Književne novine
Наставзи са П. стране
не теорије, па представља аксида штајнове теорије, Е пиво РАЈЕ
Друга аксиома специјалне теорије релативности, која тврди да се сви закони физике изражавају на исти начин у односу на све инерционе системе, захтева објашњење појма инерционог система, Инерцион» систем то је сваки онај посматрач, или, прецизније речено, сваки систем у односу. на који се врши пооматрање а у односу па који се тедо на које не дејствује никаква сила креће праголинијски сталном брзином. А на тело не дејствује никаква сила ако су сва друга тела у свемиру довољно далеко од твета, где под „ДОВОЉНО далеко" подразумевамо толико дадеко да с располажућим инетрументима не можемо констатовати дејство које од њета потиче. А |
Та аксиома је преузета из Њутнове класичне механике, као чињеница коју захтева природа, јер природа не може признавати да је неко тврђење физички закон ако не важи у односу на све пнерционе системе, Ни у класичној механици ни у специјалној теорији релативности се не захтева да закони оуду ин у охносу на неннерцноне системе исти, Зоот уверености да такви системн неприродно бписују појаве, као што би бно опис да тело на које дејствује само једна сила мирује.
Из две поменуте аксиоме специјалне теорије релативности, за које није констатовано ни непосредно ни по њиховим последицама да су у супротности са експерименталним чињеницама, изведени су резултати те теорије. Ми те резултате нећемо изводити, јер су извођења скопчана с математичким израчунавањима. То доказивање је, иначе, обична формалност а у слику природе коју кроз те резултате добивамо можемо имати поверења акб смо стекли поверење у усвојене аксиоме. Зато ћемо се задовољити само њиховим излатањем. |
Прва последица су Абренцове трансформације. Оне повезују просторно и временско описивање једног било ког догађаја са становишта два посматрача који се један у од: нбсу на другог крећу. Последице тих транс формација су, за онота који је навикао њутновски да мисли, права изненађења. Једна од тих последица је да се не може никада постићи брзина већа од брзине светлости,
Друга последица је да се не може говорити о дужини неке дужи, јер је та дуж уто. лико краћа за неког посматрача уколико се брже креће у односу на њега, и да 10] дужина постаје скоро нула ако се креће скоро брзином светлости, Најлужа је, за поменутог посматрача, акб “ односу на њега мирује. Зато је растојање Теразије — Славија 1.300 ме-
тара за посматрача који стоји код „уондона",
нЕВИНИХ
МАРКО Д.
а краћа је за посматрача који, седећи у аутомоопау, јури од Теразија ка Славији.
Грећа је последиша да је нременски интервал којн протекне између два дотаћаја раз-
„Личит за два посматрача који се крећу јелан
у одиосу “па другог, Тај интервал је најкраћи А: ОНОТ посматрача у односу на кога ст се оба хогабаја лотодила на истом месту, Зато
је за неког посматрача на некој звезди у од-
посу на кота Земља, зајелмно са биоскопом, јури, време протекло између почетка тпрелставе и њеног завршетка (који се за њета, збио на другом месту од места на коме је био почетак) много дужи од једног и по сата,
Четврта последица је да логађаји који су се за једног посматрача збили истовремено за другог су се збили у разним тренуцима,
И најзад, да поменемо најпознатију послеАицу спепијалне теорије релативиости, последишу која каже да енертија има масу.
То је она чувена једначина
Е = те, (с = 300.000. Кта/зес) која тирди да енергија Е има масу
ЈЕ
= са
Маса је, до теорије релативности, била својствена само материји. Све оно чему се није мотла приписати маса није била материја, ж оно чему се маса могла приписати била је материја. Успостављеном везом измећу масе н енергије срушена је баријера између материје и енергије, и омогућено теоријско објашњење третварања материје у енертију и обрнуто. Такво претварање је и експериментално остварено, на пример, при експлозији нуклеарне бомбе. Слагање тог теоријеког предвиђања са експериментом било је тријумф теорије релативности.
Што се тиче оног путовања у свемир и
' успоравања старења као његове - последице,
тај лепи сан је, на жалост, само заблуда. Теорија релативности тврди да ће путник по повратку бити исто толико стар кади његови вршњаци који су све време остали на Земљи.
Горња прича је показала да су просторна растојања и временски интервали релативне величине, величине које зависе од посматрача. Отуда овој теорији име теорија релатив-
ности. Међутим, теорију, као човеково сред-'
ство изучавања природе, интересују баш они закључни који имају снагу природног закома, или, друкчије речено, који важе за све посматраче. Стота би, можда, боље било ту теорију назвати теоријом апсољутности. Да по менемо само један закључак који је апсолутан., Ако јелан посматрач констатује да су се
"Ава аутомобила или две звезде сударили, кон-
статоваће по теорији релативности, то исто и сви остали посматрачи. Према томе, не
. мора се рећи у односу на ког посматрача
се десио судар, довољно је рећи да се судар десио. А то је апсолутно тврђење.
Осврнимо се још на четвородимензиони простор н иматинарно време. М тим појМОВИма нема ничег спектакуларнот. Пошто теорија релативности тврди да се У апсолутном смислу не могу посебно разматрати простор и време и да је могуће разматрати природне
„појаве само комбиновањем у простору и вре
мену, створен је речник који омогућује лакше изражавање те суштине. говори св да се све дешава у простор-времену. Математичке операције је најлакше тумачити теометријским језиком, па се мора рећи да је простор-време четвородимензиони простор. То је само теометријски речник који не омогућује никакву геометријску представу, али који описује суштину коју теорија релативности приписује природи. СК Са имагинарним временом ствар је још једноставнија. Чисто алтебарски разлози који полазе од жеље да се алтебарски збир квалрата, који садржи и негативне сабирке, прикаже формално као аритметички збир, довели су до величине која се добива када се време помножи имагинарном јединицом. Тај пронзвол се зове имагинарно време. Међутим, мада не смета, оно је потпуно непотребно. Може се лепо ралити и с њим и без њега. Морамо још једанпут размотрити појам „довбљно далеко". Сетивши се релативности дужине увиђамо да оно што је довољно да-
нота нисте латини илити шиити ин инии или вевинии |
Зоран Петровић, ученше основне ишсоле „21. октобар" из Крагујевца, четрнаест 20 дина.
= Да ли си задовољан својим првим покушајима2 — Ја никад нисам потпуно задовољан, јер увек мислим да треба да буде боље. Не же. лим да будем у сенци ниједног успеха. Ово су моји први кораци.
— Ко је извршио одлучујући утицај на. твбје стваралаштвог :
— Запамти! Једно лице и једна душа, лице свих лица која. сам досад гледао.
= Када си се афирмисао и која су ти дра“
та признања2
— Зар неколико признања могу да товоре
о нечијој афирмацији» Признање лежи у де. лу, напорима рада, ма какав дн био.
— Пошто волиш поезију видиш ли њене
граниње2
— Сматрам да се још нико није усавршио
до те мере да би се попео на хрид с које се види хоризонт од плаветнила људских осе ћања.
— Још нам ниси рекао који су твоји узори = Мислим да поезија не трпи узоре, јер
да руку од ватре није |
~ Семе је моје с крша никло
Племе би моје растерали векови
часу пролећа
е Јер ЗОРАН ПЕТРОВИЋ
Да руку тих белих није Племе би моје Четори од ватре отртли
Кота да питам за ту ватру векова.
И где да тражим те беле руке | | Крвљу сопственом усахле
Тишина би казивала. да може
Заупи би одјекивали —
Пред игру
Због љубави што не да се вратити Без руку бељих од ватре
ћа жена није Што држаху ватру свету
љубав ко ватра вратити се може "љубав се за љубав враћа Некад су знојем ·
И сузе одисале
Када су се копљима
И колевке правиле
Прекидају се боје пешчара
И трну светиљке " Свитаца прошлих
А племе је моје с крша никло
Векови нису та растерали Са: женама ватра Што оста света.
Љубав што гори Вратити/ се може Јер за љубав љубав се враћа.
Нек ти се грло напуни речима И запне, МР
Па нека тејзери врелих речи Потеку пут неба. |
Крај споменика Вуку Караџићу „Језих је звучни завичај човеков“
Речи у слаповима
И изнад њих.
Речи у стаклу извора | ! И испод њета.
Једрина говора се шири Попут јесени.
Говори! Говори, сељаче,
Нека се њиве испуне красотом Твога језика.
И горе нека брује;
Говори...
Нека се слапови твојих речи
Распрште, радниче, :
Попут кресница у највећој челичани. Нека се уздитну до највиших димњака И надјачају буку захукталих стројева у
игри.
Говори, човече. Говори!
Само сан. савладава речи | И одводи их собом на конак...
А ОН у бронзи између боја
У жицама лире и срцима људи, На крилима мермера
Који прети својим ивицама
Са очима зауст вољеним У часу пролећа“, ..
– Ариштајнова специјална х теорија релативности _
ЛЕКО
»
деко за једног посматрача може бити произвољно близу за другог, Прсма. томе, и појам „довољно далеко" је релативан, нема апсолутни карактер који би се могао схватити као. природна констатација. Тиме и појам инерционости система губи своју природну предност. То је био један од узрока који је ховео до опште теорије релативности, али го већ излази из оквира нашег чланка.
ж ж Ж
М закључку да поносвимо да су ова разматрања показала да класична теорија није примењива на природу, а да је тебрија ре-
· лативности за сада важећа теорија, Резулта-
ти теоријских задатака тих двеју теорија се разликују, боље се са природом слажу (можда се и слажу) релативистички резултати, али се уз много мање муке добивају класични, Задатак теорије је двострук: да тумачи природу и омотући нам да је разумемо, и да предвидимо резултате постављених проблема. Када је бво друго циљ и када се резултати двеју теорија разликују за величину која је мања од грешке коју допушта експерименат, тада је без икакве користи мучити се рачуном Који захтева теорија релативности, Из Лоренцових трансформација се добива да када се занемари брзина тела у односу на брзину светлости, а то се може учинити када је брзина тела мала у односу на брзину светлости, да се резултати теорије релативности своде на класичне резултате,
Према томе, у уобичајеној инжењерској пракси и у науци када се ради о малим брзинама треба користити класичну теорију. Х када је реч о великим брзинама или када нам је потребна слика о природи, тј, у научним проблемима који се односе на. велике брзине и у филозофским разматрањима прироле треба користити теорију релативности.
Завршићемо закључком да је опо што о природи данас знамо резултат теорије релативности. Живимо у свету за који верујемо да је онакав каквим га та теорија приказује, а знамо ла не живимо у свету каквим та приказује Њутнова теорија. Угодни, тихи и једноставни њутиовски свет је свет бајки,
а љиниа
Уређује Владимир В. Предић
онц собом пдвлаче и утицаје, а тиме поезија губи од оригиналности. Ја избегавам узоре ма какви они били.
— Какве су твоје амбиције2
— Радо бих био Диоген два, али се данас прбизводе бачве искључиво од метала, па су неугодне џи ружне,
(Разговор са Зораном Петровићем водио
Миодраг Михаиловић, ученик исте школе.)
Ја вам дајем ватру, ја вам дајем воду, ја- вам дајем ветар кбји дува унакрст који исцрпљује и здружује, (Карл Сандберг, „Како је изгледало јуче")
За све очеве чије су играчке изгореле ;
Ако желиш да видиш игру
Скупи децу
И подај им ковове и прангије
И видећеш како ће се зуби купати
У сјају осмеха
Шта је
Шта си стао
Сећаш се ковова и прангија свога , детињства
Тамо са оне стране моста иза бункера
Или на купусишту ...
Нек ипак ковови ових ручица буду
детињство
· Твоје изгубљено
И осмеси нека пуцају баш као ове прангије“
Чуј подај те ковове и прангије Нека у невиним рукама постану | играчке
Гледај тај занос на уснама Што одваја речи за играчке Прантије којима си се ти играо убијале су И зато буди срећан кад гледаш "" Како у невиним рукама ти ковови и прангије
ПОСТАЈУ ИГРАЧКЕ