Književne novine
..likovna, umetnost
NOVA
· NA POZIV. Moderne: galerije Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti iz Zagreba, Moderna galerija iz Beograda pripremila je. značajnu, kompleksnu izložbu »Savremena srpska ume{nost posleratni period«. Po mnogo čemu ova igložba se nudi svojim eksponatima, ona predstavlja sigurno pravu žižu likovnih zbivanja začetih posle 50-tih godina sa frapantno gromadnim i Kristalnim delom Petra Lubarde, obuhvatajući, na kraju, i poslednje aktuelne izdanke mlafle generacije, njihove zrele plodove kojima, da bismo ih primili kao jednu određenu konstantu, nedostaju u ovom trenutku kvantitativni rasponi, nešio što bismo nazvali urajanjem u vremen u. No, bez obzira na ovo, pva mlađa generacija deluje ubedljivo, amelo i, što je najvažnije, aktivistički. · Bilo da posmatramo očima analitičara, koji je zainteresovan za minuiocnije ' tretiranje pojedinačnih eksponata iii za sagledavanje određenih tendencija kao užeg dela našeg razuđenog likovnog kretanja, bilo da je obuhvatamo u integralnosti namernika sklonog sintezama, ova Iziožba će, u svakom slučaju, pružiti
1 maksimum onoga što je stvorio pojedimac u jednom određenom periodu svoje aktivnosti, ona. omogućuje dobar gene tički pregled posleratnog likovnog razvoja ona je, u stvayvi, antologija savremene srpske umetnosti.
U bogatom spektru ovih zbivanja ne možemo se nikako oteti na prvom mestu upečatljivog: ukusa koji nam nameće jedna izuzetna ličnost, čija dela, što se više vremenski udaljujemo od
njih, dobijaju sve više u vrednosti, u .
težini sadržajnih naboja, u lepoti likovne misli, u zvučnoj polifoniji, u autentičnosti, u frajnoj savremenosti. To je umetnik Petar Lubarda. Ovde u prvom ređu mislimo na njegova platna iz 1952. i 1953. godine, čija kompleksnost izmiče svakoj kruto postavljenoj definiciji. U
ovakvoj konstelaciji još se bolje ocrta-,
vaju njegovi kvaliteti i njegova uloga sa Lauibardom)· zaista počinje posleratna moderna srpska umetnost. On je široko otvorio horizonte novoj i smeloj viziji života i snage umetničkog izraza, on je anticipator i stvaralac kome pripada posebno mesto ı našoj istoriji modernog slikarstva, on je u periodu dilema i bojazni jedini smeo da se odluči da reskira i krene u »avanturu«. No, njegov Pprodor u nepoznato pretvorio se u plodno ishodište, koje je otkrilo nove dimenzije, i za dyuge.načelo mnoge.sveže probleme. „Lubardina platna, puna gneva ı prkosa, uzbuđenja i gojovozubojite snage, uspela su da razbiju svaku dogmatičnu zastranjenosf, nivelišući tako mnoge puteve 'kojima se danas kreće naše slikarstvo.
"Pandsn ·Dyubardin je Milo Milurnović; klasik po tretmanu forme i kompozicije, savremen u osećanju novih sadržaja, odnosno u slobodi njihove transpozicije. Đorđe Andrejević-Kun se odliilnje jednim sintetičnim stilom.
Ljubica Sokić i Nedeliko Gvozdenović, veoma srodnih Sšenzibiliteta, eksponiraju jednu prefinjenosti kulture i odnosa prema cntierijerskom ambijentu prva kroz geometrijsku, ali dosta. meku stilizaciju, drugi, koristeći se posve novim i gotovo simboličnim rekvizitima, prevazilazi već nadaleko poznate okvire OVOg slikarskog žanra. Stojan Aralica i Ivan Radović, kroz impresionističku tehniku, fraže ekspresiju predela. Peđa Milosavljević jc predstavliem. slikama iz 1953. i 1961. godine, dakle onima koje karakterišu njegovu raspevanost preko Jako sačinjenih, njemu svojstvenih, figura, sa cvetnim arabeskama pa do Trastočenih asocijativnih slika 1ı Kko,ima Taktura već igra znatnu ulogu. Mrtve prirode Marks. Čelebonovića iz 1951, 1952. i 1958. godine, pokazuju sve piktu-
" ralne osobine ovog majslora. E.kspresio> mistička. grupa, koju sačinjavaju” Zora Petrović, Jovan Bijelić i Milan Konjović, zastupljena. je veoma zvučnim i snažnim TĐlatnima prva velikini aktovima, druga dvojica dramatičnim: predelima. Osobenosft, vizije Rađemira Damnjanovića — Damnjana našla se uw skladnom odnosu sa bizarnim Ivanom "Tabakovicem. Širok dijapazon nadrealne tendencije, bogat u upotrebi raznolikih Jlikovnih metafora, no duhovno srodnih po izrazito imaginativnim infenzitetom, okupio je na jednom mestu ovu markatnu celinu. To su slike Svetozara Samurovića, Vladimira Veličkovića, Leonida Šejke, Milića Stankovića, Ljube Popovi-
SLAVOLJUB
- čić zadržava uvek vrlo određen
ća, Branka Miljuša i crteži Dragana Lubarde, Olje Ivanjicki, Miodraga Nagornog i Radomira Reljića. Posebnu grupu čine Lazar Vujaklija, Aleksandar Luković, Đorđe ilić, Dragutin Cigarčić, Đorđe Bošan, Milan Kečić i Ksenija DivJak. Ako smo poslednja dva autora do sada ponešto stavljali u drugi blan, onda ih ova izložba obasjava novom svetloću. Asocijativno-nefigurativna struja, čiji su protagonisti zaokupljeni proble-
mima koji se vezuju za slikarsku ma-
leriju, za jedan neodređen. prostor, i čije intencije idu ka „destrukciji klasične slikarske forme, inspirisani viđenim ili pak potpuno okrenuti svojim tmutrašnjim vizijama -— doživljajima, predstavljeni su Miodragom Protićem,.Brankom Protićem, Živojinom "Turinskim, Zoranom Pavlovićem, Vladom TodoroVvićem, Lazom Vozarevićem, Kostom Bradđićem, Momom Markovićem, Markom _Krsmanovićem, Zoranom Petrovičem i Mićom Popovićem. Harmonično reduciran pejzaž veoma čiste zvučnosti karakteriše Stojana Ćelića, dok Mladen Srbinović asocira enterijer sa zgusnutiJom emocijom i namah prigušenijim kolorističkim akordima. ' : Što se tiče skulpture, ona se kreće u četiri smera čiji su karakteristični punktovi Risto Stijović, Petar Palavičini i Sreten Stojanović, sa klasično oblikova-
| Povodom izložbe Savremena srpska umetnost — posleratni period — u Zagrebu
_ NOVA AFIRMACIJA SRPSKE LIKOVNE UMETNOSTI
nim delima, Matija Vuković, koji u ekspresionističkoj deformaciji izražava snažan patos, zatim skulpture čiste forme i prostora — Olga Jevrić, Jovan Kratohvil i Mira Jurišić i, konačno, skulptura u kojoi dominira volumen: Dliga Jančić, Ivanka Bešević i Oto Logo. | Grafika, baš kao i slikarstvo, pokazuje puno bogatstvo izraza — od klasičnih koncepcija do aktuelnih problema forme i grafičke materije. Njeni najistaknutiji akteri su Mihailo Petrov, Radovan Kragulj, Bogdan Kršić, Ankica Oprešnik, Boško Karanović, Branko Šotra, Branko Miljuš, Miodrag Nagorni, Stojan Čelić i Miodrag Rogić. Ali i ostali autori ove umetničke discipline gotovo ne izostaju od navedenih. Ova monumentalna manilestacija zaokružena je tapiserijama Milice Zorić, Lazara. Vujaklije i Boška Petrovića, / i . Na kraju, sve komplimente zaslužuju inicijativa Moderne galerije Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti, posebno Moderna galerija iz Beograda, ko Ja nam je pružila, uverenja u zaista bnjljantan estetski kriterijum angažovanih eksponata i pretenzije, omogućivši tako sagledavanje Tizionomije srpskog slikar stva u bližoj retrospekciji, na kojoj se, kao na fonu, prelamaju refleksi njenoga aktuelnog, trenutnog lika.
Vladimir ROZIĆ
skulptura Olvse Jančić
KADA SE OLGA JANČIĆ, početkom 1959. godine, pojavila sa svojom prvom samostalnom izložbom, predstavljala su njena dela skulpturu mladosti što Kroz forme-plodove odražava saznanja nekih pobedonosnih manifestacija životne vitalnosti.
Već tada, njena se skulptura odlikovala osobenošću i čistotom plastične misli. Za nepunih pet godina — učesnica na izložbama u zemlji i imostranstvu, nosilac domaćih i međunarodnih nagrada — kroz jedan vrlo radan period Ogla Jančić je svoju umetničku fizionomiju brzo razvijala. Niena je sadašnja skulptura delo zrelog umetnika. :w
Izrazito subjektivnog karaktera i ne bez psihološko, „emotivnog..podteksta, njena je umetnost, u sadašnjoj fazi Do» stala 'sadržajno kompleksnija a formalno bogatija; ali u pogledu 'oncepcije umetničkog stvaranja, Olga Janstav po kome su svi „spoljnji“ elemenži dela samo posledica unutrašnje sadr<:
žine koja je njen jedini motiv inspi~'
rukovodi umeftni-
nacije, jodina nužnost koja oblikovanjem likovne misli kove,
sičnom materijalu, Olga Jančić primcnjuje savremen plastični izraz i alctuelno tretiranje materije, usvaja ura stanje forme u pbrostor ističući njene autonomne vrednosti, ali sve to DOSPCdno, ukoliko su ovi elementi sredstvo, način, mogućnost za postizanje one eksipresivnosti koja je posledica i Tumač wdoživljajnog sveta umectnikoveg. Poštujući pre sveža ikarakter čvrste, kompaoikime mase, aulor skwulpluru razrađuje ma mjene ekspresivne mogućnosti u rasponu od definisanih- oblika „do meke vrste „infommela“, U jezBru ovih sigulptura, ıı srži volumona centar je dramatičnog zbivanja, Iz 'LOg jezgra, kao iz Čvora, Tome se Yaspli-
ću. i sustića, jer še od napetosti u Tom
ioppru zgrčeme mx/ise, vVelumen ili' bogato nazućuijc ili. udvaja u Teške, srodne oblike wulklopljene jedme u druge;
nekad: delimično odvojene, ali. uvek. po.
vezane snagom, meke unuimrašnje kohezije do merazdvojivosti koja je i neminovna i mučna ali jedino moguća, Na takvim. oblicima faktura se ubire TDOpakuzujući mestimične wžiljke Uuzmncmirene površine, sugerirajući orgamsko poreklo Torme,
Nekada umofnik kao da uveličava:
delove površina ovakvih neobičnih felusa, pa dobija vrstu reljefa, uznemirujuće išečke nekih organskih praoblika u kojima je prisutan još neuobli-
BOGOJEVIĆ: SARKOPAG
Radeći u bronzi i kamenu, u kla-
Fi #
OLGA. JANČIĆ: RAZUĐENA PORMA
čen, osloboden . aluziynosti,.. ali
Već MijučaV'i pi žar Život. - Ova naizgled .amortna skulptura, nex
1 MA: ai :j “
kad namerno,nedorečena, u. stvari je znalačko, adekvaino srastanje formalnog: rešenja, sa"*izražajnom snagom doživljaja Čiji je ona neposredni nosilac, jer umetnika interesuje skulpturn isključivo;»kao:odgovanajuići likovni tumač nolih stanja karakterističnih za emolfivnu limmu inmodernog čoveka, za njegove intimne sukobe i otpore.
U ovakvoj, skulptuvi nema nikakvoOg dikfata ı predmetnog sveta, ali ima u eksprešivnoj konfiguraciji njene aktivizirane površine mnogo ljudske sadržine — jma čulnosti i snage, ima tuge i usamljenosti a uz to 1 neke latenitne zadivljenosti fenomenom Života čija se vitalna neugasivost otKriva u svakom deliću stvarnosti. Kontemplirajući ovu: slvarnost, imetnik nalazi izuzetnu snagu. ubedljivosti kojom sugestiynmo saopštava meka unutra šnja zbivanja, duboka i istinita, u kojima se odblesci opštih, večito aktuelnih ljudskih tema*prepliću s doživljajnim svelkom. čoveka kao pojedinca, utopljenog u Živof, zaljubljenog u nmjega a nemoćnog u njegovom vrflogu.
Katarina ,AMBROZIĆ
NIJE TRAGIČNO što se ftrenuimo malo snima već što miko me zna šta bi zapravo Trebalo da se ekranizuje. U toj zbunjenosti čak ni uspesi pojedinih filmova prošlogodišnje sewije ne predstavljaju neki ozbiljniji podsticaj.
Pa ipak, producenti a i filmski radnici nisu ni malo ravnodušni kako sec posmafraču može učinili. Oni su sada, više mego ikad ranije, zaokupljeni sadržajem novih filmova i pri tome pažljivo ispituju kolika je vrednost uspeha pulskih pobednika i, u kojem vremenskom intervalu će oni zastareti. Ovo se u prvom ređu odnosi na filmove sa aktueliom tematikom.
Međutim, to je veoma delikatan problem i u našoj kinemeftografiji retko se kada postavljao u ovako odlučnoj tormi. Kako, nc može da,se reši samo, mehaničkim analizama, jer zadire u idčjnoestetske koncepcije filmske umetnosti, to se već pojavljuju tendencije za šabloniziranim variranjima snimljenih sadržaja, šlo .jc sigurno — sigurno je! Ali, pri tome kao da se zaboravlja da je u umetnosti uopšte, a posebno u filmu, svaki istinski rezultat i uspeh ncponovljiV. · Rra
„Moguće je·čak-tvrditi.da raniji uspesi, mahom relativnog: značaja, nisu toliko zbunjivali. Verovatno što su i bprctenzije našeg Jilma bile daleko skrom-
\
A ko:je kao i pre ~ Onđa ne živeti.
Nauči da pozdravljaš kiši Koja pada na ljubavnike U toplo gradsko jutro.
Nauči ljubavnike napamet. b a
Svet nam, je zavičaj. 3.
Mornari su plabi voćnjak ma pWuČUA,
%moTG
Dole su ribe i tlice.
Imam :oči, srce, kičmu, itd. Ako je kao: i pre . i Onda sve to zakopaj u zemlju.
Danas mi se ljube jedna druga usta.
PATNJA
U zidajte me u grad Ovako mi je go?e.
Ko će i ove godine podneti Teški sjaj oblaka nad mojim, Dubrovnikom, vaki izlet pisca, izvan, njegovih (eo-
grafskih, nacionalnih, i Kwulturnih,
područja donosi, pod, uslovom, da se ovamtura duha i mašte uspešno okonča, čitavo bogatstvo problematike koja. se rađa pri sudaru piščevog iskustvemog sveta sa, svetom, koji ga insniriše. Primer ovakvih, knjižeonih, pod hvata pruža mam, i bogata Đamnorama dela, okremutih, Orijentu, kojoj, u DOoslednje vYeme, pogoduje sve Jača im ternacionalizacija kulture i jačamje međunayrodnih, komunikacija. Bilo da sw ova dela mastajala wu određemom, trenutku ražvoja izvesne kolonijalne imperije (Kipling, Konrad, Forster, Lofi), ili samo kao intimni dnevnik i butopisni odjek kakvog usamljeničkog iZ!cta, lutamja ili bekstva (meki maši pisci), oma, se izdižu i užzdižu do svoje umetmičke i ljudske suštine tek kada prevladaju, prvobitni otpor materijala, kada nadvise obilje sirove građe ispoljašnje egzotike, kakva se pri ovakayi, putovanjima mameće. U tome jeste bitna Yazlika između, recimo, PForsterobog romana „Jedmo putovanje wu Mdiju“ i feljtonističkog putopisa „Tamo-amo bo Istoku“ Milana Jovamovića-Morskog. Ne eliminišući, razumljivo, mi potrebu za delima kakvo je ovo drugo, monro mo. priznati da trajanje, đela ove vrte biva. :ograničemo a, jedđam period, upnavo, kolika je i trajnost podataka koje je wočila putnička budnost piščeva,. Ovo je, ujedno, i uzgred, i kamen 5poticanja savremenog putopisa, literaYme discipline čiji dalji opstamak zavisi od' dubine prodora u suštinu, u bit kraja ili krajolika. od dubine zalažemja iza kulisa efemue”rne egzotikce anziskarti i turističkih fleševa nomjemjemih komšijskoi Yadoznalosti ili „porodičnom albumu.
Jedam od movemsa ovaloog intoYcsovanja pisaca za daleke ili neobične krajeve jeste i specifičan oblik „bekstva” iz svoje sredine, tako eklatamtam. kod, romantičara il, kasmije (kod mas) u pesmama Vojislava Ilića i u čitavoj ohoj modi koja je, dok je bila aktuelna i mešto kasnije, mazivama %t9ojislapi?žmom. Sam, faj izbor egzotične ftemafike i dalekog (i, u ovom slučaju, pesnika, mepozmatog!) miljea bio je me dvosmislem. odraz vesmičke tenzije 2ža prevazilaženjem, stvoavnosnih, datih, i kao takav bio je sam, po sebi ogramičem. Drukčiji i savremeniji pristup egzotick (u. konkretnom. slučaju OfrYijentu) sači dobrim, delom, odricamje , od pomenutc tenzije ı bre je bokušaj piščevog sveta, i prodor ka šiyoj sintezi, odnosno tragamje #0 još meporatim
nije. Sada, majme, napočito posle uspeha filma Licem, u. lice ambicije su naglo porasle — pa bi svi želeli da odjednom prave značajne angažovane filmove.
Po staroj navici opet se taj ambiciozni poduhvat potcenjuje i veruje da je to moguće postići i običnim rutinskim zahvatima, Nesporazumi sc naročito gomilaju oko određivanja teme -- konjunkturno je tražiti priče u kojima bi se određene individualnosti, protokolarno direktori i njima slični po značaju i funkciji, na izvestan način izvrgle podsmehu i tako pokazala njihova odgovornost, za naše sitne i krupne svakodnevne nedaće. Nije li to opet naivno demago–ško pojednostavljivanje sadržaja i u osnovi jedan demodirani odnos prema stvarnosti, u filmskom delu. .
Kod nas su sazreli uslovi za daleko savremoenije i složenije prilaženje stvarnosti, a naročito onog što se odreduje kao tipično u filmskoj umetnosti. Od jednog istinski angažovanog filma moramo zahtevati da u svojoj dinamici ne deformiše sivarnost i da u montažnim uopštavanjima zadrži njen autentični oblik — tačnije one karakteristike koje će poslužiti kao osnova za kompotova-– nje sekvenci i čitavog filma. Samo tako sadržaj neće postati reprodukcija realnosti a elementi u filmu dobiće značenje pojedinačnog u posebnom. Upravo tak-
Dragan KOLUNDŽIJA
SVET NAM JE ZAVIČAJ
ZBUNJENO MIROVANJE
U luđilu.
| Topot kopita u 5WW, žar orla - | |
Dok miris algi Iznosim, ma obalu Gde moja mala žend Natiče brod na prst. Niko, niko mladosti moja. glavi jedmu dag
\ zemlju, Mesto gde su i meme uvolele i pale, Ko će i ove godine izdržati | Užas u Krvi ma rastanku. |
Nosim, u svojoj
Zabromnite mi da (dočekan ocd,
Pošaljite me po vatru. | | Učinite već mešto. Ovako mi je gore. | |
VARIJANTE TRAGANJA (/\\
ORIJENTOM
humanitetom,. ali sa polaznom, tačkom
% određenom hwumamitetu i humamnizmu, koji se suprotstavlja, ali istobrTcmemo i priključuje piščevim otkrovcnjima. U svom poznatom, eseju „Istok u pričama Ive Andrića“ Isidora. Sekulić ukazuje na razlike između zapadnjačke i istočnjačke marYacije, dodajući da to u velikoj meri važi „i onda kad se radi o wmetničkoj priči Istoka, tj. priči in Spirisanoj Istokom i pisanoj od pisca kome, je Istok zavičaj“. I čini se pritom, da, „je- ona, pišući, o Andrićevom Istoku, w, stvari, promalazila svoj Istok, esejistički, manjeg obima, ali podjedna– ko neponovljiv i jedinstbem. Ovaj nam primer ujedno wkazuje da dodiri sa Orijentom mogu maslati i kao svojevhstan, oblik tragamja i tražemja, mezavisno od putovamja i neposrednog konc takta. Sasvim je dyvuge prirode OrYrijent Riste Ratkovića, uočem, na izgmaničkom putovanju za vreme ratnih dana, sav w fragmentu, i grču, ali istovremeno zagledem, m samo dmo teme, postavljem ma istoj osmovi koja je i ranijim, Ratkovićevim, Yadovima (davala boju socijalnog bunta, „IzukrYrštali Su se smovi i java. Od. sunca“, eksplicitmo komstatuje pisac i tako sam, daje najbolju, najprecizniju karakterizaciju svojih poetskih zapisa sa Orijemta.
Veći i ovi malobrojni primeri ukazuju da se Orijent kao tema, motip i inspiracija javlja kroz različite forme, raspoređene wu širokom, dijapazonu in= teresovanja i literarnih | koncepcija, Ali reč je o rozličitim tvoarijamtama istog traganja, o delima manje ili više prožetim istom, ftežnjom, ka. sintezi, kroz koju se majplodonosnije · azrešavaju ovakvi dodiri i sudari pisca, sa. movim, ili meposnatim, ambijentom.
Ivan ŠOP
vim kombinovanjem predmetu moguće je u stvaralačkom postupku doći do onih pravih proporcija u filmskoj slici koje njenom kreativnom smislu daju pečat islinitosti. :.
U ovim trenutnim previranjima važno je da sc istraje i ne podlegne starim zabludama i navikama kod oblikovanja savremenog filma. Prema tome broj filmova ne i?eba da bude·-odlučujući kod stvaranja repertoara za novu šezonu. Jer, kome su potrebna de!na koj bi uništila ono što smo postigli u oslobadanju od pragramatističkih konccpcija umetničkog dela? | Zato ovo mirovanje može da se shvan{i i kao prećutno priznanje slvarnlačke nemoći. Napravili smo jedan, dva poi tri uspela angažovana filma. Ali. n je čini se, više bloć slučajncsti i wnetničl:e istrajnosti njihovih autora nego rezultat naših koncepcija o savremenom i društveno-angažovanomi filmu.
. Snimanje nepotrebnih i demodivanih Tilmova može da se smatra ćulanjem ul stvaralačkom soislu. Zbog svega osa potrebno je ŠtO pre prekraliij ovu ne izvesnost Jer ona ipgpic ne vcdi razjašnja vanju problema i krčenju novih wulcva filmu kakav od srca svi želimo.
P. VOLK
. KNJIŽEVNE NOVINE