Književne novine
LIRIKA U IPIRIEVOMDU
VIKTOR IGO
Napisano na jednom primerku »Božansivene komedije«
Most
Jedne noći videh niz puteljak bliski čoveka pod plaštem kao konzul yimski, i ko crn pod sjajem Što s hRebeSa toči. Taj prolaznik zasta, upre u me oči sjajne, i duboke s nekim divljim žaroht, i veče mi: — Prvo, u vremenu staron, ispunivši vidik beh visoka gora:
zatim, još slep duhom bežeć iz zatvora, tz lestvice bića penjah se pun mara, bejah hrast, sa mnoštvom žreca i oltara, i kricima čudaim punih vazduh sinji: zatim lav sam bio sanjar u pustinji, čijh moćnu Yiku mračne noći pamte; sada, ja sam čovek, i zovem se Dante.
Preda mnom je bila tama. Kraj ambisa, što obale hema i što nema Visa, finurmop, heizmernog: sve mirno u nje. Osećah da fohem a beskrajhnost nenut. Na dnu, kroz mrklinu, platno nmedeljivo, kao tamna zvezda Bog se pojavljivo. Viknuh ja: Moj duše, o moj duše, treba, da pređeš taj ponor čiji žal koleba,
da hodaš do Boga dok noć te ukova, most silni da stvorim sa bezbroj Iukova, Ko će moći? Niko! O užase! jade! Suze! ~ Avet bela ispred mehe stade dok nemirnim oko pomrčinu oblilh
a ta avet primi Čiste suze oblik:
to bi čelo čednog sa Yvukama čeda: ličaše na ljiljah koji belost ne da: svetlost su stvarale Yuke mu sklopljeiv. Pokaza mi ambis gde sav pepo kreit, čije dno ne zvoni mi odjekom sporint,
i reče: — Želiš li, ja ću most da stvorim. Do bledog meznanca pogled mi pohlita.,
— Ime tvoje? yekoh. On reče: — Molitva. . e
Čujte. Ja sani Jovan. Videh stvari crie. Mrak beskrajni videh gde se marod zaYne, videh priviđenja što prokleti čine, gutanja ambisa bezdane dubine: videh mebo, eta, haos i prostransiva., Živi! otud stižem, znam. šta tamo mašsia: ja vas uveravam, nek svi me slušaju, uveravam i njih što Žive ı gaji,
da Gospod, Bog duša proročanskih čela, vidi vaše misli zna vaša dela. Đobro. Napred, slabi, moćni, stari, mladi! Nek tvrdici zlato, nek zavidnik gladi i nek gsladeć grize, neka gladnik guta, mek zločinac čini isto svaki puta, nek podlac i bednik bude kakav posta! Videć vaše strasti, myžnhje, zadovoljstva, kleh Boga: Gospode, šta će da mam bude. Prihvatite zemlju i gledajte ljude. Sve veze jedinstva krše u DeshROĆI. IT Bog odgovori: Zbilja, ja ću doći!
% 'k Ubro sat iaj Cvetak tebi sa brežuljka. Na strmini koja nad valom. se ljuljka, dostupna tek orlu što je zna i vidi. miran, rastao je u procepu hridi. Tama je kupala Tub sumornog ta: videh, ko ta slavnom mestu što sc crta veliki slavolak iskričav i Yume!, ma mestu gde sunca propao je Yumelı, mračnu noć Što prolaz od oblaka čini. Jedra su bežala, sima wu daljini: krovovi, svetleći s dna jedne vrtačče, ko da nisa smeli da zasjaju jače. Ubro sam taj cvetak tebi, mila moja. Bled je, kruna mu je bez mirishih DOoJj«(, koren mu je crpo na vrhu planine sinjih mo?skih trava ukus pun gorčine: rekoh: Jadni cvete, sa ovoga viSa, trebao si poći do simog ambDisa, gde će mebo, alge 1 jedra se steći. Umrećeš u sycu, što je ponor Veći. Na gradi gde drhti svet jedan ti svemi. Nebo, što te stvori da umreš u pehi, nameni te moru, ljubavi te dajem. Veta smypsi vale: tek nejasnim sjajem, lagano ugaslim, blisto je kraj dana, Oh! dnom mojih misli kakva tažna vana dok sam sahjayio, kad crn pohor počne da se širi dušom kroz drhtaje noćne!
Preveo KOLIA MIĆEVIĆ
DIALOGI
Prežihov Voranc u svetlosti praških
arhiva
JANUARSKI, „februarski i martovski brojevi Dialoga du· neli su u tri nastavka veoma zanimljiv materijal iz Državnog arhiva ČSSR o Prežihovu Vorancu iz godine 1936. Kako u uvodnom delu kaže sam autor priloga Oton Berkopec, materijali predstavljaju kako je izgledao Voranmčev boravak u Pragu. U njima se, doduše, više govori kroz policijske zapise, poternice, suđenja, zapismnike itd. — no 1o je i bio cilj: da sačuvani Žuti papiri arhiva oflkwviju delafnost progonjenog jugoslovcnskog komumiste ı pisca u inostranstvu. Lovro Kuhar (kako je bilo pravo Vorančevo ime) je od strane CK KPJ (čije je sedište u to vreme bilo u Beču), dobio zadatak da u Pragu organizuje partiisku komierenciju u martu 1936. Politbi ro CK ie odlučio da ovu konTerenciju organizujc upravo u Pragu, jer se u ovom gru du među visokoškolcima na lazila snažna grupa komunmističke omladine (vodeći organizatori jugoslovenske komu: nističke omladine u Pragu su bili Ivan Jakšić, Zora Gavrić-Vanerova, Ivan Vejvoda, Ivo Rukavma i dr). Dolaskom u Prag sa lažnim pasošem francuskoe državliamina Žana Roša Voranc nijc ni znao da su svaki nicgov pokret pralili agemti 1 Dudantno sve izveštaje dostav« liali policiiskoj ispostavi. 19. III 1936, kada su se posle opsežnih priprema komunisli skupili u kalani »Na gradiču«, bili su iznenađeni uypadom policije. Više praških 1istova je sutradan donclo vost da je 11 jugoslovenskih komunista, među kojima i dva crvena kurira, uhapšeno. LiGVro Kuhar ie bio zatvoren u Pankracu. Ono što je on 14 mo doživeo naći će kasnije mesta u njegovom pisanju.
Za lo vreme jugoslovensku vlasti uporno traže Mmjegovo izručenje. Naglost kojom je Kuhar predan istražnom sudiji pokazuje da češke vlasti nisu htele da ga izruče Jupnoslaviji. Smatrajući da je Kuharov sluča:i važan sa unuštrašnje-političkih, kao i spoljno-političkih pozicija, inspektor policije je stvar predao ministarstvu unutrasnjih Doslova u aprilu 1936. Obilan izveštaji inspektora dr Havelke povori o ilegalnoi grupi jugoslovenskih siudenata koji su sc pridružili organizovanju 1V “nternacionale. Iz svega navedenov, kaže se u izveštaju, jxsno je da ie reč o akciji koju je inspirisala međunaxrodna komunistička organizacıja, majverovatnije balkanski komitet.
Lovro Kuhan je bio upoznat sa ovim izveštajem. Dopuslili su mu da pa brani njegov advokat. 24. IV 1936. osuden je na tri meseca zatvora. I dok je Kuhar maliretiran i bolestan ležao u zatvoru, jugoslovenskc vlasti, koje su ga već jednom bile osudilc na devetogodišmju robiju, mc prestaju i dalje da ga traže. Ali su se istovremeno i KOmunisitički poslanici u Pragu interesovali za Kuhara ı njegovog druga Komdelja, Oni su čak. pripremili pasoše za njihov odlazak u SSSR po izlasku iz zatvora. Iako mije bila presudna za irajanje zaloOccnja Lovre Kuhara, ova intervencija je imala ulHicaja je je wwpozorila Ministarstvo pravosuđa da beogradsko Minmistarstvo unutrašnjih boslova, nema pravo da Sc muoša u unutrašnje poslove ČSR. 1 ministarstvo unufrašnjih poslova ČSR je zaista obavestilo Beograd da će ići teško sa
izručenjem Kuhara Jugoslaviji, jer o tome zna komunistička partija ČSR. Lovro Kuhar je potom izručen »magistratu glavnog grada Praga privremeno do dalje odluke«. Češke vlasti su ga, zalim, u pratnji jednog civilnog imspektora. pustile bez pasoša da pređe češko-austrijsku granicu. I Kuhar se slobodan obreo u Beču. ~
U svetu tih godina situacı ia počinie da biva sve teža. Italijanski fašisti zauzimaju Etiopiju, nemački fašisti su u Španiji. Cehoslovačka, demohkratsko Ooslrvo Evrope, ĐOstaje pribežište političkih hboegunaca iz Nemačke, Mađarske, Poliske, Jugoslavije, U Beču postaje sve teže za komuniste begumce. U jednom austrijskom izveštaju nalazio se spisak veoma obasnih komumnista: Lovra Kuhara, Fran ca Leskošeka, Borisa Kidrića, Karla Ažmana i dr. Bečka policija našla je i jedan izvešlai Ivana Jakšića koji je pisao za CK KPJ po progonstvu iz Ćehoslovačke. Izveštai detalino govori o aktivnosti iuooslovenske | omladinc u Pragu i udelu Lovra Kuhara u tim akcijama.
Ovaj obilan materijal, koji je Oton Berkopec brižljivo i pedantno sakubvljao iz arbiva, upolpunjuje Vorančevu bDbiograliju i isto toliko dopunjuie i objašnjava piščeve zapise. Liubiša Đidić
LES NOUVELLES LITTERAIRES
Biblioteke g. Pompidua
MALO JE POZNATO u našoj javnosti da je predsednik francuske vlade Pompidu iZvrstan esejist i antologičar. Na položaju na kojem se malazi, on čini sve što je u njegovoj moći Za propagandu i ši renje knjige. G. Pompidu sma tra da su kultura i socijalni napredak mnajtešnje povezani i da njihovo unapređivanje ima i ekonomske i demokratske komponente. Novembra meseca 1966. godine on |lc Obrazovao jedan međuministar ski komitet za izučavanje nm toda širenja knjige u Francuskoj. O rezultatima ovog 1Sbp!tivanja objavljen je članak u iednom od poslednjih broje va OVOE lista. Komitet je kon: statovao — kaže se u članku Mišela Ruslijea — da je Šš renje knjige u Francuskoj u veoma lošem stanju, naroćito ako se uporede rezultati postipnuti u drugim, ugilavnom susednim zemljama, pa čak i u onima preko okeana. Evo osnovnih podataka do ko jih je ovaj komitet došao: u Francuskoj ma jednog stanovnika dolazi 0,74 primerka knjige po slavi stanovnika, u Kanadi 5,8, u SSSRu 4,5, u Velikoj Britaniji 9,4 i u Danskoj 7. Pošto su vrlo jasno nodvukli istorijske, sociološke i administrativne vazlose
THE TIMES LITERARV SUPPLEMENT
Hemingvej kao novmar
PRE KRATKOG VREMENA objavijena je Knjiga reporiaža i novinskih članaka koje je Ernest Hemingvcj objavljivao, razmim povodima, u toku svog uzbudljivog žŽivota. Ova knjiga (»By-Linc: Ernest Hemingway«e — »Uzgredni redovi: Ernest ilcmiungpvoej«), koju je uredio Viljem Vaji, izazvala je veliki pažnju američke i engleskc književne kritike, jer JČ boslužila kao povod da se ustanove fesme veze između. Hecmingvcjevog žurnalizma i njcgove literature. U »Tajmsovom književnom dodđatku« od 7. marta anonimni autor SKTCće pažnju na činjenicu da je Hemingvej, za svoga Žživola uradio toliko stvari koje nc mogu da se dopadnu drugim ljudima, a naročito Kknjižcvnim Kritičanima, i da su zDOB toga njegova psiha i talent bili toliko secirani da bi sc istakle oćigledne slabosti u uzaludnoj nadi da će one zaslepiti čitaoca i skriti od nicga omu istinsku veličinu poznatih Hemingvejevih ostvatvenja. Hemingvejeva nevolja jc bila u tome što je Činio toliko stvari koje su ga izložile ovakvoj vrsti kritike, ı što ih Je čimio javno.
Ako sece posmalra u OVOJ svetlosti, zbirka, Hemingvoejevih mnovimskih članaka mije, sama po sebi, dobra knjiga; ali to je neizbežno, jer nema log: pisca cija bi knjiga, sastavljena od raznih prigodnih 1ekstova, od početka do kraja mogla bili izuzetna. Neki članci, koje je Hemingvej napisao kad ic radio kao repotrter u listu »Toronto Star«, nisu bili vredni preštampavanja; neki drugi, u kojima govoti o lovu i ribolovu, puni su ponavljanja. Ali i pored toga ovu knjigu jc i te kako potrebno čitati Jer sc čitalac susreće u njoj sa onom snaŽnom, oporom prozom u KGjoj, valjda zbog potreba žur-
nalizma,. mi jedna jedina icć nije suvišna. U ovim teksiovima ima izvanrednih opisa borbi sa bikovima koji će ka: snije naći mesto u »Fiesli« i »Smrti popodne«, ali i izliva vulgarnosti i isprazne političke amalize, Međutim to su greške na koje će obraćali pažnju samo oni koji ne volc Hemingveja i njegovo delo. Ali zato, na primer, reporlaža »Kinezi grade aerodrom« predstavlia izvanredan Dprimer deskriptivne proze sa direkinim razumevanjem onoga Sto Kinu čini Kinom.
Ove uzpredne beleške predstavliaju knjigu punu fascinantnih vinjeta i ideja Kkoič će se slaino javljati u icmingvejevoj prozi. Tako se, na primer, u iednom odlomku icksta »Na plavoj vori, pisanom tridesetih godina za časopis »Esquire«, nalazi fbula remek-dela _ »Starac ı more«. U sećanjima na lov na kvupnu divljač otkrivaju se tehnički podaci ı duboka odanost surovom etićkom žakonu lova očiglednom u »Kratkom srećnom životu Hrensisa Makobera«, i danas jednoj od najvećih novela na engleskom jeziku. U »Ratu na Ziglridovoj liniji« olkriva se protolip pukovnika, Kamnlvela iz »Preko reke i u sumu«. U kratkom tekstu »Svež vazduh ma unutrašnju priči opisan je nepošteni novinar koji ima nešto zajedničko 5: Prestonom, junakom jedin: Hemingvejeve drame »Pela kolona«.
lako je u ovoj knjizi tesko povući limiju između onoga što je izmišljeno i onoga što je viđeno, ipak ostaje jedn: nesumnjiva činjenica: da ona sadrži mmogo od Hemingveja u embrionalnom slanju i mnogo od Hemingvej u mukrokosmosu, pa samim lim i obilje proze koju treba čitati i u njoj uživati.
Ladislav Ninković
ovakve situacije, eksperti su objavili jednu principijelnu deklaraciju. Prema njihovom mišljenju ni džepna knijiga, a ni televizija ne mogu da za. mene čitanje u bibliotekama i to, pre svega, čitanje knjiga od kvaliteta i vrednosti, knjiga koje čitaocu stavljaju na raspolaganje speciialno obučeni bibliotekari. Ili, još tačnije: »... pod javnom upotrebom knjige treba shvatiti ono što se nekada podrazumevalo pod javnim obrazova. njem. Čineći sve da svim mogućnim besplatnim sredsvi ma širi kulturu država smatra da je njena osnovna duž: nost da svakom „građaninu stavi na raspoloženje ona dela čije čitanje može da bude prijatno ili korisno 1 kojia, istovremeno, obogaćuju lič. nost pripremajući jc za odgovarajuću ulogu u društvu«.
Prema mišljenju ovoga Kkomiteta, razvijanje smisla za knjigu jeste jedan od veoma važnih društvenih zadataka.
U malim gradovima, u kojima živi više od 20.000 stanovnika, već postoje municipalne biblioteke. Neke od njih su u lošem stanju, ali je dan dobar broj se Još može popraviti. U svakom slučaju, nove biblioteke koje bi trebalo izgraditi moraju da zadovolje određene zahteve. Ni suviše pompezne, mi suvišć skromne, one, pre svega, treba da budu napravljene od industrijskog materijala. Suprotno naučnim bibliotekama, iavne biblioteke bi trebalo da imaju ogromnu čitaonicu i priručni magacin. U izvesnim slučajevima, kao pomoćno sredstvo, a s obzirom na veličinu grada, trebalo bi da budu snabdevene i gradskim bibliobusima. „Mumicipalne biblioteke, razume se, ZaVlse naiviše od opština i Oopštinskih sredstava. Ta sredstva nisu uvek ni velika ni dovolina. Da bi ohrabrila inicijativu u ovom pravcu, država se obavezuje da pariicipira u konstrukciji novih biblioteka sa 35-50% od celokupne sume njihovo» koštanja. TIstovremeno, država prima na sebe da pomosne u pribavlianiu potrebnih instalacija i DO ftrebne opreme za ovu vrslu biblioteka. Maizad, u dcklavaciji se podvlači da će svi dalji napori komunn u nogledu unapređivanja javnih biblioteka biti pomagani od centralnih državnih organa po sledećem principu: ako grad daje za biblioteku 2 do 4 franka po stanovniku, država će dodati još 50 na tu su mu, a ako grad daje između 4 i 6 franaka po stanovniku, država će dodati još 10%. U slučaju da je iznos 6 franaka po stanovniku, država sc Obavezuje da doda još 15% na ukupnu sumu.
U deklaraciji se, na kraju, daje veoma privilegovan položaj školama i vojsci i prebacuje se obaveza na odgovarajuće državne organe da ubuduće do maksimuma koordiniraju naporc različitih ministarstava u korist širenja knjige, kako u centru, tako i u unutrašnjosti zemije, i u departmanima. U svakom slučaju, završava pisac članka, ovakav napor u planifikaciji i racionalizaciji izgradnje Javnih biblioteka, nikada dosad, nije u Francuskoj bio preduzet u ovakvim razmerama,
Mladen Milovanović
ou O SG ANARH OBRA RAR A ORO OSa OU n o up i u aiu aa n a uu aiu a oi e u n u IIa
| Autoritet i autoritasrno mišljenje
Nastavak sa 5, strane zam, i to ne samo u Oganizaciji socijalističkc političke partije nego i u svim oblastima druŠtvenog i političkog života. Obrazac OVOg CčItralizma u partiji, koji mutatis mutandis Vvaži i u drugim oblastima društvene oganizacıjv dao je Engels u jednom pismu Kautskom ćctiri godine pre svoje smnti: «A potrebno je ; to da ljudi najzad prestanu jedanput da sa partijskim funkcionerima -— SsvoOJIm slugania —- večno postupaju u svilenim rukavicama ı da pred njima, kao pred nepogrešivim Dbirukratima, stoje pokorno umesto kritički«. Ovo totalno preokretanje tradicionalnog odnosa sluga-go: - sačinjava pravu istinu i inOVaCIJU marksističkog: socijalizma. Prema tome svesni, planska kontrola znači, u krainioj liniji, ukidanje države kao države, tj. kao apstrakinc _ osamostaljene sile koja stoji iznad društvi. Klasna svest proletarijata znači afirmaciju domokratske javnosti koja je jedino u stanju da
IO
istimski iramscendica dualizam čoveka i građanina, i da stvori movi društveni poredak koji onemogućava perpetuiramje klasne dot nacije, Ovde se vraćamo klasičnom značenju politike kao dela praktične filozolije 1slicući, uporedo sa organizacijom slobode u sleri ima ierijalne proizvodnje, neophodnost govora i dijaloškog mišljenja kao oruđa za rekonstituciju demokratske i socijalističke javnosti, Ali nu samo soicjalistička javnost kao duhovna Oslo va novog poretka nego ni sam {aj poredak ne mogu opstati bez visokog nivoa građanske svesti. Principijema razlika između socijalizm: i svakog drugog oblika autoritarnog mišljemjgc najbolje se izražava u razlici između stafisa građanina i statusa podanika. Je» samo građanin je slobodnim govorom »obdareno« biće. Naprotiv, podanički menfalitet odlikuje sc
·ćutanjem i respektom pred višom vlašću:
»Gtuda je ćutanje jedino sredstvo obavještavanja. Muta pecora, prona ct ventri oboedienlla«.
Potisnuti eros građanske slobode koji sc povlači pred represivnim autoritetom, cenzurom. ili policijskim merama ogramičena slobo. da govora ili, što je u modernom drušivu cešći slučaj, samoograničavanje i autocenzura, stvaraju kod slabih priroda koje je napustio ponos i ubeđemje praznine u koje se naseljava agresivnost ı čČežnja za dominacijom, sa miračnim razormim odlikama tanatosa. Ovde svakako nijc bez značaja ona pojava koju ie Adorno nazvao »autoritarnom ličnošću« kao masovnom osnovom autonitare vladavime i auicritarnog mišljenja. Jer ne treba nikad. zaboraviti da su, kako je to i Marx u prošlosti često isticao, nosioci ostrvljenog ierora svakc vrste bili deklasirani elementi koji su vrbovani iz redova lumpenproletarijata. Trebalo bi ovdc dodati da taj pojam mač: istovremeno moralnu prazninu i duhovno siromaštvo i opskuranlizam. Takvo društveno smeće plelo se nc repu svih velikih istorijskih pokreta, pa i 50cijalističkih vevolucija u kojima je tražilo svoju životnu šansu. U momentima velikih političkih kriza iz niihovih redova je smoljašnja i unutrašnja kontrarevolucija u svako doba mogla vrbovati svoje pokorne sluge: dželate i
duhovne ubice, špijune i doušnike svake Vrsič, A nije ih teško prepoznali po njihovom ps: ćem mahanju repom, po ulagivanju višim in stancama, DO spremnpsti da služe svakoni onom »ko da više«. Iz redova ovih slabića vibovane su crnostotinaške bande, fašističke crnce košulje, nacistički SS ı SA odredi, četnički i ustaški „koljači ı policajci staljinističkog kova i mamira, jednom rečju svi »kadrović« onih političkih pokreta koji se zasnivaju na nasilju i militarizaciji, Ako je u radničkom pokretu neki od njih uspeo da se popne u vrhoVe partijske hijerarhije, onda ga je lako pt poznati po upotrebi autoritarne brutalnosti koJu poistovećuje sa revolucionarnom čvrstinom.
Unutrašnja nesigurmost, intimna sumnja u vlastito »ja«, nagomi slabe prirode da se dive 'zv. »harizmatskim«, »moćnim ličnostima«, Oli ličnostima čija moć počinje i prestaje sa Vlašću koju imaju. Otuda su ove ličnosti jako pogodne za birokratsku službu jer je, kako je Marx odlično zapažao, za birokratiju autoritet princip njenog znamja, a obogotvorenje auto riteta njeno ubeđenje. Usled nedostatka unu itašnjeg moralnog ekvilibra autoritarni slabič sc veša za spoljašnji okvir političkog poretka
KNJIŽEVNE NOVINE