Književne novine

rail r_4 a

ASOPISI

i upoznavanje · književnosti raznih naroda

KNJIŽEVNE NOVINE su u 247. broju obavestile čitaoce da će na inicijativu Zajednice evropskih pisaca (COMES) 28. i 29. aprila u Beogradu zasedati Okrugli sto redaktora glavnih evropskih književnih revija Zapada i Istoka, oko koga će predstavnici trideset redakcija slobodno razmenjivati mišljenja o uzajammoj saradnji književnih časopisa Evrope u cilju bližeg upoznavanja evropske kulture i književnosti. Konstatujući „da književni časopisi, kao veoma značajna sredstva komunikacije, u dosadašnjoj praksi međunarodne književne razmene nisu baš dovoljno korišćeni“, uvodničar „Književnih movina“ se nada da će književnici Evrope ovaj direktni i lični kontakt iskoristiti za trasiranje novih puteva u međunarodnoj saradnji. Pridružujući se uvodničarevoj konstataciji i nadi želimo tim povcdom da ukažemo na jednu praznnu u našem književnom životu koju je već davno trebalo popuniti. i

Sve vrednosti jedne nacionalne literature imaju centralni značaj za uže (a i šire) jezičko područje na kome su nastale „To područje se, po pravilu, poklapa, s nacionalnim granicama. Ovu istinu ne treba dokazivati. Ali zato ni bolje poznavanje svetske literature ne može da bude smetnja bilo kom pravom interesu nacionaWme literature. Naprotiv! Poznavanje blaga svetske literature bogati, pomaže i Uuzdiže „nacionalnu literaturu. Citaoci se retko opredeljuju i specijalizuju samo · za „domaću” ili samo za „stranu” literaturu. Ako su se svo„,im zahtevima jednoj već 'prilagodili, onda traže onu drugu. I zato nije dobro preseći nadvoje to snažno jedinstvo literature, koje se tako živo oseća. Nije dobro preseći ga nadvoje, a još manje je dobro te dve 'pole suprotstaviti jednu drugoj. Mnogo je kovimijje srodne elemcnte raznih literatura uputiti na upoređivanje. A i toga već ima. Pa ako dđublje ra. uiotriuno rezultale raznorodnih uuvicaja, ose:ićnno da su poneke vrednosti svetske „literature već postale organski i oplođavajući delovi, pojedinih nacionainih literatura. ; TBM ka

Kulturna ižolacija, koju, uostalom, niko neposredno i sirovo i ne propagira, u savremenim promenljivim okolnostima sve više izgleda kao nermogsuna koncepcija. Desetine hiljada ljudi preisze državne granice u oba pravca, što je očila prcpraina pojava naglog napretka na širokom frontu kuitu”ne saradnje. A to nesumnjivo mora imati i konzekvence u nacionalnim stavovima prema inostranim literaturama. Naši čitaoci su već dovoljno sazreli, ili su bar u takvom sazrevanju, da im se mora pružiti mogućr'st za upoznavenje s8 literatorama koje zbog neznanja stranh jezika ne mogu čitati u originalu. Ovome poslu se kod nas u posledn,e vreme jedva može prigovoriti nešto. A ako prigovora i ima, toga je svakim danom sve manje. Jedan od tih još zaostalih nedostataka odnosi se na nepostojanje časopisa koji bi nam omogućio da se, kroz prevode naših danas već brojnih i dobrih prevodilaca, „upoznamo vormo zato što se ne može sve dati u obliku s novijom literaturom u svetu. O časopisu goknjige. I zato plediramo za izdavanje takvog časopisa koji bi bio jedan od organa našeg literarnog života, jedan od poslenika na unapre~

đenju naše literature.

| Zadatak ovakvog Masopisa bi bio, između ostalog, i to da kod nas spreči „fantomiziranje“ i. „fetišiziran,e“ izvesnih inosuranin pisaca 1 pesnika. Onaj koga samo po čuvenju znamo, kome nemamo načina da se približimo, tome smo spremni da ulepšamo ili unakazimo i lice i značaj. Tamo gde je kulturna politika smatrala opasnim da se plodovi određene. literature slobodno šire, tamo je u iritiranoj uobraziji čitaoca živeo čitav niz čudnovatih spisateljskih genija i vređalo ga je što mu „vlast“ onemogućuje da ih upozna. Čim se pruži prilika za neposredno upoznavanje literature, sudovi postaju realniji, a razdraženo interesovanje se smlruje. Treba se truditi da se iz plodova svih literatura izabere ono što je najbolje, što je najvrednije. Treba pokušati da se dade slika o literaturi celog sveta, a dela prevedena ili samo prikazana, odnosno recenzirana na principijelnim, teorijskim i kritičkim stupcima časopisa, ireba osvetliti i tako ih čitaocima prezentirati.

Uvereni smo, a to nam dokazuje i iskustvo na drugim stranama, đa bi ovakav časopis, koji bi nas upoznavao sa savremenom inostranom literaturom, služio i našoj literaturi i našim čitaocima i da bi izvesno imao veliki tiraž. Za ilusiraciju i dokaz spomenimo samo da se u našem najbližem susedstvu časopis „NagyvilAg“, koji mađarskim čitaocima kroz prevode, kritike i recenzije prikazuje hod svetske literature, štampa u tiražu od 23.000 primeraka.

Verujemo da će Okrugli sto, kao i svi sastanci i lični kontakti, uroditi plodom. No, sastanci dolaze i prolaze. Treba da ostane nešto što će trajnije da obeleži rezultate postignute na njima. Verujemo da će ih biti i da ćemo o njima čitati. A želeli bismo — jer sad je prilika — da časopis o kome smo govorili buđe među njima, da bude naš doprinos približavaat a. boljem literarnom upoznavanju Zapada i

stoka.

A. P.

NOVOSAD SKI KOMPROMISI

PRITISAK JAVNOSTI na ocenjivačku komisiiu desetog Sterijinog pozorja urodio je plodom. Ličnosti koje. su nekih ranijih sezona ignorisale samozadovoljno domaću dramu — sada su načinile jedan neuobičajeni „kompromis i nnagladile dve drame: „Haleluju“ Đorđa Lebovića i „Savonarolu i njegove prijatelje“ Jovana Hristića. Kao prijatelji i zagovornici domaće dramske literature ovaj gest zvaničnog žirija 'pozdravljamo sa zadovoljstvom, mada objektivno nije reč o tekstovima iste umetničke vrednosti. Ali,u ovom trenutku to možda i nije najvažnije ako se ima u vidu da je reč o mladim piscima koji su svojim delima itekako prisutni u našem pozorišnom životu.

Sve ostale nagrade su rrezultat onih dobro poznatih cenkanja i subjektivnih improvizacja. Zato mnoge, bez obzira na sve prerogative, nemaju vrednosti jer su nepravedno u senci ostali neki veoma istaknuti i značajni umetnici sa svojim Rkreacijama. Za žaljenje je i to što je prvo dodeljivanje nagrade Branka Gavele takođe bilo podložno oportunizmu i starim navikama. Šta možemo. Uostalom više se i nije moglo očekivati pa ni postići u Novom Sadu!

PRESEDAN

NA OVOGODIŠNJEM Sterijinom

pozorju uvedena je i jedna novina ·

— dva poznata beogradska pozoriš-

na kritičara Eli Pinci i Slobodan.

Selenić, kao članovi zvanične ocenjivačke komisije, odlučili su da prestanu sa ćutanjem. Za vreme zvaničnih predstava oni su svoje listove snabdđevali sa recenzijami:: tako da su misci, režiseri i glumci odmnh mogli đa sa"nnju šta o njima misle i kako će zauzeti stano-

vište prilikom razgovora o na-

· gradama.

Ukoliko je ovo preseđan i za OStale. žirije — valja ga. pozdraviti jer doprinosi atmosferi javnosti u licitacijama. raznih umetničkih nagrada. Međutim, prve reakcije govore da u našoj kulturnoj javnosti ima mnogo ljudi koji se protive ovakvom načinu vrednovanja umetničkih dela. Jer, plaše se đa će i sami morati đa ofkriju karte i da kažu javno ono što iza vrata iznose

"u raznim komisijama. Prema ne-

kim „mišljenjima — potpuna javnost u ovim poslovima ne bi mno-

_ go koristila kulturi jer bi se ubrzo

otkrilo da izvesni članovi renomiranih žirija nemaju šta da kažu ili potpuno pogrešno i subjektivno iznose svoja mišljenja o eventualnim kandidatima.

Pa ipak, zašto ne javno — jer kome koriste i čije interese mogu još da brane oni koji svoja mišljenja skrivaju od naše javnosti.

ZAKULISNE IGRE

GRUPA beogradskih filmskih Kkriiičara i·publicista nedavno je izrazila želju da se pri Udruženju filmskih autora i scenarista formira sekcija u kojoj bi se okupili najpoznatiji filmski kritičari iz cele zemlje. Ovoj inicijativi kao i nekim ranijim, usprotivili su se izvesni uticajni filmski novinari i kritičari iz Zagreba. Zašto?

Naime, javnosti nije poznato da već godinama jugoslovenske filmske kritičare u Međunarodnom udruženju filmske kritike predstavlja nekoliko zagrebačkih filmskih radnika i novinara. Oni se pojavljuju na raznim festivalima i u žirijima Writike i čine sve kako u ovo Udruženie ne bi kojim slučaiem ušli i Wrjtičari iz. drugih naših filmskih eentara. Čak poduzimaiu i određeme anlkoile Weko bi sprečili kontakte ostalih vitižara sa ovom organizacijom, To je sasvim razumljivo

Godina XVII Nova serija Broj 246

BBOGRAD, 1. MAJ 1965.

List izlazi svake druge subote

Cena pojedinom primerku 30 dinara

U BEOGRADU SU ZAVRŠENI RAZGOVORI UREDNIKA EVROPSKIH KNJIŽBRVNIH ČASOPISA KOJI SU 27, 28.1 29. ZA OKRUGLIM STOLOM, ISKRENO 1 OTVORBNO, RAZGOVARALI O MOGUĆNOSTIMA MEĐUSOBNE SARADNJE. OTVORENA RAZMENA MIŠLJENJA I SPREMNOST DA SE I PORED POSTOJEĆIH RAZLIKA, NAĐE ZAJEDNIČKI JEZIK, OMOGUĆILI SU PUN USPEH BROGRADSKOM SASTANKU.

S

jer žele da sačuvaju svoje privilegije. Mađa je poznato da se neki od

njih uopšte ne bave ozbiljnom kri- j

tikom.,

To je ujedno i razlog zašto su propali svi dosađašnji pokušaji da se organizuju naši filmski kritičari. Ali, iz nekog „oportunizma i inertnosti do sada nigde nisu izneseni pravi razlozi koji ozbiljno štete ugledu jugoslovenske kritike.

PTIMOLOGIJA ZA ĆUDOREDNE

„NAZIV Rospi (orospu — reč per-

' sijskog porekla) je pogrdnog zna- . čenja i sačuvan je kao ime jednog oko. HRospi-

beogradskog naselja ćuprije“.

(Hustrovana Politika, 27. IV 1905)

Jedinstvenmo objašnjenje! Otprilike ·

kao kad bismo u nekom bedekeru za strane turiste mapisali: „Reč Kurva (praslovenskog, a verovatno

i praindoevropskog porekla) ne ·

upotrebljava se u salonskoj konverzaciji, a sačuvana je u imenu Kurvingrada, ruševina jednog starog grada u niškom srezu“,

KAKO SE UZME

„TELEVIZIJA, očevidno, nije ' pogrešila što je prihvatila prenos jedne nesvakidđašnje priredbe iz velike dvorane Doma sindikata. Opasnost dđa veliki broj izvođača razvuče tok izvođenja „Sa „Ekspresom“ oko sveta“, prebrođena je zahvaljujući Petru Slovenskom — i kao reditelju programa i kao prvom konferansijeru, koji je uspeo da zahukta početni ritam.

„Veliki broi, sa malim izuzetkom, prvoklasnih izvođača bio je za ftelevizijske gledaoce stalno u prvom planu. A napetost iščekivanja prilikom izvlačenja dobitnika nagrada, neprestano je održavala interesovanje“. (Politika, 27. 1V 1965)

„U UTORAK predviđena ie bila pauza, i bilo bi je da nije bilo „Ekspresovn“ priredbe na koioi su učestvovali svi najistaknutiji „wlwmci, reditelji i drugi koje je „Ekspres“

aa Ja ne za male pare, da anga~

„Idućeg utorka voleli bismo ipak da bude pauza, u interesu prestanKa aktiviranja primitivizma, šovinizma, ćevabdživizma i neumetnosti koje, eto, zapleniše ćag i novine!*

|| |] ; (Svet, 27 IV 1965}

Bilo bi zanimljivo i neobično da je Svet objavio onu prvu ocenu, a Politika ovu drugu. Ovako je svako postupio u skladu s raspoloženjem odnosno neraspoloženjem svoje ku> će. Citate smo upravo zato i preneli, da bismo pokazali kako se u da-

našnje vreme događa sve manje neočekivanog. :

ŠAJTINČEV „KAŽIPRST“

VEĆ SMO toliko navikli da karikature viđamo na poslednjim ·stranicama listova i časopisa, đa smo prilično zbunjeni kada ih ugledamo u obligu knjige. Da bi karikature uspele da uđu u taj ukoričeni hram, potrebne su dve stvari: prva, da budu izvrsne, i druga, da se pronađe dovolino inteligontan izdavnč Moji će videti da su one izvrsne. Šajtinac je imao sreću sa obe te stvari. Iz-

davač je bila Matica srpska. Njegovi crteži izvrstan su primer kako onaj ko se bavi crtanjem smešnog, osim duha mora posedovati i visoku likovnu kulturu. Karikatura, to pastorče grafike od vremena Leo= nardovih čudovišno smešnih igrarija, preko stravičnog Goje i jetkog Domijea, uvek je bila poslednji čovekov izlaz, poslednji pohlušai da se promeni svet, da se gorke vizije sa> kriju iza zavese cerekanja i smuoš«“ nih linija. Zbog toga i u najsmešnijim vicevima koji se crtaju perom i četkom ima izvesnog humora pod vešalima, ima izvesnog dizanja ruku od uzaludnog posla da se učestvuje u nemilosrdnoj igri istine. ii Karikature ovog mladog čoveka. poseduju u najčistijem vidu, tu sumornu veselost. Ona se često nalazi na ivici pomodnog mračniaštva, ali ta plemenita mizantropija je mlada i za razliku od pesništva, ona se ne bavi narcisoidno sama sobom, već je upućena na druge. Jedan karikaturista posmatra svet oko sebe sa bliokom za crtanje u krilu! Da li se pritom iskiđa od smeha? Čini mi se ne! Baveći se svojim čudnim poslom, on ima mnogo više razloga da Naslavak na 2. strani