traže 51 vrstu uverenja — što je mpetina svih koja se izdaju. Na dragom, mestu su Yedovmi sudovi (39), zatim, slede: organi za poslove jinamsija (31) i privrede (29).
Uverenja majčešće izdaju orgami uprave (74), zatim, orgami za finamstje (41).
Rang lista potrebnih wveremja za ostvarivanje mekog prava je sledeća: za dečji dođatak (22 ubeYemmja), otpust iz državljanstva (18), penziju (16), zasmivamje Yvadmog odnosa (15) itd.
Uverenja se mogu upotrebiti samo jedanput za istu svrhu. Teoretski građami bi pojedina „'verenja morali da vade: uveremje o 2ajedmičkom, domaćinstvu — 28 puta, a izvod, iz knjige rođenih — 16 puta.”
Drugo ime za Nj. V. Uverenje mo alo bi biti Njemo Veličamstvo Hartija. Koliko se hartije potroši ma tolika zakonita, mezakonmita, izsmišljena i uwmišljena, ali neophodma i neprikosnovena uberemja? Jer da se uverenje dobije običmo je potrebna pismema molba.
I taksema maka. Zato nije čudo što građami, koji u silnoj jurnjavi i čekanju ma Yazma uveremja guboe omeme, mere i poveremje., dolaze najčešće do jedmog zaključka: Ovolika, w>eremja su izmišljena da mi se, milom ili silom, (?), izbiju pare iz džepa. Kad je mešto neophodno (a, praksa pokazuje da je 260 uveremja Rheophođnmo) mi novac mije teško dati. Mora se.
Priča o wveremjima ima svoju posestrimu. To je priča o formularima. Gotovo svaki službeni komtakt, svako traženje vezamo je 2a ispDunjavamje formulara. Jedam bivši student mije bio lenj da izračuna da je tokom, četvorogodišhjeg boravka ma fakultetu morao Yavmo 24 puta DOpuniti jedam isti formular (možda je i diplomirao ma vreme da me bi i dvadeset pet but morao da beleži podatke o imenu, prezimenu, godini Tođenja, imobnom stanju, mestu stamovamja i tako dalje). Koliko tona hartije kad se formulari pommože s brojem studemata. I koliko prostora?
Dobro je da je ma posledmjoj sed, mlci Odbora za orgamizaciono-poliftička witamja Republičkog veća ·Skupštine Svbije među poslanicima bilo reči o w>weremjima. KHomstatomamo je, između ostalog, istoj temi vazgovayalo i pre dve godine, ali da se dobija atisak da .Je sadašnja situacija gora. od one ranije. „Penjoedine „službe i orgami 'mastoje da sve „pokriju“ Yasmo· raznim uveremjima”, votvrđama i rešenjima, me vodeći vačuna o ma·terijalmoj istima”. „Ne može %iše ·građanim. da trpi zato što u orgamima uprave i javwmih službi seđe ·ljudi koji me maju šta su uveremja. · Dileme mema: meka se službenici bez odgovarajuće stručme spreme okvalifikuju ili meka odu...“
Voleli bismo da su svi uberenjotYažioci pročitali međeljnu „Borbu”.
Na kraju ostaje jedmo „mitamje: Da li će se kroz dve gođime ovet konstatovati da smo o wberemjima, pre dve gođine razgovarali i da je situacija gora mego Yanije? Da li ćemo samo Yazgovarnali ili ćemo uverenja svesti ma mwužnmu meYu i DOstupiti prema sugestiji izmetoj moa sednici gde se o wbehemjima Yaspravljalo: „Sada je vreme da se, prilikom, đonošemia movih propisa i vsaglašavamja sadašnjih sa Usta-
· mom... izbermme, koliko je to mogu-
{će, makmndmo donnšemje uputstava M pravimika koji će mametati move obaveze građanima.“
da se O
PREVER stanuje valjda u jedmoj od najmanjih uličica Monmartra, neđaleko od „Mulen Ruža“. Njegov radni.kabinet je neka vrsta slikarskog ateljea. On razgovara upotrebljavajući jeđnostavne, svakodnevne reči, kao u svojim pesmama ili, ponekad, argo. Kad govori o nečemu što rado evocira, o svojoj mlađosti na Monparnasu, o Garsiji Lorki, o Roberu Desnosu, ili kađ čita neku od svojih poema, glas mu je treperav, topao, obojen nostalgijom, ponekad gotovo nečujan. Prever se seća... Ali kađ govori o ratu, o religiji, o nepravdi, o svemu što ne voli, glas mu postane opor, rezak, ironičan i pun negodovanja. Prever baca anateme... Te nijanse u pesnikovom glasu kazuju nam o njemu koliko i reči koje izgovara.
Malo što u njemu odaje šesdđesetogodđišnjaka (rođen je 1900), osim možda izvestan zamor, jedva primetan Nod živahnim izgledom. On je sačuvao živi kontakt sa onim čarobnim svetom koji se zove detinistvo, svetom toliko dragocenim za poeziju. Prever govori uvek u pokretu, sa svojom osobitom intonacijom. Kose kratke i sasvim sede, očiju plavih, lica ovalnog sa blagim crtama, koje je Pikaso tako đobro pogodio u portretu koji visi na jednoj strani prostorije.
* *
Šta ie po vama i šta je ža vas DOezija? Šta znači za vas pisati i, posebmo, pisati pDoeme?
— Na tu vrstu pitanja odgovaram uvek isto: dva čoveka, koie mnogo volim (jedan nije živ i nikađ ga nisam poznavao, zove se Garsiia Lorka; drugi je živ i zove se Anri Mišo), kazala su otprilike istu stvar: ne znam šta je to. Ostavi ljuđima posao da obiašniavaju poeziju — govorio je Lorka. Što se nas tiče, naša je stvar možđa da pišemo poeme a ne da ih objašnjavamo. To je sve što znamo“... Ja mislim đa se poezija ne ograničava samo na pesnike... To se danas izmenilo. Nekad, kad bi se reklo pesnik, to je bilo lepo, to je značilo sanjar za pređašnie generacije. Danas se pesnici okupljaiu pod predsedništvom pređsednika pesnika; dadnu vam jeđan veliki rečnik sa umpitnicima ili se komentarišu liubavi Brižit Bardo... Ljubavi drugih! Ali mi ne znamo čak ni tajne naših sopstvenih ljubavi.
Poezija je, prema vama, donekle tajna?
— Sve je taianstveno. Cela vam je taina kađa se uči katihizam u Francuskoi u ovom: postavi vam se pitanje — šta je taina, i vi morate odgovorili: Tajna je istina otkrivena ođ boga u koju moramo da veruiemo. iako ne možemo da jie razumemo. Fito! Svaka reč rađa druču reč Mi možemo teško đa ođeovorimo na iedno bpitanie, jer svako pitanje zaslužuie svoi odeovor. Svet vas uvek pitn zašto, kako? Zašto, zašto? Nikakva metafizika ne može odgovoriti na to oitamie, primorana ie da ćuti ili da laže. Maravno. ima dve hiljađe odgovora, ali se svaki pretpostavlja jedan drugome.
Pišem iednu knjigu sa Žan Mirom, izvanredmim slikarom za mene. a i za mnoge, Pišem sve rukom. rukopis ie u crtežu, a crtež u rukopisu. jedan dvostruki tekst. To me zabavlia. to n 7nbavlia. to je zanimliivo, kao u školi. Upravo tu se nnlazi jedan fekst u kome je reč o pitaniima:
„Zašto. zašto
Već ođovno ~
Kađ, kažu zašto
Kađ nonavliaju zašto
J kađ vam, mayeđuju
Da moliaknte zašto
To je da bi se ćutalo
Za koga
To je da bi obmanuli meme
Nema broblema
Postoje samo profeso?i.“
Da li biste hteli da mam ukratko obeležite vaše pesmičko iskustpo koje se proteže ma oko četrđeset qodima? Koje ste etane prošli i šta je bilo odlučiće da pođete putem koji ste izabrali. i koji je od was učimio izuzetnog pesnika obog veka?
— Ima možda mnogo jzuzetnih pešnika u ovom veku. kao što ima mnogo usamlienika. A kađ ieđan usamlienik sretne drugoga. on okrene leđa i beži. Svako hoće da buđe sam, sam... Većina liudi piše stoga što su stvoreni za to. što sui za to pređođređeni iz detinistva. usledđ neke prerane ijnsoviraciie, iedni da bi nešto nnađoknađdili. drugi da bi zamenili ovo ili ono. a freći opet radi evaziie. Ja nisam imao ništa da nadđoknnađuiem. nikada nisam bio zatvoren i nigam imao motrebe za evazijom. Znate. to je pomalo kao pnftovnnie. Ja sam dugo ostao u Americi ali nisam naučio engleski video snm mnogo stvari ali me poznaiem Ameriku.
Vi ste jedno vreme pripadali madvealizmyu,? — Da. Nadrealizam je stvar koiu ljudi rđavo shvataju. oni to uzimaju hronološki, kao literarni događaji. kao literarnu školu: simbolizam. nadrealizam... Sve te reči na „izam“ su lažne. Tma uvek jedan naziv na „izam“. ijedna mođa. Sve je to pomalo nezgodno. Posle izvesnog vremena primorani ste da sledite meanđdre istorije.
To je vrlo relatibno...?
đakcioni
Bogđan
igajatović, SVE MMA
-
» ,v jp | e ž |I TRONA
d
Zak Prever
o samom sebi, o poeziji, o limu, o snovima,
0 nadrealizmu, o hrišćanstvu, o ženi, o lepoli
neobiavliene pesme
— To je gore nego relativno, to je čak smešno. Jedna mođa. Ali jedna politička mođa! Za tu političku modu mogu se takođe ubijati ljudi, razumete li!
Što je ozbiljno...
— Čujte! Ranije se to događalo slično, samo se nije znalo. Danas, sredstva izražavanja — felevizija, rađio, brza štampa — obaveštavaju svet, ali su to istovremeno i sredstva tlačenja.
Da se vratimo ma madrealizam. Mislite Il. da je madrealizam, najznačajniji događaj u poeziji od Remboa naovamo?
— Da, fako mislim. Nadrealizam je ostavio đanas više tragova, i u književnosti, i u slikarstvu, nego ostali književni pokreti. Nadrealizam ne liči na nešto drugo, nadrealizam „je sve... Najpre, nisam se bavio literaturom. zatim sam upoznao mnadrealiste i dugo ostao s njima, nisam pisao već učestvovao... u njihovom slavlju. Zatim, bilo je slikara... To je bilo vreme srećnije nego naše.
Otvoremo svetu čudesmog i sma?
— Nadrealisti su mnogo, i vrlo dobro, govorili o snovima. Snovi se,ne mogu izabrati niti se niima može upravljati. Liudi nemaju iste snove, jedni kao drugi, jer nemaju iste uspomene. Sadašnjost ne postoji. Ono što se desilo nekada i što vas se dotaklo, sto puta jie življe od onoga što se događa danas i što vas se ne dotiče. Liudi kažu snovi, snovi. ali neka idu spavati ako hoće da samiaju: oni su čudaci... Postoji iedan francuski pisac koji se zove Mišel Leris. koji priča snove. prave Snove, on ih obrađuje. Isto tako. u knjizi na kojoj rađim s Miroom zabisao sam jedan san u kome se pojavliuje moja majka. Ispričao sam ga onakvog kakav je: .
„Tamo gde se malazi more
1 smu znam gde je to i
Devojka golih grudi mezapažema
Prolazi kroz gomilu sveta svu ode-
- |. em
Ona me iznemađuje ali me uznemirava
To je samo moi sam
Najeđonput ugledam, moju, majku
U velikoj kočiji jednog mekađa još
· uvek medavmog
Kočija za svadbe
S konjima s kočijašem
Moja majka je mevesta
Je li u belom
Sađa se više mičeg me sećam
Pored mje je moj otac i
TI moja majka me pYimećuje i sme-
ši se
Svojim, uvek dečjim, osmehom,
Ali istoprememo mjem pogled je Um
Jasmog i mežnog pYyekora
Nemam isvbinjemja Morao sam ići ma njemu, udaju, Jeste misam, bio pozvam kako se to kaže očekivali su, me
Ali ja sam iz porodice i
e Direktor i! odgovorni aređnik: Tanasije Mlađenović. Uređnik: Pređrag s | Palavestra. Tehničko-umetnička oprema: Dragomir Dimitrijević. Re-
odbor: Miloš L Bandič, Božiđar Božović, Dragan Kolundžija. „Velimir Lukić,
Popović (sekretar redakcije),
Gip i Rosta Timotijevi& e
slavko Mihalić, ? ı Predrag Dušan Puvačić, Izet Sarajlić, Pavle Stefanović, Dragoslav Stojanović.
Sada je odveć kasmo
Svečamost je prošla
A za mene mije bila majmanja stbaY Nego najvažnija i majhitnija
Da tamo idem
Trebalo je· samo to da činim
A- ja misam, učinio.“ og
Probudivši se, san je bio svršen. i svečanost. Da, sve...
Istima je, ponekađ, ništa tačnija od sna. Oduvek su snovi igrali veliku tulogu u inspiraciji pesmika. Setimo se, samo, čuveme Koulridžove poeme „KEHubla Kan“. Ali u odmosu na inteligemciju molazite li da je sam dublji, zmačajniji? — Inteligencija, pitam se ponekad, da to nile neka bolest. To se lepo vidi u #đyrečniku. pošto se kaže: il est coupable d'intelligeance avec l'ennemi (kriv je zbog svesnog dosluhs s nebprijateljem), što je, u stvari, maskirana aDpologiia nečeg neprirodnogp. ObiŠno kad uvažene, nakićene i vredne vojne sta= rešine sude nekog kosa mnazivaju izdainikom, oni ga optužuju zbog svesnog dosluha s nepriinteliem. oni se ne usuđuju da ga opiuže zbog gluposti. EF. lepo. to ie vrlo zanimliivo. tu se možemo zapitati zašto. To je ono što se zove realnost u gluposti. Volim glupe ljude, ali, ne volim budalaste.
Vi ih, vazlikujete?
— Naravno! Neko ko ie glup. to je kao drvo. kao stoka. kao iđiot koii govori koještariie na ulici. ali budsla je neko ko umuie nad svoiom glupošću i nalazi je superiornmnom iznmnmdđ onog što se zove inteligencija drugih.
To mas podseća ma, mešto što kaže Dostojevski: glupost je iskrvema, oma ne Taže, ona ide pravo dok vazum vrda.
— Ja mnoeo volim mniegovo: „Navavno dva i dva su četiri. dobro. ali treba priznafi da ie: dva i dva su pet. fakođe vrlo zanimljivo.”
To je weoma modđeYmo.
— Sve što liuđi nanišu kao stari. to je veomn modermmo. Takođe su dobri slikari stari. Pikaso ie veoma starinski. Ali šta je vreme na fom plann?! Tsto tako. šta ie istoriisško vreme?” Što se više istražuie to se više uviđa da je. ma primer. jeđan sasvim običan đorađaj, kao Isus Hristos na svom kYvsfu. bio mneđavno u vremenu To i dnlje nastavlia da smeta izvesnom broju ljudi vw svetu. među Trniima i meni.
Vi ne volite hrišćamstoo?
— A. ne, ne! Knže se: dobro, vi he verujete. ali volite Hrista BE. leo. meni je to dosadno. to me ne zanima. Sećam se đa ie neki francuski pisac rekao đa je Hrist bio prvi socialist. Za mene Hrist ie bio osuđenik na smrt koil je mogao postajiati. ali me on zanima manšie nego izvesni drugi liuđi, nego onai koga je Franko nedavno ubio u Španiji!
Dragoljub S.
Protić,
čum 1011121-208%, |
e Btampa „GHAS", Beograđ, Vlajkovićeva &, '"
— Da! To je sada, fo se događa
„često. . i _
U jednom, veku u kome poezija me izgleda w>»ek jasna, kad izgleđa, štaviše, rezervisana samo za one koji su u nju posvećemi, 2G specijaliste, vaša poezija ima jedmu lepu tradicionalnu, bDrlinu: ona uspeva da se takme srca velikog broja ljudi, ona je često sastavni deo njihovog života. Ne treba zaboraviti da se vaše pesme pevaju kao šamsone. To je ono što nam se čini izuzetnim. Čitajući vas, ima se utisak da vaše pesme čime sastavni deo legemde koju marod večito stvara o samom sebi. Ima, li razloga + kako se to objašnjava?
— Jedno je sigurno: nikad, još od kad sam bio đete, ne uđem u metro a da zaboravim da su radnici napravili metro. Isto tako čudi me što se uvek ne priznaje da je narod, i onda kad se još pisalo po zidovima pećina, da je narod upravo stvorio reči. Jezik nisu stvorili specijalisti, zar ne? Kad jedan tip kaže reč cvet, ili reč gmizavac, ili reč zmija, to su ljudi izmislili. Posle su specijalisti napravili biblije i rečnike, leksiku, to je pobeđa leksike. Sve potiče iz naroda, sve bez ijednog izuzetka... Živi jedna besmislena reč, jer je ružna i internacionalno lažna, reč folklor. Kad bi se našla neka lepša reč nego što je ona, razumelo bi se mnogo... Tri-četiri idiota preruše se i počnu igrati, zatim ih uzme televizija i onđa je to vrlo lepa folklorna manifestacija. To, to je neozbiljno... Kaže se za američke pisce, za mnoge ođ njih, da su rađili mnoge vrste zanata pre nego što su počeli pisati. To je tačnije nego za Francuze. Ja nisam obavljao sve zanate, nisam bio ni ekleziastik, ni Đapa, ni žandarm, niti bilo šta drugo. Radio gam samo nekolika posla, ali ne zadugo: uvek bi mi pokazali vrata. Ali voleo sam da gleđam kako ljudi rađe, nalazio sam da je to lepo.. Kao mladić živeo sam kako sam stizao... A iz kog razloga i zašto me ljudi čitaju, to je stoga što mnogi književnici ne misle na čitaoca. Glumci, oni misle na gledaoce i imaiu razloga. Ali mnogi spisatelji ne misle na čitaoca, oni misle na druge spisatelje i pišu jedni za druge. No kađ mistite na čitaoce, kažete sebi: zašto upotrebljavati reči koje niko neće razumeti. Jeđan vrlo dobar pisac, čije ime ne pominjem, govoraše o Roberu Desnosu, koga sam mnogo voleo i s kim sam u tom trenutku bio u lošim odnosima: „Rober Desnos crpeo ie svoiu kulturu u ružičastim listovima Malog Larusa. Ali mu nije bilo ni na krai pameti da ie on crpDeo svoiu u crnim listovima Velikos Znanja. što ne vredstavlia bogzna šta, sem zvanično i uvnžavBmo. .
-. Na -ste se duo bavili filmom, šta ab tome miožete đa mam Kožete?
— Film je za mene divna stvar, 0 je jedan zanat i. istovrememn ručmi znnat. U vreme kada sam rađio na filmu, ovai još nije bio smatran kao umetnost, to je bila neka vrsta vašarske atrakcije, filmovi Makseneta i Čanlina. Danas. to nije više isto, postoie nagrađe, postoie festival! Ja sam voleo film „kad je bio vre-festivalski, kao što se kaže pre-kolombovski. Inače, film je nailepše sredstvo izražavanja koje postoji.
* < *
Rastali smo se s Preverom pošto nam je pročitao nekoliko poema iz svoie neobjavliene knjige o kojoi nam je govorio u toku našeg susreta. Zvaće se Adonide*) „To je naučno ime jednog vrlo retkog cveta koji se zove kao Kkrvi. Crveno je naicrveniie od svih cvetova, a zeleno najzeleniie od svih cvetova. To je moj omiljeni cvet“.
Dugo posle ostaju u sećanju ovi stihovi, kao poslovice, gde je sublimirana jedna vekovna mudrost: iy
Jedite ma travi |
Hitajte
Pre ili posle
Jesti će vas trava“.
Ili, ovai prkos čudovištima Kkcja su u nama ili van nas, i koja gone ljuđe da se istrebljuju: .
„Mad je Yat objavljen
Stegao sam obema Yukama hYyabYost
TI zadavio je“.
Treba, zbilia, mnogo hrabrosti da bi se zađavila svoja sopstvena hrabrost.
Tli, još. ova gorka refleksija o đavolu i gospodu bogu. o dobru i zlu. gde
dobro izgleda pored zla nemoćno, čak ;
smešno:
„Bog čini što god, hoće svojim, rukama
Ali đavo mmogo bolje čini svojim
repom
Kad bog Yđavo čimi
Đavo zlo čimi
A kad se bog mršti
Đabo se ceri”.
I, najzad. jedna „himna lepoti“. koja svedoči o dubokoi čovekovoj skromnosti pred njenom tajnom:
„Leboto
Mo bi mogao da izmisli ime lepše
Smirenije meporecivije stremtalije
Lepoto često izgovaram tvoje ime
I radim na tome da byuđeš moznata
Ja ne vlađam tobom Lepoto
Ja sam u tvojoj vlasti“
Komnen BEĆIROVIĆ
*) Rdition, la Galerie Maeght, Pariz
List izlazi svakog đrugog petka. Pojeđini broj Din. 30 Godišnja pret" plata Din 800D, polugodišnja Dim. 300. za tnostramstvo dvostruko.
9 List tzđaje 'Novinsko-izdavačko preduzeće „Književne novine” Beograd. Francuska 1. Redakcija Francuska 1. 'TeL 626-020. Tekući ra”