Književne novine
BN Jaaa ei ay aaa ir arapi |) DANA | O di ai
Nastavak sa 1. strane stičke misli ne mogu štetno djelovati ni kao nastavnici na univerzitetu. U Zagrebu, 28. III 1968. Za redakciju Praxis Glavni i odgovorni urednici Gajo Petrovi Rudi Supek
STUDENTIMA
FILOZOFSKOG
FAKULTETA ___U VARŠAVI
PRATEĆI SA POSEBNOM. pažnjom događaje u Vašoj zemlji izražavamo svoju solidarnost i bezrezervnu Dpodršku Vašoj borbi za đemokratizaciju poliskog socijalističkog društva. Ogorčeni smo zbog nedemokratskih poštupaka poljskih vlasti prema Vama i Vašim profssorima, koji su mnespojiv: sa principima socijalističke demokratije. ;
Stuđenti celog sveta su danas u EO „redovima borbe za ostvarenje
uman:stičkog „društva i zbog toga
smo duboko iznenađeni zbog ovakvog reagovanja vlasti wu 6socijalističkoj Poljskoj. Slobodnu kritičku misao Nnikakvo nasilje ne može da uguši, pa ni ono koje se prividno poziva na ideale socijal:iZma. Za nas, mlađe marksiste, neshvatljivo je đa su danas u jednoj zemlji, pogotovu socijalističkoj, mogući i da se tolerišu antisemitski ispadi i da se čak koriste za rešavanje nekih unutrašnjih problema. ,
Smatramo nedđopustivim da se posle svih teških iskustava koje je socijalizam i u Poljskoj imao i prošlosti, unutrašnji sukobi rešavaju na tako nedemokratski način i da u niima biva progonjena marksistička misao. Isto tako smatramo nečasnim pokušaie da se progresivnom studentskom pokretu suprotstavlja radnička klasa za čiju potpunu emancipaciju se boYe i studenti. Takva praksa može da koristi samo neprijateljima poljskog naroda 1 sociializma uopšte.
Primit=> naše priiateljske pozdrave u nadi da će pravedna stvar za koju se zalažete — pobediti.
VAŠI DRUGOVI ; STUDENTI FTLOZOFSKOG FAKULTETA
U BEOGRADU . · Pismo studenata Filozofskog fakul-· teta ıt Beogradu potpisalo „je. preko. 1.500 studenata: ' i /
. KO SUMNJA TAJ TE SUMNJIV
»Rupu u misli je teško zapušiti stvarnošću« S. 37. Lec
HUMANISTIČKA INTELIGENCIJA misli krit:čki i zato što je u kritičnom položaju, a ne samo zato što ic kritika njen metod istraživanja. Ona je 10š retka oaza duha u svetu bez duha, u svetu stvari u kome je i sam čovek postao stvar.
U »Komunistu« br. 572 od 4. aprila 1968. Oskar Davičo me optužio da »posredno imputiram ovom socijalizmu (a koji bi ga se drugi ticao)) svojstva koja on nema«. Naravno, 20što je nekim ljudima macionalno pitanje postalo opsesija, O. D. nije propustio priliku da me optuži i za nacionalizam. Zaista, čovek nikada ne može da predvidi u kakve se sve društvene : ideološke konteks'e i inieresna polja može da uplete jedna ideja i kako će se sve ona protumačiti iz perspektive tih duboko iracionalnih sila; -
Čitalac se može lako uveriti da ja u svom mapisu »Otpori kritičkom m:šljenju« (»Književne novine«, 2. mart, 1968) nisam čak ni upotrebio reč macija, niti normalan čovek može da nađe bilo kakvu, makar i neku dalju, vezu sa diskusijama o nacionalnom pitanju. Al: »dijalektički um« O. D. nalazi vezu kad piše «da bi za komunistu u ovom trenu*ku bilo loše kad ne bi video koliko je sve povezano«.
Ja se lično ne bih ni osvrtao na ono š:o mi pripisuje: O. D. da nije reč o praksi u kojoj su ta prip:sivanja moguća. (Slično se dogodilo Dobrici ĆCosiću, dr Mihailu Markoviću i drusgıma koji su na stranicama »Komunista« nazvani »političkim „diverzantima«; »Komunist«, 1. februara 19608., i »Komumnmist«, 29. februara 1968). Ja ne bih ni odgovarao na neosnovane klevete, kad se ovškvi »kritičari« ne bi osmelili da idu i dalje i da činjenicu da su bili ignorisani protumače kao još jednu svoju pobedu, U pprincipu, dakle, ne treba ulaziti u polemiku sa ovakvim »mš:šlienjima«, jer taj sklop »misli« i nije nikakvo mišljenje. Takvo mišljenje ne zadovoljava elementarne uslove logičkog i istinitog zakliučivamja,
O. D. niti Što opovrgava niti što dokazuje. On samo, bez ikakva osnova i bez mmogo razmišljanja o posl»dicama, lepi etikete Do slobodnoj volji. (Logika je prosta, Za
Nastavak na 12. strani
2.
|
TiuAMoRe Ka
Liubiša
MANOJLOVIĆ
Meko srce
kneza od Klinkura
U.DESNOM DELU leve carevine, u jednoj od kneževina, savet kneževine na čelu s velikim knezom odlučio je da ošiša do glave naučnika Justa. Ovaj čuveni poznavalac pravde, čim vidi da neko krši zakone carevine, upravi na njega prst. Čak i kad je prekršilac veliki knez glavom, svejedno, vrlo važno, eto Justa sa prstom. O prekršiocu pisanih zakona govorio bi i na trgu ljudima, Pametno bi SOVOTIO.
Pametan čovek?
Lud!
Jer nije moguće da sjajni poznavalac ovisamih zakona ne poznaje i one nepisane. po kojima je zabranjeno što je inače manigamikokoliko dopušteno. U svakom slučaju, Just je mogao i nepisane zakona ne poznaje i one nepisane, po kojima je konim časovima. Ali kad ništa ne vadi, on ode na pecanje. Sitne baca natrag u vodu, neka se privilegišu; peca krupnije ribe. Ili zađe od radmje do radnje: |
— Pokažite mi čačkalice... Hoću ćačkalice za mečke! .
Ošišan, kao da mu je tek sad pamet izvetrela, nastavio je da upravlja onaj svoj prst na prekršioce do vrha.
S vrha (nekog. drveta) iz praćke ga opališe po prstu.
z prsta kaplje ljudska krv.na trg pum ljudi. Niko da ga previje. Dok se ne pojavi čovečuljak
Neću takve...
s čarapom namaknutom preko lica.. Ni pet ni
šest, stavi Justu melem ma ranu, zavi rupcem.
Ljudski,
— Pst, ja sam. Mali knez od Klinkura. Ali pazi, kad bi se ovo doznalo, o mome mekom srcu, ne bi me izabrali u savet kneževine. Pssst!
S belim zavojem Justov prst je bio veći. Kad ga upravi — a upravljao ga Je sa trga na kneževske palate -— video se bolje, to jest gore, ne može gore biti, .
E, nećeš!
Kneževi, koliko ih ima, uzeše šibe, opkoliše trg. Drži se sada, Juste. Nema izlaza osim jednog. Među opkoljivačima, s velikom nadom, ugledao Just i malog kneza od Klinkura, Koji mije držao šibu.
TI izvukao bi sc Just iz obruča da mali knez od Klinkura, jedini meču gomiocima, nije bio poneo sekiru,
Sa rascopanom glavom danima leži Just, gori
"u vrućici. Uzalud pije trave. Da se oporavi, tre-
balo bi mu od tice mleka. A od tice mleka imaju samo kneževi.
· Kad, jednom, otvara Just oči svoje skoro umiruće, a kraj postelje mu vrč pun mleka.
— Od tice! — kaže mu ljudski glas, iz, mekog srca.
Vidi Just čovečuljka s čarapom namaknutom preko lica.
— Pst, ja sam... Mali knez od Klinkura... Dabome, dozmali su ko fi je previo prst... Da te nisam omako javno tresnuo sekirom, od moga izbora u savet kneževine ne bi bilo ništa. Ne sekiraj se, sada je sve u redu... Pssst! ı|
Posle je starica nuđilja uživala gledajući kako se Justu polako vraća boja, jer je od tice mleko činilo svoje. Starica je pri tom stalno molila boga da ı dobrom duhu s čarapom da dobro zdavlje. Ih, kad bi samo još jednom doneo od tice' mjeka, bolnik bi sigurno ojačao i možda ustao, ako hoće blagi bog.
ILUSTROVAO MOMO KAPOR
Jednog jutra starica radosno zapljeska. Ispred vrta ugledala je čovečuljka s vrčem. |
.— Gospodine Juste, onaj gospodar opet doLi ii vrčem... Idem da mu otvorim vrafnice
vrta.
Prvi put posle dugog ležanja ustađe Just, kroz prozor vide staricu kako otvara vratnice i kako u vrt ulazi čovečuljak sa vrčem. Sa vrčem,
· ali bez čarape na licu.
Čuo je glasan razgovor:
— Gospođo, ti me svakako poznaješ, ja sam mali knez od Klinkura!
— Pozmajem te, kako da ne, plemeniti gospodaru, kneže, od Klinmkura,
— Donosim vrč, a,u viču je od tice mleko za gospodina Justa. Daj mu da omije.
— Staraću se, dobri duše, mali kneže od Klinkura. Zašto mali, daće blagi bog da ti budeš veliki knez!
. Lice malog kneza, bez čarape, srećno je zablistalo na suncu jutra. a
Just otvori prozor prema drugoj. strani vnta, gde je šiprag. Skočiti znači polomiti noge. Ali, samo teško izgreban i ugruvan, odozdo je slušao nastavak razgovora. ı
— Ustao?! Neverovatno! Našem Justu je danas dobro, kneže!
— Biće mu još bolje, daj mu neka se iz ovog moz vrča opet napije od tice mleka. Zbogom. Ne Ža boba | DlaiKO ja sam knez od Klinkura.
— PFPamtiću celog života, ako da blagi veliki kneže! m NJE Je
Statica nudilja se našla na muci. Jer mien bolesnik nije hteo da okusi ni kap iz vrča. Još Joj Je naredio da odmah raspe mleko.
. — Svi kažu da si pametan. Ali, bogami, ti nusı pametan, gospodine Juste.
— SOBE }
.. ~ Svi kažu da si pamelan, ali kažu i .niš lude stvari, gospodine Juste. PO Ca
— Raspi! -
~ Idem da raspem, kad si toliko lud!
Starica nudilja, zato što je celog veka bila poslednja sirotica, nije smogla snage da rašpe od tice mleko. Kad šašavi Just neće da pije, njoj pamet radi. Čiste savesti, popila je sama SVE iz VO ii Š j i
jene poslednje misli, pre nego što. je stiela nred boga. bile su posvećene mekom dec aloe kneza od Klinkura, koji.će, nastavi li tako, o blagi božć, sigurno: postati veliki knez, |
Samo, malom knezu od Klinkura mnogo kvari naučnik Just, O]! se ODet pojavio. na trpu sa SVOjim prstom. Taj umesto da napada malog kneza od Klinkura što ga ie mlatduo sekirom po glavi i doneo mu otrov. na sav glas ga hvali — da čuju kneževi osfali — što mu ie u svoje vreme Dprevio
' prst, a posle mu donosio i od tice mleko.
ka Igri
Božidar BOŽOVIĆ ~ .
er Sru ne O rei oc a ar
Kojih sto knjiga? OM a
ZADOVOLJSTV sam (i sigugr. Šo . ja) pročitao velike oglase Matice srpske i Srpske književne zadruge ON se najavljuje novo izdanje, neštOc ON mo, dosad najveće kod nas edicije — TPS POO ževnost u sto knjiga. To je BEO kaz da je prvo izdanje rasprodato, ili aa da će uskoro biti, a ne treba govoriti koliko je to korisno za Opšti kulturni nivo naše sredine, Time se ujedno potvrđuje nešto Što sam već imao prilike da slušam od izdavača u posled. nje vreme: da i u trenutku kada se oseća pad potrošačke kupovne moći! lb kad je prodaja, a time i izdavanje knjige, u izvesnoi krizi, najbolje prolaze takozvana kapitalna. izdanja, · Na prvi pogled teško je, samo na Osnovu objavljenog spiska, oceniti U kojoj meri će novo izdanje biti bolje, to jest potpunije og prethodnog. Pada u oči, međutim, da su neke stvari izostale, na primer, dečja književnost kao takva, prevodna literatura (izbor), i knjiga posvećena novinarstvu. Ako me pamćenje ne vara, baš neke od ovih knjiga iz PrTVOg izda. nja naišle su na vrlo nepovoljnu ocenu kyi. tike.. Mislim da izostavljanje nije. bilo naj. bolji put da se izbegnu nedostaci. Čini. mi se, čak, đa je ovakva edicija nezamisliva ako je nepotpuna, naročito kad je reč o čitavim literarnim radovima, što se. osobito odnosi na dečju književnost. J
Koncerina publika i njene ćudi ~
NBKO VEČE prisustvovao sam veoma nebko koncertu kojije Zagrebačka filharmonija priredila u dvorani Kolarčevog univerziteta u Beogradu (program: Mendelson, Maler, Logar sa do sada neizvedenim delom, Bartok). Tom prilikom prvi put je pred “beo. BoGiko publikom pevala izvanredna zare,
ačka operska i koncertna pevačica, naša Tja. đa međunarodna zvezda, Ruža Pospiš,
I pored svega, bilo bi krupno preterivanje reći za dvoranu čak i da je bila poluprama, Verovatno je svega jedna četvrhma sedišta bila zauzeta. Na prethodnom koncertu Zagre. bačke filharmonije, održanom nedavno na istom, mestu, dvorana je bila prepuna. Zašto? Neki razlog svakako postoji. Meni nije dostupan. Neko bi ipak trebalo da ga potraži. .
Makedonska istorija u popularnom izdanju
OVIH DANA je izišlo.iz štampe prvo kolo (deset Knjiica, svaka. po dva štampana tabaka) izdanja »Svetlosti prošlosti«, jedne edicije koja, iako veoma ozbiljno i sa naučnom metodologijom. pripremana, može da se smatra uledno i sasvim . popularnom. Izdavač je Ra: dio Skoplje, Edicija. je i nastala na osnovi iedne već poduže serije.emišija skopsko iii i diia,.sa istini naslovorn, koia.ie stvorila bubli: ku i stekla populamost. Autori, sve od reda najjača imena među makedonskim istoričari ma, „ova su predavanja temeljno preradili i proširili. Biblioteka, koja će imati više kola '(za neki dan izlazi i drugo), nije pripremliena metodom hromologije, jer bi tako, verovatno, bila monotona. Ona ne obuhvata samo političku, neco u znatnoi meri i kultumu istoriju Makedonije kroz vekove. Prvo kolo obuhvaha, ove teme: Slovenski prosvetitelii Ćirilo i Metodije; Sanstefanski ugovor i Makedonija; Lozari w razvitku makedomske nacionalne misl. (reč je o jednom pokretu makedonskih intejektualaca sa početka poslednje decemije prošlog veka u Sofiji, okupljenih oko lista »Lo-' za«); Muladoturska revolucila i Makedonija; Troina podela Makedonije; Makeđonske crvene komune (misli se na gradske i seoske opšti“: ne koje su makedonski komunisti osvojili na opštinskim izborima 1920. godine); Partizanski pokret u Pirinskoi Makedoniji: Dramski ustanak; Manifest Glavnog štaba NOV i POM; Bugarska KP i makedonsko pitanje. LN „_ Cena ove edicije, koja se štamma u tiražu od 20.000 primeraka je minimalna: svaka. knjižica staje svega 60 para.
Povodom iubileia Gustava Krkleca-
U RAZGOVORU koji sam vođio sa Gustavom . Krklecom povođom njegove pedesetogodišnjice rada, pomenuo ic (vidi intervju u ovom istom broju).da mu niie· priznato pravo na izuzetnu . penziju koja se dodeljuje zaslužnim kulturnin radnicima. Njegova penzija je upravo neshvat-. ljivo mala,. popotovu ako se uporedi sa penzi' jama bezbroj liudi iz privrede i administracije, penzionisanih poslednjih godina (da.i ne pominjem druge, zaista izuzetne penzije). Krklec mi je dao:prepis rešenja, kojim se odbija. njegov zahlev; kako. na to rešemje nema pravo žalbe, penzija mu ni u međuvreme-: nu, posle donošenja rešenja, nije povećana, Evo tog rešenja: ~ 4
RTEŠENJE Odbija se zahtjev KRKLEC GUSTAVA iz Zagreba daš mu se prizna pravo:na starosnu mirovinu po čl. 36. Os novnog zakona o mirovinskom osiguranju.
Obrazloženje
KRKLEC GUSTAV iz Zagreba podnio je zahtjev damu Se poveća mirovina koju prima po općim propisima, n · osnovu čl. 36. Osnovnog zakona o mirovinskom osiguranju, zbog zasluga na polju kulturne i društvene djelatnosti, # naročito kao istaknutom književniku i pravom članu JAZU u Zagrebu. IJ
Izvršno vijeće Sabora na sjednići od 13. XII 1965. ra motrilo je zahtjev Krklec Gustava i ocijenilo da u OVOM slučaju ne postoje uvijeti iz čl. 36. Osnovnog zakona O mirovinskom osiguranju za izuzetno priznavanje prava DD" Starosnu mirovinu, pa je zbog'ftoga zahtjev odbilo.
Protiv ovog rješenja, ma osnovu 'čL. 224. st. 2. Za kona o općem upravnom postupku, ne može se izjavili žalba, .
PREDSJEDNIK KOMISIJE Soka Krajačić
O tom obavjest: i. Gustav Krklec, Zagreb ·
Gundulićeva 48 2.: Avhiva
KNJIŽEVNE NOVINE