Književne novine
Pa JB Ba iji Ig
| NASTAVAK * | S51l.STRANE
DANA
strovala sva zbivanja. 1908. godine snia je nekoliko reportaža o Mladoturcima, jer je Bitolj bio cemitar mjihove aktivnosti, 19211. godine mastala je najpopularnija i. jzorteža „Poseta sultana Muhamerndn V. Rešada Solhmu i Bitolju“. Manaki je ajete da snima sultana. S: "skab ga je ma solunskom keju i zamolio da stame. Večito pijani sultam je stao: taj prizor svedđoči da je jedan amtolkrat prvi i posledmji put m životu poslušao mekoga! Istorija ga ne smatra za poznatu ličmost, ali našim generacijama ostao je mozat samo zbog toga Što je Milton Mamalki o njegovoj poseti snimio film! . Za vreme balkanskih ratova Manaki je snimio mmoge događaje: najznačaj“ niji je „Oslobođemje Bitolja“. Iz DTVOg svetskog mata ostao je poznat kao prvi raklni sn matelj srpske vojske. 1917. godine snimio je bombardovamje Bitolja. Jedna granata pogodila je i njego vu kuću i mnoga značajna dokumenta zauvek. su bila uništema.
Ostareli. umetnik dočekao je da se njegovi filmovi majzad priksžu. Mnogo metara. trake ostalo je nerazvijeno i sada naši laboratorijski stručnjaci DOkušavaju da razviju ta dragocena dokhumenta. Dužna priznanja su došla. Pilmski istoričar Žorž Sadul pominje ga kao prvog snimatelja na Balkanu, jedan mladić piše o njemu doktorsku disertaciju. Snimljen je dokumentarni film o mjemu. 1959. godine, na Pulskom festivalu, dobija nagradu za Životino delo. Jugoslovenska kinoteka dodeljuje mu plaketu pionira jugoslovenskog filma, Republički arhiv Makedonije stavlja pod zaštitu mjegov anhiv, a penzionisam je 'kao zaslužan jugoslovenski umetnik. (5. J.)
Sto pedeset godina od rođenja 'arasa Ševčenka
9. MARTA 1814. godine rođen je otac nove dlwrajinske kmjiževnosti , i ukrajmskog Mmjiževnog jezika, jedam od majvećih pesnika Slovena, revolkicionar-demokrat, slikar, „mislilac i borac za pobedu narodne pravde i slobodam život — Taras Grigorjevič · Ševčenko. U svojim delima „Kobzar“, „San“, „Usamljeno drvo“ i „Blizanci“ ovaj Desnik i danas uči kako treba pojmiti i odraziti život naroda, moć čoveka, kako treba madahmuto, jasno i borbeno Dpisati. Njegova reč i danas zvuči tonom „velikog gneva i velike ljubavi“.
'Kao istinski mafpodni ukrajinski pesnik Ševčenko je mužno i pesnik svih maroda. U celom svetu poznato je njegovo ime vizionara ·' oji je poručivao blista u daljini“,
da „Svetlost istine
„Da bismo znali ljude, treba živeti & njima. A da bismo pisali o ljudima, treba biti čovek“, Ševčenkovu poeziju danas naročito srcem oseća čitalac zavisnih i ugnjetemih marođa i onih zemalja koje su se nedavno oslobodile kolonijalnog ropstva. Revolucionarnodemokratski i nactonalno-oslobodilački patos ovog genijalnog pesnika blizak. je narodima Koji sprovode antiimperijalističku, antifeudalnu i demokratsku revoluciju. Uvodeći OVOE čitaoca u poetsku sferu mjemu razumljivih sulkoba između seljaka i posednika, između radnika i gazde; između namoda i tirana, dželata,. mučitelja — Ševčenko ga uči potrebnoj nauci nepokornosti, otpora 1 odlučne borbe.
Pevajući o 'strašnom zlu ikmelstva, o gadostima despota {feudalaca i bogataša), o „teškoj pesnici“ avirepog samo državija, 6 svojoj velikoj otadžbini gde „na svim jezicima svi ćute“, pevajući O plaču Ukrajine i tragediji čoveka-trudbenika — Ševčenko je voljno i svesno, prometejski, odredio sebi tešku sudbini borca koga će podvrći povredama ·i V mučenjima i duševnim iscrpljivamijima, ali borca koga ne če Slomiti! Tako će on u mračno vreme nikolajevske reakcije podeliti isudibinmu velikih ruskih pesnika, svojih suvremenika: Riljejeva, Pušltima, Ljermontova, Miaflinskog i Poležajeva. „Kolko bi se moćno TazviO ~ piše OV i ha sve strane Oak M te neuporedivi pesnički talem nije togodišnjeg vojničkog progonstva i da to progonstvo nije odnelo u grob četrdesetsedmogodišnjeg pesnika u punoj
zrelosti njegove pesničke snage. 9 Tarasu Ševčenku “engleski pisac Džek Lindsej kaže: „Za Šš
s mom mišljenju, najkarakterističOla dve osob:ne: apsolutno pesnička origimalnost i neraskidiva veza sa SVOjom zemljom, svojim marodom. Upravo ovirn dvema osobinama, TE svega; može se objasniti umutarnja snaga njestihova, jasnost forme i
dela. Veza Kobzara 5 TiaTOse ima utisak kao da mu u stihov-ma narod dolazi u S
njegovo ime i - bor Lejuči njegove potrebe i nadanja.
(D. S. 1)
bilo dese-
„Pod slovom „s” nema Sutjeske” ip POD OVIM NASLOVOM u „Bonbi“
od 11. februara i 9. 10. marta, oko Su” tjeske, i ne samo oko Sutjeske, vođena ·
je žestoka bikka. Urednik „Borbe“ Piahrija Jovanović,je u osvriu na prvu svesku jednog školskog leksikona, s potpunim pravom zamerila autorima mnoge Đropuste koje su mačinili sastavljajući. ovu publikaciju: „U svesci, koja ima svega 175 stranica džepnog formata, detaljno je opisano 25'dinastija i 36 kraljeva i kneževa. Obrađeno je i 30 crkkvenih (pojmova. Dečak je saznao šta je Kanosa i Klermom, naučio da se klinijevski pokret u 11. veleu borio za jačenje papskog autoriteta, obavestio kakva je vrsta crkvene kazne interdikit, vrlo se detaljno upoznao šta su isusovci a šta viteški redovi i koliko ih je vrsta bilo, razumeo da je iaptol zbog svećenika, saznao o celibatu, simoniji, indulgenocjji..
Na svoje razočaranje dečak nije mogao da nađe dovoljno objašnjenja o onome što ga je najviše interesovalo o NOB. Uzalud je pod slovom „S“ tražio Cutjeshu. Nije mašao mii Kozanu, mi Kadđinjaču, ni Užičku Republiku, miti posebno izdvojemu i jednu veću bitku i vrlo malo događaja iz NOB. Osim opšteg i hratkog prikaza narodme revolucije obrađeni su vrlo šturo zasedanja amtifašističkcog „veća i desant ma Drvar...“ ||
Urednici su se branili (tomom loji njje uobičajen) kako su znali i umeli i... nisu uverljivo uspeli da se odbrane. Argumenti Fahrijie Jovanović su mnogo jači. Ali me svi, Zamerajući autorima što bitke i događaje nisu obradili posebno, ona kaže: „I po kakvom se to: kriterijumu može u leksikonu za mlade ne izdvojiti i posebno ne obraditi Kadinjača. Užička Republiza, Kozara, Sutjeske itd... kad su po sebno obrađene mnoge bitke i događaji manjeg značaja a; mvası grinvaldska bit ka, mohačka bitka, bitka kod Ivankovca, Ičkov mir itd.“ \ '
Da ži su spomenuti istorijski događaji stvarno od manjeg značaja?
e Smejala se kuka krivoj grani
U RUBRICI „Piši khao što misliš“ („Ekspres“ od 12. marta) objavljena je beleška o glavnom uredniku jednog izdavačkog pređuzeča koji se „izmemadio u Yazgovo”u sa movinarom“":
— Kažete Gream, Grin: ko je to?
— Poznati američki pisac. Prevođen i kod mas.
— Ja sam, atvate, wa, ovoj dužnosti tek nekoliko meseci — opravdao se gla=vni urednik.
O rečenom glavnom muredniku (čije je ime „Ekspres“ iz samilosti prećutao) ipak me treba: suviše strogo čuditi, Nije on ikriv što: ne zna da je 'Gri američki 'pisac.?T6 ne na: ni prešni Grin. * e
Svi Englezi koji žele da dobiju američko državljanstvo neka se obrate uredniku rubrike „Piši kao što misliš“. Mogu i drugi. Treba što pre iskoristiti priliku dok je urednik tiek nekoliko meseci na dužnosti i dok ne stekne znanje i rukinu. Može ih uputiti i svom ikkolegi-novinanu.,
Brodolom “'Dugih brodova”
„JA SAM ZAISTA dobio morsku bolest iz najčudnijih razloga na svetu: zbog loše guume, zbog idiotske fabule, zbog glupe pedanterije „glumaca koji kao da me shvataju opštu sadržinu radnje. „Dugi brodovi“ su film posle koga čovek oseća apsurdmu želju da ga izvuku kao utopljenika“. Ovim rečima je, prema pisanju „Politika-Bikspres“, filmski kritičar „Dejli m.;rora* dočekao ovaj kooprodujcioni “film britanskog preduzeća „Varik“ i beogradske „Avale“, čije je snimanje maše ozbiljna di neozbiljna štampa prati cd početka do kraja sa više nego blagomaklonim. inferesovanjem i SOVOVO ponosom što se pod našim podnebljem skupilo toliko čuvenih filmskih zvezda i što je nekoliko naših zvezdica dobilo uloge nešto veće nego što su u nekim kOOpro~
aVysyir ev y, a vfyY
dukcijama imali nadaleko čuveni lipi-
caneri. · :
· Ni ostali kritičari nisu bili blagonakloniji prema ovom filmu od SsVOg 'olege iz „Dejli mjrora: „Pilm je prodat nizu zemalja i sada je problem
kupaca da se snađu kako maju. Dugo.
vremena misu gledali takvu dJimunadu kao Što su „Dugi brodovi“. Ti ima svašta: pljuvanja po istorijskoj Verodostojnosti, · grotesknih imrowizacija, bokova jedne Italijanke koja se 'uple= ja među Vikinge, tu ima jedna me baš beskrajno lepa jugoslovenka pantomimičarka u ulozi vikinške princeze. 'Lu ima i jedan filmski mejasam. Ričard Vidmark koji mora da je ovu ilogu preuzeo, jer se bez penija mašao oa ulici, pa je umesto čorbe „Vojske spasa“ preuzeo ponudu da igra u „Diugim brodovima“... „Oskar Homolka, inače intelegenimi glumac, scenarijem zavedeni Ričard Vidmank, bezkomipromisni Sidni Poatje, žutokljunac holivudskog filma Ras 7. im i jedna jugoslovenska starleta koju smo više videli ma londonskom aerodromu mego u OVOm filmu, — «svi Bu doprineli tonjemnju „Dugih brodova“ 'u jednom naivnom spektaklu na” nivgu sedmorazredne svetske produjkcije“.. |
Jugoslovenski #filmski lritičari sa nestrpljenjem očekuju premijeru u hašoj zemlji. Kažu: žele da nadmaše sVOje engleske kolege, Blago njima. Proslaviće še, e
a kako „Jež“ parodirao i persiflirao seriju feljtona o likvidaci-
· ji poslednjih odmetnika, lov na četnike postao je provereno unosam posao. Da li je sama četnička tema popularnija od, recimo, ustaške, macističke i kraljevsko-emigrantske — ili se hvatanje četnika lakše podaje obradi u stilu burmog romana akcije, pa je zato zanimljivije za čitanje od gestapovskih dokumenata i šifrovanih telegrama —
" još mije Sa sigurnošću "utvrđeno. Ve-
| stva kraljevske LEARN | nekakve zaključke.
rovatno neće ni biti, jer nedostaju svi botrebni podaci o dnevnom kretanju tinaža pojedinih listova angažovanih u gonjenju bande i demaskiranju izdaj-
,
Ono što je poznato ipak navodi na
Hvafanje Draže Mihailovića (pre otprilike godinu i po damn) prebacilo je „Politiku“ preko 300.000 primeraka. Hvatanje odmetnika Medenice i Bjelice prebacilo je i „Večemje novosti“ pre-' ko te granice. Olkako je, pnky „MKkspres“ preuzeo obračun sa četnicima, a „Novosti“ počele da ragvetlljavaju tajnu aerodroma ,Al Maza, tiraž „Novosti“ opet je pao ispod 300,000 i kretao se poslednjih dana oko 270.000
Četnička tema, dakle, dokazano drži publiku. · Sidra ı Za preciznije odgonetanje čitalačke psihologije trebalo bi, međutim, znati. (a) koliko je „Ekspresu“ porasla prodeijja otkako je Medenicu i Bjelicu koo štafetu preuzeo od „Novosti“, (b) kakav efekat na prodaju lista ima sada „doktorova“ mpreorijentacija na hvatanje balista, (c) de li čitaoce zaista me fasci- · nira tema ikraljevog pokušaja da izfaira, pobegne na. Ravnu goru, ili je (d) feljton pisan nedovolino zanimljivo, bez tempa i konfinuiteta radnje, sa suvišnim razvlačenjem i digresijama, koje nerviraju mpulliku, razmaženu i naviKknutu na brzu akciju (što rek'o „Jež“: „Vi sedite u toploj sobi dok mi hvatamo bandu za bradu“).
Razume se da tiraž večernjih listova ne zavisi isključivo od feljtona u nastavcima. Njemu pomažu (ili odmažu) mnogi drugi faktori — trenutno, sudbina vikinškog broda, potraga za maistarijim Jugoslovenom i za nacist'čkim skrovištima u Južnoj Americi, „slučaj Džeka Rubija i drugi materijali u vezi s dalaskim atentatom itd. itd.
Peljtoni iz naše novije istorije ipak zauzimaju jedno od najviših mesta (ako ne i samo majviše mesto) ma Tanglisti „ftiražnih“ rubrika. Da li je van konkurencije „najtiražnija“ „čelnička tema kao fakva, moglo bi se proveriti prilično prostim eksperimentom: u dva lista, simultano, trebalo bi objavljivati jedan dosadom feljton o četnicima i jcdđan' zanimljivo — zaista zanimljiv, „ne samo po 'temi! nego i po obradi — felj-
Kosta TIMOTIJEVIĆ ~
MMI
BBamdwm Zam brid
ion # hacističko – emigrantskim špijunsko-izdajničkim mahinacijama 1 peripetijama.,
' SLUČAJ VOZA 116
Posle pet godina i četiri suđenja, čovek optužen za.lubistvO, pokušaj Uubistva, tešku Mrađu, itd. ma platformi voza 116 konačno je oslobođen svake optužbe usled nedostatka dokaza. Tri puta ranije on je ošuđivan, ali su presude wkidane i proces obnavljsn.
Sam po sebi, proces je postao cas cćlebre. Ne polazi za rukom tako često ni najiskusnijim advokatima da svoga klijenta, triput uzastopce osuđenog, ma kraju ipak izvedu iz sudnice kam S#lobodnog čoveka. Ne dešava se ni štampi tako često da nekoga pet godina naziva ubicom — i za to triput dobije potvrdu u sudskoj presudi —aKČ/pa da na kraju taj „ubica“ ipak me bude ubica.
Slučaj voza 116 — i sudski dosije i, još više, komplete novinskih izveštaja
sa suđenja — trebalo bi uvrstiti u obamlađe ( i neke stari-
vezno štivo za sve
eportere. Naročito one koji
o peči optuženi i ubica, a priori ra navode optužbe, i ne znaju da Jano ženi nevim, sve dok se ne dokaže
da je Kriv. Sađa, pošto smisla ma kome praviti statistike \oliko puta u n
je) sudskc T
je slučaj okonžšan, nema ftrljati so u ranu i o tome koji je list slovu ili ao DA ženo nazvao ubicom. ma, utim, A podsećati na mnoač GOUCna primere (među. kojima je ovaj 5a slura 109 voza 116 jedan od najpoučnijih) da pravosuđe nije nepogrešivo i da čak mi čovek osuđem za ubistvo ne mora zaista biti ubica. A. kamoli čovek kome je presuda ukinuta, kome se ponovo sudi i koji je za SsVe zainteresovane — od predsednika sudskog veća do famulusa _— «sve do izricanja presude isključivo
o “~ .. O syovahije prava wpluženog nije dužnost isključivo pravnika, nego i no virnara, Ono spada u najosnovnije ele-
mente novinarske etike. SVOJ OTAC Citat iz jedmog našePF dnevnog lista (svejedno kojeg, jer ilustruje opštu pojavu): · . i „Zvanično je rečemo đa je Kralj
umro usled neprilika koje stu mastupile posle operacije |. a se govori o raku, i to ma mašin koji može dn unese izvesmu zabunu. Biće da ie zbog toga već došlo do interven'cije novog ralja, mlađog Komstantina,
koji je, kako se tvrdi uu alttınskim listo=
vim, zatražio od mmofesora "Tomasa Doksijadđesa đa njemu lično podnese izveštaj o smrti sSVOZ oca.“ ·
Oko čega je nasfsla zabuna? T zašto sad novogn kralina imteresuje 'akoa je wmmo pTOofe50TOD otac?
UJUBIŠA MANOJUDVIG
•
UVERLJIVOST
ajesen će, jedan za drugim, pre.N ma danu kad su ugledali leđa okupatoru, naši gradovi počeli da slave dvadđesetogodišnjicu &VOB Oslobođenja. Slavljenički odbori već smišljaju kakvih priredaba da bude i na kakve ploče i spomenike da se ne zaboravi. Piseće se i štampače knjige o slavnim događajima. Biće izložbe o svemu što se uradilo na privrednom, kulturnom i teko dalje polju. „Na sednici je naglašeno da će prilikom proslave biti istaknuti svi Uspesi postignuti za Dposlednjih dvadeset godina“ — izveštava, na primer, „Politika“ sa gsaskanka Odbora za proslavu dvadesetogodišnjice oslobođenja Beograda. ' |
Nema nikakve sumnje da će drugi građovi i krajevi lako poči za primerom prestonice i, Ta posebnim izlošbama, nacifrati sve svoje uspehe.
Oprostite, a mneuspesi, čiji su oni?
Da ih se odreknemo preko novina! „Ako ne možemo, budimo načisto da će na sjajnim izložbama uspeha i neuspesi merazdvojno biti sa nama. Nadiraće iz okrajaka svesti, mametaće nam se kao na praznik. Zato, molim Vaš, zar mije bolje da ie naše izložbe bu'du ne izložbe isključivo uspeha nego — izložbe rezultata. Da se vidi šta "smo Mspeli, a u čemu promašili. U mimetnositti tako nekako Se postiže uverljivost. Neka se niko. ne zavarava da se i u drugim oblastima uverljtvost može postići ma meki drugi način.
NAŠI ŠALTERI
ađena je spašsonosna formula da
ne bude više gužve pred šalte~
i zima: i službenici će se nagra-
' Pao Jo pgedloB: norma da bude tri minuta za jednu stranku. (Tamo grnađamin nije Više građenin nego ~
siranjka). "A službenici meka se bore da se građanina otresu i za dva mi-
- mjuta, i ma“ minut, zarada. će im biti "bolja, i
Ovoliko povećanje učirika neće moći da se postigne bez izvesne mehaniza-– cije. Dok se ne izmisle savršenije mašine, možda bi posao mogao da se ubrza ma Ssledeči način: da mačelnik lepo stane kod ulaza, pa kako koja grupica građana naiđe, da ih leskovim prutom dofera do šaltera. Tamo bi građane sačekivao činovnik i jednog Do jednog izbacivao kroz prozor.
'Pako se za jedan sat može wwvršiti sa hiljadu muolilaca i žaMšlaca. Pred šalterima gužve nikad neće biti.
Šalteri će poželjet građana, al' gradama nigde biti neće!
BROJ ŽALBI
ojedđinci Koji su smatrali da su
im povređena neka prava Ža-
lili su se raznim forumima. U toku prošle godine fih žalbi je bilo preko svakog očekivanja. Sađa se zapelo da se tlačno utvrdi koliko ih je bilo.
Ako je nekome baš tako bitno da se ne javi greška u ovom sabiranju, neka uzme u obzir i, recimo, pet žalbi koje je prošle godine nisam napisao zato što me — mrzelo.
BAKARIĆ — TEMPO
edam čitalac ove rubrike obratio mi se s molbom da objasnim
kako sam iz ekskluzivnog intervjua Vladimira Bakarića
„Ninu“
ragumeo ono mesto gde Bakarić kaže da „Tempo ima. politiku Pranje Josifa*. Čitalac takođe pita da li mi je poznaito kako je ha to: meagovao Sve-
tozar Vukmanović-Tempo, na koga sE
Balkarićeva primedba „odnosi.
Sve je to pomalo koješta. Mislim, to što me ovaj čitalac pita. Ali ću ipak pokušati ida budem predusretljiv„ U tom cilju:
1) Obaveštavam zainteresovanog čitaoca da je Bakar:ćev intervju i mene, kao i mnoge druge, impresionirao zbog otvorenog iznošenja važnih problema.
2) Mesto o Franji Josifu i Tempu karakteristično je za mneceremonijalnost kojim se ovaj Bakarićev intervju i inače odlikuje.
3) Niko, mislim, ne može biti u ne-
doumici da je Balkarić u stvari samo
uzgred ponovio jednu .Šalu Kkofu je negde čuo povodom ftoga što u saveznom „rukovodstvu „Sindikata ima i nekoliko drugova iz Like.
4) Ne znam kako je reagovao Sve“ tozar Vukmanović=Temyno. Pretpostavljam da se — nasmejano.
SVETLOSTI MI |
mom rodnom kraju ljudi se ku-
„nu u Ssve{lost. Misle na sunce,
i na vid svojih očiju. Nikad na svetlost „Teslinih“ sijalica. i, to je dobro. Jer, ko zna da li bi „Tesline“ sijalice izdržale težinu jedne zakletve, pogotovo što ljudi hoće i lažno da se kunu,
Pregorevanje „Teslinih“ sijalica Uuzelo je takve razmere da je moralo doći do 'ozbiljnijeg ispitivanja njihgVog kvaliteta. Jedno takvo ispitivanje, pod rukovodstvom vrlo kvalifikovane
komisije, baš je u toku i, kako nas cbaveštavaju, trajaće četrdeset pet dana. \
U jednoj sobi postavljena su #dva
reda od po trideset s'jalica. Sijalice S jedne strane uključene su na slobodhi gradski napon, a, s druge strane na napon sa stabilizabtorom. Unapred se zaključuje da će, ako pregorevaju 58” mo one sijalice koje su vezane 28 gradsku električnu mrežu a ne i one stavljene na struju sa stabilizatorom, značiti da su „Tesline“ sijalice dobre. . Posle OvVOS ispita koji će „Tesline“ sijalice, nadam se, položiti predložio bih da ih čuvamo pod staklenim zvO” DO da neko kraj njih slučajno ne — kine. i
ONAKO UZGRED
ZAŠTO GOVORIMO zmmwo w objektivnim teškoćama? Da Ti posloje i ob“ jektivne lakoće?
KNJIŽEVNE NOVINE
čira m stomaku. Sada .