Književne novine
KNJIŽEVNE. NOVINE
\
Razgovor sa Lazarom Vujaklijom
intervju intervju intervju intervju infervju infervju intervju intervju intervj
!
SIMBOL oD MU: IM:
· ZNACENJE
ČITAVO SLIKARSTVO Lazara Vujaklije rođeno je iz dubokog pijeteta prema našoj tradiciji Prenoseći na svoja platna jedan relativno daleki svet iz prošlosti, dajući mu pečat pravog umetnika, Vujaklija uspeva da spoji vremena: prošlo i sadašnje. Ako je verovati Foknerovoj misli da »nema ničeg što je bilo, sve jeste«, onda je Vujaklijino slikarstvo najbolja potvrda za to. KAKO STE primili vest da ste izabrani u ovogodišnji žiri za Oktobarsku nagradu iz oblasti likovnih umethosti? KADA SAM bio upitan da li bih se primio da ' učestvujem kao član u radu žirija za oktobar-
ske nagrade, bio sam u prvom trenutku izne- ·
nađen jer nikada nisam ni potajno imao takve želje. U drugom trenutku, da li sujete ili ne znam čega radi, tek osetih da se opruge na orozu taštine zatežu i kao iz puške izleteše reči mog pristanka. Ali, u trećem trenutku, i verovatno još dugo posle objave rezultata rada ovog Žirija boriće se u meni taština, sujeta, savest, malodušnost, hrabrost lična i građanska i umetnička.
ZBOG čega?
TAKO ĆU u radu žirija sasvim sigurno isključiti lične alinitete za ova ili ona kretanja u likovnoj umetnosti, :pak će me mučiti pitanje: da li sam opravdao ukazano mi poverenje i kome? Jer, verujte mi, veoma me interesuje da li će dobitnik ovogodišnje Oktobarske nagrade biti pobednik iii pobeđeni. Ali, ako nu šta drugo, može se tešiti time što će u sledecem sastavu žirija sigurno biti jedan od članova. DEFINISUCI vaše slikarstvo mnogi ČeSIO pominju reč simbol. Šta ona za vas znači? POKATKAD reć simbolika sklizne, te posluži kao surogat za realno, ili poleti u dimove magije i mistike. Ali baš u likovnoj umetnosti termin »simbol« ima najrealnije značenje, jer simbol i simbolizam jesu sinteza svih realnih pojmova o svrsi i smislu života. Simbolizam je sinteza svih nauka — od matematike, Diol1ogije, filozofije do istorije, etnografije i arheologije. Zajedno sa progresom i termin »simbol« dobija realniji smisao, u šta se moženio uveriti tu, na svakom koraku oko nas. Mozda bi se pojam simbolike mogao zameniti pojniom »sinteza progresa«.
KOJE MESTO u rađanju slike kod vas ma inspiracija i kako je vi tumačite? KADA SE KAŽE »inspiracija« misli se uglavnom na jedan trenutak nadahnuća koje oikriva čoveku neku istinu ili saznanje o nečeliu. Međutim, to što nazivamo nadahnuće, ili trenutno izuzetno stanje čovekovo, ina sasvim drugo poreklo. Ja ću to ovako pokušati da objasnim. Rađa se čovek. U tom trenutku on je sve i ništa. Čujemo samo neartikulisane glasove. Kreće sc četvoronoške, učimo ga da govori, učimo ga da sfnne na noge. Od ranog detinjstva počinjemo da ga forimiramo po Dpostojećim društvenim shvatanjinia smisla Života sve do njegove duhovne i fizićke zrelosti. Ali u tom trenutku život počinje ponovo da formira čoveka, koji u borbi za odtžanjeni dolazi do mnogih saznanja koja ostavljaju duboke tragove u njemu koji se arhiviraju u njegovoj svesti. Neosetno čovek počinje da daje otpor nečemu i prihvata nešto od zbivanja oko sebe. Tada nastaje potpuna zrelost čoveka, tada čovek postavlja svoje „Jdnose i svoj slav Dprema životu. U tom čovekovom trajanju povreme-
Zalzi-
mo se u arhivi njegove svesti askomešajiu raz-
ličiti utisci, pojmovi, događaji iz njegovog trajanja i iz tog komešanja izbije jedan događaj ili jedno saznanje koje mu otkrije deo pitanja o smislu svog trajanja. Eto taj trenutak je za mene inspiracija. I ako se čovek bavi bilo kojom vrstom umetnosti, taj trenutak je samo radni naslov do potpunog ostvarenja njegovog stava i odnosa prema životu i trajanja u njemu.
KAŽU DA JE PROSLOST vrelo vaše inspiracije, ili »samo radni naslov« kako vi kažete. Ponekad upravo tu vašu ihspiraciju vezuju za izvesne vaše »padove«. Pomozite mi da se s tim ne složim,
UMETNIČKA DELA stvorena od zrelog umetnika sa jasnim umetničkim i životnim stavom ne mogu „imati nikakvih »padova«. Ne može se i ne treba tražiti i očekivati od umetnika da napravi slike samo onakve kakve ste kod njega već jednom videli i zbog kojih ste počeli da ga cenite i da mu verujete. I upravo zbog te vere u njega, ako je imate, treba znati da je istina u njegovim delima uvek prisutna bilo da pokazuje radost ili tugu, rađanje ili smrt, dobro ili zlo. Jer, ako ste mu počeli verovati zbog jedne lepe istine umetnik bi vas lagao i izneverio sam sebe ako bi vam slikao samo lepe istine. Ima dosta dela u svim umetnostima koja ne mogu da probude želju u meni da se poistovetim sa njima, ali ih ipak cenim i to sa gledišta koje kaže da je svaka stvar istini-
ta i opravdana gledana opet sa svoje tačke gledanja. Eto samo da nije tih tačaka, bilo bi sve u redu.
DA LI JE i kojoj meri pojam stupljen u vašem slikarstvu? JA BIH na to pitanje odgovorio ovako. Pojam »vremena« je samo jedinica mere potrebna iz praktičnih razloga. U odnosu na Galaksiju u kojoj se i mi nalazimo ne postoji pojam vremena, postoji samo trajanje i kretanje u kojem se smenjuju samo rađanje i smrt. Između toga je samo mali intermeco vrlo malo različit kod vas, kod njega ili kod mene. Čovek je u svom irajanju samo kazaljka koja beleži svoja kretanja od pešačenja i pećina, od jahanja i koliba, do automobila i palata. Dok je čovek nekad strahovao od groma i divljih zveri, danas strahuje od samog sebe, od kanmona koje je sam stvorio. .
NOVE TENDENCIJE u likovnoj umetnosti u svetu i kod nas?
DANAS SE u svetu svakim danom rađaju »nove« fendencije u umetnosti, koje bivaju munjevito prihvatane od zamašnog broja teoreti-
vremena Za-
čara, kritičara i istoričara umetnosti i umetnika. U svetu, pa i kod nas, u ovoj sveopštoj maratonskoj trci, svi bi želeli da budu prvi. A poznato je da u maratonu nema i ne može biti svetskog prvaka. Iako ne učestvujem u ovoj trci žao mi je ipak što mi uvek kasnimo i uporno se držimo začelja ove trke. U svim ovim »novim« kretanjima odražavaju se PDozitivna ali i negativna duhovna i fizička stanja čovekova. Ali verovatno od velikog napora u ovoj trci više se ne vidi cilj. Ako pođemo od toga da umetnost može biti trojaka, da Dpokaže kako je šta bilo, kako šta jeste ili kako
bi šta želeli da bude, tada bi teoretičari i kri. tičari, pored istraživanja tehnoloških i zanat. skih »zanimljivosti«, mogli uporedo da ispj. tuju i uzroke kod umetnika, koji su možda iz opravdanih ali i potpuno ličnih i subjektivnih razloga postali pesimisti i očajnici i koji u znak protesta teže da raščlance materiju, U tom raščlanjavanju materije raščlanjuje se i misao čovekova, što dovodi do apsurda. Neka se raščlanjavanjem materije i dalje bave ato. misti. Možemo biti sigurni da oni to rade do. voljno stručno. AKO SAM DOBRO SHVATIO, vi Ste protiv umetničkih dela u kojima se oseća pesimizam... ...i cinizam, negacija, otuđenic 1 protest protiv svega pa i protiv samog sebe! Nije li to u suštini fatalizam i nagon ka samouništenju? A TEORETIČARIMA i istoričarima umetnosti zamerate... i NI) što se neumorno bave tehnološkim, tehnič. kim i zanatskim dosetkama u likovnoj „umctnosti. Zar teoretičari, istoričari i Oorgamizalori ovih trka, bar kod nas, ne bi mogli usmeriti kretanje trke pod našim nebom, na našoj zemlji, pod našim suncem koje greje lepu Ančeliju, pod našim mesecom koji uspavljuje da bi sa novim danom još više voleli naše sunce, našu zemlju, našu Anđeliju. Ovakav zahvat teoretičara i organizatora ne bi bio »avangar. dan«, ali ne bismo morali više biti na začelju svetske trke; mogli bismo biti ponosni što imamo svoju stazu i SVOJ cilj na njoj. NAŠA LIKOVNA UMETNOST u ovom iutku? O OVOM TRENUTKU likovna umetnost u sve. tu pa i kod nas tačan je odraz doba u kome se nalazimo. Čovek je odraz prirode. Umetnost je odraz čoveka prema čoveku i prirodi i sasvim je razumljivo da mora biti lutanja i sumnji u traženju uzroka i posledica odraza doba u kome se nalazimo i mi i naša umet. nost. NEE oo u FI NA KRAJU samo još jedno pitanje. Da li se sa tugom rastajete od svojih slika? VERUJEM da posle ovog našeg razgovora očekujete potvrdđan odgovor na OVO pitanje, Da. Rastajanje od slika pada mi teško. Još kako odbolujem odlazak slike, naročito kada je kupljena po liniji društvenih obaveza prema umetnicima, kako je kod nas uobičajeno. Manje bolujem kada sliku prodam ili poklonim prijatelju koji zaista veruje u „poruke koje nose moje slike. Tada se u meni potvrđuje i sve ovo o čemu smo razgovarali.
Miodrag Petrović
tre-
EzuEcIJIIE:auaJ ri Ia GIP2z:sei rana arurJmi ini run; nur muz lepe yvtuEirazpA raziinirsrz arni: ikar iy TaGiayigi2ri rafa rEi:UBESRTIGTIGIInir PI TrE Bimuur:uzupnip Ir ERP gu nain meru uini running iri ROD Emiaaaa
KOMENTAR SusreL pisaca u Štatenbergu ~
SUSRET PISACA u Štatenbergu poslao je tradicionalan. Pododbor Društva književnika Slovenije u Mariboru pozvao je i ove godine dvadesetak pesnika, pripovedača i esejista iz Ljubijane, Beograda, Novog Sada i KRijuke na trodnevne razgovore o angažovanju pisca danas. Okupljeni u srednjovekovnom štatenberškom dvorcu (od 15. do 19. septembra), pored zajednički priređivanih književnih večeri u okolini Štlatenberga, pisci su vodili razgovore o smislu angažovanja i suštini umetničkog delovanja. Šta pišemo, kako pišemo, kome pišemo? Može li književnik da živi u kuli od slonovače? U kojoj meri naša reč odjekuje u vremenu u kome živimo? Možemo li da ostanemo ravnodušni pred burama istorije? Ima li literatura dubljeg značaja ili je ona privatna, nevažna, ćaskalačka dokolica? Kakav je, dakle, značaj književnosti u društvu? Kakav je odnos literature i politike, literature i nauke, literature i religije?
Gotovo svi, govornici isticali su dve vrste angažovanja pisca danas. On može da se angažuje kao građanin, kao pripadnik kolektiva, određene sredine, određenog pokreta ili partije. On zatim može da se angažuje kao umetnik, kao stvaralac, u svom delu, u knjigama koje piše. Obc vrste angažovanja podjednako su značajne, mada uvek nisu i uporedo prisutne u Životu umetnikovom.
Prva vrsta angažovanja traži od pisca da
ne ostane ravnodušan prema tokovima života *
ı vremena, da se stalno zalaže za stvaranje sve povoljnijih uslova za razvoj umetničkog stvaralaštva. To naročito važi za pisce u SOCIjalističkim zemljama, koje s pravom ističa da se bore protiv čovekovog otuđenja, za SVestranu i stvaralačku ljudsku ličnost. Sedeti skrštenih ruku i čekati da se drugi oore za ove uslove, znači ne shvatati ulogu kuiturnog radnika i potcenjivati uzvišeni poziv unjeinika u socijalističkom društvu. Moramo se, pre svega, boriti protiv vulgarizacija: etatističkih, utilitarističkih, birokratskih ı drugih zahteva, teorija i nasrtaja, koji umetnost žele da pretvore u slugu, privesak, transmisiju. Mada život ne počiva na umetnosti, ne smemo dopustiti ni njeno potcenjivanje, omalovažavanje, skrnavljenje, a kamoli politički ili koji drugi monopol u sučenju umetničkim delima. Umetničko delo samo je sebi sudija, a vreme je presudni faktor u kome će javnost izneti svoju ocenu. Reč je o primeni principa koji su svečano proklamovani u našem društvu: da je umetnost slobodna i da je njen integritet nepovrediv, da ona sama stvara svoje zakone, u skladu sa svojom prirodom i suštinom. Uloga prave književne kritike, kao posrednika između umetničkog. dela i publike, ostaje i dalje pitanje značajno, otvoreno i nerešeno. Ljubav prema umetnosti moguće je razvijati do kulta, kao što je moguće delovati i obrnuto,
protiv umetnika i umetnosti, u ime ekonomističkih i drugih vulgarizirajućih i nehumanih pobuda...
Što se tiče angažovanja u umetničkom doelu, to je stvar svakog stvaraoca ponaosob. Kolektivna sredstva ne pomažu umetniku. Dok stvara svoju knjigu, pisac je sam i ne može mu pomoći niko, osim njega. Bez obzira na tolike vekove umetnosti iza nas, prisiljeni smo da svoj posao počinjemo iznova, kao da ničeg ranije nije bilo (tako i žena rađa _ svoje dete). Put od kolektiva do svoga dela pisac prevaljuje sam, kao što pčela prevaljuje sama put od košnice do cveta sa koga donosi pč lud. Istina i sloboda ostaju nam jedini pulokazi i jedine zastave kojima moramo da sluŽImO... O ovim i drugim pitanjima „govoreno je iscrpno, otvoreno, ozbiljno, katkad i polemički, u suprotstavljanjima. Neki pisci otkrili su nam čitave ispovesti, kojima smo morali da poverujemo. Neki su čitali ranije napisane re terate, a drugi su govorili improvizovano, podstaknuti tuđim idejama. Ističemo najprisutnije: Dušan Matić, Dušan Pirjavec, Radonia. Vešović, Pal Šafer, Ivan Potrč, Ljubomir Simović, Janez Menart, Tode Čolak, Nedeljko YFabrio, France fFilipič. :
Razgovori u Štatenbergu, kako nam Je re čeno, biće objavljeni u zasebnoj knjizi, u Ma·
riboru. Mladen Oljača
Nastavak sa 2. strane kada je u pitanju kultura, postavlja na glavu. Suprotstavljajući se sasvim opravdanoj „ftendemciji „prosvetnih radnika da u organima „zajednica obrazovanja predstavljaju većinu, „Bıikonomska politika“ navodi čitav niz razloga protiv toga. Najvažniji argumenat je da je u pitanju dilema „ili budžet zamaskiran šarenilom delegata iz raznih sfera života ili reprezentant onih koji plaćaju obrazovanje i imaju mogućnosti da cene šta treba više, a šta manje platiti jer sami nisu za to direktno zainte-
_ resovani“. Istovremeno, komentator
„duhovito“ dodaje da se može doduše samoupravljati: dohotkom, ali da se ne može „samoupravljati porezom“, jer postoji mogućnost da prosvetni radnici, eventualno, izvuku za prosvetu i kulturu više nego što im je stvarno potrebno!
Pre svega, u celoj našoj društvenoj praksi postoji princip da u orga– nima upravljanja većinu predstavlja ju neposredni proizvođači. U ovom slučaju neposredni proizvođači su prosvetni radnici i normalno je da oni imaju većinu u organima zajednica obrazovanja. Oni najbolje poznaju probleme i zainteresovani su da se najefikasnije reše. Onaj isti
princip, dakle, koji postoji u industriji morao bi da postoji i kada je u pitanju kultura i to je shvatljivo svima sem ljudima koji samoupravljanje u kulturi negiraju, a kulturne radnike ne priznaju za neposredne proizvođače. A. upravo to je suština
celokupnog (čudovišnog) rezonovanja ovog našeg lista.
O onom drugom, da bi moglo da se za kulturu u ovoj zemlji da i pre više, ne treba polemisati čak wi sa „Ekonomskom politikom“, iako mno Bi napisi iz oblasti kulture, objavljeni u više navrata u ovom listu, rečito govore da mepismenost nije najveće zlo na ovom svetu.
ZAR I ONI?
AKO ODETE u neku Knjižaru i kupite jedno od dragocenih i odlično opremljenih izdanja, koje nije nimalo jevtino, desiće vam se isto što i kad kupujete neku jevftiniju knjigu: zašto bi među knjigama bilo diskriminacije. Naći ćete da je. na unutrašnjoj strani korica,
ama
jili na prvoj stranici od fine, bezdrvne hartije, bukvalno uklesana cena, tvrdom olovkom, i to sada i dve cene, u starim i novim dinarima. Ukol:ko pokušate da cenu izbrišete, jer ste, recimo, knjigu namenili za poklon, ostaće oštećen list, i jedini je dobilak što se više ne vidi koje su brojke bile u pitanju. Ovo se ne dešava samo u nekim Kknjižarama, koje to i nisu prevashodno, nego čak i u, recimo, „Prosvetinoj“ knjižari, i to na luksuznom izdanju te iste izdavačke kuče,
Redak je izuzetak Akadđemijina knjižara, u kojoj, očigledno, znaju da cene i vole knjigu. Kod njih ćete uz zadnju koricu naći umetnut listić, pravougaonik-formular nešto veći od marke, na kome je ispisana cena, Ne bi li mogli bar oni, koji nam spremaju knjigu i na svet donose, da ie do kraja Doštuju? POVOD ZA RAZMIŠLJANJE
GENBRALNI SEKRETAR Saveza kompozitora Jugoslavije Aleksandar Obradović, u jednoj izjavi novinarima, ukazao je još jednom na nezavidan položaj kompozitora ozbiljne muzike u našoj zemlji, Poređeći ostvarena mala autorska prava kompozitora zabavne muzike i onih šarlatana koji proizvode takozvanu narodnu muziku sa primanjima kombozitora ozbiljne muzike. Obrado-
—____A_|AL_LOuuennuneu raznu amer enzne ana iuraciaa neee canic ooo ono ie ni O e aio a kana]
Glavni i odgovorni uređnik Tanasile Mlađenović. Sekretar ređakcije Bogdan A. Popovi
a Aleksanđar Petrov. Pređrag Protić. Dušan Puvačić.
arm (1000 starih dinara), OB
627-296 (redakcija) i 626-020 (komercijalno odelienje ia »Glass, Beograd, Vlajkovićeva 8
Dragan Kolundžiia. Velimir T,ukić.
primerak 50 para (50 dinara, Godišnja pretplata 10 novih din preduzeće „Književne novine", Beograd, Francuska “7, Telefoni:
vić je ponovio nešto što se već odavmo zna: da su primanja ovih drugih neuporedivo niža no što bi to smelo da bude u jednoj kulturnoj zemlji. U iist mah, ti podaci govore i o he“ čem drugom, za šta snose Odgovolnost manje-više svi muzički radnici u ovoj zemlji.
Mala autorska prava ostvaruju 5čČ preko izvođenja kompozicija naših savremenih kompozitora. U našoj zemjili postoji nekoliko radio slanjca, pet TV studija, veliki broj ra ličitih simfonijskih orkestara, hor0va i reproduktivnih umetnika koji priređuju samostalne koncerte. Da li oni pred našom kulturom imaju obvezu da u programe svojih koncerata, različitih emisija i priredbi, 0“ bavezno uvrste i po jedno delo i naših savremenih kompozitora, smelo i bez predrasuda, riz:kujući even tualno i po neki neuspeh? Kada publika bude upoznala savremena JU“ goslovenska muzička dela, ona će ih, verovatno, sa više razumevanja i
slušati.
Pre nekoliko godina vođila se slič na diskusija oko savremene domašt drame, pa se i tada aprioristićki tvrdilo da naša publika neće da gle da jugoslovensku savremenu d!8 mu. Praksa je, međutim, pokazala suprotno. Pa ipak, iz tog iskustva izgleda da, niko ništa nije naučio mi se nalazimo u situaciji da pon0” vo, samo drugim povodom, dokazuje” mo iste stvari.
ć. Tehničko-umetnička oprema Dragomir Dimitrijević. Redđakcioni odbor: Božiđar Božović Momo Kapo, Vladimir Rozić. Pavle Stefanović. Kosta Timotilević 1 Petar Volk. I polugodišnja 5 novih dinara (500 starih dinara). Za inostransivo dvostruko. List izdaje Novinsko-izdavačko ; dministra cija). Rukopisi se ne vraćaju. Tskući račun broj 601-1-208. Stampa
dist izlazi svake druge subote Pojedini