Književne novine
KNJIŽEV NOVINE
intervju intervju intervju intervju intervju intervju intervju intervju int |
IUDI/OFNIISI
OCIJALISTIČKE DEMON i
KOJE SU najpozitivnije strane socijalističke demokratije koje mju stavljaju iznad ranijih oblika demokratije?
POSTAVILI STE Mi političko pitanje, na koje ću odgovoriti kao marksist, a ne kao političar koji je odvojen od sadašnjih oblika političke demokratije. Rekao bih da je najpozitivnija odlika demokratije koja se učvršćuje na temeljima Klasične, buržoaske demokratije, njena otvorenost. Drugi oblici demokratije teže zatvaranju. 'Demokratija je jedino borba za demokratiju, a zastareli oblici demokratije su pokušavali da je. zatvore, zaustave i zadrže. Uostalom, nijedan oblik demokratije ne može se zausfaviti i ustaliti, oni su eksplodirali pod raznim 1 protivurečnim pritiscima, ponekad kontrarevolucionarnih, a ponekad naprednih snaga, ali zasluga i prednost socijalističke demokratije je da se ona ne zatvara, već da napreduJC prema razvijenijim i potpunijim oblicima. Ponavljam, prilično slobodno komentarišem marksističku misao da je demokratija neprekidno nastojanje prevazilaženja. Ona je stalna i neprekidna borba, jer je smisao demokratije da bude nestabilna i prema tome dinamična i da se uvek nanovo kreće ka prevazilaženju same sebe. U demokratijama koje stagniraju to prevazilaženje se zbiva na protivrečan i nasilan način — prekidima, a u socijalističkim demokratijama to sc kretanje zbiva postepeno, to jest bez unutrašnjih antagonizama. Suprotnosti se ne pojavljuju same po sebi kao u društvima koja su prethodila socijalizmu. Dakle, prednost se sastoji u otvorenosti prema budućnosti, ili tačnije u nezatvaranju, što znači da se prema budućnosti ne može ići spontano i slepo; nasuprot tome jedino se vrlo svesno može proći kroz otvorene sukobe i suprofnosti.
ŠTA JE TO NOVO što je socijalizam u dosadašnjem razvitku wneo u fonđ ljudske kulture? Interesuje nas, dakle, doprinos socijalizma na području kulture.
U ODGOVORU na to pitanje naglasio bih najpre Značaj samoupravljanja. Smatram da še baš samoupravljanje izlaz za društvo koje je zatvoreno. Ono aktivira suprotnosti, izvlači ih na videlo, ukazuje ma velike probleme wu vezi sa njima, pokazuje snage koje doprinose stagnaciji društva i deluju na njega uništavajuće, mađa je samoupravljanje, a vi to znate bolje od mene, u početku slabo. Ono već u začetku, u ovih desetak godina otkako se pojavilo bonmegde u revolucionarnim kretanjima u Evropi, irpi napade koji ugrožavaju njegov razvoj. Samoupravljanje ima ulogu katalizatora i fermenta koji kristališe protiv sebe sve snage koje žele zaustaviti društvo.
DA LI BISTE MOGLI navesti još neki dijaleklčki zakon, osim tri osnovna na koje nailazimo kod Hegela i Engelsa: Zakona jedinstva i borbe suprotnosti, Zakona negacije megacije, Zakona prelaska kvantiteta u kvalitet? i
DA, MISLIM DA BI se mogao navesti još jedan zakon, ali, ako bolje razmislim, pitam se ne radi li se o pojmu koji obuhvata sva tri prethodno pomenuta zakona, o poimu prevazilaženja? Vorujem da pojam i teorija prevazilaženja razvijaju tri klasična zakona dijalektike i ponešto im dodaju. Tokom razvoja u istoriji društva, misli i znanja, uloga svesti i volje je poštajala sve veća, što znači da je ı pojam Svesnog i usmerenog prevazilaženja i samo io prevazilaženje poštajalo sve značajnije. Ono što je trebalo da bude prevaziđeno nije jednostavno nestajalo, Već se ponovo pojavljivalo u jednom višem obliku, te je tako obuhvatalo i impliciralo pojam prevazilaženja. To je jedini pojam koji se može supstituisati hegelovskom pojmu sinteze, koji pretpostavlia ideju dovršenosti, dok pojam prevazilaženja daje bolju sliku stalnog nastajanja koje se, ne može zaustaviti, ne može stagnirati i koje uvek napreduje. Dakle, dok se držimo pojma zakona dijalektike, čini, mi se da se ona tri zakona o kojima ste govorili sažimaju i rezimiraju u pojmu prevazilaženja, s tim što im se dodaje.i uloga svesti i volje.
U tom smislu može se reći da socijalistićka demokratija prevazilazi prethodnu čuvajući neke njene važne elemente i dodajući tim prevazžiđenim oblicima novi karakter društva, kulture, zatim poiam vladania ekonomijom kojim Socijalističko društvo ireba da prevaziđe gradlansko društvo u kome su zakoni ekonomije delovali slepo. ) ?
bazar ani iu a i a oan na ui ne | L]ILKNUKKNNNNNUUUNUUILKEN
Glavni i odgovorni urednik Tanasije Mladenović. Sekretar redakcije Bogdan A Popović, Tehničkotović, Momo Kapor, Dragan Kolundžija, Mirko Kovač, Đorđe Lebović, Borislav Pekić, . račić, List izlazi svake druge subote. Pojedini primerak 50 para (50 dinara). Godišnja pretplata 10 novih dinara (1000 starih dinara), struko. List izdaje Novinsko-izdavačko preduzeće »Književne movine«.
Razgovor sa Anri Lefevrom koji je specijalno za »Književne novine« vodio Iliia Bojović
JE
Polazeći od pojma prevazilaženja može se ustanoviti odnos između move, obnovljene demokratije ı one koja joj je prethodila kao odnos između obnovljene kulture i kulture pre nje ili kao odnos između obnovljenog humanizma, socijalističkog, dijalektičkog. i rvolucionarnog, i liberalnog: Pumanizma zapadnih zemalja. |
Ako tu ne upoirebimo pojam prevazilaženja, taj se odnos ne može razjasniti, ali upotrebom tog pojma,.bar po mom mišljenju, on se dovoljno osvetljava.
KOJI SE, po Vašem uverenju, razlozi mogu navesti u prilog tretiranja estetike kao filozofske discipline i kako bi se moglo osporiti tretiranje estetike kao teorije umetnosti?
POKUŠAĆU da subjektivno odgovorim na Vaše pitanje. Smatram. da bi danas trebalo da imamo objiik umetnosti koja bi istovremeno bila nova i dominantna, koja bi ·sažimala i prevazilazila oblike dosadašnje umetnosti, ujedinjujući sva njena dostignuća s dostignućima nauke i filozofije. Ubeđen sam da je urbanizam ta umetnost. Urbanizam je umetnost novoga u kome bi se spajali doprinosi slikarstva, vajarstva, muzike i pozorišta, a isto tako i nauke i ljudske stvarnosti. Takav integralan i tofalan urbanizam tek treba pronaći ji stvoriti, a za to nam ne mogu minogo boslužiti ni teorija umctnosti, ni filozofija. Potrebno je suočiti se na nov način sa problemima, a to neće biti ni filozofski pristup ni pristup pomoću estetike, kao više ili manje nezavisne teorije umetnosti. Studirajući gradski život, težnje ljudi i probleme urbanog življenja, studirajući tehničke i druge mogućnosti moguće je dostići umetnost koju nazivam potpunom. To ne znači da se ne treba obratiti svim izvorima filozofije, istorije umetnosti ili estetskih feorija, ali svi se ti izvori moraju, po mom mišljenju, podrediti imperativima i novim istraživanjima mogućnosti na polju urbanizma, to jest stvaranja novog srada. Uostalom, posmatramo li istoriju, zar nije grad bio mesto u kome su se razvijale filozofija i umetnost. Već su tada forme mišljenja, znanja i umetnosti uticale na urbanizam. Zatim je grad počeo slabiti i širiti se. Mi smo ovog trenutka u jeku krize grada. Da bismo je prevazišli moramo ponovo razmotriti i ponovo uspostavljati celinu polazeći od elemenata. pomalo razbijene stvarnosti. Da bi se stvorila ta nova celina potrebna su sva dostignuća prošlosti, ali pod uslovom da ih upotrebimo potpuno nanovo osvetljene i kroz potpuno novu praksu. Očekujem da će se socijalizam suočiti s problemom urbanizma i rešiti ga. Mislim da taj problem mogu postaviti i nesocijalistički režimi, ali ga ne mogu i rešiti.
PREMA TOME, Vi smatrate da od socijalizma treba očekivati rešenje problema grada. Šia mislite o tome na koji će način doći do toga?
VERUJEM DA JE socijalističko društvo potpuno svesno veličine problema i onoga što ta situacija iziskuje, te da će naći ogromna sredstva za realizaciju takvog urbanizma. Uostalom, mislim da smo tek na početku. Čini mi se da
će to biti dominantni problem narednih dece-
nija. Iskreno kažem da mi je prolazak kroz .
Novi Beograd dao mnoge nade u uspeh takvog poduhvata. U odnosu ma urbanističke težnic kojima sam svedok u Francuskoj izgledaju mi ove mnogo vrednije. Na žalost, moram reći da
- sam u Novom Beogradu proveo samo dva sata. Vraćao sam se kolima iz Atine auto-putom Ppreko Skoplja, Beograda i Zagreba i nisam se mopao duže zadržati, ali me u tom kratkom vre-
" menu impresionirao utisak uspeha, života, uspešno ostvarenih likovnih vrednosti i vrlo dobro organizovanop društvenog života. Nadam se da će se taj utisak potvrđiti, ukoliko budem imao priliku — koju želim — da provedem u Novom Beogradu više vremena ili da tamo pošaljem nekog od:mojih-saradnika-»iz· Institu: ta za sociologiju urbanizma u Parizu da bi na licu mesta ispitao kakvi su oblici društvenor života u Novom Beogradu.
ŠTA BISTE još mogli kazati o problemima urbanizma u današnjem svetu?
MOGAO BIH o tome mnogo govoriti, jer se sada bavim upravo tom oblašću s gledišta i sociologije i ekonomije i likovnih umetnosti, jer sam napustio sva ostala sociološka istraživanja da bih se posvetio urbanizmu. U njemu nalazim rađanje života našeg vremena, zaista modernog života, rađanje oblika senzibiliteta i mišljenja, koji postaju svojstveni našem vremenu ukoliko se uspeju afirmisati i prebroditi prepreke,
jer danas vlada velika pometnja. Mi se nala- ~
zimo više u ostacima nekadašnjeg života nego u obnovljenom urbaniziranom svetu. Novom urbanizmu je potrebna nauka koliko i umetinost, doprinosi filozofskih istraživanja i mišljenja kao i sociologije i ekonomije. Radi se, rekao bih, o potpunom mišljenju, insistirajući na moetodološkom, a ne dogmatskom karakteru tog pojma. Društveni život u socijalizmu bićc urbanizovan život oslobođen imitacije veza koje određuju kapitalističko ili neokapitalističko društvo. i
KAO STRANCU u Francuskoj čini mi se da Francuzi odbijaju moderno i novo. Većina Francuza, koji za to poseduju sredstva, odbija da živi u novim stanovima. Može li takvo društvo težiti gradovima budućnosti, o kojima ste upravo govorili, i nije li te gradove teže sivoriti u takvom društvu nego u nekom · drugom?
DA, NARAVNO. No, treba naglasiti da se Francuzima često nude novi stanovi u predgrađima udaljenim od centra, koji su „nedoveljno obezbeđeni i društveno predstavljaju prave pustinje. Društvena pustinja, koju nazivamo »predgrađe«, obuhvata — gusto naseljena —' grad kao primer prave i potpune dezurbanizacije. To su upravo fenomeni kojima se bavim kao sociolog. TI ja. sam više volim stanovati u nekoj staroj zgradi no u stanu, čak ı ako je komforan, koji se nalazi u nekom udaljenom predgrađu. Ipak mislim da, kada bi se u Francuskoj nudili vrlo moderni stanovi, ali s pravim urbanističkim rešenjima, ne bi bilo te vrste odbijanja na koju ste s pravom ukazali. Znam mnogo primera da su ljudi odabirali radije i
intervju intervju intervju intervju
vrlo skromne stanove no mogućnost da žive ı komfornim zgradama na periferiji, udalienim od centra svakog društvenog života ı akti. mosti. i
LENJIN JE ISTAKAO neminovnost borbe so.
tičke i buržoaske ideologije. Koje su, a Vašem mišljenju, najefikasnije metode
'u borbi sa buržoaskom .idđeologijomi danas, od.
nosno, sa prevaziđenim. shvatanjima uopšte?
ŽELEO BIH da mi vi kažete kojc su te metode borbe, jer ja nc vidim mi sredstva borbe, a niti samu borbu. ideološka borba, onakva kakvu je Lenjin zamišljao, gotovo je iščezla, Priznaćete, kao i ja, da je ideologija koja da. nas vlada u građanskom društvu — ideologija potražnje, sreće u posedovanju automobila, frižidera, haljina i tome slično. To je, zar ić, izvrsna ideologija i ne verujem da joj se socijalističko društvo naročito suprotstavlja, pa smatram da se ideološka borba zaustavila, no to ne znači da smatram da ona ne mora vaskrsnmuti, ali u sasvim drukčijem obliku, na primer kritikom urbanizma u nesocijalističkim · žemljama, upravljenom protiv prakse „srbitrerni}n odluka kojima se može suproistaviti ideologija samoupravljanja; drugim rečima, ideološka
· borba se i danas nastavlja, ali na novim teme-
ljima koji nastavljaju one stare, gOtOVO nestale. Poznajem, s druge strane, mnogo ljudi kako socijalista tako i onih koji žive u kapitalistič. kim zemljama koji, izgleda, saračluju. vrlo dobro u nekoj ideologiji tehnicizma, u ideologiji potražnje o kojoj sam Već gOVOTIO, y
ŠTA MISLITE o iizdvajanju fenomena čoveka
i njegovom razlikovanju od fenomena društva, kao i o potrebi razvijanja antropologije Kao nauke o generičkim osobinama čoveka — .koja bi se razlikovala od nauka o društvu, kao što su: sociologija, politička ekonomija itd?
ZAHVALJUJEM VAM NA PITANJU koje je izuzetno zanimljivo, jer pravi direktnu ili indirektnu aluziju na kontroverze i sukobe koji se upravo vode u Francuskoj. Antropologij: modi. Mnogo se govori o antropolori | kojoj? Po mom mišljenju, antropologija se pojavila na sceni s Fojerbahom koji je konkretizovao Kantove ideje o stvaranju posebne discipline, posebne opšte studije o čoveku, koja bi se zvala antropologija. Fojerbahova antropologija je bila vrlo smela -— sastojala se u suproistavljanju konkretne, čulne, osećajne i senzualne aktivnosti ljudskog bića zspstraktnom poimu idealnog ili idealističkop čoveka u filozofiji koja je kopirala Hegela. Muđutim, danas se antropologijom naziva proučavanje bprimitivnih naroda, dakle, onog što se zove arhaičnim ili čak arheološkim u ljudskom biću. Tako danas postoji odvraćanje i bekstvo iz postojeće stvarnosti. Zbog toga se odlazi u Južnu Ameriku, u područje Amazona da bi se tamo pronašla slika današnje stvarnosti. Ulaže „se ogroman. mapor da bi se proučio današmji ĆOvek i današnje dyuštvo posrednim putem, Umesto da mu se pristupi. direktno. "Kako se antropologija, koja je kod Fojerbaha imala revolucionarni smisao, izlaže riziku da postane deo ideologije o kojoj smo maločas govorili i koja se suprotstavlja naučnom ispitivanju, a takođe i menjanju savremenog: sveta. Ako posmatramo ideologiju kao temelj drugih nauka i smatramo da ona proučava opšta obeležia ljudskog roda na »čoveku« raznih istorijskih razdoblja sve do danas, slažem se da ic to dijalektička antropologija. Takva dijalektička antropologija proučava osnovne polrebc ljudskog bića. No te su potrebe kontradiktorne. Dete i mladić u razvoju imaju potrebu za sigurnošću, ali i potrebu za avanturom, potrebna 1m JC stabilnost, ali oni nastoje i da ie se oslobode. Oni su.duboko kontradiktorni i kroz tc koniradiktornosti razvija sc njihov rast, a u rešavanju tih kontrađiktornosti pedagogija može naći svoju ulogu u formiranju mladih ljudskih bića. U tom smislu dijalektička antropologija može naći svoje mesto meču drugim naukama i-postati deo istorijskog materijalizma.
Struiania u finsko; literaturi
Nastavak sa 7. strane i
racija 1910. i 1924. je nestala u vrtlogu poslednjeg rata. Pojavila se grupa književnika-komunista koji su rat proveli na robiji. Konfrontacija između konzervativnih i naprednih levoorijentisanih bila je jako naglašena. Ta, poslednja grupa nije u svojim delima krila svoje simpatije prema SSSR-u. Međutim, i ona grupa, koja je sebe nazivala »simpatizerima belih« nije takođe mirovala.
Književnik Veijo Meri ima 40 godina, a već je daleko poznat po svojim romanima »Događaji iz 1918«, »žena kroz ogledalo« i »Pukov-
nikov šofer«. On je stvorio finskog »dobrog voj-.
nika Švejka« i kroz svoje redove u grotesknom stilu opisuje teške ratne dane. Ali je isto tako zanimljiva i retrospektiva iz 30-tih godina kada su se u finskom selu Lapua prvi put finski profašisti sa svojim firerom Kosolom sukobili sa komunistima. Ovaj isečak finske istorije, u Brehtovom stilu, majstorski je dao Arvo Salo, koji je tog popodneva u našem razgovoru bio najaktivniji. A o dinamici njegove muzičke drame »Lapooperan«, koja tretira navedeni pe-
riod, mogao” sam sc uveriti još. iste. večeri u '
avangardnom pozorištu švedske nacionalne manjine u Helsinkiju, u Svenskateatru.
Novi sociopsihološki aspekt — napuštanje sela i dolazak u grad — zaokuplja takođe mlade finske književnike šezdesetih godina. U tim
Beograd, Francuska 7. Telefoni 627:-286 (redakcija) i 62 Tekući račun broj 608-1-208-1. Štampa »Glas«, Beograd Vlajkovićeva 8,
delima sc opisuje finska omladina sa svim svojim manama i porocima. Jedam od najpoznatijih mlađih književnika Hanu Salama, zbog svog romana »Igra letnje noći« došao je u sukob sa postojećim paragrafima i osuđem zbog bogohuljenja. Pored Salame iz'te grupe značajna su još dva imena — Krister Kilman i Anders Kleve, koji pišu na švedškom. Kleve analizira omladinu svog rodnog grada Helsinkija, a Kilman u svom romamu »Plava majka« uhvatio sc ukoštac sa problemom jedne degenerisane familije, koja pomalo podseća na Dostojevskog i Viljema Stajrona. } Postoji i grupa koja je digla svoj glas Drotiv prljavog rata u Vijetnamu. Mladi pesnik Mati Rosi G3 godine) je u toj grupi najrevolucionarniji. On je poznat i po svojim prevodima iz latinoameričke poezije. Možda bi se za poslednju deceniju moglo reći da je finski roman potisnuo liriku. Zajedničko im je — izbegavanje predrasuda. Jedan od majtalentovanijh pripovedača Syojo generacije, pomenuti Veijo Meri, u svom delu »Konopac od manile« iznosi ratne OM i posebnu kritiku tragične bes” mislice rata h Kkomikom. · Vai _Individualnošt je ipak zajednička crta najmlađe, posleratne grupe finskih Kmjiževnika. Prema rečima Kaja Laitinena, teško je postaviti' skalu u toj grupi. Svi oni — Eva Joenpel-
oOja često, graniči sa grotesknom .
slav Smiljanić, Rado mir polugodišnja 5 novih din; 6-020 (komercijalno odel
to, Marja-Lisa . Vartio, Anti Hiri -- mogu se danas sagledati kroz individualna stremljenja. Ali preciznijom analizom mogu sc ipak .mazreti dvc grupe. Jedni, koji su pod uticajem Tolstoja, Dostojevskog, Gogolja i Čehova, dok drugima služe za uzor Hemigvej i Fokmer..l zbog toga njih ne interesujc stara Evropa, već daleki Zapad i Istok, ne suptilna umetnost, već strasna, surova snaga. I zbop toga ne 78boravite, rekao mi je na oproštaju Arvo Salo, Finska je granična zemlja. ede se i u literaturi traži, sinteza snaga sadašnjosti, ali u prvom redu ono što ·je ljudsko, humano. .
Nikola Kern
VINJETE IZRADIO MILORAD ĆOROVIĆ
umetnička oprema Dragomir Dimitrijević. Redak cionj odbor: Božidar Božovi : i ni: Predrag Protić, Dušan Puvačić, Đobro i : id dar oŽOvić, Dragoljub S. Ignja
Smiljanić, Branimir Šćepanović i Petar Volk.
ara (500 starih dinara). Za inostranstvo dvoJenje i administracija). Rukopisi se ne vraćaju.