Književne novine
0 pravilima
za mPeditelije
Danas
| ___govori Ognjenka Milićević
~ oova „Pravila za reditelje“?! VeO liki Irac je umeo da se našali
i na svoj račun. Ne dirajmo seni! Pošto je za razgovor svaki Dovođ dobar, (onaj ža ćutanje treba pažljivo odabrati), „Pravila“ mogu even tualno da podsete da jedna od vitalnih ielacija po teatar (pisac-reditelj) ni danas nije sigurno trasirana. A. da Šo nije imao stvaralačkog poverenja u reditelje najbolje dokazuje njegova briga da sva svoja značajnija dramska dela smabde vrlo opširnim objašnjenjima, Početi razgovor o istoriji ili %9 teoriji režije bilo bi sigurno i dobio i vreme, ali je takav razgovor neupuilno počinjati ma tri stranice. Ostaviću to za drugu priliku a sad ću pokušati da se ograničim ma dva pitanja koja imaJu ambiciju da dijagnosticiraju izvesna stanja savremenog teatra.
" Vilar tvrdi da je nekoliko poslednjih decenija istorija teatra — istorija režije. Ako uzmete Francusku (Kopo, Žemje, Dilen, Bati, Žuve, Pitojev), Rusiju (Stanislavski, Dančenko, Majerhold, Vahtangov), primeri daju za pravo Vilaru, ali? Čemu posezati za primerima? I bez njih, tačnosti njegove tvrdnje pridružuje se izvesna profesionalna=praktičarska jednostra= nost. Dopustiti raspravu o prioritetnom mestu u teatru ove ili one umetničke vrste, znači nemati koncepciju teatra umetničkog tofaliteta, koji tek vrhun= ski ostvaren kao totalite} može da oslobodi jedGmu nezavisnu umetnost. Svaka od umefnosti okupljenih u ieatru ima svoj razvojni tok, svoji teoriju, svoju praksu i s tim teatsr mora da računa. Ali nijedna od njih ne može da se olme featru, da mu ismmakne njegov smisao, a može i ireba da ga uslovljava novim odnosima.
Može li, recimo, enformel da bude ključ za scensko rešavanje Boke=ta, kad je u pitanju istorodna ideja: panika materije. Da se ne može ostati na iskustvima konstruktivizma traga= jući za Beketom, to je jasnije, Kojmn će umetnost, koja teorija, pre i korisnije sugerirati startnu ideju za fteatarsko rešenje — da se utvrđi — to j?, naknadno, posao fteoretičara, a da se Ostvari? Ponekad! je dovoljno pustiti umetnosti da vođe ljubav u teatru, A klimu „velikih susreta“ pozvan je da ostvari reditelj. Najsvežiji „prime? Piter Brukov „Kralj Lir“ Znamo delo, znamo bezbroj interesantnih B8cen skih tumačenja, pa ipak, jeđan potbuno samosvojan teatarski rukopis novog scenskog autora. Koja je ideja Đovukla nogu bogatstvu novih Scenskih sprega? Koja je to plodotvorna ideja otkrila TBruku “vidik novih Đređela
{ri i
dložilo žirlju Komisije turme veze sa inostrans se film „DANI“ prijavi za učešće na ovogodišnjem festivalu u Melburnu, iri je usmeno-telefonski odgovorio preduzeću da ne odobrava slanje filma „DANI“ na festival u Melbumu, „Avala-film je 20. decembra 1963. podine od Saveta filmske industrije primila dopis u kome se nalaze i ovi redovi: „U prilogu Vam #đdostavljamo pravila za učestvovanje na filmskom festivalu u Melburnu... — Organizatori specijalno pozivaju igrahi film „DANI“ u režili A. Petrovića (proizvodnja „Avala-filma“) i kratke filmove „IGRA“, „PRAVDA“, „MALA HRONIKA“, „ŽIVE VODE“ i „FADUŠNICE“,
Poređ toga Savet filmske industrije pošlao je preduzeću i pismo koje je Savet primio od Brvina Rada, direktora festivala u Melburnu. U svom pismu on, između ostaloga, piše: „Šta mi tražimo? — Tražimo filmove koji znače aklivan domrinos filmskoj umetnosti; u devet od deset slučajeva pokazuje se đa su to đela mlndih ređitelja koji rađe ša malim budžetom. — Naš cilj je da pronađemo dobre filmove. —
| REDUZEBĆE „Avala-film“ je preul- da
Akćčenat je na filmskim Vyedđnostimbh 1 umethičkom stvaralaštvu“ (Pođ-
vukao Brvin Rado.) a Da bi našu javnost upoznali sa pra-
RNJIŽMVNE NOVINE
\
FOTO-VINJETE STEVE BOGDANOVIČA
umetnosti? Lir-lovac? On lovi smisao ljudskih vređmosti, on traga za Scenom davanja i uzimanja, on iđe u hajku ne priviđe.... Možda je ideja lova u svojoj dubinskoj dimenziji došapnula kožu za kostim, čeka, hajka — ritam za predstavu, lovačka pratnja — horsko rešavanje reakcija za poteru... Svaka od komponenata predstave je samo podsećala na umetnost iz koje je potekla a dobijala je svoj smisao tek u spoju jedinstvene teatarške ideje. Dakako, bez jednog Skofilda, glumca tako izuzetne Scenske Sugestivnosti, koja je sva u plemenitim tonovima · najkompletnije ljudskošti, Bruk verovatno ne bi ni radio Lita.
Od krpica, dasaka i boje se ne pravi
predstava. Glumac je ishodište teatra i/ reditelj to dobro zna. U Brukovoi predstavi je sve, od glumca Go dekora, kostima, zvučnog fona, rekvizite (smelo odabrane da i ona kazuje svoj smisao na Lirovom putu), sve je bilo potčinjeno jednoj novoj umetničkoj volji koja pojima teatar kao totaljitet. Odatle pre Svega tolike mogućnosti novih vidova teatra čiji je zajedničli imenitelj — spektal s jedme strane, a s druge — beskraj životnih sokova za teatar koji čuva baštinu a tradiciju uslovnosti ne smatra opterećenjem. nego korisnom brešom za Sterilhe ideje; odatle novi izrazi za teatar koji ne posuđuje svaki čas cipele od mlađeg brata filma, iako ma da e ga žuljati, koji ne brine zato što mu TV-decu tapšu po ramenu i što se ona dopacaju, nego u tome vidi prednost za sebe, U takvom teatru rediteljaranžer, Scenski prevodilac dramskog dela, poverenik autora, zaljubljeni scenske tehnike — fo su preživele i otpisane kategorije! Reditelj — potencijalni pisac, glumac, scenograf, kostimograf, muzičar, hipnotizer, vrač, ku-
tija za žalbe, sprovodnik mnervfih napona — sve fo zajedno i ništa izdvojeno. Samo — reditelj.
Osamljenost je drugo, reklo bi se, hronično oboljenje teatra, našeg sigurno. Kod nas teatar živi sam, kao što naša literatura Živi sama, a ni muzika ni slikarstvo ne pokazuju izrazitu želju za društvom, Posle nadrealizma kod nas nema umetničkog pokreta pre svega zato što nema prožimanja, nema široke umetničke baze, nema zaraza, nego se svaka umetnost iscrpljuje u sebi i svojoj egnafskoj izolaciji. Rećićete da znate toliko M takve uspehe pojedinih umetnosti. Tačno. Ali šta? Suma uspeha ne vuče uvek umetnost napređ. Potrebna je greška u sistemu, rekao bi Klee, Ima-
mo jednog odista Svetskog pesnik».
Vasko Popa. Da li se sluh ostalih umetnosti poverio tom izuzetnom glasu literature? Radićeva muzika. TI to je sve? Koje su to umetnosti u očekivannju belutka za podele njegove igre?
Gde je problem? U prožimanju? Preuzimanju vrednosti? U objašnjavanju, sporazumevanju? TU stavovima, možđa? Znači, pitamo se o filosofiji. Ali, vratimo se izolaciji i završimo! To je velika nevolja, pre svega po teatar, jer je on po svojoj potrebi i prirodi pozvan đa buđe i bio je u istoriji (setimo se gde su se VvOoGile najžešće bitke romantičara, simbolista, Tuturista) rendez-vous svih umelinosti pred novi pohođ u neizvbsnost, Reditelji bi mogli tu zapuštenu · vatru starih veza da podstaknu u ime tatra,
\
vim stanjem stvari iznećemo i sledeće podatke:
Tokom meseca juna 1963. godine direktor festivala u Melbumu boravio je u Beograđu radi izbora filmova za ovaj
festival. — Posle pregleda filmova, ko- .
je mu je Savet filmske industrije stavio na raspolaganje, on je usmeno izjavio da će filmu „DANI“ biti upućen specijalan poziv za učešće na festivalu. Pored toga, zamolio je reditelja filma da mu pošalje prevod fitl liste da bi on lično izvršio jezičke korekcije, Evo i citata iz pisma koje je Ervin Ra đo, vračajući Worigovani tekst, uputio reditelju filma: „Bio sam veoma zado voljan kađa sam dobio titl listu Vašeg filma. Čitajući je ja sam se podsetio ponovo čitavog filma i ponovo doživeo isto zadovoljstvo...“ v
Posle odluke žirija da ne «dozvoli filmu „DANI“ učešće na.festivalu u Melburnu. predsednik žirija: Miroslav Vitorović je rekao na zahtev reditelja filma (naglašavajući da je to nezvanič-
=. si
e 3
a veliku rađost luckastih devojčiN „ca, kojč obožavaju brze uspehe, : kod nas cveta obilje časopisa posVećenih filmu. Ne filmu kao sredstvu umetničkog izraza, već filmu gledanom kroz obojeni kaleidoskop laži o čitavom aizu rituala vezanih za uspehe, za meteorski Sjaj, za probleme koji i nisu nikakvi problemi. Dovoljno je pogledati bilo koji novinski kiosk pa da vas zadahne otrovni dah ftrivijalnosti i stupidnosti kojom: komercijalizam želi obmotati svet, okupljen. oko jedne sasvim ozbiljne umetnosti,
I kad smo se već gotovo pomirili s činjenicom da se bulevarskom tipu štampe ne može stati u kraj, kada smo bili zadovoljni što se ta bolest, ako. je već nemoguće uništiti, makar mc širi dalje, jedna eminentna televizijska emisija počela je munjevitom brzinom, iz nedelje u nedelju, da se pretvara u nešto što sve više liči na televizirani „PILMSKI SVI},
Nije opasna laž ako se ma prvi pogled može prozreti. Mnogo je opasnija poluistina ispričana ubedljivo i vešto. Zbog toga, kada se kaže da “e emisija BKRAN NA EKRANU pravljena briljantino, onda je to·istina koja nas dovodi do poraznog pitanja: šta je rečeno tom tehnički zaista bravuroznom emisijom? Alko je mjen cilj bio da nas obavesti o aktuelnim zbivamjima iz sveta modemuog filma, onda om nije izvršen, jer o filmu smo doznali isključivo periferne stvari.i to u meri i obimu koji je uobičajen u rubrikama slične vrste u večemjim listovima. Postignut je, čini se, sasvim drugi cilj: dobijena je ekranizirana verzija „PILMSKOG SVETA“, s primesama ozbiljnih inserta, koji hod gledalaca stvaraju utisak. da je o filmu obavešten dobro i, što je najvažnije, ugodno.
Lepa spikerka Selma Langerholc tako lako ćereta .o nevažnim stvarima da bi, poput sirena, uspavala svakog Odiseja koji se vraća istini. Ta šarmant na glumica svakako mije' kriva za ono što radi na ekramu iz nedelje u nedelju. Za to je svakako kriv tvorac te emisije, koji izgleda smatra da. je govoriti o filmu jsto što i govorit! o zabavi!
Na žalost ili na sreću, film je veoma uogzbiljna stvar; isto tako ozbiljna zao slikarstvo, kao muzika, kao pozorište, Dobro bi bilo ako bi se autori EKRANA NA EKRANU setili da se za jedno filmsko delo umire (Žam Vigo), da se zbog filma propada čitava Mplejada stvaralaca nemog filma), da se zbog njega umetnici odriču mnogih dragocenih stvari i đa je zato uvredljivo ako Kurosavin „Ka vavi presto“, tačnije rečeno oni potresni kadrovi o smrti očajnog i prokletog Magbeta, dolaze minutu=-dve iza baletskih tačaka i no-
vih džez aranžmana, Vreme je da se'
tačno ođređdi šta će biti emišija BKRAN NA EKRANU. Da li rubrika MBize Malksvel u izdanju Selme Langerhole, u kkojoj ćemo biti tačno informisani o mođnim novostima filma, ili jedna reflka, i te kako potrebna seriozna emisija o filmu koja će pokušati đa popravi zapa-
na izjava jer žiri u principu ne daje zvanična objašnjenja svojih odluka) da žiri smatra da film „DANI“ ne može reprezentovati Jugoslaviju pošto ga je naša javnost ocenila kao idejno promašen film. Tz daljeg toka razgovora moglo se zaključiti da bi, po mišljenju članova žirija, prikazivanje ovog filma na festivalu u Melburnu pružilo gleđaocima festivala iskrivljenu sliku naše današnje stvarnosti, a/da je žiri dužan da vođi računa da inostrana javnost ne stekne do nama netačnu predstavu. Kako je drug Vitorović naglasio da žiri ne đaje zvanična obrazloženja svojih odluka, prinuđeni smo da se oslonimo na ovo nezvanično objašnjenje pređsed nika žirija, WAM
Najodđlučnije protestujemo protiv ove diskriminatorske odluke žirija.
Svoj protest zasnivamo na ovim činjenicama: 1. Film „DANI“ poseđuje „urednu odluku republičke Komisije za pregled filmova o odobrenju prikazivanja u zemlji i inostranstvu. —, Zakon na ošnovu koga Komisija donosi Svoje odluke
a
· društvenog uređenja, naše.
TELEVIZIJSKA STVARNOST IMA LEPE NOGE
njujuće loši nivo naše filmske publike, zbog čega je do sada obično bio kriv neko treći, neko nepoznat, il; sama publika Roja se iz svetih razloga komercijalizma svakodnevmo truje epohalnim novostima o poslednjem broju „PLAVYBOY“-a. Hoće li se FPEKRAN NA EKRANU pojavljivati u ulozi „..,. ogledalo, ogledalce, kaži ko je majlepši na svetu?“ ili će biti pre svega sredstvo da se majdirektnije saopšte suštine i istine kojima se bavi film našega vremena? Usudio bih se da napravim spisak krivaca za pogrešan odgoj publike, ali on bi bio isuviše dug i zamorio bi čitaoce ove rubrike, Zbog toga ću samuo reći da je jedan od krivaca i emisija
predviđa da se javno ne može Dprikazivati film: „čija je sadržina upravljena pro-
liv društvenog ili državnog uređenja Jugoslavije, protiv mira i prijateljstva među narodima ili protiv čovečnošti; „čija sadržina vređa čast i ugled naroda Jugoslavije ili drugih naroda; „čija sadržina vređa javni moral ili štetno utiče na vaspitanje omladine.“ Nesumnjivo je, dakle, da je nadležni državni organ procenio da sadržina filma „DANI“ nije upravljena protiv zemlje i da ovaj fLiIm ne vređa ugled Ju go.sl:a.vije, te da su , razlozi žirija . zbog. kojih nije dozvolio filmu učešće na festivalu u kontadđikciji sa odlukom Komisije. Očigledno je, dalje, da su „DANI“, na osnovu stava organizatora festivala film» kol. na festivalu u Melburnu ima najviše izgleda na uspeh, pa je odluka žirija da se ovom filmu ne dozvoli učešće ma t om festivala „u
suprotnosti sa.
BKRAN NA. EKRANU, koja svojim sadržajima uljuljkuje i onako uspavanu maštu firomih ljubitelja golicavih prizora i revijalne raskoši. Ne kažem da je 'ta emisija jedini krivac, daleko od toga, ali dokle će obziri i osećanje takta sprečavati maše osešanje dužnosti da se izreknu čak i pojedinačne osude, Ako je to potrebno? Ako to u najskorije vreme ne učinimo, naći ćemo se u sred džumgle neodređenih krivaca, S devizom: „Od nečega se mora živeti, a naše plemenito zgražanje nad niskim kriterijumima filmskih gledalaca ostavimo za privatne razgovore u Kklubovima!“ Potrebno je pucati ma svaku grešku, ma i najmanju koja izgovonena sa ekrana lančanim procesom, aritmetičkom progresijom, izaziva u svesti gledalaca traume, za čije će lečenje jedmoga dana biti isuviše Rkasmo.
Pogledajmo kako se odvija emisija EKRAN NA EKRANU? Prvo se progu= ta ozbiljni, uvodni deo, kao neka obavezna gnjavaža o problemima produkcije ili režije, zatim se pogledaju dvairi odlomka iz nasumce odabranih filmova, da bi še prešlo na treći najvažniji deo, na mjuzikhol tačke sa šlagom i ušećerenim voćem od uvezeeih šansona i secesionističkih ambijemata, To je, uglavnom, neki divan svet u kome se peva među antičkim stubovima, u francuskim bistroima, u ukusno dekorisanim podrumima sa vinom i sirom, svet kroz koji se s maramom oko vrata pevajući šeta srećni lepotan Zvonko Spišić i elegenina Ama Karić; jednom rečju, čarobni breg filma po kojim 'se svi kreću s takvom lakoćom i sa tako čistim mislima da čovek pomisli kako je praviti film povlastica koja se đobija samo plemenitim poreklom, nedostup-
nim za obične, manje ša»mantne smrf-
nike.
Posle toga obično se intervju'še neka zvezdica zalutala u kooprodulkcione vođe naše kinematografije. Ona ispriča da je oduševljena našim vunemim čarapama i čibucima, koje je čak i kupila (tako smo ponosni zbog toga!), i obično preporuči neki recept za pravljenje špageta, Zatim se treća kamera povuče u dubinu studija da bi pokazala preo-
ale dve kamere kako snimaju slatko lice Selme Langerholc, koje cvrkuće o filmu. Tako režija komponovanjem kadra želi ukazati na važnost izgovore= nih reči, zbog kojih je hngažovan., čitav komplikovani mehanizam televizije. Zatim se emisija završava. Mogućne su varijacije, ali to je uglavnom sve!
Ne želim ozbilinost po svaku cenu — SŠvi ponekad volimo da se zabavljamo. Želim samo da se ne brkaju dve stvari: umetnost filma s lepim nogama, napori filmskih stvaralaca sa Luela Persons načinom pripovedanja. Zar je to mnogo? .
Ne znam šta treba učiniti sa emisijom EKRAN NA BEKERANU? Ostaje nam jedino da se nađamo da će Ivan Hetrih, jedna od najkompletnijih ličnosti našeg ekrana, uspeti da ovaj inače izgubljeni sat vremena usmeri u jednom pravcu ozbiljnog kazivanja o filmskoj „problematici. Da će uložiti svoj već stečeni autoritet televizijskog radnika da se spreči rast opereiskog krema, koji sve ozbiljnije nagriza ovu emisiju. Ako uspe da to učini, publike ce mu reći: Hvala!
Momo KAPOR
<= NA STAROM AMWRODROMU - U „DANIMA“
teslivali
osnovnim zadatkom žirija: afirmacijom jugoslovenske filmske umetnosti, ,
2. U anketi koju je organizovala redakcija lista „Mladost“, a u kojoj je učestvovalo 35 domaćih „kritičara iz
cele zemlje, „DANI“ su stavljeni na če-
tvrto mesto rang liste prošlogodišnje produkcije jugoslovenskih filmova. 8. U inostranoj javnosti ni jedan je-
„dini. put sadržaj filma „DANI“ nije
protumačen na način koji bi Škodio
ugledu naše zemlje. — Naprotiv. . Kao autori filma „DANI“ izjavlju-
jemo da u svom filmu nismo Kritiko-
vali humanističku sadržinu našeg dru-
štva, već da smo, iznoseći neke intimne psihološke ljudske probleme, želeli da ovoj humanističkoj sadržini pružimo svoj skroman doprinos. Zahvaljujemo na prostoru i pažnji. ı scenarista i rediteli | Aleksandar PETROVIĆ · snimatelj „Aleksandar PETKOVIĆ
4
? BESMISLICE ~
·