Književne novine
MESTO, ULOGA I ZADACI ŠTAMPE
UPRAVO u trenutku kađ, „Knjižeone novine“ idu, u štampu u, Beogradu se, u okviyu, Sedmog plenvuma, Sovezmog odbora Socijalističkog saveza Yadmog maroda Jugoslavije, raspravlja o mestu, ulozi i zadacima štampe, Yađija i televizije u Yazvoju društvemo-ekomomskih, odmosa, na, osmou. teza koje je Komisija Saveznog odbora Socijalističkog saveza, za politički i idejno-=vaspit= mi rad, objavila pre mepumih mesec dama, pozivajući javnost da o mjima kaže svoje mišljenje. Veliko iteresovamje koje su ove teze izazvale i spremnost da se, ma, osmovu, u, mjima izraženih, stopova, o štomnpi, radiju i televiziji izmesu, mišljenja koja su rezultat meposredmih, iskusta-– tva, utisci koji su se mataložili praćenjem, delovanja movinskih, radio i televizijskih redakcija, nedvosmisleno potvrđuju da su uslovi 20, ozbilja Yazgovoy ma veoma širokom, planu, već odavno bili sazreli i da je bilo potrebmo'stvestramo Treispitipamje ove vrste. i
Činjenica da je u, većini slučajeva prihvaćen, k podržam kritički tom teza svedoči đa su u ovom, dokumentu mašla mesta mnoga, i ranije veoma često ispoljavama nmezadovoljstoa, koja sw se najčešće svodila ma konstatacije umesto da pbostamu, efikasni iskoremitelji medostataka i deformacija. Ti mmogobrojwi latemtni i glasni glasovi. mezadovoljstoa dobili su, objavljiamjem. teza Komisije Saveznog odbora Socijalističkog saveza za politički i idejno-vaspitni Yad, težim, javnog akta. Samim tim, njihova udayYyna snaga nadmašiće, valjda, po efektu svog korisnog dejstva, mastojanja izolovomih, Mdividualnih, nezađovoljnika koji su pokušavali da isprave mno= gu „kriou, Drinu“ naše štampe. i;
Taj prisutni kritički tom, koji je, reklo bi se, saspim, svesno i sa određenim, ciljem, potenčiram, daje tezama draž oštro polemičnog dokumenta koji se veoma određeno angažuje ı, borbi protip iskoremjivanja brojnih slabosti koje su, u jednom, delu. maše štampe, izborile svoje čorsto ukorenjemo i wpormo bramjemo mesto pod, sumcem. . ? , ie
Nekritičko objavljnamje „tiažnih“ vesti i
članaka, poplava tekstova yu mastavcima, .medokumemtovanma i meistimita Kritika, primitivni i deplasirami tekstovi o braku, seksu i huligam= sou, među omladinom, slab Kvalitet programa zabavnih emisija, površnost u obradi materijala, pribegavanje mpoluistinmama i međovoljno pbroverenim, pođacima, mekritičko prenošenje tekstova iz strane štampe, neodgovorno i iskrivljeno prikazivanje prošlosti vw Jeljtonima kojih je sve više i mnoge druge pojave koje, u, krajnjoj liniji, predstavljaju povlađivanje jevtinom, ukusu jednog dela čitalaca i svođenje borbe za tiraž na lmiju najmanjeg otpora — w tezama su majoštrije osuđeni. S ovim, u vezi treba primetiti da je takođe veoma određeno Yečemo da” su kriterijumi vrednovanja movinarskog Yada jedmostrami i pbovršni i da je mužno izgrađivati kriterijume na osnovu kojih bi se, u DYbom Tedu, hagrađivao kvalitet; ukoliko se u svim, Yedakcijama prihvati ovo mačelo mnagrađivanja sigumo je da će hiperprodukcija movinarskih napisa senzacionalistički intoniranih i kvalitetno mezadđdovoljavajućih morati da ustupi mesto OŽbiljnijem, i studioznijem, tretmanu određenih tema. U ovom tremutku, kad, se o tezama razgovara, kad, se prihvataju, dopunjavaju ili menjaju formulacije stavova koji su u njima izraženi, postavlja se jedmo osmobvno pitanje: Da li će, i na koji mačin, biti Yealizovamo i ispravljemo ono što zahteva ili hitne hirurške imteyvbemcije ili postepeno i pažljivo lečenje. Naša veoma česta iskustva mavikla su mas da kao meprijatnu istinu primamo činjenicu da su mmoge dobre i korisne ideje, potrebne i valjame inicijatie OSfale mytvo slovo ma hartiji, jer su oni koji je frebalo da ih sprovedu u delo ostali neaktivnA, bezbrižno prepušteni svom, imertnom, dremežu. Da li će novinari, koji su često bili korisni pokretači nerealizovoamih, inicijatia, uspeti da iskovene slabosti u svojim, kućama — pitamje je ma koje nije lako dati odgovor.
Daviča protiv Srpske književne zadruge, Milosav Mirković je pronašao Kkrivce koji su doveli do toga da je Srpska književna zadruga postala „kulturno ruglo“. To su, naravno, članovi Upravnog odbora Zadruge: Tanasije Mlađenović, Pred rag Palavestra, „Zoran Gavrilović, Roksanda Njeguš, Skender Kulenović, Svetlana Velmar Janković, Ivan V. Lalić i nekađašnji članovi uprave Vasko Popa, Jovan Hristić i Dragan M. Jeremić. .
Nisu krivi, pa ih Mirković zato
prave: Sveta Đurić, Ivo .Andrić, Dušan Matić, Velibor Gligorić, Gligorije Đerić, Muharem Pervić, Dejan Medaković, Milan Vukos, Stan-
ka Veselinov, Radovan Samardžić, ·
Nikša Stipčević, Ivan Božić i Miodrag B. Protić.
Nisu, dakle, krivi — ili je u pitamju principijelna (ziheraška) zaboravnost Milosava Mirkovića!? 'wostalom Mirkovića Bucu treba razumeti: da- nema. spornih: pitanja i nesuglasica među pravim stvarao-
ne bi ni čulo ni znalo!
KUKAVIČLUK ILI · U PULI PO STAROM UPRAVNI ODBOR. jugoslovenskog
filmskog festivala još jednom je izneverio sam sebe. Pre svega neko-
SELEKTIVNO PAMĆENJE
PRORAĐUJUĆI. OPTUŽBU Oskara.
nije ni' naveo, današnji članovi u .·
cima — za njegovo ime se uopšte
i
/ List izlazi svake druge subote i
Cena pojedinom primerku 30 dinara”
Godina XVII Nova serija Broj 252
| BEOGRAD, 26. JUN 1965. /-
3
\
Ovogodišnje poplave, koje su zahvatile našu zemlju, prouzrokovale
su neprocenjivu maferijalnu štetu. Pod nabujalim vodama Drave,
liko 'nedelja nagovestio je pravu
'sehgaciju:: žiri za pulski:festival ne-· će biti biran po trađicionalnom re-
publičkom ključu i nastojaće se da među arbitrima budu samo lično-
· sti· dovoljno poznate i autoritativne” u domaćoj 'inematografiji. Ali ko- liko juče, odbor je shvatio da je pre-
naglio, uplašio se svoje sopstvene
· hrabrosti i usfukmuo odlučivši da”
se Žiri .licitira Do starom. Republička ·pripadnost je posta-
la osnovni ·kriterijum, Tako je, na
primer, iz Sarajeva opet izabran Aca
. Štaka, recemzent „Oslobođenja“ —
ko zna po koji.put, jer šta se može kađa on jedini. na- Miljacki razmišlja o domaćem filmu. Ima i drugih anomalija koje samo' potvrđuju da u Puli još uvek ne treba tra-
·žiti objektivno!''presuđivanje o vred· nostima naše iekuće produkcije. A
i zašto kada do afirmacije najboljih
'nije mnogima štalo — važno je da · 'se zadovolje svačije sujete, obziri i računice! Zato i ·ozbiljni'i nepri· strasni estetičari i stručnjaci godi-
nama. ostaju: po strani. Tako'im i treba kada u zaglavljima svojih studija, kritika ili knjige ne stav-
· ljaju: oznake: o poreklu i republičkoj ·
pripadnosti: „~ PF.
PINALE JEDNE AFERE
VRHOVNI SUD HRVATSEKBE doneo
je presudu kojom je Mihajlo Mi-
hailov bivši asistent PFilozofskog fakulteta u Zadru osuđen na pet meseci zatvora, uslovno na dve godine, zato što je uprkos zabrane
| rasturao zaplenjeni članak iz ča-
sopisa „Delo“.. ; : | . Istovremeno, Vrhovni. sud ·oslo-
bodio je Mihajlova: zbog povrede
"ugleda strane . zemlje. Tako je Mihajlov, povredio „osećanja . naroda.
e Jugoslavije. i naroda SSSR, ipak s i krivično~pravnog gledišta inkrimi. nisani izrazi u. njegovom · članku .
„Moskovsko · leto“, prema . mišljenju
Vrhovnog suđa Hrvaiske, ne sadrže ·
elemente. krivičnog dela.
Tako je . dobila 'svoj· završetak jedna „književna“ afera. koja · je · nekoliko meseci ·bez naročite Dpotrebe uzbuđivala duhove. 7
KOLIKO DOLARA VREDI RATKO DRAŽEVIĆ?·
OTKAKO. ie pre · nekoliko me· Seci javnost bila obaveštena da je
Ratko Dražević nezamenljiv . kao direktor. „Avala-filma“, u štampi se sve češće susreću napisi kojima je cilj da se oko ovoga neimara našeg filma stvori kult divljienja, strahopoštovanja .i beskrainog poverenja.
· Kulminacija je dostignuta reporta-
žom objavljenom u najnovijem broju. „Ilustrovane politike“, gde se u
uvodu reportaže „Ugovor za film"
potpisan u blatu“ kaže: „Neki dokoni ljudi izračunali su da .generalni direktor „Avala-filma“ Ratko . Dražević godišnje leti više, nego neki pilot JAT-a! Nije netačno: samo zbog filma „Marko Polo“, Dražević je putovao u inostranstvo rav-
| no 65 puta!“
Zaista u ovim našim „jadnim filmskim prilikama ekstravagantno, da ne kažemo smešno! Ali, Draževiću je to. potrebno zbog prestiža jer kakav bi on bio svetski producent kada bi poslovano kan drugi. Zato on i poredi sebe sa najvećim maherima u svetu filma, za koje
Save, Morave i Dunava našlo se nekoliko desetina hiljada hektara plodne zemlje. Veliki broj ljudi ostao je bez krova nad glavom. Prema prvim, nepotpunim procenama ukupna šteta verovatno neće biti manja od 53 milijarde dinara. Iznenadna tragedija, koja je bila prouzrokovana nezadrživom vodenom stihijom, ali i nedovolino efikasnim i zastarelim odbrambenim merama, ublažena je izvanrednim i nadčovečanskim naporom stanovništva, čijim je trudom spaseno preko 260 hiljada hektara plodne oranice.
nam otkriva da rade veoma naporno. „Bto, jedan moj prijatelj i jedan od najvećih svetskih filmskih magnata — ne mogu vam reći njegovo ime — jedanaest meseci godišnje radi danonoćno, a onda mu najednom nervi popuste i on postaje težak bolesnik“. „aa ı Među filmskim radnicima preovlađuje mišljenje da Ratko Dražević može sve i da mu je za to data blanko karta jer on domosi našoj zajednici toliko potrebne ,devize. Kako on to nonšalantno postiže konačno nam je ofkrio on sam:
· Kako to u poslu često biva, priča Dražević — jednog dana složili smo se da. magnat isplati „Avali“ milion dolara za film. Sutradan, me= đutim, izmenili smo tu stavku i sad je „Avala“ trebalo njemu da isplati milion, s tim da sebe obešteti na drugi način. Daktilografkinji je, naravno, bilo neshvatliivo da neko jednog dana dobije milion a sutra ga poklanja, pa je po banji pronela glas... „da je i onaj crni, Jugosloven, lud!“ ;
Ako je suditi po manirima Ratka Draževića, onđa smo već postali svetska filmska velesila. I zato nas neće iznenaditi ako direktor „Avale“ jednog dana odluči da kupi Holivud i pretvori ga u izvor deviza. Samo je šteta što čovek zaista nema vremena za domaći film, uostalom ko će se tim silnmicama baviti?
KO UZMIČE —
KAKO I ZAŠTO?
U BROJU „BEOGRADSKE NRDELJPE“ od 20. juna Milosav Mirković je, pod maslnvom „Uzmank posle afirmaejiie“, objavio osvrt na stanje Vnjiževne MWritike u kulturnim wubrikama naših visokotiražnih listova i na razloge iz kojih afirmi~