Književne novine
KNJIŽEV Bazgovor sa N 0) Vi N E Janezom Menartom
intervju intervju intervju intervju intervju teteryju intervju šriteeeju:"in Više plana” == m. i u politiku
mečđurepubličkog upoznavamja
PRVI KONTAKTI sa slovenačkim pesnikom Janezom Menartom potekli su u Ljubljani još u aprilu. Slučaievima okolnosti odugovlačeni intervju nastavljen je u Strugi, Štatenbergu, i opet u Ljubljani. Sam „razgovor i nije imao za povod neku posebnu aktuelnost, vremenski ograničenu. U uopštenim pitanjima, vezanim za
eđenu ličnost, nalaze se interesanini pogledi i stavovi jednog savremenog slovenačkog pesnika o kulturnim i književnim prilikama.
ŠTA STE DOBILI u »nasledstvo« kao no-
vi predsednik Društva slovenačkih književhika u narednom periodu od dve godine? KAO NOVI PREDSEDNIK Društva slovenačkih književnika moram o svojim prethodnicima da kažem samo dobro: od njih sam nasledio dobro usmerenu organizaciju i smotreno razgranato područje rada. Ako sada posle reforme ne nastanu novčane teškoće, bilo bi mogućno zbog te dobre usmerenosti uraditi mnogo i svestrano produbiti i raširiti rad društva. Već ćemo dovoljno uraditi i pored finansijskih smetnji ako uspemo da sačuvamo u životu bar ono što već postoji, tako da ćemo u narednim „godinama, kada će »Kranjcima vreme srećnije da sine«, kako kaže Prešern (naravno, ako ikada bude uopšte sinulo), moći da počnemo sa obimnijom delatnošću, a da ne bude potrebno počinjati sve ispočetka.
KOJE SU OSNOVNE umethičke dileme na kojima zasnivate svoj peshički svet?
PO MENI JE poslanstvo umetnika, a naročito pesnika, uvek bilo i biće u tome da govori ljudskom osećanju ili razumu — nmajbolje i jednom i drugom istovremeno — i da time što iznosi, budi u ljudima volju prema životu, želju za saznanjem, htenje za istinom i smisao za lepotom. A moj lični imperativ u vezi sa ovim je veoma jednostavan: pisati o svemu što osećam da je u meni i da hoće iz mene. Zato se trudim da iz onoga što osećam i nejasno naslućujem, stvaram maštovito i prihvatljivo; dok sam za sve to vreme svestan toga da znaju da osećaju i misle bezmalo svi ljudi (drukčije ne bi bilo čitalaca), i da su pesnici između njih samo oni koji umeju svoja osećanja i misli da izraze na svojstven način i u posebnoj formi. Kod mene, dakle, nije reč o stvaranju novih literarnih pravaca za zapleteno filozofiranje i za formalno eksperimentisanje po svaku cenu. Čini mi se da je sve to samo razumska igrarija koja je u trenutnoi poziciji možda i zanimljiva na svoj način, ali koja ni izdaleka nije umetnost, već ono što nazivamo literaturom (sa lošim prizvukom). i
ŠTA JE SADA bitno za generaciju pesnika koja je 1953. manifestativno nastupila »Pesmama čelvofrice«?
AKO JE manifestativno uopšte odgovarajuća reč, onda je naša četvorka (Kovič, Pavček, Zlobec i ja) bila manifestativna samo po efektu, a ne i po nameni. Svoje pesme smo tada objavili i, kao svi mladi ljudi, hteli smo zapravo da se predstavimo javnosti nemajući pri tom neke posebne ciljeve. Zato što su te naše pesme bile pretežno subjektivne i u suprotnosti sa većim delom pisanja tog vremena, koje je uglavnom bilo preterano objektivističko, mnogo puta gotovo parolaško, naš nastup je i nehotice važio, naročito u Sloveniji, a donekle i drugde u zemlji, kao nekakav mali prelom u posleratnom poetskom stvaranju. Ovih nekoliko reči sam morao da kažem zbog toga što iz njih izvire odgovor na postavljeno pitanje: jer još tada, prilikom našeg zajedničkop nastupa, nismo imali osim subjektivnog pristupa poeziji nečeg opipljivog i namerno skupnog. Sada, posle toliko godina, jasno je da je teže očekivati meki zajiednički stav, Svako od nas sledi svoje. unutrašnie potrebe i traži za njih svoj pesnički izraz. A moŽžda nam je, uprkos svemu, ostalo ipak nešto zajedničko iz starih vremena: niko od nas do sada nije sasvim zašao preko granica poezije koja je nameniena ljudima, što znači preko granica razumljivosti, i u oblast spekulativne apstrakciie; a, osim toga, sva četvorica. još uvek pazimo na estetske komponente pisania koje nainovija pesnička stremljenja većim delom potpuno zanemaruju i gotovo odbaciju.
VIŠE KRITIČARA Vas je nazvalo maj-
popularnijim pesnikom Slovenije. Vaš prilog objašnjenju ovog suda?
UVEK JE NEPRIJATNO govoriti o sebi, jer čovek nikada ne može o sebi imati' objektivan sud pa makar se kako trudio. Ali kada već pitate, ipak ću pokušati da odgovorim kako najbolje mogu. E
- Glavni i odgovorni urednik Tanasije Mladenović. Sekretar redakcije Bogdan A. Popović. Tehničko umetnička oprema Dragomir Dimitri Dragan Kolundžija, Velimir Lukić. Aleksandar Petrov, Predrag Protić, Dušan Puvačić, Vladimir R
primcrak 50 para (50 dinara). Godišnja pretplata 10 novih Cćinara (1000 starih. dinara), polugodiš. ko preduzeće »Književne novine«, Beograd, Francuska 7. Telefoni: 627-286 (redakcija) i 626.
Ukoliko je tvrdnja o mojoj popularnosti tačna, sigurno je u pretežnoj meri posledica toga što se nikada nisam zatvarao u kulu od slonove kosti, u neku kulu »visoke« umetnosti, a i toga što moje pesme govore o·problemima naše sredine i našeg vremena. Ako prekoračim granice uobičajene skromnosti, koje su u ovakvim odgovorima neki nepisan zakon, nadam ·se. da neću otići predaleko ako kažem i to, bar tako mislim, da pišem u modernom duhu i na način koji privlači čitaočevu pažnju, a čitalac, čini mi se, pri čitanju mojih stihova, oseća da ih nisam napisao zbog literarnih namena, već iz istinske unutrašnje potrebe..I, najposle, možda žanjem nešto naklonosti kod publike i zbog toga, jer se za vreme svih. tih godina kad neki literarni krugovi nisu bili i još uvek nisu naklonjeni mome načinu Ppisanja, nisam nikada povio pod pritiskom Ppomodnih, modernističkih tokova, već sam pisao tako kako sam mislio da je dobro, bez obzi:- na dizanje i padanje menica na literarnoj
erzi. .
VI STE ISTO TOLIKO poznati i kao prevođilac: Vaš stav prema prevođenju?
MOJI POGLEDI na pitanja prevođenja·zapra> vo nisu moji, jer se skoro do istovetnosti slažu sa stanovištem koje se o ovom problemu u poslednjim decenijama oformilo u svesti slovenačkih kulturnih radnika koji su se sasvim, ili bar delimično, posvetili prevodđilačkoj umetnosti. Prevođenje na slovenački je, uopšte uzev, dostiglo veoma visoki stupanj, zato i ima u
5
Da li postoji u Oea savez književnika“?
aašoj sredini cenu umetničke delatnosti. Ako se ograničim na prevođenje poezije, mogu da navedem ove osnovne uslove koji se kod mas
. čine nužno potrebnim za dobro prevođenje:
prevodilac poezije mora i sam biti pesnik; mora da prevodi što više doslovno, a da ipak ne ide, u tom svom nastojanju, toliko daleko da oskrnavi duh i estetske komponente Pprevođene pesme; ona mora da daje utisak da nije prevod već originalno delo; u celini (ili što je mogućno više) mora da sačuva spoljašni oblik originala, jer je on itekako značajan sastavni deo svakog umetničkog. dela.
Na žalost, u poslednjim godinama se i kod nas ponegde javlja takozvano »doslovno«, odnosno »smisaono« prevođenje, koje sve više prelazi u olako prevođenje »levom rukome. A to je već slaba usluga kako autoru, tako i čitaocima. Na sreću, ipak sve govori da takav način prevođenia neće zavladati, jer ga javnost uglavnom ne uzima ozbiljno.
RECITE NEŠTO o međurepubličkim literarhim odnosima?
POVODOM IZJAVE Uprave Društva književnika Hrvatske o antologiji »Nova jugoslovenska poezija«, zamolili smo Mlađena Oljaču, sekretara Saveza književnika Jugoslavije, da odgovori na nekoliko pitanja: . Šta mislite o izjavi Uprave Društva književnika Hrvatske? i
DOBIO SAM puni tekst izjave, ali bez zapisnika sa sednice, pa. ne znam ko je ovoj sednici prisustvovao. Sudeći po datumu, sednici nije prisustvovao Vlatko Pavletić, predsednik Društva književnika Hrvatske, koji se nalazi u Sovietskom Savezu. Izjavu je potpisao Slavko Mihalić. najoštriji kritikovani sastavljač pomenute Antologije. Izjava je pisana
žustro, netrpeljivo i neodmereno...
UPRAVA Društva književnika Hrvatske tvrdi da je -Koordinaciohi odbor prekoračio svoja ovlašćenja i da, po Statutu. nema pravo da daje javne izjave?
TO JE VIŠE nego apsurdno. TI posle usvajanja novog Statuta, Savez književnika je ostao kao organizaciia, samo sa izmenjenim karakterom. Koordinacioni odbor predstavlja Savez u svemu, pa ı u javnim izjavama. Uostalom, ovaj Odbor je davao i druge iziave namenjene jav nosti, pa ga zbog toga niko nije kritikovao. Tako smo, na primer, uputili ijiavnosti. izjavu povodom pripremanja novog Zakona o autor skom pravu, a verovaino ćemo. dati izjavu i povodom prekida pregovora između Društva književnika Makedoniie i Saveza pisaca Bugarske. Odricati pravo Koordinacionom odboru da daje javne izjave više je nego besmisleno. Bez takvog: prava, tj. bez mogućnosti da bude jedan od faktora javnog mnenja, Savez književnika ne ' bi ni postojao.
o ROI | Nastavak sa 11 strane
ku i rebra. Oprostili su se od lugara i dva pruž na radnika koji su nedavno bili primljeni u Partiju, pa su držali da se moraju pojavljivati samo s ispravnim i kao oni svjesnim ljudima. Luda Mara upravo je dizala užasno zamazanu. suknju otkrivajući mršava i žilava bedra. Ženu
grudobolnog Molnara vozili su kući u zidarskim: tačkama. Oficiri su to pogledali, zasmiiali se i
bacili na konje koje smo mi još uvijek držali
za uzde. Ništa nam nisu rekli, Razgovarali su
Štampa »G)
Š
(Komercijalno odeljenje i administraci «, Beograd, Vlajkovićeva. 8. SET La *
a w·
UPRAVA Društva književhika Hrvatske smatra saopštenje Koordinacionog ođbora povodom prešaka i propusta sastavljača Antologije »privathim istupom grupe pojedinaca, članova Koordinacionog odbora, koji su se zatekli na sjednici«. Da li je odbor zasedao u nepotpunom sastavu? l|
ODBOR JE ZASEDAO u naipunijem sastavu, što se može videti u zapisniku sa sednice od 18 oktobra. Prisutni: iz Slovenije: Matej Bor, Janez Menart, Mitja Vošniak; iz Bosne ı Hercegovine: Ćamil Sijarić, Meša Selimović, Alija Isaković; iz Crne Gore: Radoslav Rotković, Marko Đonović i Branko Baniević (umesto Svetozara Piletića); iz Makedoniie: Aco Šopov, Amte Popovski i Živko Čingo; iz Srbije: Dušan Matić, Tanasije Mlađenović. Sinan Hasani, Mla den Oljača (odsutan: Pal šafer); iz Hrvatske: Slavko Mihalić (odsutni: Vlatko Pavletić i Josip Pupačić). Kao što se vidi, od 20 članova Koordinacionog odbora bila su odsutna samo trojica. Takođe se vidi da su sednici prisustvovali predstavnici „svih udruženja i društava književnika. Utoliko je čudnovatije i neodgovornije tvrđenje Uprave Drušiva književnika Hrvatske da je naše saopštenje »privatni istup grupe pojedinaca«.
DA IH JE neko od prisutnih glasao protiv saopštenja Koordinacionog odbora?
NIJE. Saopštenje je usvojeno iednoglasno..Za njega je glasao i Slavko Mihalić. uz primedbu da našu kritiku proširimo i na neke druge antologije u kojima ima sličnih grešaka i pro-
· usta.
U IZJAVI Uprave Društva književhika Hrvatske tvrdi se da Sekretarijat Saveza nema pravo da formira sud časti i da se fo može okvalifikovati »kao nheshvatahje
samo sa starijima. Naglo su skratili uzde tako da su konji zabacili glave i naglo oživieli dižući repove i pomičući se natraške. Kao da su deset dana hranjeni zobliu. Malo su ih razigrali u dvorištu a onda pustili da izduže prednje noge. Zadnje bijahu svinute od neke nove težinc, ali su ih moćno odbacile naprijed. lIspratili smo tu oficirsku kavalkadu iioš uvijek blijedi i 'izbuđeni. Šutjeli smo i gledali. Preletjeli, su be zobzirmo preko čistine s koje je bila ostrugans trava i na kojoj se plesalo (mi se to ni na najvećim vlastitim konjima ne bismo usuđili) i djevoike su duboko udahnule, zavriskale znajući da im se nikakvo zlo ne može i neće desjti.
wasmiješeno preplašene, zadivljene drskim i nepoznatim Kkonjanicima, njihovim nehajem za'
O
»
intervju „intervju intervju intervju
NE SPADAM U ONE: koji smatraju da se u jednoj: kulturnoj sređini piše premalo o tome što se događa u drugim. Gledajući na količinu događaja, piše se dovoljno, mada mislim da je sporno to o čemu i o kome se piše. Da ne bih bio predugačak, reći ću ukratko, da, po meni, naše međusobno obaveštavanje nije plansko, već je u preteranoji meri zavisno od ličnih poznanstava i grupnih «vezivanja. Tako se, na primer, u Srbiji uglavnom ne piše o onim delima, ličnostima i događajima koji su najznačajniji u slovenačkoj kulturi, već o onim našim ljudima i njihovim delima koji u srpskoj kulturnoj sredini imaju „najbolje (da budem kratak i jasan) »recipročne ekspoziture«. Osim toga, sem o tome da je takav »izbor« više puta sam po sebi pristrasan, taj privatizam nam govori o drugoj, veoma lošoj, osobini: takvo pisanje je gotovo dosledno meobjektivno, grupaško, ponekad panegirik, ponekad svesna laž. (To isto u potpunosti važi, naravno, i za međusobno upoznavanje bilo gde drugde u Jugoslaviji). Na taj način se stvaraju lažne »ličnosti«. Da ne budem previše apstraktan: koliko mi je poznato, danas u Jugoslaviji 'za slovcnačke 'kulturne »ličnosti« važe nekih pet književnika (u slovenačkom ova reč ima donekle pejorativan prizvuk), na koje kod nas jedva ko ozbiljno pomišlja kao na istinske umetnike. (Mogao bih da navedem imena,.ali to bi se uzelo: kao nelojalna staleška konkurencija). Na putevima međusobnog upoznavanja trebalo bi da listovi koji objavljuju razgovore sa izvesnim. pristrasnim piscima, traže još koga, kako bi čitaoci čuli i drugu stranu medalje. | |
Zbog svega navedenog, mišljenja sam da uredništva časopisa i listova treba da, ukoliko je to mogućno više (u potpunosti je to, naravno, O mogućey, spPePavaju lično posredništvo, da sa više plana vođe politiku međurepubličkog upoznavanja i da se. bore za stvaranje što vemije slike literarnih događaja. . .
' Ovih nekoliko reči odnosi se na objavljivanje u periodičnim publikacijama, ali isto tako i na ostala područja kulturnog stvaranja. Ali, o fome ne bih podrobnije govorio. Po meni se pre svega rađi o lošem principu, odnosno o lošoj. praksi, a ona je već dovoljno objašnjena
u rečenom. " a Ljubiša Đidić
} Y
Razgovor sa Mladenom Oljačom
smisla međavne reorganizacije Saveza
književhika Jugoslavije«?
ODLUKA SEKRETARIJATA, naravno, podleže odobrenju Koordinacionog odbora, kao ı Skupštine Saveza, i mi sa tim računamo. Predlog da Sud časti bude stvoren dobili smo, uostalom, od samog Slavka Mihalića. Iz pisma koje mi je uputio 21. oktobra navodim sledeće reči: »Dostavljam Vam svoju tužbu Sudu čast! Saveza književnika Jugoslaviie, a u vezi s izjavom Tanasiia Mladenovića štampanom u »Večerniim novostima« od 21. X 1966. godine. Molim Vas da ovu tužbu iznesete na prvom slijedećem sastanku bilo Sekretarilata bilo Koordinacionog odbora Saveza. kako bi se moglo rasnaviti o formiranju Suda časti...« Sekretarijat je, dakle, uvažio molbu samog Slavka Miha ća, pa je utoliko čudnije što se ovaj isti čovek potpisuje ispod iziave kojom se napada pokušaj stvaranja Suda časti.
U SVOJOJ IZJAVI Uprava Društva khjiževhika Hrvatske tvrdi da osuda antolocije »hije opravdana«. Šta mislite o tome?
OVO JE, u stvari, pokušaj da se umanje greške i propusti Slavka Mihalića, odgovornog za izbor srpske, hrvatske, bosansko-hercegovačke i crnogorske poezije. Uprava Drušiva književnika Hrvatske veoma je smela kad brani ove greške i propuste, pa joj postavljam pitanje: Za? u savremenoj crnogorskoj poeziji hema hi jednog peshika i hijedhe pesme koja bi mogla da uđe u antologiju savremene jugoslovenske poezije? Zar se, zaista, u Mihalićevu antologiju nije mopla uvrstiti nijedna pesma, recimo, Dušana Kostića, Mirka Banjevića, Janka Đonovića, Rađonje Vešovića,' Jevrema Brkovića, A· leksandra Ivanovića, Dragutina Vuianovića, Branka BHanjevića, Sretena Perovića, Mila Kralja itd.? Treba zaista biti slep i gluv pa tvrditi ono što tvrdi Uprava Društva književnika Hrvatske. TU U U E U CE CV U VV A O U ~
ples i plesni razgovor. Odtutnjali su na konjima koji s prepoznali nove ruke, dižući se i spuštajući u <edla, šibajući konje korbačima., malim zmijiicama. :
Oni su hladnokrvno odjezdili, a mi smo 'sa· wjareći ostali još neprestano na tim konjima, ne silazeći s niih i više od tjedan dana. Gotovo
ciislo djetinjstvo. Zvonimir Majdak
»KNJIŽEVNE NOVINE« SVOJIM ČITAOCIMA
1 SARADNICIMA ČESTITAJU DAN REPUBLIKE,
jević. Ređakcioni odbor: Božidar Božović, Momo Kapor, ozić, Pavle Stefanović, Kosta Timotijević i Petar Volk. List izlazi svake druge subote. Pojedini a 5 novih dinara (500 starih dinara). Za inostransivo dvostruko. List izdaje Novinsko izdavačja). Rukopisi se ne vraćaju. Tekući račun broj 601-1-208.