Književne novine
|U DANA
Nastavak sa 1. strane
Godišnja skupština Udruženja književnika Srbije
U BEOGRADU je 19. januara održana godišnja skupština , Udruženja književnika Srbije, U izveštaju uprave konstatovano je da su članovi Udruženja, prema nepotpunim podacima, objavili tokom prošle godine 24 romana, 25 drama, 8 zbirki pripovedaka, 18 zbirki pesama, 2 antologije i 27 Kkmijiga kritičke, esejestičke i putopisne broze. Srpski pisci takođe su objavili 24 prevoda dela iz inostranih. literatura i veći broji dela iz oblasti omladinske književnosti. Prošle godine članovi 'Udruženja Književnika Srbije, kae priznanje za svoja ostvavemja, aobili su 39 književnih magrada, a na strane jezike Prevedeno je 27 dela. -
Za movog predsednika | Udruženja izabran je Dragam M. Jeremić, za potpredsednika Momčilo Milanov, a za sekretara Mladen Oljača. Članovi nove Uprave SU: r Skender Kulenović, Prednag Palavestra, Dragan Lukić, Ljubiša Jocić, Milovan, Danojlić, Aleksandar Obrenović i Branislav IT, Lazarević: e via
Poplaya knjiga školskih pisaca ·
U „MLADOSTI“ od 15. I 1964; godime Raša Popov it članku Dimenzije jedne pboplave iznosi jedan vwlo. zanimljiv podatak: da je za dve godine samo ı SR Srbiji štampano blizu pet miliona knjiga „školskih pisaca“, fačnije rečeno 4,8153.000 komada. Popov je svoj članak pisao na osnovu :podataka do kojih je došao Vojislav Mirković, urednih časopisa „Kulturni život“, -
„U wmerenoj godini 1962. samo se-
dam beogradskih izdavača izdalo je 115 naslova dela školskih pisaca u tiražu _pd 1,348,000 Knjiga, i | _-_ Prošla, 1963.. godine, U fazi", eksploije“, "broj lzđavača se smamjio. Ne uračunavajdći „Savremenu' školu“, izdavyača specijalizovanog za školske edicije, šest beogradskih izdavača obelodanilo je 194 naslova u tri i po miliona primena (3,465.000)! '
“To su podaci iz Beograda. Kolika je
zamašnosi čitavog poduhvata vidi se iz fakta da su se izdavanjem dela školskih pisaca bavili još i „Svijetlost“ u dve biblioteke, „Matica hrvatska“ „koja igdaje svaki naslov u 20.000 pnimeraka: i „Zora“ u biblicteci „Golub“ svakj maslov wu 40.000 primeraka“, Međutim, niko mi sa kim nije usaglašavao planove, pa je samo 19692. godine kod raznih. beosnadskih izdavača Matavuljev roman .Bakonja .fra, Bre objavljen u tiražu od 68,000, a prošle 'godinc ugledalo je sveta još 66,000 primeraka le knjige, (pored beogradskih izdavača ovo'delo je objavila i „Matica brvatska“ ıw 20.000 brimehnaka). Takođe je veoma zanimljivo da cena Mnjige mc stoji uvek u srazmernom odnosu Sa tiražom. i
· U zaključku Popov mavodi Mitko-
vićevo pitanje: „Kakvo je to tržište? Đa. lije ono u polpunosti zdravo? Nije li posredi uvođenje školarine na mala vrata? Nc javljaju li se tu mastavici kao prodavci i vršioci nefotmalne presije na učenike i njihove roditelje? ~ Da li je-to tržište školske beletristike potpuno zdravo znaćemo onda kad čujemo da su škole dobile znatna dtuštvena sredstva za Kwpovinu dela „školskih išaca“, A dotle skotno pet „mjliona knjiga, koje mame đake i njihove roditelje, predstavlja samo neku vrstu kulturme ekspanzije koja traži i vremena i sredstava da se do kraja realizuje kupovinom i upotrebom tih dela“. •
Današnji tronutak naše : kritike
| U „TELEGRAMU“ od 17. I Pavle Zorić u članku Verovati wu, prave vYodmosti, posmatrajući Kkmjiževnu 'ritiku u jednoj, vremenski i prostorno široj perspektivi, iznosi nekoliko osnovnih opažanja o današnjem trenutku naše
književne Mritike: ' „Opšta kretanja na planu kritike zapažaju se, dakle, ma reljefan način i u našoj savremenoj literaturi. Ali postoje i specifični činioci kod nas koji unižavaju Tunkciju kritike, deformišu njem lik i onemogućavaju je u njenim %
Stevan Raičković,
aa 0 žaae CE
:1 pridoheso dajjnjem litetarnomj razvitku, Faktori o kojima govorim dolaze do izražaja na Više mačina, Podela
· na'grupe i tabore, koja primonava;Rkri| 'tičara da we opre uje, &vakako je
Drva prepreka na koju nailazi, jev'nmišta nije det nije za rast Mritike od duha sekltaštva, u. altno-
sferi metrpeljivosti ona, bezuslovno probada, Time se ver : povlačenje mnogih derovitih. Mwitičava sa arene, Oni šu pretpostavili riziku permanentne kritičanske aktivnosti tišimu mu ikojoj, 8 vremena na vreme, sa stave neku antologiju ili mapišu meki komformistički članak. Umesto da pišu kritike, mnogi od njih, uplašeni i zbu> njeni Kklikaškom mrazjarenošću, pišu uspomene u stilu ratnika, koji je završio karijeru. Danas se kod nas Mkwjtikom bave samo mladi ljudi. Oni unoSe zanos. svojih. godina i svež talenat, čija vatra u počelku bukti; ali tokom vremena polet slabi, javljaju se obziri, umor, rezignacija. Onda se ili zaćuti, ili se ide dalje — bez velikih iluzija. Često se i neki eminentni pjsci bore svim. silama koje im stoje na raspolaganju protiv Kkritičarevog objektivnog i nezavisnog suda, Poznato je da nijedan pisac, ma koliko bio izuzetan, ne piše samo savišena dela ali mnogi hoće da učvrste uverenje u kmjiževnoj jaVnosti. o stalnoj i sadržajnoj plodnosti svoga duha, I kad im. kritičar. ukaže na pojedinačni neuspeh, oni reaguju plaho i nastoje da ga ućukkaju. A o fetišiziranje pojedinih autora i knjiga, koje podrazumeva i obavezu da se njihova veličina dokazuje ma razne načine, ali da se u njih ne sme sumnjati, također predstavlja veliku smetnu za
razvoj kritike. Jer za. autentičnost kri- ·
tičara, koji hoće u punoj meki da izrazi svoju dndividualnost, ne postoje kanonizovani literarni tekstovi. On pri stupa. svakom ostvarenju podjednako nepristrasno,..
'Jedini je način da kritičar sačuva .
dogtojansivo svoje prolesije da ostane trezven 'i nezavisan od svakog doktrinarstva; da piše samo ono u šta VeFUJE,
a ne da se koristi literarmoni. rečju.
kao &wedstvom. za Oobračur, ili ulagivanje; da ne vođi vačuna O trenutno;
konjunkturi na. liferarnon. tržištu, VEĆ ,
samo o pravini vrednostima,“ ·
O festivalima povodom – lestivala „Zagreb 64“
JNA NOVOGODIŠNJEM Festivalu bit
će podijeljeno dosta nagrada. I te na> grade nisu male. Naprotiv, uspoređuiući ih ea ostalim nagradama koje se dodjeljuju za vrijedna umjetnička ostvarenja, ove su nagrađe upravo raslp nički velike, jer će, na primjer, najbo1ja kompozicija dobiti 800.000 dinara, ili 'disugojidagipama:200.000.Ginanvai; clok; am je poznato· da jedan romanopisac ·dobiva nagradu za jednogodišnju alktiynošt li za svoju ·najholju ~ knjigu 200.000 dinara, a bilo je slučajeva čak i 100.000 dinara. A da ne spominjemo nagrade koje dobivaju naučni ili prosvjetni radnici. _ Bučna televizijska propaganda za ovakve efemerne priredbe nije takva kada se radi o vrijednim ostvarenjimo umjetnika i učenjaka, iako bi stgurno zaslužiha · pažnju javnosti i publike, Poremetili &u se Mriteriji vrednovbnja ljudskih napora, poremetile su Se In» tencije stimulansa, preferira se propagiranje kiča u welikoj većini pa i onda ako je očito.da je taj kič često pula i bezvaijedmi import. Nemamo ništa protiv ovakvih festivala koje treba. u ToTaciji prema drugim daleko značajnijim vrijednostima, postaviti nn Svoje mjesto, ali smo iznenađeni io, na žalost, iz godine u godinu dobijaju. Podršku i dotacije od strane onih naših foruma koji u ovoj. ili onoj mjeri ?npostavljaju ili zaboravljaju na neke kulturne vrednote kojima je mogralma i materijalna pomoć prijeko potrebna.“ („Pelegram“, 17. I 1964)
Post skriptum razgovorima · o stadionu
„PARIZ je poslednja milionska metropola koja nema sportski stadion za 100,000 gledalaca. S obzirom ma to da Francuzi nameravaju da postave svoju kandidaturu za Olimpijadu 1972. godine, izrađanja jednog velikog i modemog sporiskog objekta mpostala je
nasušna potreba.njihovog glavnog gra-,
da. Sloga je u oktobru 1962. godine objavljen konkurs za projekt buduceg stadiona Pariza. Zanimljive su i donekle začuđuju. propozicije. ovog konkunsa. Predviđa se da stadion bude izgrađen u šumi Vensen i da može da primi 100.000, ali ne i više, gledalaca. Prak-
tični Prancuzi smatraju da im veći sta-
dion nije potreban, a mnogi.eksperti su izrazili sumnju u renftabilnost čak i ovako velikog spovskog objekta. Prema. procenama statističara Pariz može da napuni stadion za 100.000 gledalaca samo tri do pet puta.godišnje. Desetak 'puta će sportskim priredbama prisusbvovati 70.000 gledalaca, a oko 80 puta 35.000 gledalaca“.
(NIN. 19. I 1964)
erovalno i objašnjava ·
boteđenju sa „Noje ciyher caj U tungom“ ili londonskim. „Tajm— om“, koji izlaze već 184 odnosno 179 godina, „Politika” sa svojih šest decenija i nije iako stara"Kkuća, Ali, za nas ovde, u-zemlji seljaka na brdovitom Balkanu, gde je prosečam ljudski vek. daleko ispod 60 godina, a prosečan vek dnevnih listova još mnogo
kraći, „Politikin” jubilej redđek” je. i
značajan događaj. Jedinstven, O bogatoj i zanimljivoj istoriji našeg najstarijeg i najpoznatijeg lista biće
„ovih, dana svakako dosta rečeno i u
samoj „Politici” i u ostalim mašim novinama. Ono, pak, što u masi hroničarskog i anegdotskog materijala mikad ne može bili dovoljno naglašeno i dovoljno puta ponovljeno jeste celovitost te istorije, kontinuitet (samo meha>
· nički, prividno remečen dvema mepri-
jateljskim okupacijjama) i pomno, ljubomonno čuvanje fradicije.
To, naravno, ne znači da je „Politika” damas u dlaku onakva kakva je bila pre šezdeset godina. Menjala se ona, evoluirala, prilagođavala i osavre-
'menjivala — politički i tebmnički, sa-
držajno i likovno, stilski i tipografski — ali je za sve vreme, upravo kloneći še svake promenc-radi-promene, de
4:
* SLAVOLJUB BOGOJBVIĆ: VINJETA
no. Ljubiša MANOJLOFIC
OXNA4NKO, UZGRED
PRAŠUMA UPOZORAVA
srao u Centralnom zatvoru u
Beogradu zaslužilo je, mislim, da mu priznmsmo izuzetno krupan društveni značaj.
Jos mali događaj koji se odi-
Na prvi pogled, obična' zatvonska
” tuča. Zatvorenik Fuad Karanović, u su~
kobu s jednim svojim zatvorskim. drugarom., izvukao je deblji kraj. Taj njegov drugar —o Dušan Vojnović, zvani Tarzan — Yraspalio sa je nogom Wu 'brađu tako žestoko da je sudija beogradskog Okružnog suda, za udarac nogom, Tarzanu dopisao.rukom još čeftiri meseca zatvora.
Kako sudski reporteri javljaju, Tarzanov vazlog za oštri „direkt“ nad 'Kıaranovićem bio je to što je ovaj Vređao Tarzana kao neku vrstu niže MKriminalističke rase u poređenju sa &fručnjacima za privredni kriminal, u kakve spada Kananović.
PFoad Karanović se vrlo rđavo Dproveo (naprsla mu je vilica na dva mesta, jedan zub izbijem). · Komoniator događaja morao bi, nazume se, da se nad ovim pretučenim čovekom sažali i oštnicu pera, kao što je učinio i sud, okrene protiv 'avrzana. Na primer: Neka izvini prašumnjakov imenjak, ali ovo nije prašuma, i lična meslaganja ne mogu se rešavali „direktima“ ili „aperkatima“. "Takvi postupci, dakle, predstavljaju društvenu opasnost.
Ja se slažem. Nemam ništa protiv presuđe. Sud je valjda valjano svTršio svoj deo posla. Moj deo posla je, ipak, da Tarzanu odam iodno priznanje, Jer i on se borio. Isto tako protiv društvene opasnosti, i to društvene opasnosti veće nego što predstavlja njegov ·ı „direkt“. :
Privredni kriminalci počeli su da se osećaju kao viša rasa, kao elita. To je ta ogromna opasnost, za koju bismo svi morali izoštriti sluh, Tragikomično je što nas je na to upozorenje u stvari naveo, svojim prašumskim gestom, čovek s prašumskim imenom.
elemenat. postojanosti i trajnosti, kao wvojevrsna konstanta u našim burnim i eraličnim prilikama. Retko je menijala urednike, a format je promenila samo jednom, prilično davno, kada je nabavila move mašine,
Ono što „Politiku” održava na vrhu rang-liste jugoslovenskih tiraža pre svega je verovanje njenih čitalaca da za svoje pare dobijaju čvrstu, gapnntovanu vrednost, da čitaju list, Whoji je uvek bio kakav je i koji će takav iti doveka.
” Kada še, posle oslobođenja Beograda, ujesen 1944, „Politika” ponovo pOjavila na ulicama — me samo Ga 6VO> jim poznatim. zaglavljem i „bolasom” porodice Ribnikar u gornjem desnom. uglu, nego i sa rednim brojem, tačno za jedinicu većim od onoga me šestoaprilskom izdanju 1941. — bilo je to majmlimije i majdostojansitvemjje saopšte nje urbi et orbi da list spokojno, 8ar mo-po>sebi-razum]ljivo, nastavlja, šVOju misiju tačno tamo gde je grubo i neuljudno, bio prekinut. Takvo, “ iom trentfku joliko trijumfalno toliko i nonšalantno „dicebavus hesterna, die“ gest je svojstven samo mosiocima
lovala kao
. velike tradicije.
Danas, kad se list-slavljenik sprema da svečano „razmeni sedmu banku”, mit o „Politici? —ı \mif u iskonsipom, herojskom značenju reči —-- čvršći je no ikad, a, temelji se na dubokom uverenju ne samo čitalaca mego i člamova kuće u Makedonskoj ulici, da je njihov list stekao status meprikosnovene nacionalne institucije, da vremena ljudi i običaji prolaze, a „Politika? ostaje večita. .
Pored svega lepog i pohvalnog: (i najvećim delom tačnog) što će o „Po-
. litici” ovih rođendansikkih dana biti re-
čeno i napisano, insistiranje na Tijemom
SA IAA SZ ZA BOZA
(NAI RRBLAČTJI KR APPFAPIZAM —
SOCIJALIZAM ~ kapitalizmu imamo idskorišćavaU nje čoveka od strane čoveka (ili, kako u političkim ekonomijama stoji, izrabljivanje čoveka čovekom).
— U socijalizmu bi to monmalo biti obratno! — zaključio je zanatlija Slobodđan Pavlović,
Iskorišćavajući ne čoveka od alirane čoveka nego, naprotiv, čoveka od strane čoveka, Slobodam' Pavlović je, u 80cijalizmu, preko čovekovih leđa zafadio mnoge milione.
Bio je uhapšen zbog utaje poreza. Advokati Pila MPilota i Miloš Božović jemčili su pred sudom sa deset miliona dinana da okrivljeni izrabljivač neće pobeći. Pušten dz zatvora, jizrabljivač je odmah klisnuo.
Advokatima su popisane stvavi i sva imovina, jer jemštvo za izpabljivača lreba da se isplati. To'jć odluka, suda socijalističke Srbije, i
U kapitalizmu se izrablilyanje čoveka čovekom ponekad izvodilo i ma iaj mačin što bi trgovac koji je leVodesno napravio dugove, pre no što bi pao pod takozvani stečaj, prenosio na svoju ženu dućanm, kuću, sva imovinu. O takvim cirkusijadaema DĐjsao je, na primer, Nušić. ·
Po primeru svoga branjenika Pav· lovića, advokati Pilota i Božović preduzeli su mere da eksploataciju čoveka čovekom {iakođe izvode obratno. Sa svojim porodicama i omi su se sada upufili u cirkus ma onaj stari kalup, Kao, njihove 'ih žene tuže za imovinu. Uzsred tuže i socijalističku Srbiju.
Socijalistička Srbija će i takvo čudo proživeti.
Ali zar mora da preživljava?
I još jednmo pitanje: da li Ču možda za ovo nekoliko reči, i ja biti tužen? I
0.0. (6.
SLAVOLJUB BOGOJEVIĆ: VINJETA
direktore i glavne
Wdpiće:mne tužiti, sami mdvokati.:ili 'nji-
grafičkom izgledu može sc činiti*suvišno. Reč je, međutim, O konzegvativnoj. ayafičkoi fizionomiji — najstsfijeg člana beogradskog Plit-strita kao najvidljivijem (a poslednje dve decenije i najpostojanijem) . čuvaru _niegove iradicije, popularnosti Š figaža.
Sve što bi moderni iopografi i estete mogli da zamerc „Polifiiikinom“ prelomu — a posebno arhaičnim, nelepo stilizovanim slovima zaglavlja, pada u vodu pred madijom tradicije, pred vizuelno-simboličnom snagom upravo takvog preloma i baš tog zaglavlja, koje je neizmenjeno nadživelo svakojaka čuda i -pokome i proširilo se, kao zaštitni znak, ma sve brojnija „Politiwina” nedeljna, večernja, ilustrovana, zabavna i druga izdanja. '
"Tradicija „Politike” ne svodi 86, naravno, ma tih osam zaobljenih leva, ali su baš fa slova —ı Ono pri Vrhu suženo O i ono groteskno A. na kraju — svakodnevna poruka čitaocima da se njihov list drži svoje tradicije, da je „Politika” i danas ono što ije bila juče, prekjuče i pre šezdeset seding, da'se
ja i dalje okreće ma šta se ma njoj dešavalo. i
| listovi Moji mnogo eksperimenlia šu i menjaju lik čipe to ma veliki op” stveni rizik, opravdan samo kad 'više nema mnogo šta da se izgubi. „BPoli» tika” je mudro odbacivala sve polu“ šaje mnaglih, drastičnih veformi, %YVo« deći strogo računa o tome da se na» vike čitalaca me mogu menjati kao privredni instrumenti.
Na kraju šeste decenije svog Života ona. je vitalna i. pređuzimljiva kao mikad ~— živi dokaz kod nas često igmorisane istine da trađicija nije ·Đalast koga se valja oslobađati, nego vredmost koju freba megovati, čuvati i brariiti.
RO BILO D(VO ESWC
hove žene?
IZVINITE, MI TO PODRAZUMBVAMO
avez lekarskih duuštava Jugo» slavije na &svom poslednje? ple* mumu izglasao je Kodeks etike zdravstvenih radmika. Ovi vadnici (od lekara, preko sestre, do poslednjeg tehničara) obavezali su se „da će sve svoje ımme i fizičke sposobnosli i sVU svoju stručnu i društvem! delatnost posvetiti majvećoj vrednosli sotijalističkog društva — čoveku“, U Kodeksu takođe stoji: „Poštujući ličnost sva'kog čoveka, zdravstveni radnik meća:ni rečju ni delom povrediti njegovo ljudsko dostojanstvo.“ 2) Da sam lekar i učesnik plenuma Saveza lekarskih društava | „Jugoslavije, ja bih svakako glasao Protiv OVOg kOdeksa, Ne zato što on mije. dobar, nego mislim: fakay kodeks ne bi smeo da bude i — poltebanm,
IMA LI BOGA U SUBOTICI?
rezovi imaju članove komisije za Predstavke i pritužbe, U jednom srezu, dakle, to su bogovi kojima se treba žaliti. I wu Subotici građani tražili takve bogove, čak su zvanično saznali koji su (po imcmu i prezimenu), ali bogovi rekoše: . — Šta, pola godine kako smo izabrani?! Pa mi pojma o tome neniamo! I sad, hajde, žali se — bogu.
ZASAD 3:0 ZA KAFANU
vi icošenju opštinskih budžeta
često se dogodi da se sredsiva | predvidena za kuliurno-presvetne svrne preliju u nekc druge (privrcd= ne) polrebe, Umesto škole sazida 560, recimo, kafana, pa u novu kafanu građani udu, a u novu školu će mali gradani uči malo sulrn. Radi štlednje novinskog prostora ne navodimo konkrelne slučajeve.
Narodne pare trcba ivošiti kako narod nameni. A alo ponelad mora drukčije, neka se desi drukčije cd gore navedenog. Neka, umesto kafane, novo lice dobije školska zgrada. Syce takve konkretne slučajeve tada ću mavcsti. Ne zato što ne žalim novinsici. proslo, nego što sam nekako unapred 'ubeđen da za nabrajanje takvih slučajeva nikad neće trebati mnogo prostora,
ONAKO UZGRED... DA LI BISTE umeli da mi kažete
zašlo su jeden i jedan dva? Zašlo nisu tri? I kako je io bilo pre rata?
KNJIŽEVNE NOVINE