Književne novine

STRAMPUTICE ŠKOLSKOG SISTEMA

PRAVA REČ u pravo vreme — tako se može oceniti, Yazgovor koji je predsedmik, Tito vodio 11. februara sa delegacijom, Saveza pedagoških dvuštava Jugoslavije w Belom, dvoru, u Beogradu. Sa sebi svojstoenom, otvorenošću, + iskrenošću predsedmik "Tito se suočio sa mekim, meprijatnim, istinama o mašem, školskom, sistemu, pokazujući me samo izvanredno poznavanje mmogobrojnih nedostataka koji su vratilimjegov, često suviše krivudavi, razvoj, nego i čvrstu Tešenmost da se ono što se mora ispraviti kritički preispita i postavi mm zdravije i prihvatljivije temelje, koji će biti, mnogo više mego do sada, w, skladu, sa socijalističk.m, mormama pvrihvaćenim u našem, društvu.

Govoreći o obrazovnim i vaspitnim, zadacima prosvetnih radmika, predsednik Tito je primetio da „u mačinu maobrazbe kod, mas i u, čitavom, našem, školskom, sistemu, ima vrlo mnogo megatavnog“, da „odmos društva prema vaspitaču, prema mastavnom, kadru, nije bio pravilan“, da „nastavni programi me valjaju“. Prema oceni predsednika Tita, „reforma školstva mije dala mišta maročito, u stvari, ono tek wredstoji. (...) Skolske programe i nastavu uopšte treba prilagoditi potrebama i ciljevima koje hoćemo da postignemo. Nije dovoljno bacati parole i govoriti samo da treba stvarati socijalističkog čovjeka. Nužno je osigurati bazu ma kojoj će se stvarati taj socijalistički čovjek“.

Naglašavajući da SW, u nastavnim, DbrYogramima. prisutni mnogi anahronizm4, predsednik. Tito je posebno zamerio „što mi, ma, primje?Y, 2a, jedan predmet, u šest republika imamo šest različitih udžbenika“. Ističući da me misli da treba zapostavljati nacionalnosti, njihovu, prošlost i oOsobine, predsednik Tito je primetio da „kod mas... svaki nastoji da se isprsi i da kaže da je on imao takvu i takvu historiju, da je imao obOgG& i onoga vpelikaša“., Obyaćajući se prosvetnim radnicima, predsednik. Tito je maglasio da su oni dužni da Yade „ne ma integriranju, nacional– nosti, već ma sivaromju %OUOg, socijalističkog, jugoslovenskog čovjeka koji će biti imum od svih, tih nacionolističkih megativnih, svojstava. A maš sađašnji školski program bo republikama mije postavljen tako da se ide u tom Dbrabcu. On dezintegrira, upravo to što je majpozitionije. Zbog toga školske programe obavezno treba, popraviti“. Da su programi puni nedostataka potvrđuje činjenica da među svršenim, studentima ima, ve oma mnogo omih, koji vrlo malo znaju, da broj studenata raste a da sa fakulteta, izlaze slabi stručnjaci, da učenik koji završi osmogodišnju školu, nije sposoban da se uključi u savremenu, proizvodnju, Nerealističnost obrazovne politike ogleda, se u tome što je ogroman broj učenik, orijentisan, na fakultet, dok se oseća, nedostatak srednjeg: kadya: „Mi stvaramo duva, socijalistička, čovjeka, jednoga intelektualca i jednoga radmika, umjesto da stvaramo jednog čovjeka u socijalističkom društvu. (...) Žalosno je da nam omladinac već u, gimnaziji razmišlja, o dobrom mjestu tamo u nekoj Jabrici ili megdje drugo u prioređi, gdje bi odmah imao visoku, platu. Stvo-

' rena, je u, tom pogledu jedma, atmosfera, koja Yađa, takva raspoloženja. Tu, atmosfeYvu mi moramo ragbijati, a Yazbijaćemo je samo ako budemo izgrađivali pravog socijalističkog čovjeka, koji - će shvatiti da je svaki posao W\ socijalističkom društvu društveno koristam i da je dostojan 59Gkog pojedinca“,

Osvrćući se ma, pojavu Yazmih, vaspitnih i moralnih devijacija koje su se, među jednim delom omladine, dosta drastičmo moamifestovale W poslednje vreme, predsednik Tito je primetio da je roditeljski dom, ona, osnovna, vaspitna jedinica, koja mora da utiče ma Jormiramje moralnog lika, deteta: „Naša seoska djeca misu tako zddojena raznim, negativnim, osobimama, već je to upravo karakteristično za djecu u gradu. Šta je uzrok tome da mam, baš gradska djeca, i to

često iz porodđica koje su bolje situiranme, podli- .

ježu tim, negativnim, pojavama? Ja mislim, da se tu dobar dio oditelja, koji su obično komunisti ili članovi Socijalističkog saveza, na žalost, vrlo malo ongažuje. Oni sa svojom, djecom, me razgovaraju miti se mmogo brinu kako će se sutra formirati njihov lik... Za djecu Yukovodilaca još bi se najmanje moglo reći da su dobra i. da imaju dobro ponašanje“.

Iscrpno azgovarajući sa prosvetnim radnicima: o mnogobrojnim merešenim, ili pogrešno rešenim, pitanjima u sistemu, obrazovanja, predsednik Tito je dao svoje obećanje da će se, sa

svoje strame, založiti za njihovo “rešavanje, ali

je, istovremeno, upozorio da „mije dovoljno da se .samo' s vremena ma vrijeme. potazgovaYa o tome, već su ma tome planu potrebne stalne i

sistemdtske akcije“, n O

SAMOSTALNO DEJSTVOVANJE U RAZGOVORU koji"je vodio

sa predstavnicima Javnog tužilaštva,

[ENJA

300

SAVEZA KINI:

predsednik Tito se osvrnuo i na-slu- ,

čaj povlačenja iz. prodaje februar-' skog broja časopisa „Delo“ i na još

TDi„Meni se čini da vas:nešto: steže

od strane nekih političkih fakto- · OSA Lua SC“JE "1 ~ to neka organizacija.” Interesantno

ra, i da se malo, ustručavate, da: od-

mah samostalno doejstvujete, ne tra--

žeći saglasnost nekoga odozgo. Vi-

neke negativnosti primetne u štam-. i ve“ u Sloveniji. Takvih pojava ima- ~

_ moi u-Zagrebu, Beogradu, Novom · Sadu, Sarajevu, svuda. Pitam seje li · :| j | „gućile njihov plasman na tržištu, u–

dite samo kako je ispalo sa tim na

pisom u „Delu“? Trebalo je da to odmah zabrani javni tužilac i da to objavi. U tim stvarima vi morate biti politički | potpuno i vaše je puno pravo da samostalno dejstvujete. Poznajete zakone i'aylıi možete ocijeniti podliježe li nešto gonjenju'ili ne. i Kada nešto zakonski treba goniti ne postavlja se pitanje da li je fo iz političkih razloga cJelishodno ili nije. Vi ste toga koji je to na-

Samostalni i

pisao ftrebali' odmah staviti pod i- '

stragu i objaviti to u štampi. Tre-

ba da se zna da je podignuta optuž-

nica protiv njega, da je to reakcionar koji kleveće jednu 'veliku stvar, oktobarsku revoluciju. A to se tiče nas kao socijalističke zemlje. Zaista je čudnovato; nastavio je

"dalje predsednik Tito, da nam se da.

nas dešava tako nešto kad imamo organe upravljanja i u kolektivima

redakcija i štamparija...“ .

„Ne smijemo dozvoliti da se desi i takav slučaj da neko u našoj socijalističkoj zemlji opravdava hitlerovske koncentracione logore, gde

su živi ljudi spaljivani i gde su

je, između ostalog,

punim podacima, čalnovi Udruženja knj zbirki pripoveđaka, 22 zbirke pesama, 16. 16 dela omlađinske i dečje književnosti, 2 antologije, 10 knjiga izbora sa, predgovorima. rađio-drama, i televizijskih drama. | ođenja Beograda Udruženje književnika organizovalo je Međunarodni susret pisaca na kome su vođeni razgovori na temu „Čovek peva posle rata“. Ovim razgovorima prisustvovali su pisci iz 11 zemalja kao i 50 jugoslovenskih književnika.

Na ime pomoći piscima Udruženje je prošle godine desetorici pisaca podelilo sumu od milion dinara, ije od 39 stambeno ugroženih pisaca stanove je dobilo sedamna

štampano preko 20 drama, Povodom 20-godišnjice oslob

a uz pomoć Sekretarijata za kulturu Srb: književnika.. Uz. pomoć. Udruženja četvorica nezaposlenih pisaca našli su zaposlenja.

EŽEV NIKA?

U Beogradu je 21. februara održana XIX godišnja skupština, Uudruženja, književnika Srbije na kojoj bilo reči o prošlogodišnjem radu i budućoj aktivnosti Udruženja. Prema nepotiževnika Srbije objavili su u 1964. godini: 20 romana, 12 Knjiga eseja, monografija, kritika, putopisa i reportaža,

milioni i desetine 'milioha, od dje~

ni.svaki pošten građanin ne može dozvoliti. da. odmah na tone reacigujeći/09y: PNE O.Š

Govoreći.dalje o negativnim poja-

vama: u štampi i publicistici uop-

- šte, predsednik Tito je rekao:

„Nisu u.pitanju samo „Perspekti-

je da svi'nekako jedinstveno djelu· ju i kroz štampu i na razne načine

vrlo vješto · proturaju 'nakaradna,

shvatanja. Čini mi se:da se ta pojava, koju smo u:to vreme nazivali điJasovština javlja u·novoj formi. Tose, kao što sam rekao, naroito pro· tura. kroz štampu i vrlo je opasno. Na žalost to često komunisti dopuštaju“. MEŠA SELIMOVIĆ |O PISCU I DRUŠTVU ~

SARAJEVSKI, „ODJEK“ u broju

ı od,1. marta objavljuje intervju sa predsednikom Saveza · književnika Jugoslavije Mešom #Selimovićem. Selimović ·je, između ostalog, izneo nekoliko podataka koji veoma uver-

„ljivo govore o nepovoljnom „mate . rijalnom · položaju u 'kojem"se na-'

laze jugoslovenski. pisci:

„Obična računica pokazuje da'plodan autor (u koliko nije vrhunski, a njih je svega nekoliko), koji svake 'tri godine izdaje po jednu Knjigu, može da ostvari autorski dohođak od 6.000 dinara mjesečno! Ako bi seto povećalo i tri. puta, što sada traži-

ce pa do staraca, uništeni. Ne samo . marksistički obrazovan čovjek nego

„mo, dohodak bi se popeo.tek na · 18.000 dinara: mjesečno, za vrlo le· žak mnogočasovni rad svakog dana. (.:):Neshvatljivo je da oblast književnosti ostaje toliko vremena i ta· o potpuno izvan interesovanja društvenih-i političkih faktora koji bi,

"u interesu naše kulture, trebalo da

ı pokušaju naći izlaz. (..)

Subvencija koja se daje za knjigu nije subvencionisanje izdavača i autora, već čitalaca. To je način da se:smanji cijena, a time i knjiga po-

„stane'pristupačnija širem krugu ljudi. "Troškovi hartije, grafičkih uslu'ga i slično tako su veliki (u struk-

„turi cijene knjige autorski dohodak je najmanji, od:6—10%, prema 25% . knjižarskog rabata, na primjer), da”

bi cijena nekonjunkturnih knjiga, a one su'ponekad najvrednije, onemo-

' koliko se ne bi intervenisalo dota-

n Šcijom. '[...] i

Odnos izdavača i pisaca određe je nužnošću krute ekonomske rsčunice i činjenicom da je knjiga roba. Pisac je proizvođač, koji radi na svoj rizik, i nudi gotov proizvod, čime u stvari finansira izdavačku

_ djelatnost, koja u proizvodnju ne

'investira ništa. Kako je izdavačka „djelatnošt uglavnom potčinjena za'konima rentabiliteta, izdavanje savremenih domaćih pisaca! samo je moralna obaveza, i često teret za preduzeće. Tu obavezu izdavači izvršavaju kao važan kulturni i društveni zadatak, ali je autor doveden u nezavidnu situaciju da prima uslove koji mu se postavljaju, jer nema nikakve druge mogućno. ti. A izdavač, opet,,nema računa da postupa drukčije. Žrtva je, dakle, autor, a. nije kriv: niko. Izlaz iz ove neodržive situacije, u kojoj se ne zna ko pije ali se zna ko plaća, samo je,, rekli smo već, u formiranju fondova iz sredstava koja stvara književnost“, n

Godina XVII Nova serija Broj 244

BBOGRAD, 6. MART 1965 List izlazi svake druge subote

Cena pojedinom primerku 30 dinara

Izvođeno je ili

POSLEDNJIH .. nekoliko . godina domaća muzička javnost prihvatila'' je — i otpratila — čitav niz inostra~, nih zabavnomuzičkih bestselera, koji: su se u zavisnosti od svojih stvarfih' kvaliteta i vrednosti (i popularnosti) izvođača, zadržavali jedno' određenb vreme na repertoarima domaćih 'interpretatora i programima radio-televizijske. mreže.|[...|_ {HR

·Razume se, . pitanje: kriterijuma, hrabrosti i. pravih namera, ovih :domaćih interpretatora, još uvek,ne moraju da zanimaju domaćeg slušaoca. Namera da se — uprkos pouzdanom poznavanju sopstvenih. izražajnih mogućnosti·i dijapazona —

preuzima: simbol: reputacije · jednog

velikosvetskog pevača, predstavlja u

· svakom slučaju dobar povod za iro~

ničan. i prezriv podsmeh. Međutim, ovakvu mogućnost u daljem razvijanju pomenute tendencije, oduzima i domaća , radio i tele-distribucija, koja pojavom domaće interpretacije otkazuje gostoprimstvo originalnom izvođenju i time mnoge ljubitelje dobre zabavne muzike lišava jednog neophodnog zadovolistva. I ne samo to — očigledan daltonizam muzičkih redaktora domaćih radio-stanica pojavljuje se u ovom slučaju i kao ozbiljna pretnja muzičko-obrazovnoj tendenciji jednog od najvećih i najjačih posredničkih instrumena= ta — radio-mreža sasvim svesno i odlučno upućuje slušaoce na podršku jednoj muzičkoj kulturi koja bi se, u slučaju mogućnosti štampanih edicija, prodavala na — kioscima. Ovakav način sastavljanja muzičkih emisija znatno umanjuje kulturni značaj radija i,televizije, pošto pro= izvode umefničkog stvaranja POZNATIH I TALENTOVANIH pret vara u šou-emisije, bazare „Sve po pet i deset centi“ i kaleiđoskoptribine NETALENTOVANIH i SIROMAŠNIH. Razume se, sasvim je razumljivo da najveći broj slušalaca

Nastavak. na 2. strani