Književne novine
iZOOČ | „tz OI Pa
Goćina XVII Nova serija Broj 266
NJIŽEVNE NOVINE
· 1IST ZA KNJIŽEVNOST UMETNOST ı DRUŠTVENA PITANJA a
ww. ] O Salonu Muzeja savremene umetnosti otvobi (a \ rena je izložba MILA MILUNOVIĆA. Privrčšenost primorskom ambijentu i doslednosti oOsnovama. slikarskog opređeljenja, umetnikove su
|
konstante i đanas, ali za razliku ođ dosađašnje ||| oles li njegove vizije mueđiteranskog podneblja, Misamoupravliania lunović svoje bogato iskustvo sublimiše: plava prostranstva neba i mora i njihov svet pređstavljaju se sađa pređ nama u elementarnijem izgleđu, Očigledna je težnja slikara, đa preko jednog sintetičnijeg izraza, prikaže biniju dimenziju svojih motiva. Polazeći od pojeđinačnog, stigao. je do opšteg, univerzalnijeg. VEOMA ZANIMLJIV i značajan razgovor koji je predsednik Tito, pre kratkog vremena, vodio sa grupom naučnika, pokazao je do kakvih su apsurdnih zastranjivanja dovele đečje bolesti samoupravljanja i gotovo alarmanino podvukao da je nužno energičnim merama ispravljati zablude do kojih je, zbog pogrešnih političkih fendemcija, došao naš društveni razvitak. Vođen jezikom konkretnih činjenica, sa otvoremošću koja bi frebalo da postane neotuđiva osobina svih susreta na kojima se govori o majbitnijim procesima mnašeg društvenog. razwoja, ovaj razgovor je, u neku ruku, mormalna posleđica jednog neshvatljivog stamja koje nije osobeno samo za one oblasti nauke sa čijim je pređstavnicima predsednik Tito razgovarao. » „Često dešava se da nas odgovorni ljuđi prime, | saslušaju, obećafu da će biti sve u redu, ali | MU praksi se rađi sasvim drukčije“. Da su odgovorni ljudi, na koje se ove reči odnose, poa&tupali manje neodgovormmo sigurno je da bi jezik činjenica i konkretnih pođataka kojim se, ovom prilikom, razgovaralo bio đaleko manje alarmaontan i rezignirano sumoram,
»... Mi smaframo đa su lokalizam, partiku| larizam i posebni interesi — lzroci koji sofe | čavaju mormalnu cirkulaciju znanja iz oblasti | tehnologije... Mi između Beograđa 1 Zagreba | mamo pet radiorelejnih veza, koaksijalni kabi | više vazđušnih linija... Rlektroprivredna mre= ža u Sloveniji ima jeđam sistem telekomunika| cija a u Hrvatskoi postoji drugi sistem... U želiepzničkoj signalizaciji imamo sađa tni do četiri sistema... Ogromni oftoori uvođenju jedinstvemosti tehnologije dovođe do toga da smo — mnogobrojnim sistemima i licencama — podelili zemlju na tehnološke pašaluke (špac. red.... Počeli smo da radimo jeđan Yračunar u Beogradu, jeđam u Zagrebu, a jeđan u Liubljani i to sve različite... Jedina smo mi zemlia u kojoj vikend-karte važe za jednu republiku. Na primer, karta važi do grahice Sr” bije ili do Hrvatske -— i dalje se ne može, dalje je teritoriju drugog: republičkog predđu(xieća... Kođ nas se zna da se u saveznim sekretarijatima svaki pomoćnik iz jedne republike bori za interese republike iz koje je došao. Jer, on če se kasnije vratiti u svoju republiku i ravume se da mora sprovodiži ono što mu se | kaže... Bilo je i takvih teza da je nauka deo nacionalne kulture i da, prema tome, niena integracija treba da se završi na republičkom nivou... Dok smo... potpuno otvorili vrata prema jnostranstvu i svako pređuzeće može da se poveže sa nekom inostranom firmom, dotle | su između, naših republika postavljene barijere.
To stvara razočaranje, dđemoralizaciju i, ako
"hoćete, jedno ogorčenje kod niza naših stručnjaka...“. - i objaviti je, samo dabi, kako on „Kmjiževnom planu postaje ĐOonov-
veli, sutra već nešto drugo mogao «no krajnje zategnuta, da ne kažeda počne. mo kritična. Ostavke ova dva naša
ia a ? : najprononsiranija književnika neu nauku čije je dejstvo prekriveno, kao dim Pošto se osvrnuo na članke koji SBSin VR GR eS ElLo PRO OJBE HE a
Topa szaemom „parolama! G. \samohpravljanju | su se poslednjih dana pojavljivali +uaciju i sadašnju upravu Udruže-
decentralizaciii, i politički i ekonomski štetno. siki i u „Književnim novinama“ i u „De- nja, samo Udruženje Književnika „Unitarizam je svakako loša stvar“, rekao je i i. i OOU we i ; dsednik Ti ovdie ne rađi o uni- | K-L.a e.L.r O MIN) Poajaa lu“ u vezi sa našim bivšim knji- Srbije, sve njegove članove, pai predsednik Tito. „Ali se je ne r i i O JE biti ževnira · borbama i ocenio ih kao „samu našu književnost. Bez Ćosiftarizmu već o tome đa neke stvari moraju : : ; .. opšte, moraju imafi jugoslovenski karakter“. ; intelektualni, pa po nečemu i mo- ća i Daviča, zaboga, nijedna naša o o POZDRAV SOVJETSKIH ponosimo time što su knjige savre- ralni poraz odgovarajuće književne dosadašnja književna i kulturna : Da li bi princip samoupravljanja bio imalo PISACA menih pisaca jugoslovenskih na- «i društvene misli“, blago je ukorio manifestacija nije imala ni reprel oi ugrožen da su Pao DOO S bresoično na trmaest jezika oba lista osta O a. MOStE zentativnosti ni smisla, pa se, dakTT saobraćai, recimo, objedinjen i l : naše zemje. · u prvom da predstavljaju razraču-~ le, može očekivati da bi u najsko% : resa : : : :» , : a: fegrisani u jednom velikom zajedničkom. jugo SOLO po cable ije io _ U ime svih naših književnika, M navanje i svođenje računa, koji ne rije vreme i Udruženje Književnislovenskom preduzeću. sa jednakom tarifom i vez književnika SSSR dguputio je 1me Upravnog odbora Saveza knji- dolaze sa strane književnosti i kul- ka Srbije moglo biti raspušteno, a jednakim pravima i obavezama. Zar Bi PO OHS- svojim jugoslovenskim | „kolegama ževnika SSSR, izražavajući želje ture, a za člankopisce u drugom, književnost na «teritoriji njegove mogućilo da se unutar takve organizacije do | mnogomilionske armije sovjetskih | da su klasični, mali, a drski falsi- delatnosti biti ukinuta verovatno
aca a ar
o OE>
Nesumnjivo đa je ovakvo stanje Dposleđica jednog u suštini izopačenog uplitanja politike
Kkraia ostvari samoupravljanje? Politika ras- sledeće pismo: čitalaca, mi Vas najtoplije pozdrav-~ i i i dakle o- i ina parčavanja, u kojoj svako vuče na svoju stra- Dragi drugovi! ljamo, dragi drugovi P kelope, i že- RH ro Riatj A BO ai Dein 1 ostala: WOHaSVON nu, đovela nas je u situaciju da se i u skupštin- Vaš vanredni kongres, koji se sađa limo Vam nove stvaralačke uspehe :_ : listovima i časopisima kojima poskim klupama čuju glasovi otvorenog nezadđo- održava u Beogradu, došao je u u ime trijumfa komunizma u Va- Najzad, ocenivši đa je poslednji menuta dvojica književnika, koji voljstva. Imati ili nemati nešto postalo je stvar značajnoj godini kada narodi celoga · šoj zemlji i u čitavom svetu. Kongres književnika „Jugoslavije još nisu organizovali svoju grupu republičkog prestiža, nepotrebnih napora i og- sveta proslavljaju dvadesetu godiš- Savez književnika SSSR jedna od ubedljivih potvrda biro- ·igu zađovoljni ) . Tomnih sredstava. uloženih oko sustizanja 1 pre- njicu pobede progresivnog čove= kratizma, · apalije, konzervativno- _ stizania onih koji, za razliku od „nas“, ovo ili čanstva nad snagama fašizma. U - sti i retrogradnosti duha republiče ~ i | ono imaju. ili imaju bolje i veće nego „mi“, toj herojskoj borbi su hiljade slav- LITERATURA kih i udruženjskih književnosti, : ! Stvar prestiža zbog kojeg se vodi briga samo nih sinova naroda Jugoslavije dali U OSTAVCI . Ćosić je potvrđio svoja, u više ma- ZBORNIK ZA LIKOVNE ! o tome da li će nešto postojati kao reprezen- svoje živote za trijumf progresa i hova iskazivana, shvatanja o Ppri- UMETNOSTI _ tativni simbol a ne kao rezultat stvarne potre- humanizma. Među njima je bilo rodi i oblicima organizovanja knjibe, Pri tom, borba za položaj i razne birokratske mnogo znamenitih književnika, kri- U POSLEDNJEM BROJU pred No- ževnika i uopšte intelektualaca i i - privilegije, u čitavom ovom spletu problema, tičara, pesnika, Tmenima i stvara= Vu godinu „Borba“ je u celini pre- “Wu načelu se izjasnio za njihovo slo-. ODELJENJE ZA UMBTNOST Manije poslednja stvar. Česlo se „nacionalni“ in- laštvom Ivana Gorana „Kovačića, nela iz „Studenfa“, lista Saveza bodno organizovanje na idejnom i lice srpske iz Novog Sada izdalo je feresi, i na planu kulture i nauke, i van tih Augusta, Cesarca, Otokara Keršo~ studenata Beogradskog vuniversite- akcionom programu, razume se na nedavno prvi tom „Zbornika za li- područja, opravđavaju upravo s tih pozicija. vanija, Đorđa Jovanovića i drugih, „ta, intervju koji je Dobrica Ćosić „odgovarajućim OB, pretpo= PO Roi WOC .: # ie . e a rLOVa. 4 i i. 2lyy, • U jednom ovako ekonomski neodgovornom progresivna svetska književnost ses „dao ređakciji, smatrajući, očigled- SOON OON Pad be FRA obuhvata oko 40b. strebica WSHKOG
i neodrživom stanju ohrabruje, s jedne strane, tažlOgom ipon0osl. no, da je svaka izjava' Dobrice Ćo- formata, predstavlja prvi rezultat
e a ić i jiževnika / ! ici i blika spremni da Jugoslovenski Mnjiževnici ove Sića od tolikog interesa za našu istupio iz Udruženja knji a : editora aa dti, ukoliko ih u toj saradnji godine slave dvadesetu godišnjicu javnost da sa njom vređi integral Srbije i, kako tvrđi, bar za sada Dot Meice 6ppabo. KOJG evo bad | ne budu onemogućavali „neekonomski faktori“, postojanja svog Saveza, koji je no upoznavati i sve mnogobrojne . nema nameru da sa istomišljenici- velikim delom Gsyasljb La sistenjatS a s druge, reči koje je predsednik Tito uputio stvoren u vatri revolucionarnih bor- dčitdoce OVOS našeg dnevnog lista. | ma organizuje književnu grupu. S Ko proučavanje srpske umetnosti | naučnicima da je važno „da se vi međusobno bi. Mnogi njegovi članovi, Vaši Lično skroman i nepretenciozan, obzirom na Cosićevo) DOO ma- od 1459. do 1690. godine i srpskog drugovi i kolege po peru, dolazili su Dobrica Ćosić je kao i obično kraj- hova ponavljano insistiranje na „z#omantizma kao celine,
_ slažete, a mi, politički ljuđi, moraćemo da se
. i ji j d tiji i „odgo· složimo“. Možda će fo biti presudni korak ka na prve osnivačke sastanke s pu- nje nerado govorio o sebi i o knji- Socijalističkoi demokratiji go
škom u ruci, s mirisom barutnog i hoju piše, „ne zato što voli pro- „Varajućim Ustavnim pretpostavka- | Opremljena izvanredno „ujkusno.
| iskorenjivanju lokalističkih femdencija | uskih dima. U posleratnim godinama re- „“esionalne misterije, već zato štosve ma“, pretpostavlja se da bi on o ara ko a ari TATA OOU | regionalnih gledanja koja u ovom trenutku na- | volucionarne i humanističke ftra- do predaje rukopisaizdavaču ruko~ POP Ona enjiyavolkav i POC „Zbornik“ je jedna od najboljih na
Šeg drustvenog razvoja predstavljaju jednu od dicije jugoslovenske. literature našle Dis smatra i oseća intimnim id ličnim , ; e CCA najvećih smetnji i opRASaNI po našu privredu | su mogućnost za dalje izražavanje i | problemom kao što su ljubav, bolest, lektumlaca „sa sopstvenim idejnim i posičdbje SroiBac NON brada razvoj u stvaralaštvu mnogih ista- · san“, Knjigu proze, koju završava, i akcionim programom“ o tom svom materiialay_ bogata! dokitiohtacijB,
i društvo u celini, knutih umetnika reči čij Rkritič i korak odgovarajući način o- + | ja su ime- ritičari će verovatno smatrati Rkoraku na odg i i kratki rezimei f ki
Postavlja se samo jedno pitanje: hoće li ove na danas poznata čitavom svetu. U fantastikom, ali on lično sasvim | bavestio Taa raspisao uslove ablesjopa jeziku OlOgućG IHN SRUŠ-
Writike uroditi stvarnim rezultatima ili će i one našoj zemlji, zemlji velike Okto- «malo veruie da je ta kniiga danas ža konkurs za prijem u grupu, nom čitaocu da se bez feškoćn s<na-
6] dosgd odtatO SLOG. SIGVG !BB barske socijalističke revolucije. naj- potrebna ljudima. Pa ipak, mada Kako se iz Udruženja književni. „đe u obimnom mnkerijalu o srpskoj
—— kao mnoge LOSE bien bolje knjiše jugoslovenskih Mnji- · se, kako sam priznaie, čak mmogo Rka Srbiie saznaie da je ovih da- „umetnosti od XIV veka do romanti| papiru? Vreme je da se i o tome jednom raz- ževnika su uvek nailazile na živ i plašt đa će miome razočarati čita „ma i Oskar Davičo istupio iz član- RAtaVAKO RA, a ya astava na 2. stran:
| misli, topao odziv. Zajedno sa Vama mi se oce, on će nastaviti da je piše, pa i stva Udruženja, situacija na našem