Književne novine
. KNIIŽEVNE NOVINE
intervju intervju intervju intervju intervju intervju intervju intervju inter.
ZA POZORISTE UZNEMWIRENJA >”
Miri Trailović nesumnjivo pripada najveća zasluga što u kamernoj sceni „Ateljeu 212“, čiji je ona dugogodišnji upravnik i reditelj, vidimo danas značajno beogradsko pozorište, koje je imalo i radoznalosti i sanelosti za eksperimentisanjem. „Atelje 212“ bio je prvo pozorište koje je upoznalo publiku sa mnogim dramskim piscima o kojima je vladalo podeljeno mišljenje, kao što su Beket. Jonesko,' Pinter, 'Olbi i dr. Pored toga ovo pozorište otkrio je i mnoge domaće dramske pisce, reditelje i glumce koji su danas već vredna imena našeg teatra.
ŠTA JE PO VAMA avangardmo "pozorište: i da li ono može biti „poorište za svakoga“?
MISLIM da ne postoji avangardno pozohište kao takvo, ili bar teatar koji to obeležje može da nosi dugo vremena. Svaka ' avangarda koja sebe tako kvalifikuje osuđena je na degradaciju, i postepeno počinje da liči na Nušićevog „sreskog špijuna“ koji je svoju funkciju istakao na vizit-karti.
Česti su nesporazumi oko „Ateljea“ od koga se očekuie da bude trajno „avangardan“, onakav kakav je bio u jedmom: periodu, i nikakav drugačiji. Ja verujem u trajnost pozorišta i u avangardne pojave u njemu. Te pojave se javljaju kao povremeni rezultat grupe umetmika koja je u stanju da predđoseti senzibilitet pozorišnog trenutka koji dolazi. Ali i između tih frenutaka pozorište postoji i trajaće i bosle njih. Pozorište je uvek zaostajaio za događajima. i ono skoro nema brava da se hvali avangardnošću u odnosu na druge umet= nosti. Nedavno je Jonesko izjavio da je nemimovna nova eksplozija u pozorištu i da je GM vidi u „happening pozorištu“, teatru „neočekivahog“, pozorištu bitnika i svih onih koji hoće da se bore sa buržoaskom sklerotičnošću i dosmatičnošeću svake vrste. Međutim, verujem da nailazi trenutak novog humanizma. sveilijeg sagledavanja. vraćanje ljudskim temama, Opštem smirivanju. Čini mi se da. se u ovom trenutku na pozorišnom terenu nalazimo u moeđuprostoru. Dosta smo okupirani okvirom, tehnikom. datumskom ulakmicom. Malo je istin="-th. pol-retfn oko pozorišta.
Što se tiče drugog dela Vašeg pitanja ja mislim da su avangardni rezultati u pozorištu „za svakoga“, za svakoga onog koga pozorište zanima, i koga pozorišni liudi uspeju da zainteresuju za svoje rezultate.
ULOGA REDITELJA u modemom pozorištu?
IŽVANREDNO značajna. U ovom trenutku izgleda mi da je naš pozorišni izraz više obeležen pojedinim rediteliskim ostvarenjima. nego fizlonomijom ove ili one kuće. Vrlo je ohrabrujuće što nailazi novi talas mladih reditelja čije se prisustvo frenutno oseća više ma filmu, ali koji će se sigurno pojaviti i U pozorištu, ČESTO SE INSISTIRA ma tome da izvesni glumci misu dobro odigrali svoje uloge jer su im „loše podeljene“. Glumac svakako ima više ih monje alimiteta za pojedine uloge, ali da li se vama kao reditelju čimi da to ne bi smeo da bude razlog za lošu olu?
JA KAO REDITELJ smatram da polovina uspeha leži u dobroj podeli i da je suvišno zamarafti glumca i reditelja pogrešno podeljenim zadacima.
DA LI SMATRATE da novinska pozorišna kvitika pisana, majčešće, ma UDrzinu može štetno
AN a MALI j ROMMI MR M
Ma |; | (TI Je:
200
Li \}_}
Na
VINJETE IZRADIO MOMO KAPOR
uticati ma pozorišnu publiku pa i ma samo bO-" zorište? .
RECENZIJA PISANA na brzinu se ne može ni nazvati pozorišnom kritikom. Ali još su oba snije „studiozne površnosti“ koje zbunjuju i stvaraoce i publiku. Neđavno se u jednom Večemjem listu pojavila vrlo karakteristična „studija“ o bezvrednostii svega što se kod nas prošle godine u pozorištu zbilo, što je netačno i štetno. U toj vrsti eseja pledira se za neki nepostojeći i imaginarni teatar, za nivo bez uzora,
„ATELJEU 212“ često su stavljane primedbe da
povremeno gubi svoju fiziomomiju. Vi se suqa-
kako ne slažete sa ovakvim, primedbama? ·
U OVOM TRENUTKU „Atelje 212“ sprovodi liniju teatra uzmemirenja, tražeći tekstove kojima otkriva semzibilitet savremenog čoveka. Trenuci uspoma i pada su neminovni. Vernost publike Ateljea, kreativni tremuci okupljene grupe umetnika oko pojedinog dela, priznanmia sredine, ukazuju da nema bjinih odstupanja od famozne „fizionomije“. A,
DEŠAVA SE da vaše pozorište objavi nepe?”-
toar za celu sezomu ba da se docnije meka od
dela obuhvaćemih tim, Yepertoavom, me izvedu.
JA MISLIM da Atelje mora da sačuva tu ptri-
vilegiju. Objavljivanje repertoara uopšte je jedan mnezahvalan čin.' Ima nekih tajni koje treba sačuvati u umetnosti. Dugoročno objavljen repertoar onemogućuje angažovano DOZOrište da u datom trenutku koristi aktuelno delo. Pomalo se pozorište stavlja u položaj da odgovara na pitanje koje je suvišno u umet-
intervju intervju intervju intervju i:
Razgovor sa. Mirom Trailović
ANSAMBL „ATELJEA 212“ veoma je mlad ali je Već stekao zmačajam ugled, u našoj javnosti kao i kod kritike. Mnogi mjegovi člamovi dobili su i zvanična priznanja. Međutim, oni se žale na veoma Tale, gotovo simbolične prihode, Da li i u kojoj mei to za vas predstavlja problem? .
U VELIKOJ MERI sa dobro blaćenwin dramskim . umetnicima bolje se sarađuje nego sa loše plaćenim. Petiod entuzijazma smenjen je u Ateljeu profesionalnošću i naporom za stabilizaciju umetničkih rezultata. Ne znači a pozorište gubi od svoga smisla ako dobro nagrađuje svoje saradnike. Novi sistem angažonvanja umetnika donekle je u protivrečnosti sa osnovnom iđejom Ateljea — da pruži mladim udrnethicima prve šanse da ih srefine sa značajnim umetnicima, i đa im, ukoliko pomogne razvijanju njihovog dara, otvori vrata drugih pozorišta. Ali ta aktuelna i veoma značajna fema 'oko pozorišta o kojoj se na sve slrane govori, zahteva poseban razgovor.
PREDSTAVA Olbijeve drame „Ko se boji Vidžinije' Vulf“ maišla je ma odličan, prijem i kod publike i kod kritike. Da li je ta predstava i vaša majdraža ežija?
Jeste,
Čime to opravdavate? |
nosti: šta to predstavlja?
Miodrag Petrović
Nastavak sa 2.
strane poslednje vreme među profesor mz Becgradskog univerziteta.
Staru istinu da niko nikada n:koga ne može u potpunosti da zamen, smrt dr Dragoljuba Pavlovića, iznenadna i surova, još jednom reč:to potvrđuje.
SUDBINA „PRAXISA“ U DRUŠTENOJ PRAKSI
KNJIGA FPORMATA velike osmine a ša četiri stotine strana diskurzivnog. analitičkog, intormativnog i studioznog, dakle naučnog i filozofskog a nigde beletrističkog i dijaloškog (što znači: prostorno TaZvređenog) „teksta spada u poveće Publikacije, od kojih su samo udžbe nici posebnih nauka, sistematska iz!apanja pojedinačnih naučnih qišciplina ili istorijski prikazi filozo{~+ skih učenja i čitavih grana raznih natika veći. Tog obima je međutim. i poslednji obavljeni trobroj Zagrebačkog filozofskog časopia „Pra xis“ .(god. III, .br,. decembar 1966. godine). Doduše, u ovom ftrostrukom svesku jedne pov remene publikacije skoro Sto Sštranica posvećeno je razradi problema školstva kod nas u vezi sa programima i reformama nastave (dvanaest potebnih članaka, pod opštim nazivom „Obrazovanje i znanost“), no i onda obimnost časopisa — koji je od početka svog izlaženja (krajem 1964. godine) uvek tematskog Ravahtera, a vodeća tema OVO poslednjeg golemog sveska je „Sociializam i etika“ (sa devet posebnih studioznih priloga „zadatoj temi“) — izuzetna je u praksi naše periodične, časopišne literature,
Tu izuzetnost u pogledu obimnosti i kvantiteta jednog Sveska periodične publikacije moguće je, i potrebno je, čini nam Se, objasniti izuzetnom pozicijom u kojoj se ovaj javni organ Hrvatskog filozofskog društva našao u ovoj iekućoj, jedva frećoj godini svog izlaženja, posle niza od devet svezaka ili brojeva, i pošle nedavne, junske, ovogodišnje jednodušne 0Osude Republičkog veća Sabora SR Hrvatske odluke Odbora za dodeljivanje nagrada „Božidar Adžija“.
· kojom su odlukom nagrađena, iz-
među još nekih drugih, još i dela „Milozofija i marksizam“ dr Gaja Petrovića i „Etički problem u djelu
Karla Marksa“ dr Milana Kangr-
ge, dva naučno-filozofska dela dvoice od seđam članova redakcije časopisa „Pražxis“” (ostala petorica: Branko Bošnjak, Danko Grlić, Đanilo Pejović, Rudi Supek i Predrag Vranicki)h ~ i ;
U cilju objašnjena „slučaja“ sa .
filozofskim dvomesečnim čašopisom
„Pra»xis“ citiramo Sledeća mesta
iz njegovog poslednjeg irobroja:
Glavni i odgovorni urednik Tanasije Mlađenović, Sekretar redakcije. TĐogdđan A, Popović. TTehničko-umet I i Dragan Molundžija, Velimir Lukić, Aleksandar Petrov, Pređrag Protić, Dušan Puvačić, VladimiP Rozić. Pavle Stefanuvić, Kosta “Timoti] primerak 50 para (50 dinara). Gođišnja pretplata 10 novih |] preduzeće „Književne novine“, Beograd, Francuska 7, Telefoni;
br. 4—6, jul,—.
'radne organizacije,
đinara (1.000 starih · dinara), 627286 (redakcija) Č | SO · a
“IL ~) DANA
1) „ „. naučna i kulturna javnost pozdravila je ovogodišnje odluke o nagrađama „Božidar Adžija“ kao korigiranje dosadašnje disproporcionalnosti i kao siguran znak da će se vrijedni filozofski radovi ubuduće nagrađivati u adekvatnoj proporciji s radovima iz drugih podvučja“, (str. 804)
2) „Budući da se današnja' etapa izgradnje novog društva u našoj zemlji u prvom redu temelji na jasno izraženim humanističkim stremljenjima, na društvenom samoupravljanju neposrednih proizvođača, visokoj proizvodnji moderne fiehnike. i raspodjeli dohotka prema radu, naša je' filozofija svagda naštojala da se što konkretnije uključi u te najnaprednije tokove društvenih kretanja“. (str. 860)
3) „Uzimajući u obzir činjenicu da se naš časopis u poslednje VTijeme sve češće nalazio u nezavidnim situacijama... a iznad svega atmosferu u kojoj su reagiranja na
njegovo pisanje prerasla uobičajene ~
okvire neslaganja i u jednoj nedavnoj saborskoj, debati poprimila karakter decidirane politike osude, redakcija smatra da je obavezna da pred Hrvatsko filozofsko društvo, koje je redakciji povjerilo ur?divanje časopisa, postavi pitanje povjerenja za svoje daljnje djelovanje.“ (str. 861)
KAD SE HOĆE (GOTOVO) SVE SE MOŽE
U VREMB KADA SHE sve više i više govori o krizi knjige i o problemima njenog plasmana, finansiranja izdavačke delatnosti itd.. dva izdavačka cksperimenta kao da govore o tome da nismo 'išctpli sve mogućčnosti za širenje i izdavanje knjige.” \ aa
O beogradskoj Zadruzi pisaca koja je nedavno izdala svoju prvu
knjigu (humoristički stihovi Alek-
sija Marjanovića) može sec govoriti još samo kao o eksperimentu koji zaslužuje punu. podršku javnosti i od koga se mogu očekivati pozitivni rezujtati, O akciji „Sedmorice smelih“ iz Skoplja mora sc govoriti ne samo kao o ćksperimentu nego kao o Svojevrsnom izdavačkom poduhvatu. Grupa mladih pisaca, kojoj na čelu stoji Božin Pavlovski, pored časopisa „Misao“, izdaje Odjednom dvadeset Knjiga u velikom. tiražu bez obezbeđenja nekih većih materijalnih. sredstava. mRasturanje knjige izgleda da ide lakše nego što se pretpostavljalo zbog toga što izdavači ne: čekaju da kupci dođu njima: nego sami odlaze, u škole, | fakultete itd., čitaju ·svoje radove, uspostavljaju kontakte sa velikim brojem čitalaca, uspevaju da'ih zainteresuju ?ža knjigu i dobar đeo knjiga, još pre
6 a ad, Vlajkovićeva 8
f?Tografijom i
olugodišnja 5 novih dinara (500 starih dinara). Za inostranstvo d 26-00 (komercijalno odeljenje i administracija). Rukopisi se ne vraćaju. Tekući račun broj 601-1-208, Štampa
mego što izađe iz štampe, ima obezbeđenu publiku.
Sigurno je da skopsko iskustvo može da bude korisno i za druge naše kulturne centre i da se tim putem i u drugim republikama mo=že doći bez nekih većih materijalnih žrtava do novih čitalaca.
ISPECI PA RECI
U SVOM PRAVEDNOM antiimpe= rijalističkom gnevu Čedo Vuković se ogorčeno okomio na televiziju zbog toga što u vreme najžešće a meričke agresije u Vijetnamu opterećuje svoj program filmovima ame ričke proizvodnje, serijskim i jednovečernjim, U.„Politici“ od 17. avšušta on je objavio otvoreno bpismo 'eleviziji u kome ju je prekorio zbog amerikanizovanja našeg malog ekrana. i
Ostavimo bo sfirani fieško prihvatljivo identifikovanje američkih militerista sa američkom kinemaengleskog jezika 584 američkim imperijalizmom, no ka» „amerikanijađu“ na TV ekranu Vuković proglašava i {im „Prognan na ostrva“, koji je snimljen po TOmanu „Amerikanca“ Džozefa Konrada, u režiji „Amerikanca“ Kerola Rida, i u kojem glavne uloge igraju „američki“ glumci Trevor Hauard i Ralf Ričardson. Za imperijalističkog uljeza proglašen je i film „San letnje noći“, snimljen po komedij' „Amerikanca“ Šekspira,
I u pravednom gnevu, čovek ireba da pazi šta govo?i.
PRAVI KRIVCI
TPILM DUŠANA VUKOTIĆA „Sedmi kontineni“ nije uvršen u prošram XXVI festivala u Veneciji zato što po mišljenju selekcione komisije ne odgovara „duhu Venecije i Onome što ona želi da afirmiše“ Jugosloveni će i ovog puta ostati bez svoga predstavnika kao što su, pre nekoliko meseci, isto tako ostali bez svoga predstavnika u Kanu, Kada se podsetimo da je sličnu sudbinu doživeo i film Saše Petrovića „Tri“ pre godinu dana u Veneciji. onda postaje jasno da ni slučaj Petrović, ni slučaj Bulajić ni slučaj, Vukotić —nisu nimalo slučajni. Oni koji odabiraju jugoslovenske {i!move za inostrane festivale me vode računa o kriterijumima kojima Se vukovode Sselekcione komisije na tim festivalima i na taj način igraju
- se i sa ono malo ugleda koji naš
film. eventualno. uživa u Svetu.
U ovom slučaju niie važno da li ie Vukotićev film dobar ili ne, da li može da se takmiči u međunavodnoj konkurenciii ili ne. i uobšte nije važan Vukotić, čijem dobrom elasu jedmog od naibolih režisera crtanog filma Vvenecijanski neuspeh ne može ni u kom slučaju da naudi, U ovom slučaiu je nešto druso mogo interesantnije. Još jedna odluka je doneta iza zatvorenih vrata i jugoslovenska javnost ne zna ni ko je tu odluku doneo. ni koi Su kriterijumi bili presudni pYi donošenjiu odluke, mi koji su drugi filmovi dolazili u obzir, ni ko je Taj koji vedri i oblači kada je u pitanju slanje. naših filmova na ino-
strane festivale, Jugoslovenskoj jav nosti šaopšteno je samo ime filma i ime autora i ona je, po birokratskim shvatanjima jugoslovenske 5elekcione komisije, imala da bude zadovoljna. tim šturim | obaveštenjem. A u tome upravo i ješte ključ problema. Dobija se utisak da u žirijima koji šalju filmove na inostrane festivale seđe uvek isti ljudi koji prave slične greške i kojima tajnošt rađa žirija i komisija omogućuje da fe greške i dalje prave. I te će se greške praviti sve do onog irenutka dok javnosti ne budu poznati svi razlozi za odluke žirija, kriterijumi, shvatanja i stavovi članova komisije, kao i to ko ie u fim „Nheterogenim tolima za
· neko rešenje a ko protiv meke od
luke,
POTAMNEBLA DUBROVAČKA ZVEZDA
DUBROVAČKE LETNJE IGRE god nama su bile okruživane za naše prilike neshvatljivom kurtoaziiom i laskavim epitetima. Otud nje nl čudo da se stvorio mit o velikom i nedostižnom fest valu kakvih }e malo u svetu. Koliko su puta samo sladunjavi superlativi bili proeštampavani na najf nijoj hartiji i u posebnim izdanjima! Ali, ovog leta su se ne samo iz napisa lokalnih izveštače nego i uvek blagonaklonih gostiju — recenzenata mogle ipak nazreti kon ture ozbiljne kr ze koja ovu Tren0Omiranu instituciju nagriza još vremena pre dolaska Koste Spaiča za umetn čkog rukovodioca.
Međutim, upravo zbog onog ŠtO Đubrovačke letnje igre znače u našem kultumom životu i festivalskom svetu valja jednom reći SVU istinu: pozoru ce su i dalie divne, svaka ulica, park ili portal mcgu biti idealan amib'jent za umueinčk: doživljaj, o tome vredi sazivati + međunarodne s mpozijume, ali at je to dovoljno? Dobru predstavu Je teško videti, provincijalni duh, kompromisi i odsustvo nov h ideja špuU" tavaju svaki preobražaj festivala. Grupa umetnika koja drži u svojim rukama aoovu instituciju oč'gledn0 nema snaga da izađe iz kruga koji je sama zatvorila. Neautoritativno vukovodstvo. loša repertoarska DO" litika, rut nske interpretacije — Za! je to festival koji želmio?
Uzalud Kosta Spaić ponavlja da ga niko živ ne razume. Kr'terijumi su pcremećeni, pa mnoge umetnike više i ne privlače ove jedinstvene pozorn'ce, a i publika je sve raVv00” dušn:ja. Zbog toga se konačno mora razjasniti — da li su Dubovačke lete nje igre istinska umetnička mal” festac'ja vrhunske kulturc jugos!0” venskih naroda, rutinska turist čka atrakcija ili lokalni festival. Ko hf" ma hrabrost da prizna poraz -- ka“ ko će tek naći snage da započne jedno novo i u stvaralačkom smislu bogatije razdoblje? Dubrovačke letnje igre treba spasiti, a io unapred isključuje komprom s 5a svim onim koji ih tiho i sistematski obezv!e” duju.
a O GU a o uiajianiui
_ etnička o rema Dragomir Dimitrijević. Ređakcioni odbor+ Božiđar Božović, Momo Kapo!, Pla i; ević i Petar Volk. List izlazi svake druge subote. pojedu vostruko. List izdaje Novinsko-izdavačko